Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.354 -1,53% AKDM 250 0,00% AVEN 620 0,00% BDCG 2.500 0,00% DINNPB 2.445 -0,24% ENHL 1.452 0,00% FITO 2.720 0,74% IMPL 3.117 0,29% INFM 1.095 -0,45% JESV 4.100 1,66% JMBN 4.995 -0,10% KDNA 60 0,00% KMBN 1.780 0,00% KMBNPB 900 0,00% KOPB 2.000 5,26% MDRA 450 0,00% MING 300 9,09% MTLC 1.740 -2,36% NASP 1.230 0,00% NIIS 744 -0,27% RSO1215 108 0,07% SJPT 600 0,00% STUP 5.900 0,00% TGAS 13.900 3,65% VDAV 4.000 -2,44%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    117.74

    19.33

    19.64%

    BELEX15

    745.88

    -1.41

    -0.19%

    BELEXLINE

    1,621.56

    -0.20

    -0.01%

    SRX

    217.95

    -0.12

    -0.06%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    2,132.91

    -21.43

    -0.99%

    MBI10

    2,281.14

    4.06

    0.18%

    MONEX20

    11,416.03

    34.24

    0.30%

    SASX-10

    616.13

    -12.28

    -1.95%

    SBITOP

    799.61

    -4.27

    -0.53%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    20,668.01

    -237.85

    -1.14%

    SPX

    2,344.02

    -29.45

    -1.24%

    FTSE100

    7,378.34

    -51.47

    -0.69%

    DAX

    11,962.13

    -90.77

    -0.75%

    NIKKEI

    19,041.38

    -414.50

    -2.13%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,246.60

    17.60

    1.43%

    SILVER

    17.57

    0.20

    1.15%

    COPPER

    2.59

    -0.04

    -1.52%

    OIL

    48.02

    -1.17

    -2.38%

    CORN

    361.50

    -0.75

    -0.21%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.91

    0.00

    0.00%

    RSD/CHF

    115.39

    0.09

    0.08%

    RSD/USD

    114.69

    -0.43

    -0.37%

    EUR/USD

    1.08

    0.00

    0.37%

    EUR/CHF

    1.07

    0.00

    -0.08%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    RSO1215

    108

    17,070

    0.07%

    183,581,534

    ENHL

    1,452

    12,662

    0.00%

    18,388,359

    NIIS

    744

    4,119

    -0.27%

    3,064,105

    AERO

    1,354

    1,840

    -1.53%

    2,491,945

    STUP

    5,900

    300

    0.00%

    1,770,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    MING

    300

    111

    9.09%

    33,300

    KOPB

    2,000

    21

    5.26%

    42,000

    TGAS

    13,900

    47

    3.65%

    653,300

    JESV

    4,100

    20

    1.66%

    82,000

    FITO

    2,720

    50

    0.74%

    136,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    VDAV

    4,000

    30

    -2.44%

    120,000

    MTLC

    1,740

    506

    -2.36%

    880,440

    AERO

    1,354

    1,840

    -1.53%

    2,491,945

    INFM

    1,095

    4

    -0.45%

    4,380

    NIIS

    744

    4,119

    -0.27%

    3,064,105

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    3Y eur

    50,000

    69.24%

    1.89%

    53W eur

    50,000

    60.03%

    0.74%

    10Y eur

    125,000

    65.67%

    4.00%

    6M rsd

    300,000

    26.67%

    2.64%

    5Y eur

    100,000

    98.42%

    2.69%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Reotvaranje emisije dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije

M&V Investment VESTI

Reotvaranjem emisije dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, emitovane 10. januara 2017. godine, a ponovo otvorene 21. marta 2017. godine, ponuđeni obim ...

Opširnije...

Reotvaranjem emisije dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, emitovane 10. januara 2017. godine, a ponovo otvorene 21. marta 2017. godine, ponuđeni obim aukcije iznosio je 4.067.470.000 dinara.

Ukupan obim tražnje iznosio je 5.887.220.000 dinara. Realizovano je 406.747 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 4.064.470.000 dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,65 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 12. januara 2019. godine. Datum dospeća kupona (3,50% godišnje) je 12. januar. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, niža je za 0,09 procentnih poena u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na prethodnoj aukciji ove hartije od vrednosti održanoj 13. februara 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih hartija od vrednosti koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti koje dospevaju u martu 2017. godine.

 

 

Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 20. marta 2017. godine, ...

Opširnije...

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 20. marta 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 50.000.000 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 37.014.000 evra. Realizovano je 30.014 komada državnih zapisa ukupne nominalne vrednosti 30.014.000 evra.

Državni zapisi su prodati po izvršnoj stopi prinosa od 0,74 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 28. marta 2018. godine.

Stopa prinosa, po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, niža je za 0,04 procentna poena u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na prethodnoj aukciji hartija od vrednosti iste ročnosti emitovanih 12. januara 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih hartija od vrednosti koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti iste ročnosti koje dospevaju u martu 2017. godine.

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

NSZ: Tri četvrtine radnika dobije otkaz kad isteknu subvencije

IZVOR: danas

Zvanični podaci pokazuju da mali broj zaposlenih i danas radi kod investitora koji su dobili novac za otvaranje novih radnih mesta

Opširnije...

Zvanični podaci pokazuju da mali broj zaposlenih i danas radi kod investitora koji su dobili novac za otvaranje novih radnih mesta

* Od ukupno 7.732 ljudi zaposlenih po osnovu subvencija u 2011, 2012. i 2013, danas radna mesta ima samo njih 2.058; ostalih 5.674 su dobili otkaze * Nacionalna služba za zapošljavanje Danasu je dostavila ove podatke nakon tvrdnji ASNS da na poslu ostaje pet odsto radnika kad isteknu državne dotacije

Skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije za otvaranje novih radnih mesta, dobilo je otkaz kad su te subvencije istekle, pokazuju zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje dostavljeni Danasu.

Prethodno je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, izjavila našem listu da po njihovim podacima samo pet odsto radnika zadrži posao kad prođu subvencije, pa iako se ova brojka ispostavila previsoka, pokazalo se i da nije daleko od pravog stanja, jer poslodavci zaista otpuštaju veliku većinu radnika čim dobiju sav novac od države za njihova radna mesta.

Naime, kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, od 2011. do 2013. godine država je subvencionisala otvaranje 7.732 radna mesta. Danas u tim firmama radi samo 2.058 ljudi. To znači da je samo 27 odsto zaposlenih zadržalo svoje radno mesto do danas, što je svakako mali procenat s obzirom da faktički država plaća njihova primanja. Taj podatak i činjenica da zaposleni u tim preduzećima imaju niske plate omogućavaju investitorima koji su dobili subvencije visoke profite koje očito i dodatno uvećavaju postepeno otpuštajući radnike nakon isteka subvencija.

Statistika pokazuje da je 2011. godine u firmama koje su dobile subvencije posao našlo 6.045 radnika, sledeće godine 761, a 2013. godine 926. Prema ugovorima sa državom, poslodavci su bili dužni da dve godine po dobijanju subvencija ne smanjuju broj zaposlenih. Kako se pokazalo, strahovi stručnjaka koji su upozoravali da će odmah po proteku tog perioda uslediti otpuštanja bili su potpuno opravdani.

Tako je po zvaničnim podacima NSZ, od 6.045 radnika zaposlenih uz subvenciju 2011. godine, posle isteka ugovorne obaveze u radnom odnosu ostalo 3.700 ljudi, odnosno 61,21 odsto. Ali, poslodavci su nastavili da ubrzano otpuštaju ljude, tako da je posle godinu dana na poslu ostalo tek 1.432, odnosno 23,69 odsto zaposlenih. Broj radnika koji su radili više od godinu dana po isteku ugovorne obaveze je 2.268, odnosno 37,52 odsto, a broj onih koji i sada rade kod istih poslodavaca je 1.389, odnosno 22,98 odsto - manje od četvrtine.

Slično je bilo i sa radnicima koji su posao dobili na osnovu subvencija u 2012. godini. Tada je zaposleno 761 ljudi da bi nakon isteka ugovorne obaveze na poslu ostalo njih 515. U sledećih 12 meseci taj broj se smanjio na samo 171, odnosno 22,47 odsto. U četvrtoj godini je broj radnika povećan na 344, odnosno 45,20 odsto originalnog broja, da bi zatim opet usledili otkazi, tako da danas broj radnika koji tih poslodavaca iznosi 237, odnosno 31,14 odsto originalnog broja.

Kod subvencija iz 2013. godine ponovljena je ista priča, tako da od prvobitno zaposlenih 926 radnika, danas u firmama koje su tada primile državni novac radi 432 ljudi, odnosno 46,65 odsto.

Dakle kada se pogleda za koliko je radnika država platila subvencije, a koliko ih danas radi u firmama koje su uzele taj novac, vidi se da je radna mesta zadržalo tek 27 odsto zaposlenih, dok je ostalih 73 odsto dobilo otkaze.

Država Srbija će ove godine kroz subvencije privatnim poslodavcima izdvojiti 2,8 milijardi dinara, plus dodatnih 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom, kako bi finansirala otvaranje novih 20.200 radnih mesta. Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti sindikalci i stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja najobičnije bacanje para jer izuzetno mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Nude obuku, ne i posao

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako ističu, još jedan doprinos razvoju preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo i osnovna zamerka koju upućuju sindikati.

Programi za 2015. i 2016. još u toku

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje nisu mogli da nam dostave podatke za zaposlene po programima iz 2015. i 2016. zato što još nije prošlo dve godine od odobravanja ovih subvencija, što znači da za sada ti poslodavci još ne smeju da smanjuju broj zaposlenih, dok podataka za 2014. nema jer u toj godini nisu davane subvencije.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=341528&title=NSZ%3a+Tri+%C4%8Detvrtine+radnika+dobije+otkaz+kad+isteknu+subvencije

Al Dahra kupuje 20.000 hektara u Srbiji?

IZVOR: ekapija

Kompanija Al Dahra planira da izdvoji milione dolara ove godine kako bi pobošljali bezbednost hrane. Samo u Srbiji žele da kupe čak 20.000 hektara.

Opširnije...

Kompanija Al Dahra planira da izdvoji milione dolara ove godine kako bi pobošljali bezbednost hrane. Samo u Srbiji žele da kupe čak 20.000 hektara.

Arapi planiraju da potroše oko 130 mil USD ove godine da kupe njive širom sveta, kako bi ulagali u projekte koje bi obezbedili veću bezbednost hrane, rekao je predsednik kompanije Al Dahra Al Darei.

Al Dahra je kompanija specijalizovana za uzgoj, proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda. Poznata je srpskoj javnosti, a kako kaže Al Darei, Al Dahra planira da proširi dugogodišnje partnerstvo sa našom zemljom. Kako je rekao, u Srbiji već imaju 1.000 hektara zemlje i planiraju da kupuju još, jer im je cilj 20.000 hektara.

Predsednik Al Dahre je takođe rekao da kompanija dobro napreduje u Egiptu, gde poseduje više od 54.000 hektara. Osim u Egiptu, i Srbiji, kompanija ima i 4.000 hekatara u SAD, isto toliko u Španiji i nešto oko 2.000 hekara u Australiji.

Kako je rekao, žele da se fokusiraju na unapređenje bezbednosti hrane i da obezbede stalno snabdevanje namirnicama, kao što su pšenica i pirinač, ali i druge žitarice.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1703551/Al-Dahra-kupuje-20-000-hektara-u-Srbiji?

Ukida se dvostruko oporezivanje pri trgovini sa strancima

IZVOR: novosti

Od 1. aprila počinje primena Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Opširnije...

Od 1. aprila počinje primena Zakona o porezu na dodatu vrednost koji bi trebalo da otkloni dvostruko oporezivanje kao i neoporezivanje usluga koje privreda obavlja sa stanim kompanijama.

Prema trenutno važećem Zakonu o PDV-u, opšte pravilo je da se promet usluga oporezuje prema mestu pružaoca usluga, nezavisno od toga da li se usluge daju poreskim obveznicima ili onima koji to nisu. Dosadašnja primena različitih pravila za utvrđivanje mesta prometa u odnosu na većinu evropskih zemalja dovodila je do duplog oporezivanja pojedinih usluga.

"Reč je o usaglašavanju Zakona koji postoje u Evropskoj uniji, a cilj je izbegavanje dvostrukog oporezivanja, odnosno dvostrukog izuzeća što je bio slučaj do sada", kaže za Tanjug potpredsednik odbora za finansije i poreze Američke privredne komore u Srbiji, Nenad Nešovanović.

Privreda će morati da preispita trgovanje sa stranim preduzećima, a ovim izmenama se predviđa usaglašavanje administracije i delimične izmene načina na koji su do sada firme obračunavale PDV.

"Preduzeća će biti dužne da prilagode administraciju i delimično izmene način na koji su do sada obračunavali PDV, ali ne bi trebalo da imaju dodatnih troškova, osim onih početnih koji se tiču usaglašavanja ", objašnjava Nešanović.

Ministarstvo finansija je predložilo i odlaganje obaveze dostavljanja pregleda obračuna uz poresku prijavu PDV za 1. januar 2018. godine.

"Reč je o prilično velikoj administrativnoj izmeni koja je veoma zahtevna. Trgovci će morati da izmene sistem, kako bi mogli prema novim regulativama napraviti izveštaje koji su potrebni za oporezivanje", rekao je Nešanović i istakao da je dobro što je dato dodatno vreme jer su potrebni i novčani i materijalni resursi da se ova izmena primeni.

Kako navode u Ministarstvu finansija, Vlada Srbije zajedno sa izmenama o PDV-u predlaže promenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što bi kao rezultat, kako navode, dovelo do preuzimanje dela zaposlenih iz Poreske uprave od 1. jula ove godine. Cilj je da drugostepeni poreski postupak vodi poseban sektor formiran u Ministarstvu.

U paketu predloga je i onaj koji Vlada treba da predloži Narodnoj skupštini. Reč je o usvajanju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Plan je da se ukine refundacija PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe. Ovim zakonom treba da bude uređena jednokratna isplata novca u svrhu kupovine opreme za bebe.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:655907-Ukida-se-dvostruko-oporezivanje-pri-trgovini-sa-strancima

Radnici raspolažu kapitalom od oko 325 milijardi evra

IZVOR: danas

Udeo zaposlenih u vlasništvu velikih evropskih kompanija nikada nije bio veći - 2016. godine dostigao je 3,2 odsto, odnosno 325 milijardi evra, što je znatno iznad 2,48 odsto u 2006, objavilo je Evropsko ...

Opširnije...

Udeo zaposlenih u vlasništvu velikih evropskih kompanija nikada nije bio veći - 2016. godine dostigao je 3,2 odsto, odnosno 325 milijardi evra, što je znatno iznad 2,48 odsto u 2006, objavilo je Evropsko udruženje zaposlenih sa vlasničkim udelima (EFES).

To znači da je vlasnički udeo radnika, čak i u najvećim evropskim kompanijama, značajan, a u brojnim slučajevima je strateški, ili čak kontrolni. Istovremeno je od 2009. godine vrednost imovine zaposlenih udvostručena, na 42.000 evra po osobi, ili 23.000 evra ako se isključe izvršni direktori. Novi godišnji izveštaj EFES o vlasničkom udelu zaposlenih baziran je na istraživanju koje je obuhvatilo 2.335 evropskih listiranih kompanija značajne veličine. Tržišna kapitalizacija tih kompanije u 2016. godini bila je 10.147 milijardi evra, ili 99 odsto ukupne evropske tržišne kapitalizacije dok je njihov udeo u zaposlenosti 95 odsto.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je vlasnički udeo radnika "značajan" u 1.220, ili u 52 odsto, firmi, "strateški" je u 464 ili 20 odsto, a "kontrolni" u 266, ili u 11 odsto, kompanija navodi se u izveštaju Udruženja. "Vestalpine je svakako jedna od najznačajnijih kompanija u Evropi kada je reč o vlasničkom udelu zaposlenih i učešću u korporativnom upravljanju", istakao je generalni sekretar Udruženja Mark Matje.

Kako se navodi, vlasnički udeo zaposlenih u austrijskoj čeličani Vestalpine sa 48.000 radnika bio je 2016. godine 14,5 odsto (721 milion evra), u francuskom proizvođaču građevinskog materijala Sen-Goben, sa 170.000 zaposlenih, vlasnički udeo je iznosio 8,1 odsto (1,78 milijardi evra), u švedskoj kompaniji Svenska Handelsbanken, sa 12.000 zaposlenih, 10,3 odsto (2,08 milijardi), a u nemačkom Simensu, sa 348.000 radnika, registrovan je vlasnički udeo zaposlenih od 3,1 odsto, ili 2,5 milijardi evra. U većini tih kompanija vlasništvo zaposlenih je rezultat planova čije su zajedničke karakteristike da su za sve zaposlene, na dobrovoljnoj osnovi, uz cene sa popustom i fiskalne podsticaje, u ponudi na godišnjem nivou. Zajednička je i potreba da se kompanije izbore sa različitim zakonima i poreskim propisima koji se primenjuju u članicama Evropske unije.

Predstavljanje i učestvovanje u upravi korporacija još je komplikovanije i uglavnom je prisutno u državama u kojima je predviđeno zakonom. Kako se navodi u izveštaju, neke evropske države opredelile su se za snažnije politike podsticaja, povećanje vlasničkog udela zaposlenih i dugoročnu štednju kao investiciju u budućnost.

Velika Britanija, Austrija i Norveška odlučile su da udvostruče fiskalne podsticaje za vlasnički udeo zaposlenih jer to vide kao ključni faktor oporavka. Sličan stav dele i Španija, Danska, Rumunija i Poljska. Druge zemlje su pak izabrale smanjenje javne potrošnje i podršku potrošnji domaćinstava dok su žrtvovane inicijative za dugoročnu štednju i vlasnički udeli zaposlenih (Francuska, Grčka, Holandija). Nemačka, pak, i dalje nije zainteresovana da promoviše rast udela vlasništva radnika u kompanijama.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=341555&title=Radnici+raspola%C5%BEu+kapitalom+od+oko+325+milijardi+evra+

Poljaci povećali ponudu za Luku Bar - OT Logistics za 30% akcija nudi 8,52 mil EUR

IZVOR: ekapija

Pregovori oko zaključenja Ugovora o kupoprodaji akcija sa OT Logistics, jedinim ponuđačem na tenderu za privatizaciju Luke Bar i Akcionarskog društva Montecargo ...

Opširnije...

Pregovori oko zaključenja Ugovora o kupoprodaji akcija sa OT Logistics, jedinim ponuđačem na tenderu za privatizaciju Luke Bar i Akcionarskog društva Montecargo, završeni su a cena za akcije Luke povećana je za 20% u odnosu na prvobitnu ponudu.

Kod Luke Bar cena za akcije je povećana 20%, pa nakon pregovora cena za 30% akcija u Luci Bar iznosi 8,52 mil EUR, saopšteno je iz Tenderske komisije.

Takođe, kako se navodi, Luka Bar u budućem periodu ne može ostvarivati dosadašnje prihode po osnovu naknada za korišćenje operativne obale, jer je to prihod Budžeta Crne Gore.

Koncesionar će biti u obavezi da, u skladu sa Ugovorom o koncesiji čija je priprema u toku, plaća i koncesionu naknadu za koju se predviđa da će iznositi 500 hiljada EUR fiksno na godišnjem nivou, kao i dodatno varijabilni deo naknade, koji zavisi od obima budućeg prometa.

Za AD Montecargo Podgorica ponuđena ukupna cena za 51% akcija je ostala 2,5 mil EUR, dok su investicije povećane sa 2,55 na 3,45 mil EUR. Ponuđač će obezbediti i dve lokomotive ukupne vrednosti od 7 mil EUR.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1702326/Polish-increase-offer-for-Luka-Bar-OT-Logistics-offers-EUR-8-52-m-for-30-of-shares

Aerodrom Nikola Tesla na 5. mestu u Istočnoj Evropi

IZVOR: danas

Aerodrom Nikola Tesla Beograd već treću godinu za redom zauzeo je 5. mesto među najboljim aerodromima u Istočnoj Evropi, dok je prvo mesto pripalo aerodromu u Budimpešti, saopštio je danas Aerodrom ​...

Opširnije...

Aerodrom Nikola Tesla Beograd već treću godinu za redom zauzeo je 5. mesto među najboljim aerodromima u Istočnoj Evropi, dok je prvo mesto pripalo aerodromu u Budimpešti, saopštio je danas Aerodrom Nikola Tesla Beograd.

Nagrada je ozvaničena na ovogodišnjoj dodeli nagrada agencije Skytrax, specijalizovane za rejting u vazdušnom saobraćaju, koja je održana u Amsterdamu. Prema klasifikaciji Skytrax-a, najbolji aerodrom na svetu već petu godinu za redom je aerodrom Čangi u Singapuru, a najbolji aerodrom u Evropi je aerodrom u Minhenu.

„Nagrada agencije Skytrax predstavlja priznanje za naporan rad i posvećenost zaposlenih u AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd“, ističu u saopštenju.

Ove nagrade među najprestižnijima su u oblasti avio-industrije, a izbor je napravljen na osnovu 13,82 miliona online upitnika, u kojima su putnici ocenjivali 550 aerodroma širom sveta. Istraživanje je sprovedeno među 105 različitih nacija u periodu od jula 2016. do februara 2017. godine. Predmet istraživanja su komfor i zadovoljstvo putnika različitim segmentima aerodromske usluge, od dolaska na aerodrom, prijave na let, kupovine, transfera i bezbednosti, sve do ulaska u avion.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=341505&title=Aerodrom+Nikola+Tesla+na+5.+mestu+u+Isto%C4%8Dnoj+Evropi

Jaffa najbliža kupovini Baninija

IZVOR: ekapija

Dokumentaciju za učešće na licitaciji za kupovinu fabrike Banini u stečaju otkupile su četiri domaće kompanije, ali po svemu sudeći najbliža preuzimanju imovine kikindske konditorske fabrike je ...

Opširnije...

Dokumentaciju za učešće na licitaciji za kupovinu fabrike Banini u stečaju otkupile su četiri domaće kompanije, ali po svemu sudeći najbliža preuzimanju imovine kikindske konditorske fabrike je Jaffa iz Crvenke.

Tendersku dokumentaciju su osim Jaffe otkupili još Industrija mesa Matijević iz Novog Sada, Galenika Fitofarmacija iz Beograda i Bambi iz Požarevca, mada se uoči raspisivanja oglasa pominjalo da je zainteresovano desetak domaćih i inostranih firmi.

Depozit za učešće na licitaciji za prodaju Baninija, koja je odlukom Privrednog suda u Zrenjaninu zakazana za utorak 21. mart u 12 časova u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, jedina je uplatila kompanija Jaffa.

Depozit iznosi oko 6 mil EUR, odnosno 20% procenjene vrednosti imovine Baninija (oko 30 mil EUR).

Odlukom Privrednog suda u Zrenjaninu početna cena za prodaju Baninija je 1.859.888.947 dinara, a depozit za učešće na licitaciji za kupovinu ovog stečajnog dužnika je 743.955.579 dinara. Taj iznos trebalo je uplatiti do 16.marta, do kada je bio i rok za otkup tenderske dokumentacije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1703035/Jaffa-najbli%C5%BEa-kupovini-Baninija

Agencija Moody’s povećala kreditni rejting Srbije

IZVOR: nbs

Rejting agencija Moody’s povećala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa „B1“ na „Ba3“ sa „stabilnim“ izgledima za njegovo dalje poboljšanje.

Opširnije...

Rejting agencija Moody’s povećala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa „B1“ na „Ba3“ sa „stabilnim“ izgledima za njegovo dalje poboljšanje.

Prema oceni agencije Moody’s, povećanju kreditnog rejtinga Srbije doprineli su, pre svega, ostvareni rezultati fiskalne konsolidacije, implementacija strukturnih reformi, bolji od očekivanih izgledi ekonomskog rasta i obezbeđena cenovna stabilnost, kao i unapređenje institucionalnog okvira i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom.

Prema navodima agencije, zahvaljujući uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji ostvaren je primarni suficit budžeta prvi put od 2005. godine, a putanja rastućeg učešća javnog duga u BDP-u je preokrenuta. Fiskalni deficit od 1,4% BDP-a, bio je znatno ispod prvobitno planiranog od 4%, kao i ispod kvantitativnog kriterijuma postavljenog aranžmanom sa MMF-om. Agencija za naredni period predviđa postepen nastavak smanjenja fiskalne neravnoteže i učešća javnog duga u BDP-u, čemu će doprineti bolja naplata poreza i niže učešće troškova rada javnog sektora u BDP-u, uprkos povećanju plata u delu javnog sektora ove godine.

Kada je reč o aktivnostima i rezultatima iz nadležnosti Narodne banke Srbije, Moody’s ističe očekivanje da će postignuta cenovna stabilnost biti održana u narednom periodu. Naglašava da odluka o smanjenju inflacionog cilja na 3±1,5% odražava popravljanje makroekonomskih fundamenata, smanjenje inflacionih očekivanja i povećan kredibilitet monetarne politike. Istovremeno, očekuje da će usidrena inflaciona očekivanja doprineti smanjenju dugoročnih kamatnih stopa i pružiti podršku rastu ekonomskog potencijala zemlje. Ističe se i ocena da je povećana upotreba lokalne valute i da očekuju da će niska i stabilna inflacija nastaviti da doprinosi rastu stepena dinarizacije, kao i da se rezultati Strategije dinarizacije koju sprovode Narodna banka Srbije i Vlada ogledaju u rastu učešća dinarskih depozita privrede i građana u ukupnim sa 19,3% u 2012. na oko 29% u 2016. U saopštenju se takođe naglašava i da su  sprovođenje akcionog plana kojim se implementira usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, kao i završetak posebnih dijagnostičkih ispitivanja kvaliteta aktive banaka, doprinele jačanju stabilnosti i rastu poverenja u finansijski sektor.

Implementacija strukturnih reformi, prema navodima agencije Moody’s, povećava otpornost domaće ekonomije na šokove, uz ocenu da će eksterna ranjivost domaće ekonomije ostati niska. Ističe se da je tekući deficit platnog bilansa dodatno smanjen u 2016. na oko 4% BDP-a i da se i u narednim godinama očekuje  njegovo dalje smanjenje i puna pokrivenost stranim direktnim investicijama. Konstatuje se da je ekonomski rast u 2016. znatno ubrzan na 2,8%, kao i da je vođen investicijama i izvozom. Rastu investicija prvenstveno doprinosi popravljanje poslovnog ambijenta, o čemu svedoči i napredak Srbije na Doing Business listi konkurentnosti Svetske banke, nastavak realizacije strateški važnih infrastrukturnih projekata, kao i ublažavanje finansijskih uslova. Rastu izvoza, koji karakteriše veći stepen diversifikacije, kako proizvodno tako i geografski posmatrano, doprinosi viši priliv stranih direktnih investicija u izvozno orijentisane sektore. Prema njihovim rečima, ekonomski rast biće dodatno ubrzan u ovoj i narednoj godini, što će, uz obezbeđenu cenovnu stabilnost, omogućiti da se stopa rasta potencijalnog BDP-a ubrza na 3,5–4%.

Takođe, prema oceni agencije, preduzete reforme na tržištu rada doprinele su povećanju stope aktivnosti radne snage na 65,6% u 2016, a oporavak ekonomske aktivnosti odrazio se na znatan rast zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjenje stope nezaposlenosti (sa 19,6% početkom 2015. na 13,0% krajem 2016), koja je među najnižim stopama u regionu zapadnog Balkana.  

Među ostalim faktorima koji su doprineli popravljanju kreditnog rejtinga, navodi se i otvaranje osam pregovaračkih poglavlja sa EU, povećanje efikasnosti državne uprave i kvaliteta regulatornog okvira.

U saopštenju se još konstatuje da su izgledi za dalje poboljšanje kreditnog rejtinga stabilni, a da bi faktori poboljšanja mogli da budu povoljnije perspektive rasta u srednjem roku, kao rezultat strukturnih reformi i popravljanja investicionog ambijenta, kao i bržeg od očekivanog smanjenja fiskalne neravnoteže.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11168&konverzija=yes

Škoda povećala dobit u 2016. godini na 1,2 mlrd EUR - Radnicima po 3.400 EUR nagrade za uspešno poslovanje

IZVOR: ekapija

Češka fabrika automobila Škoda je povećala prošle godine dobit za 30%, na 1,2 mlrd ...

Opširnije...

Češka fabrika automobila Škoda je povećala prošle godine dobit za 30%, na 1,2 mlrd EUR, i prihode za 9,8%, na 13,7 mlrd EUR.

Time je Škoda postala najprofitabilnija u koncernu Volkswagen u čijem okviru posluje od početka 1990-tih godina.

Rukovodstvo češke fabrike rešilo je zato da poveća radnicima premije koje zavise od poslovanja za 37%, što je korak bez presedana u češkoj privredi.

Najveća češka fabrika automobila nagradiće za uspešno poslovanje prošle godine svoje radnike sa ukupno oko 3.400 EUR, a prvi deo tih premija u iznosu od 1.700 EUR radnici će dobiti u maju sa aprilskom platom.

Pored majske premije zbog uspešnog poslovanja, radnici Škode zahvaljujući sindikatima i kolektivnom ugovoru imaju garantovan gotovo isto toliki iznos premije u dve rate u visini od 1,3 mesečne zarade.

Prosečna bruto zarada radnika u proizvodnji Škode iznosi sada 1.350 EUR, dok je prosečna bruto zarada u Češkoj u poslednjem kvartalu 2016. godine dostigla 1.100 EUR.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1702892/%C5%A0koda-pove%C4%87ala-dobit-u-2016-godini-na-1-2-mlrd-EUR-Radnicima-po-3-400-EUR-nagrade-za-uspe%C5%A1no-poslovanje

Najviše keš kredita uzimaju penzioneri

IZVOR: danas

Ko bi rekao pre desetak godina da će najviše gotovinskih kredita banke dati penzionerima. Tada su novine pisale kako banke diskriminišu penzionere, a banke se branile da su penzioneri rizični klijenti.

Opširnije...

Ko bi rekao pre desetak godina da će najviše gotovinskih kredita banke dati penzionerima. Tada su novine pisale kako banke diskriminišu penzionere, a banke se branile da su penzioneri rizični klijenti.

A danas je čak 220.444 keš kredita odobreno osobama između 60 i 70 godina što je za oko 13.000 više nego sledećoj starosnoj kategoriji, onima između 50 i 60 godina, kako pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.

Iako su osobe pred penzijom ili već u penziji dobile najveći broj kredita, njihov prosečan iznos je daleko manji nego kod mlađih dužnika. Tako je prosečan keš kredit koji se odobrava penzionerima 207.000 dinara, dok je prosečan gotovinski kredit odobren osobama između 40 i 50 godina 350.000 dinara. Inače prosečan gotovinski kredit iznos 291.000 dinara.

Objašnjenje leži u činjenici da su oni jedna od malobrojnih grupa u Srbiji koja ima sigurna primanja, a banke koje muku muče sa lošim kreditima su se okrenule sigurnosti pre nego profitu.

Gledajući ukupne bankarske kredite banke su najviše zajmova odobrile muškarcima u starosnoj grupi od 40 do 50 godina. Ovoj grupi je odobreno 225.401 kredita u iznosu od 165,6 milijardi dinara. Inače muškarcima je odobreno skoro 200.000 kredita više nego ženama. Dok je muškarcima odobreno 932.122 kredita ukupne vrednosti 483,8 milijardi dinara, ženama je odobreno 746.718 kredita u vrednosti 324 milijarde dinara. Zanimljivo je da su žene uredniji dužnici u otplati obaveza, pa je svega 4,9 odsto kredita ženama u docnji, dok je kod muškaraca ovaj iznos 8,1 odsto. Inače najveću docnju imaju krediti odobreni muškarcima između 60 i 70 godina.

Struktura odobrenih zajmova po starosti odslikava i strukturu (ne)zaposlenosti stanovništva Srbije. Tako populacija starosti do 30 godina učestvuje sa manje od pet odsto u ukupnim bankarskim kreditima, što preslikava podatak da mladi od 15 do 24 godine učestvuju u ukupnoj zaposlenosti sa svega 5,5 odsto.

S druge strane, stariji od 70 godina učestvuju u kreditima sa manje od dva odsto.

Najveći obim kredita građanima odnosi se na stambene kredite, 386 milijardi dinara u 105.120 kreditnih partija. Najviše ih je odobreno grupi stanovnika od 40 do 50 godina. Zanimljivo je i da postoji 15 stambenih, po pravilu dugoročnih kredita osobama starijim od 80 godina od kojih su tri u docnji. Takođe postoji 116 stambenih kredita odobrenih osobama između 60 i 70 godina gde je 40 odsto njih u docnji. Inače, potrošački krediti su kategorija kod kojih je otplata pošto je 18,8 odsto u docnji.

Plaćanje telefonskih računa u Kreditnom birou

Ove godine će se u izveštaju Kreditnog biroa koji prikazuje urednost otplate obaveza bankama naći i podaci o plaćanju računa mobilnim operaterima. Prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara UBS-a, dogovori su pri kraju i do septembra najdalje banke će imati uvid u to i da li potencijalni dužnik plaća uredno račune za telefon prilikom odlučivanja da li da odobre kredit. Dugalić je istakao da su razgovarali i sa EPS-om, ali oni nisu bili zainteresovani za saradnju da se i plaćanje računa za struju nađe u izveštaju, a takođe je i Poreska uprava zbog narušavanja privatnosti građana odbila da se Kreditnom birou dostavljaju podaci o plaćanju poreza.

Inače, nakon ove vesti poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić obavestio je operatere da im zakon zabranjuje da podatke o računima građana daju Kreditnom birou, bez dozvole klijenata, pri čemu ta dozvola ne sme biti proizvod pretnje ili zablude.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=341408&title=Najvi%C5%A1e+ke%C5%A1+kredita+uzimaju+penzioneri

Slovenački trgovinski lanac Merkur ponovo na prodaju

IZVOR: ekapija ; seebiz

Stečajni upravnik slovenačke kompanije Merkur raspisala je novi poziv za prodaju te kompanije.

Opširnije...

Stečajni upravnik slovenačke kompanije Merkur raspisala je novi poziv za prodaju te kompanije. Kako prošli put za početnu cenu od 28,55 mil EUR nije stigla nijedna ponuda, ovaj put početna cena nije navedena.

Protekli puta interes je pokazivao hrvatski Pevec koji se kasnije povukao iz trke.

Naime, nakon što je Pevecu onemogućeno da napravi dubinsko snimanje, limitiran mu je opseg dokumentacije i informacija, i Pevec je privremeno prekinuo učešće u tom procesu.

Rok za dostavu ponuda ističe 20. aprila.

Takođe, istekao je i rok za iskazivanje interesa za Merkurove trgovine u vlasništvu Hete. Merkur trgovina unajmljuje trgovačke centre u kojima posluje, a njih 13 od 23 je u vlasništvu Heta Asset Resolutiona. Nije poznato koliko je ponuda stiglo na ovaj tender.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1702889/Slovena%C4%8Dki-trgovinski-lanac-Merkur-ponovo-na-prodaju

http://www.seebiz.eu/novi-natjecaj-za-prodaju-merkur-trgovine/ar-152675/

„Telekom” prodaju ispod ruke za 1–1,5 evra po akciji

IZVOR: politika

Građani i zaposleni dobili besplatne deonice kojima ne mogu da trguju na berzi, ali mogu „ispod žita”.

Opširnije...

Kod nas postoji svojevrstan apsurd da građani imaju imovinu, a da njome ne mogu da raspolažu, što je, na primer, slučaj s akcijama „Telekoma Srbija”, koje su besplatno dobili još 2012. godine. Pošto je berza jedino mesto gde može legalno da se trguje, a vlasnički papiri ovog nacionalnog telekomunikacionog operatera još nisu, kako se to stručno kaže, izneti na tržište kapitala, berzanske trgovine ovim papirima zvanično nema. Ali zato ima van berze.

Kupovinu i prodaju zamenio je ugovor o poklonu, što je zapravo fiktivni pravni posao, jer nije reč o darivanju koje ne podrazumeva naknadu, već o klasičnoj kupoprodaji s novčanom naknadom.

Da postoji sivo tržište akcija „Telekoma” vidi se jasno i na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV) gde, u statistici vlasništva, ima lica koja imaju mnogo više akcija nego što su prvobitno dobili građani, zaposleni i penzioneri ovog preduzeća. Na primer, jedno fizičko lice ima gotovo 25.000 akcija, a ima i onih koji imaju od 10.000 do 20.000 akcija.

Podsećanja radi akcije „Telekoma” podeljene su 2012. godine i tada je emitovano milijardu akcija. Država Srbija ima 58,1 odsto, a sam „Telekom” 20 odsto akcija. Oko 4,8 miliona građana dobilo je 15 odsto akcija i to 31 komad po građaninu. Zaposleni i bivši zaposleni su dobili ukupno 6,9 odsto akcija čiji je broj zavisio od godina staža. Kako saznajemo, oni s maksimumom staža dobili su najviše 3.000 akcija, a sada je iz statistike vlasništva CRHOV-a jasno da je neko u posedu i osam puta više akcija nego što se maksimalno moglo dobiti. Iz ovih podataka je takođe jasno i da su prodavci akcija „Telekoma”  mahom sadašnji i bivši zaposleni, jer se poklanjanjem po 31 akcije, koliko imaju ostali građani, teško može prikupiti na hiljade akcija koliko imaju novi sticaoci. Pogotovo ukoliko se uzmu u obzir troškovi overe ugovora o poklonu.

Nezvanično saznajemo da se na sivom tržištu akcije „Telekoma” kotiraju za evro do 1,5 evra po papiru. Prevedeno, trenutna vrednost „paketa” na sivom tržištu koji imaju građani i zaposleni iz „Telekoma” je najmanje 31 evro pa sve do najmanje 3.000 evra. Biće da to nisu beznačajne pare ni za građane ni za „Telekomove” sadašnje i bivše „nameštenike”.

U međuvremenu i brokeri potvrđuju da postoji paralelno tržište ovih akcija. Nenad Gujaničić iz „Vajzbrokera” kaže da je dosta akcionara prodalo akcije polulegalnim putem jer nije omogućeno njihovo trgovanje.

– Suština ovog pitanja jeste zašto se skoro pet godina krše zakoni i Ustav zemlje, odnosno zašto se onemogućava trgovanje ovim akcijama. Državu kao većinskog vlasnika niko ne tera da proda akcije, ali bi joj svakako bilo od koristi da zna njihovu pravu, tržišnu vrednost. Da ne govorimo o pozitivnim efektima na poslovanje koje bi donelo kotiranje na berzi, povećana transparentnost i indirektna kontrola od strane portfeljnih investitora. I dok je tokom trajanja proteklog tendera i bilo nekakvog opravdanja za nelistiranje ove firme, sada zaista nema nijedan valjan ni utemeljen razlog, te ovo možemo nazvati čistim hirom državnih činovnika nad građanima ove zemlje, smatra Gujaničić.

Akcije aerodroma druga priča

Trgovanje akcijama Aerodroma „Nikola Tesla” su sasvim druga priča, jer su one na berzi već šest godina. Upravo trgovanje dovelo je do toga da se promeni vlasnička struktura u onom delu akcija koje su pripadale građanima i zaposlenima, jer su te akcije kupili strani investitori koji se vode na kastodi račune banaka i domaći privatni penzioni fondovi. Država Srbija ima 83 odsto akcija preduzeća, građanima je podeljeno 15 odsto i oni su dobili po jednu akciju, dok je zaposlenima aerodroma i penzionerima pripalo dva odsto akcija.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/376408/Telekom-prodaju-ispod-ruke-za-1-1-5-evra-po-akciji

Srbija na 36% ekonomske razvijenosti zemalja EU - Investicije za trećinu niže od potrebnog nivoa

IZVOR: ekapija

Srbija je prošle godine ostvarila solidne ekonomske rezultate, ali joj potreban veći rast jer je sada na nivou od oko 36% ...

Opširnije...

Srbija je prošle godine ostvarila solidne ekonomske rezultate, ali joj potreban veći rast jer je sada na nivou od oko 36% razvijenosti zemalja EU, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalnog monitora istakao da je glavna prepreka trajno održivog privrednog rasta nedovoljno učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP).

- Investicije u Srbiji trenutno iznose svega oko 18% BDP-a, što je za trećinu niže od potrebnog nivoa za održiv privredni rast od preko 4%. Uz to znatan deo investicija dolazi iz inostranstva, a ne iz domaće štednje što može da bude opasnost i rizik za privredni rast na dugi rok - rekao je Arsić.

Kako je dodao, prema sadašnjim kretanjima poželjno učešće investicija u BDP-u od oko 25% bilo bi podignuto tek 2030. godine. Potrebno je, prema njegovim rečima, javne investicije sa 3,5% podići na 4,5% BDP-a.

Još jedan važan razlog zbog koga su investicije u Srbiji niske je, prema njegovim rečima, loše vođenje javnih i državnih preduzeća čije su investicije često manje od amortizacije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1702723/Srbija-na-36-ekonomske-razvijenosti-zemalja-EU-Investicije-za-tre%C4%87inu-ni%C5%BEe-od-potrebnog-nivoa

Bugarska komisija za zaštitu konkurencije počela istragu protiv Lukoila

IZVOR: ekapija ; seebiz

Bugarska komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je istragu protiv ruske privatne kompanije Lukoil zbog narušavanja pravila slobodne konkurencije na tržištu.

Opširnije...

Bugarska komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je istragu protiv ruske privatne kompanije Lukoil zbog narušavanja pravila slobodne konkurencije na tržištu.

Lukoil se tereti da je na čelu prestupničkog konzorcijuma u kome je jos šest firmi Shell Bugarska, OMV Bugarska, Hellenic Petroleum, NIS Petrol, Rompetrol i Bugarska petrol, a ove firme se sumnjiče da su dogovarale cene.

Budući da u većini njih ima ruskog kapitala, deo ruskih medija veruje da je ova istraga odmazda za Turski tok, koji je zamena za Južni tok, koji je propao pošto je Bugarska, pod pritiskom Brisela, iz tog projekta izašla.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1702117/Bugarska-komisija-za-za%C5%A1titu-konkurencije-po%C4%8Dela-istragu-protiv-Lukoila

http://www.seebiz.eu/bugarska-komisija-za-zastitu-konkurencije-zapocela-istragu-protiv-nis-petrola/ar-152613/

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory