Prijava

Registracija korisnika
A2015 99.71 0.00% A2016 96.40 0.00% AERO 1.03 -0.29% AIKBPB 954.00 0.00% ALFA 21.60 2.03% CYBN 4.99 -14.41% DINNPB 2.15 0.00% ENHL 1.10 3.96% ENOP 3.90 0.00% GLBG 40.00 -11.11% GRKO 11.61 0.00% IMLK 5.63 0.64% IMLKPB 1.65 0.00% JDAR 665.00 0.00% JGMT 141.00 39.60% JMBN 4.45 0.00% KMBN 2.00 -2.44% KMBNPB 1.10 -8.33% LSTA 399.00 0.00% MTLC 2.09 2.00% NIIS 642.00 -1.53% NISS 330.00 0.00% PARP 650.00 0.00% SJPT 630.00 1.61% TIGR 70.00 16.67% TLKB 1.70 0.00% TPPS 666.00 -20.05% VBSE 500.00 0.00% ZONE 20.00 0.00%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    123.14

    11.14

    9.95%

    BELEX15

    665.64

    4.45

    0.67%

    BELEXLINE

    1,371.37

    10.83

    0.80%

    SRX

    201.50

    2.62

    1.32%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,710.65

    -1.95

    -0.11%

    MBI10

    1,772.52

    2.57

    0.15%

    MONEX20

    12,241.37

    20.38

    0.17%

    SASX-10

    712.08

    -7.22

    -1.00%

    SBITOP

    789.44

    -15.15

    -1.88%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    17,678.23

    -40.31

    -0.23%

    SPX

    2,056.15

    -4.90

    -0.24%

    FTSE100

    6,895.33

    -95.64

    -1.37%

    DAX

    11,843.68

    -21.64

    -0.18%

    NIKKEI

    19,285.63

    -185.49

    -0.95%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,202.70

    -0.50

    -0.04%

    SILVER

    17.10

    -0.01

    -0.06%

    COPPER

    2.79

    -0.03

    -1.06%

    OIL

    50.66

    -0.35

    -0.69%

    CORN

    396.50

    0.00

    0.00%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    120.63

    -0.29

    -0.24%

    RSD/CHF

    114.89

    0.13

    0.11%

    RSD/USD

    110.78

    0.66

    0.60%

    EUR/USD

    1.09

    -0.01

    -0.83%

    EUR/CHF

    1.05

    0.00

    -0.35%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AIKB

    1,800

    1,878,803

    10.77%

    3,381,790,072

    AIKBPB

    954

    333,390

    18.07%

    317,974,572

    JMBN

    4,450

    13,540

    2.77%

    60,253,000

    KMBN

    2,050

    5,005

    -2.38%

    10,261,905

    NIIS

    652

    4,586

    1.56%

    2,985,611

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    TIGR

    60

    2,655

    20.00%

    158,766

    AIKBPB

    954

    333,390

    18.07%

    317,974,572

    IMPL

    860

    9

    14.21%

    7,740

    MBLS

    2,000

    54

    11.11%

    108,000

    AIKB

    1,800

    1,878,803

    10.77%

    3,381,790,072

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    ENHL

    1,060

    600

    -2.66%

    636,015

    KMBN

    2,050

    5,005

    -2.38%

    10,261,905

    ALFA

    21,170

    5

    -0.48%

    105,850

    VBSE

    500

    2

    -0.20%

    1,000

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

    A2015

    99.71

    1.62%

    0.00%

    A2016

    96.40

    3.15%

    0.19%

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    2Y rsd

    1,000,000

    26.00%

    8.84%

    5Y eur

    100,000

    82.95%

    4.79%

    53W rsd

    1,000,000

    20.19%

    8.40%

    6M rsd

    300,000

    21.33%

    7.00%

    3Y rsd

    5,000,000

    96.08%

    9.70%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Turski "Link tekstil" želi da kupi "AHA Muru Prvi maj" iz Pirota

IZVOR: ekapija

Predstavnici turske kompanije "Link tekstil" posetili su pirotsku fabriku "AHA Mura Prvi maj" u Pirotu i saopštili da su zainteresovani da je kupe i da, pored proizvodnje muških ...

Opširnije...

Predstavnici turske kompanije "Link tekstil" posetili su pirotsku fabriku "AHA Mura Prvi maj" u Pirotu i saopštili da su zainteresovani da je kupe i da, pored proizvodnje muških odela, kasnije prošire delatnost na trikotažu i povećaju broj zaposlenih.

Komercijalni direktor fabrike "AHA Mura Prvi maj", Veljko Krstić rekao je agenciji Beta da je to veoma ozbiljan investitor čiji predstavnici dolaze već treći put.

- Vlasnik "Link tekstila" je ovde bio dva puta. Posle razgovora u Ministarstvu privrede on je najavio je da je prva opcija kupovina fabrike i da će u početku zadržati proizvodni program teške konfekcije, a potom planira razvoj programa trikotaže - rekao je Krstić.

On je podsetio da su bila dva neuspešna pokušaja privatizacije pirotske "AHA Mure".

Ta fabrika sa 1.300 radnika, posle bankrota slovenačke "AHA Mure" ne radi od septembra prošle godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1103856/Turski-Link-tekstil-%C5%BEeli-da-kupi-AHA-Muru-Prvi-maj-iz-Pirota

"Tigar" investira 1 mil EUR u fabriku gumenih smesa

IZVOR: ekapija

Kompanija "Tigar" a.d. iz Pirota investiraće više od milion evra u izgradnju novog fabričkog pogona za proizvodnju gumenih smesa koje su od suštinskog značaja za proizvodnju gumenih proizvoda.

Opširnije...

Kompanija "Tigar" a.d. iz Pirota investiraće više od milion evra u izgradnju novog fabričkog pogona za proizvodnju gumenih smesa koje su od suštinskog značaja za proizvodnju gumenih proizvoda. Predstavnici kompanije "Tigar" a.d. potpisali su ugovor o saradnji na ovom projektu sa kompanijom "Delta inženjering" koja je izvođač radova.

- Ovakva investicija naše kompanije i izgradnja novog pogona veliki su izazov i čast, a zadovoljstvo nam je i što smo postigli dogovor o saradnji sa eminentnom kompanijom kao što je "Delta inženjering". Novi poslovni poduhvat veoma je važan za kompaniju "Tigar" a.d. i siguran sam da ćemo zajedničkim trudom i zalaganjem doći do odličnih poslovnih rezultata - rekao je Nebojša Đenadić, generalni direktor kompanije "Tigar" a.d.

Projekat izgradnje objekta za proizvodnju gumenih smesa biće realizovan u dve faze. U prvoj fazi radiće se na izgradnji proizvodnog pogona fabrike za proizvodnju gumenih smesa, dok je za drugu fazu planirana izgradnja magacina sirovina.

- Ovaj objekat nove namene veoma je značajan za "Tigar" iz mnogo razloga, a upravo tu će se preseliti veliki deo opreme i instalirati nova oprema koja je od suštinskog značaja za proizvodnju. Zadovoljni smo ostvarenom saradnjom i očekujemo da već za mesec dana krenemo sa pripremnim radovima - rekao je Vojislav Todorović, predsednik Grupacije "Delta inženjering".

Površina proizvodnog pogona novog objekta iznosiće 1.700 m2, a ukupna površina na kojoj će fabrika biti izgrađena iznosi 3.000 m2.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1105024/Tigar-investira-1-mil-EUR-u-fabriku-gumenih-smesa

"Apollo" kupio Novu kreditnu banku Maribor

IZVOR: ekapija

Drugu najveću slovenačku državnu banku kupio je američki finansijski fond "Apollo", objavilo je u petak ljubljansko "Delo" pozivajući se na nezvanične izvore.

Opširnije...

Drugu najveću slovenačku državnu banku kupio je američki finansijski fond "Apollo", objavilo je u petak ljubljansko "Delo" pozivajući se na nezvanične izvore.

Za Novu kreditnu banku Maribor (NKBM) "Apollo" će navodno isplatiti oko 200 mil EUR, piše vodeći slovenački list navodeći nezvanični izvor iz mariborske banke.

Evropska komisija dopustila je 2013. godine slovenačkoj vladi da dokapitalizuje NKBM proračunskim sredstvima, ali uz uslov da ona kasnije bude prodata kako se dokapitalizacija ne bi tretirala kao nedopuštena državna pomoć. Nakon dokapitalizacije banka je došla u 100-postotno vlasništvo države koja je sada prodaje.

Banka je zbog ekspanzivne kreditne politike došla u teškoće jer je nakon globalne finansijske krize veliki deo njenih potraživanja postao nenaplativ pa je niz zadnjih godina ostvarivala gubitke.

U najužoj konkurenciji za kupovinu banke bila je i mađarska OTP banka, ali je za kupovinu banke ponudila manji iznos, navodi list.

Informaciju da su pregovori s "Apollom" uspešno završeni u petak još nisu komentarisali vlasnici, slovenačka vlada i Slovenački državni holding (SDH).

"Delo" dodaje da je navodno postignut sporazum po kojem bi troškove koji bi mogli proizaći iz ustavne tužbe privatnih vlasnika podređenih obveznica NKBM-a protiv države (koja je izbrisala njihov kapital tokom sanacije banke) podelili Slovenija i novi vlasnik banke "Apollo".

U sanaciju i dokapitalizaciju NKBM-a, koja je bila opterećena lošim kreditima i gubicima, država je poslednje dve godine kroz gotovinu i državna jamstva investirala više od 1,5 mlrd EUR.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1105055/Apollo-kupio-Novu-kreditnu-banku-Maribor

BLOOMBERG: Deficit Srbije 2015. u globalnoj trgovini

IZVOR: ekapija

Srbija je među 39 država sveta koje će ove godine evidentirati deficit tekućih plaćanja, za koju je prognoziran deficit od 6,0 % BDP-a, pokazuje analiza Blumberga.

Opširnije...

Srbija je među 39 država sveta koje će ove godine evidentirati deficit tekućih plaćanja, za koju je prognoziran deficit od 6,0 % BDP-a, pokazuje analiza Blumberga.

Od 75 država koje je Blumberg uvrstio u analizu stanja tekućih plaćanja, što je najšire merilo trgovine robom i uslugama, ostalih 36 zabeležiće suficit, a najveći od čak 19,6 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) očekuje se u Singapuru, za kojim slede naftni izvoznici Kuvajt i Tajvan, dok su na četvrtom, odnosno petom mestu, Norveška i Holandija. Nemačka je tek na osmom mestu Blumbergove liste.

Slovenija će registrovati suficit od 6,0 % BDP-a, što je pozicionira na visoko 11. mesto, a u suficitu je i Hrvatska i to od 0,8 % BDP-a.

Građanski sukobi, sunovrat cena nafte i usporavanje globalne tražnje za gotovo svim proizvodima, od kafe do mleka, doveli su do toga da veliki broj zemalja sveta registruje gubitke u globalnoj trgovinskoj igri, prema rezultatima ankete koju je sproveo Blumberg i MMF.

Na listi zemalja koje će ove godine evidentirati deficit tekućih plačanja našli su se i Velika Britanija, Novi Zeland, kao i Sjedinjene Američke Države sa deficitom koji iznosi 2,4 % BDP-a, ali i zemlje pogođene konfliktima, poput Libana, koji će uz projektovani deficit tekućih plaćanja od 13,9 % BDP-a registrovati najlošije rezultate. 

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1104080/BLOOMBERG-Deficit-Srbije-2015-u-globalnoj-trgovini

EBRD odobrila Mid Evropi kredit za preuzimanje Denjub grupe

IZVOR: TANJUG

LONDON - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je privatnom akcionarskom fondu Mid Evropa partners (MEP) kredit ...

Opširnije...

LONDON - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je privatnom akcionarskom fondu Mid Evropa partners (MEP) kredit u vrednosti od 60 miliona evra za preuzimanje Denjub fuds grupe, koja je većinski vlasnik prehrambenih kompanija Imlek, Bambi i Knjaz Miloš.

U saopštenju EBRD-a dostavljenom Tanjugu dodaje se da će ta banka, koja je koinvestitor MEP-u u preuzimanju Denjub fuds grupe, obezbediti i kapital od 20 miliona za unapređenje konkurentnosti i standarda u sprskom sektoru agrobiznisa.

"Najnovija transakcija je prilika za EBRD da potvrdi svoju spremnost pružanja podrške investicijama u regionu, koje postaju još važnije u izazovnom ekonomskom okruženje. Time što postajemo akcionar, zapravo uzimamo učešće u transformisanju nekih od vodećih srpskih preduzeća, što je uzbudljiv zadatak kome ćemo prići sa entuzijazmom i odlučnošću", kaže direktor EBRD-a u Srbiji, Mateo Patrone.

Prvi čovek EBRD-ovog poljoprivrednog sektora za centralnu i jugoistočnu Evropu, Miljan Ždrale, navodi da je MEP dugogodišnji partner banke, koji u svom portfoliju ima neke od najuglednijih kompanija u regionu.
"Srećni smo što im pružamo podršku u regionu i u ovom sektoru. Procene su da će kompanije Denjub fuds grupe u Srbiji biti platforma MEP-a za generisanje rasta, kao i za promociju povećane efikasnosti i standarda kroz proces konsolidacije", dodao je on.

Sa druge strane, direktor MEP-a koji je predvodio ovu transakciju, Andrej Babače, poručuje da je ovo ključna transakcija za njegovu kompaniju.
"Zadovoljni smo što udružujemo snage sa tako snažnim partnerom kao što je EBRD. Ova transakcija počiva na izvanrednoj saradnji koju smo u prošlosti imali sa EBRD", izjavio je Babače.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/170678/ebrd-odobrila-mid-evropi-kredit-za-preuzimanje-denjub-grupe.htm

Velike investicije u aerodrom u naredne tri godine

IZVOR: TANJUG

BEOGRAD - Vršilac dužnosti direktora beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević izjavio je da to preduzeće u naredne tri godine čeka snažan investicioni ciklus, a da će više od...

Opširnije...

BEOGRAD - Vršilac dužnosti direktora beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević izjavio je da to preduzeće u naredne tri godine čeka snažan investicioni ciklus, a da će više od 20 miliona evra sopstvenih sredstava biti investirano u proširenje novog terminala dva.

"Napravićemo još četiri aviomosta, pored tog vezni deo između dva terminala i kompletna rekonstrukcija starog terminala T1", kazao je Vlaisavljević za televiziju Pink.

On je rekao da se kapaciteti aerodroma bliže limitu, jer će ove godine u decembru broj putnika dostići pet miliona. "Povećaćemo naš kapacitet na sedam do 7,5 miliona putnika", istakao je Vlaisavljević, istakavši da će aerodrom uložiti sopstvena sredstava, i da mu nisu potrebni krediti.

Vlaisavljević je podsetio da je aerodrom imao povećanje broja putnika od 31 odsto u 2014. godini, povećanje broja aviooperacija od 26 odsto, i neto dobit od 27 miliona evra, najveću u istoriji aerodroma dugoj 52 godine.

On je objasnio da je to postignuto zahvaljući rebalansom poslovnog plana u avgustu gde je "skinuto" 11 miliona evra nepotrebnih troškova, a istovremeno su povećane investicije za više od dva miliona evra u saobraćaj i infrastrukturu.

Vlaisavljević je rekao da je aerodrom "Nikola Tesla" ovakve rezultate ostvario i "na krilima Er Srbije" koja ima najveće povećanje broja putnika od 35 aviokompanija koje koriste usluge aerodroma.

On je zaključio da je na menadžmentu da ostvari što bolje poslovne rezultate, a na državi da li će se odlučiti za koncesiju za aerodrom.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/170417/velike-investicije-u-aerodrom-u-naredne-tri-godine.htm

Novi menadžment preuzeo upravljanje Železarom Smederevo

IZVOR: TANJUG

SMEDEREVO - Novi menadžment holandske firme HPK Inženjering preuzeo je danas upravljanje smederevskom Železarom...

Opširnije...

SMEDEREVO - Novi menadžment holandske firme HPK Inženjering preuzeo je danas upravljanje smederevskom Železarom, a prvi radni dan započeo je sastankom glavnih menadžera, predsednika Nadzornog odbora i člana tog tela, Džona Gudiša i Petera Kamaraša, sa svim direktorima sektora srpske čeličane.

"Sastank su vodili Gudiš i Kamaraš sa svojom ekipom koja za sada broji šest menadžera, a očekujemo da drugi dođu do kraja nedelje. Za otprilike dve nedelje u Smederevo treba da stigne i ceo tim od 24 menadžera", rekao je Tanjugu izvršni direktor Železare Bojan Bojković.

Kada je reč o članovima srpskog tima, koji će pratiti upravljanje Železarom, Vlada Srbije tek treba o tome da donese odluku.
Bojković kaže da su već postavljena nova pravila i da je "palica predata".
"Upravljanje je predato Gudišu i Kamarašu, oni se za sada upoznaju sa detaljima koji ne mogu da se vide iz administrativnih papira koje smo im davali tokom celog procesa", rekao je Bojković precizirajući da su u pitanju tehnički detalji o visokoj peći, čeličani, toploj i hladnoj valjaonici...

Kako je rekao, nakon toga u razgovorima će se preći na nabavku sirovina i prodaju i očekuje se da će sastanci trajati skoro ceo dan.

Bojković je kazao da su radnici bili euforični, ali da je i njima sada jasno da je sve ono što je obećano i ispunjeno.
"Došao je ozbiljan menadžerski tim, to su za sada videli direktori sektora, a ljudi naravno znaju celu tu ekipu od ranije", rekao je Bojković.

Očekuje se, kaže, da Gudiš, koji će biti predsednik Nadzornog odbora, prođe fabrikom, s obzirom na to da je najavio da će svakog dana izdvojiti tri, četiri ili pet sati za šetnju kroz fabriku, kako bi se upoznao sa detaljima i ljudima u pogonima.

Gudiš će to raditi kako bi kasnije, kako je rekao, mogao lakše da donosi strateške odluke.

Predstavnici sindikata su rekli Tanjugu da su spremni za nove izazove, zahvalili državi na pomoći i poručili da će se odužiti tako što će svojim radom povećati učešće Železare u bruto domaćem proizvodu.
"Ovo je novi početak posle svih iščekivanja, nadanja i propalih tendera, ne samo za radnike Železare već i za ceo grad i metalsku industriju", istakao je predsednik Samostalnog sindikata u Železari Siniša Prelić.

On je kazao da njegove kolege ne kriju zadovoljstvo što će konačno imati mirniju situaciju, kao i da su proteklih dana dobijali podršku od sugrađana s obzirom da će i oni zahvaljujući radu Železare imati novu šansu.
"Dobio sam veliki broj poziva, od kolega iz Prve Petoletke u Trsteniku, EI Niš, iz Majdanpeka, Bora, Novog Sada i Pančeva, koji su nas sve pozdravili sa željom da i njih nešto slično zadesi", rekao je Prelić.

On je dodao da ta preduzeća vide šansu u povećanju proizvodenje smederevkse Železare.

Kada je reč o poslu, ističe Prelić, radnici Železare znaju da rade i tu neće biti nikakvih problema, samo treba novi menadžment da obezbedi dovoljno sirovina i tržište.

Predsednik Sindikata ASNS u Železari Saša Čolić poručio je da su radnici apsolutno spremni da pruže svoj maksimum s obzirom da su dugo čekali ovaj trenutak.

Prema njegovim rečima, u Železari sada postoji dobra kombinacija iskusnih radnika i vrhunskih menadžera sa dobrim referencama.

Čolić kaže da sada ima i dovoljno novca tako da će radnici u potpunosti moći da ispune zadatke.
"Zahvalni smo državi koja je mnogo učinila za nas i sada smo u prilici da joj vratimo tako što će oko 5.000 zaposlenih podići bruto domaći proizvod za jedan odsto u ovoj godini", rekao je Čolić i izrazio očekivanje da će sledeće godine biti profita, ali i da će zarade biti veće.

Predsednik Sindikata Nezavisnost u Železari Mileta Gujaničić je takođe istakao da su radnici vrhunski obučeni, poznaju sve procedure i mogu da odgovore svim izazovima bilo gde u Evropi.

On je kazao da bi radnici mogli da odgovore zahtevima i u najmoćnijim sličnim firmama i da zato i očekuju da će u narednom periodu imati i veće povećanje plata od deset odsto koliko je predviđeno.

Gujaničić je rekao da će proces prilagođavanja, kako radnika tako i menadzmenta trajati, kao i da će zaposleni odgovoriti na sve što se pred njih postavi.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/170593/novi-menadzment-preuzeo-upravljanje-zelezarom-smederevo.htm

Gavaci: Telekom Srbija primer kompanije koju treba prodati

IZVOR: TANJUG

BEOGRAD - Telekom Srbija je idealan primer kompanije za koju je bolje da se privatizuje jer će jedino na taj način biti postaknuta na inovacije i dalji razvoj...

Opširnije...

BEOGRAD - Telekom Srbija je idealan primer kompanije za koju je bolje da se privatizuje jer će jedino na taj način biti postaknuta na inovacije i dalji razvoj, mnogo više nego da ostane u državnom vlasništvu, izjavio je danas vlasnik hrvatske Infoarena Grupe Tomislav Gavaci.

On je podsetio da se poslovanje telekomunikacionih operatera odvija u uslovima u kojima padaju prihodi kao i profiti, tako da oni moraju pronalaziti nove izvore prihoda a to je, kako kaže, moguće samo u području inovacija i prilagođavanju zahtevima potrošača.

Gavaci je na marginama Međunarodne konferencije "tehnologije i inovacije Arena 2015." za Tanjug rekao da u celom regionu postoji vrlo nizak nivo svesti o potrebi za inovacijama i ukazao da je u tom segmentu potrebna i pomoć države.

Jer, kako kaže, inovacije dovode do otvaranja novih radnih mesta ali i otvaraju mogućnost da kompanije poboljšaju poslovanje na globalnom nivou.

Upravo je to i osnovna poruka konferencije koja se održava u Beogradu, rekao je on i dodao da je u proces jacanja inovacija potrebno da se uključe svi učesnici društva, počev od javnog sektora preko predstavnika nauke ali i privatni sektor koji će imati najviše koristi od inovacija.

Gavaci kaže da vlade gotovo svih zemalja u regionu rade jako malo na ovom polju i dodaje da su u tom smislu potrebne radikalne i brze promene jer na tržištu postoji mnogo potencijala za razvoj inovativnosti.

Upitan koliko državne kompanije primjenjuju inovacije u svojim poslovnim procesima, on je rekao da se to dešava u veoma maloj meri, kako zbog strukture vlasništva tih kompanija, poslovnih procesa koje primenjuju ali i načina razmišljanja koji potice iz nekih drugih vremena.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/170623/gavaci--telekom-srbija-primer-kompanije-koju-treba-prodati.htm

NBS: Kamate na dinarske kredite već padaju

IZVOR: TANJUG

BEOGRAD Nakon što je Narodna banka Srbije nedavno smanjila referentnu kamatu sa osam na 7,5 odsto...

Opširnije...

BEOGRAD Nakon što je Narodna banka Srbije nedavno smanjila referentnu kamatu sa osam na 7,5 odsto, stvoreni su uslovi i za dalje smanjenje kamata na dinarske kredite u Srbiji, izjavio je danas predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije prof. Nebojša Savić.

"Pad kamata na dinarske kredite je upravo ono što se već neko vreme dešava na tržištu", rekao je Savić u izjavi Tanjugu.
Nivo na kojem je referentna kamata danas, dodaje on, prilagođen je celini ekonomske politike koja se vodi u Srbiji, a da bi mogla i dalje da pada, potrebna je podrška fiskalne politike.

U meri u kojoj država bude uspešno sprovodila reformu javnih finansija, precizirao je on, u toj meri će i kamatna centralne banke moći da ide i niže sa trenutnih 7,5 odsto. Kako je kazao, efektivna referentana kamatna stopa sada oko 5 odsto.
"Monetarna politika reaguje na dešavanja na tržishtu i referentna stopa je već duži period na silaznoj putanji. Ona je snižena sa 10 odsto krajem 2013. na sadašnjih 7,5 odsto kako je obarana stopa inflacije. A tempo kojim bi mogla dalje da pada zavisiće primarno od efekata fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi", rekao je Savić.

Odgovarajući na pitanje šta bi se dogodilo kada bi centralna banka poslušala neke ekonomiste koji tvrde da bi referentnu kamatu trebalo drastično spustiti budući da je, primera radi, ona u Češkoj 0,05 odsto, on kaže:
"Ovde se moraju uzimati u obzir dve stvari. Prvo, da u Srbiji imamo dvovalutni sistem i da bi svaki višak dinara koji bi se pojavio pritiskao rast tražnje na deviznom tržištu. Drugo, efekti mera monetarne politike imaju odgođeno dejstvo od ostalih mera ekonomske politike, pa je zato potrebno prvo da se merama fiskalne konslodacije ostvare održivi rezultati. Zato monetarna politika mora biti odmerena i istrajna uvažavajući sve elemente aktuelnih privrednih kretanja u zemlji i okruženju".

Govoreći o inflaciji, Savić je rekao da, ukoliko je visoka, "inflacija je opasna bolest koja dovodi do prelivanja dohodaka", te se ne slaže sa zagovornicima ideje da je niska inflacija loša.
"Podsetio bih na gorka iskustva kroz koje smo prošli sa dve hiperinglacije u poslednjim decenijama i teškom mukom ostvarenom stabilizacijom inflacije na niskom nivou od septembra 2013. Visoka inflacija nikome nije donela korist osim uskom krugu onih koji se uz nju bogate. Srbija treba da inflaciju uvede u okvire ciljanog koridora tokom 2015. i da sprovodi monetarnu strategiju ciljanja inflacije", smatra Savić.

On se osvrnuo na trend u svetu gde je prihvaćeno da bi inflacija trebalo da se kreće oko dva odsto, dok je sada cilj Srbije dva puta viši - 4 odsto.
"Srbija u ovom periodu ima ciljanu inflaciju od 4 plus minus 1,5 odsto zbog potrebe da se otklanjaju postojeći cenovni dispariteti. Kako oni budu otklanjani i kada za to dođe vreme otvoriće se i pitanje da li treba smanjivati ciljani nivo na niži nivo, ali tek kada za to dođe vreme", zaključio je Savić.

Monetarna pozicija Srbije u ovom trenutku je takva da se inflacija kreće oko jedan odsto, a inflaciona očekivanja su u narednih 12 meseci - oko četiri odsto.
"Prema anketi Blumberga inflaciona očekivanja finansijskog sektora za sledećih dvanaest meseci u Srbiji su na nivou od 4 odsto, a Ipsosa i Ninamedije, koje uključuju i privredu, su na sličnim nivoima. To je jaka indikacija da se u Srbiji percepira da će inflacija u narednih godinu dana biti u granicama cilja i zato NBS vodi opreznu politiku, oprezno prilagođavajući i svoju referentnu kamatu onome što će se desiti u narednom periodu", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, inflaciona očekivanja su u ovom trenutku takva da bi trebalo da se, uz korekciju cena električne
energije, inflacija uskoro vratiti u okvire koridora.
"Na sadašnji nivo inflacije koji je ispod donje granice koridora ključan uticaj su imala dva faktora. Prvo, jak deflacioni pritisak iz međunarodnog okruženja vezan za pad svetskih cena nafte i drugo, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Kada je reč o kursu, Savić podseća da je osnovni zadatak centralne banke da obezbedi što manje oscilacije na dnevnom nivou - što i radi.
"Kurs dinara se formira na tržištu uz intervencije NBS koja ne cilja kurs več teži da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacijue kursa. Te intervencije ne utiču na njegova tržišna kretanja”, objašnjava on.

U okviru tih kratkoročnih oscilacija NBS, podseća on, od druge polovine 2012. interveniše i prilikom prekomernog jačanja dinara, što do tada NBS nije radila, i prilikom prekomernog slabljenja dinara.
"Na ovaj način je sužen raspon kratkoročnih oscilacija i svim učesnicima na tržištu, privredi i stanovništvu, stvoreni stabilniji uslovi. Što se tiče srednjoročnih kretanja kursa ona zavise pre svega od konkurentnosti i produktivnosti naše privrede i uspešnosti u sprovođenju strukturnih reformi", rekao je Savić.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/170510/nbs--kamate-na-dinarske-kredite-vec-padaju.htm

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory