Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.060 -0,19% DNOS 1.514 -0,39% ENHL 1.240 -0,80% EPEN 15.750 20,05% FITO 2.782 -0,64% GFOM 370 0,00% IKRB 100 25,00% IMPL 2.093 2,00% KMBN 1.541 -0,58% KMBNPB 940 4,44% MTLC 1.403 -1,89% NIIS 589 -0,84% NKDJ 440 0,00% POBD 400 0,00% RUDO 150 0,00% SJPR 500 0,00% SMPO 130 1,56% TETO 1.900 2,70% TGAS 11.200 0,01% TLKB 1.600 -5,88% TRGOM 460 -2,13%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    115.15

    -1.02

    -0.88%

    BELEX15

    633.84

    -3.58

    -0.56%

    BELEXLINE

    1,424.03

    0.51

    0.04%

    SRX

    183.42

    -0.85

    -0.46%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,943.21

    -5.71

    -0.29%

    MBI10

    1,949.22

    3.41

    0.18%

    MONEX20

    10,777.45

    27.29

    0.25%

    SASX-10

    730.79

    1.84

    0.25%

    SBITOP

    735.12

    -7.09

    -0.96%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    18,228.30

    133.47

    0.74%

    SPX

    2,141.55

    -4.55

    -0.21%

    FTSE100

    6,807.67

    -10.37

    -0.15%

    DAX

    10,361.48

    -32.23

    -0.31%

    NIKKEI

    16,465.40

    -218.53

    -1.31%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,324.10

    -9.40

    -0.70%

    SILVER

    19.13

    -0.42

    -2.15%

    COPPER

    2.17

    -0.01

    -0.46%

    OIL

    44.72

    -1.11

    -2.42%

    CORN

    331.50

    2.00

    0.61%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.19

    0.02

    0.01%

    RSD/CHF

    113.05

    0.14

    0.12%

    RSD/USD

    109.87

    0.34

    0.31%

    EUR/USD

    1.12

    0.00

    -0.29%

    EUR/CHF

    1.09

    0.00

    -0.11%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    KMBN

    1,541

    9,003

    -0.58%

    13,871,658

    ENHL

    1,240

    3,654

    -0.80%

    4,531,720

    RUDO

    150

    6,587

    0.00%

    988,050

    TRGOM

    460

    1,933

    -2.13%

    889,180

    NIIS

    589

    1,036

    -0.84%

    610,474

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    IKRB

    100

    21

    25.00%

    2,100

    EPEN

    15,750

    4

    20.05%

    63,000

    KMBNPB

    940

    34

    4.44%

    31,960

    TETO

    1,900

    2

    2.70%

    3,800

    IMPL

    2,093

    16

    2.00%

    33,480

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    TLKB

    1,600

    45

    -5.88%

    72,000

    TRGOM

    460

    1,933

    -2.13%

    889,180

    MTLC

    1,403

    129

    -1.89%

    181,000

    NIIS

    589

    1,036

    -0.84%

    610,474

    ENHL

    1,240

    3,654

    -0.80%

    4,531,720

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    53W rsd

    1,000,000

    52.92%

    3.58%

    5Y eur

    100,000

    100.00%

    2.90%

    6M rsd

    300,000

    23.03%

    2.65%

    2Y eur

    50,000

    46.01%

    1.09%

    rsd

    11,000,000

    25.75%

    5.98%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije

M&V Investment VESTI

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 28. septembra 2016. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 10.000.000.000 dinara.

Opširnije...

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 28. septembra 2016. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 10.000.000.000 dinara.

Ukupan obim tražnje iznosio je 7.991.980.000 dinara, odnosno 79,92 odsto obima emisije. Realizovano je 529.198 komada državnih zapisa ukupne nominalne vrednosti 5.291.980.000 dinara.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih hartija od vrednosti koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti iste ročnosti koje dospevaju u oktobru 2016.godine.

Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 3,58 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 06. oktobra 2017. godine.

Stopa prinosa, po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, niža je za 0,01 procentni poen u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane jula 2016. godine.

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Srbija 90. zemlja sveta po konkurentnosti - U regionu samo BiH lošije plasirana

IZVOR: ekapija

Srbija je neznatno napredovala po konkurentnosti pošto se u izveštaju Globalni indeks konkurentnosti 2016-2017 popela za četiri pozicije, na 90. mesto među 138 ...

Opširnije...

Srbija je neznatno napredovala po konkurentnosti pošto se u izveštaju Globalni indeks konkurentnosti 2016-2017 popela za četiri pozicije, na 90. mesto među 138 zemalja, objavio je danas Svetski ekonomski forum.

Prva tri mesta na listi zadržale su Švajcarska, Singapur i SAD a najmanje konkurentan u svetu je Jemen, na 138. mestu liste.

- Smanjenje otvorenosti globalne ekonomije narušava konkurentnost i otežava liderima da predvode održiv, inkluzivan rad - istakao je osnivač i predsedavajući Foruma Klaus Švab.

Od zemalja iz okruženja, sve osim Bosne i Hercegovine su bolje plasirane od Srbije - Makedonija je na 68. mestu, Hrvatska na 74, Albanija na 80, Crna Gora na 82. a BiH na 107.

Gledano prema kriterijumima za ocenu konkurentnosti, Srbija je po zdravstvu i osnovnom obrazovanju 53. u svetu, po visokom obrazovanju i obukama 69. a po infrastrukturi 74.

Međutim, prema podindeksu inovacije i faktori sofisticiranosti Srbija je među poslednjima sa 120. mestom u svetu odnosno na 125. mestu po sofisticiranosti biznisa i na 108. po inovacijama.

Srbija se nije dobro pokazala ni po efikasnosti tržišta proizvoda, efikasnosti tržišta rada, razvoju finansijskog tržišta.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1556308/Srbija-90-zemlja-sveta-po-konkurentnosti-U-regionu-samo-BiH-lo%C5%A1ije-plasirana

Svetska banka poverila još jedan mandat Džimu Jong Kimu

IZVOR: TANJUG

Članovi odbora Svetske banke jednoglasno su se složili da Džimu Jongu Kimu povere još jedan predsednički mandat, saopštila je večeras ta banka, javio je AFP.

Opširnije...

VAŠINGTON - Članovi odbora Svetske banke jednoglasno su se složili da Džimu Jongu Kimu povere još jedan predsednički mandat, saopštila je večeras ta banka, javio je AFP.

Nominacije za poziciju predsednika Svetske banke su završene 15. septembra, a jedini kandidat za tu funkciju bio je dosadašnji predsednik DŽim Jong Kim.

Kimov petogodišnji mandat se zavržava 30. juna 2017. godine.

Po nepisanom pravilu, evropske vlade biraju šefa Međunarodnog monetarnog fonda, dok Sjedinjene Države imenuju predsednika Svetske banke.

Kima je za predsednika izabrao 2012. godine najveći akcionar Svetske banke, Sjedinjene Američke Države, a na početku mu je konkurencija bio nigerijski ministar finansija Ngozi Okonjo-Iveala.

Džim Jong Kim (Jim Yong Kim) je bio jedini kandidat u procesu koji su kritikovali zaposleni i aktivisti Svetske banke zbog nedostatka transparentnosti i dominacije SAD-a, prenosi AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272667

„Telekom” najprofitabilniji, NIS najveći, Srbijagas najzaduženiji

IZVOR: politika

Više od 70 odsto preduzeća na listi od 100 najuspešnijih koristi sredstvo neizmirivanja obaveza prema dobavljačima kao kratkoročni izvor finansiranja

Opširnije...

Najprofitabilnija kompanija u 2015. godini je „Telekom Srbija” sa ostvarenom dobiti od 16,3 milijarde dinara. Ovo je danas saopštila Agencija za privredne registre predstavljajući listu „Sto najuspešnijih”.

Reč je o publikaciji koja sadrži prikaz najboljih i najlošijih preduzeća na osnovu analize uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka 90.400 privrednih društava u Srbiji koja su dostavila izveštaje. Ovoga puta APR je analizirao i u kojoj meri velike kompanije izmiruju obaveza prema dobavljačima. Rezultat tog istraživanja potvrdio je da se rokovi plaćanja dobavljačima slabo poštuju.

– Veliki i uspešni sistemi su, zapravo, dobar deo svojih finansiranja prebacili na dobavljače tako što ne izmiruju blagovremeno obaveze prema dinamici koja je bila ugovorena – rekla je Ružica Stamenković iz Registra finansijskih izveštaja i boniteta APR. Iako nije precizirano u kojim sektorima je ovaj problem najizraženiji niti o kom iznosu je reč Stamenkovićeva je istakla da više od 70 odsto preduzeća na listi od 100 najuspešnijih zapravo koristi sredstvo neizmirivanja obaveza kao kratkoročni izvor finansiranja svog poslovanja što je, kako je naglasila, iznenađujuće, posebno za one koji posluju uspešno.

Ona je objasnila da prvih 100 preduzeća ostvaruje trećinu ukupnih poslovnih prihoda cele privrede. Najveće je prošle godine ostvario NIS – 199,9 milijardi dinara, što čini 2,3 odsto poslovnih prihoda cele privrede. Oni su ipak u odnosu na 2014. pali za 19 odsto zbog pada cene nafte, ali je NIS ipak ostao na prvom mestu u kategoriji najuspešnijih po poslovnim prihodima, a drugoplasirani je po profitabilnosti (16,1 milijardu dinara).

Najveći neto dobitak imao je „Telekom Srbije”, ostvarivši profit od 16,3 milijarde dinara (nešto manje nego u 2014. kada je imao 16,9 milijardi dinara). Kako se navodi, uspešno poslovanje ove kompanije temelji se najvećim delom na korišćenju sopstvenog kapitala koji čini gotovo dve trećine ukupnih izvora finansiranja.

Obe ove kompanije prošlu godinu završile su sa manjim brojem zaposlenih. „Telekom” je imao 8.660 zaposlenih (412 manje nego u 2014) a NIS 3.992 zaposlena, što je 305 radnika manje u poređenju sa prethodnom godinom.

Na trećem mestu po profitabilnosti i poslovnim prihodima je EPS, a vodeće je i po raspoloživoj imovini u iznosu od 886,8 milijardi dinara i kapitalu od 639,7 milijardi dinara. Kako je objašnjeno, značajan godišnji rast tih resursa posledica je velike promene u prošloj godini kada mu je pripojeno sedam velikih privrednih društava. Ovo preduzeće se ipak i dalje bori sa visokim kumuliranim gubicima iz prethodnog perioda koji iznose 103,5 milijardi dinara jer je ono preuzelo i gubitke sedam pripojenih preduzeća. U najužem krugu pet najprofitabilnijih su i „Telenor” sa neto dobitkom od 9,7 milijardi dinara, a jedno mesto niže je „Delta ril estejt” čiji je neto dobitak bio 7,8 milijardi dinara i više je nego dupliran u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je reč o gubicima, na prvom mestu je koncern „Farmakom MB”, sa neto gubitkom od 58 milijardi dinara, što čini 18 odsto neto gubitka cele privrede. Drugoplasirana na listi je „Železara Smederevo”, koja je imala neto gubitak od 17,7 milijardi dinara.

Listu sa najvećim kumuliranim gubicima predvodi JP „Srbijagas” sa 150,2 milijarde dinara, što iznosi 4,3 odsto ukupnih gubitaka cele privrede. „’Srbijagas’ je dugogodišnji gubitaš, ali je 2015. završio pozitivnim rezultatom, odnosno dobitkom od oko tri milijarde dinara, i rastom poslovnih prihoda od 11,5 odsto. Poboljšanje rezultata poslovanja i dolazi, pre svega, od naplate prihoda i, verovatno, ekonomičnijeg poslovanja”, rekla je Stamenkovićeva.

Kako je istakao državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović analiza APR-a odslikava efekte ekonomskih i fiskalnih mera koje protekle dve godine sprovodi Vlada Srbije. On je dodao da se na indirektan način prepoznaju pozitivni aspekti usvajanja novih zakona o privatizaciji i stečaju i da se efekti mera koje je preduzela Vlada Srbije mogu videti i po tome što na spisku od 100 najboljih preduzeća ima 12 javnih, čiji je osnivač Srbija.

– To pokazuje da su mere preduzete na početku 2015. dale efekte. Dali smo instrukciju preduzećima u 19 tačaka na osnovu kojih su morala da donose program poslovanja. Od ukupnog gubitka od više od 60 milijardi dinara, koja su javna preduzeća pravila, prošlu godinu su završila sa gubitkom od tri do četiri milijarde dinara – rekao je Stevanović.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/364417/Telekom-najprofitabilniji-NIS-najveci-Srbijagas-najzaduzeniji

MMF:Centralne banke bi mogle da izgube bitku protv deflacije

IZVOR: TANJUG

Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio danas da centralne banke širom sveta imaju probleme u borbi protiv deflatornih sila i da vlade moraju da im ...

Opširnije...

VAŠINGTON - Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio danas da centralne banke širom sveta imaju probleme u borbi protiv deflatornih sila i da vlade moraju da im pomognu kako bi u tome uspele.

U novoj proceni globalnih ekonomskih uslova, MMF navodi da se mnoge zemlje u svetu bore sa deflacijom zbog slabog rasta globalne ekonomije, prenosi agencija Frans pres.

Kako se dodaje u izveštaju, deflatorni pritisci u većini zemalja eksternog karaktera i dolaze u formi opadajućih cena kako sirovina, tako i proizvedenih dobara.

"Niska inflacija testira sposobnost centralnih banaka da koriste monetarnu politiku za podsticanje tražnje, budući da su verovatno kamatne stope već veoma niske, što im daje malo prostora za dalje snižavanje kamata", primećuje Fond.

To je bio slučaj sa američkom Upravom federalnih rezervi, Evropskom centralnom bankom i centralnom bankom Japana, pri čemu su poslednje dve već spustile neke kamate u negativnu teritoriju, zaključuje Fond.

"Tvrdoglava deflacija na kraju može dovesti do skupih deflatornih ciklusa, kao što je to bio slučaj u Japanu, kada slaba tražnja i deflacija podstiču jedno drugo, i kada se sve završava narastanjem tereta duga i ugrožavanjem ekonomske aktivnosti i otvaranja radnih mesta", navodi MMF.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272639

Rod kukuruza osam tona po hektaru

IZVOR: novosti

Naša zemlja očekuje rekordnu žetvu jedne od najpopularnijih žitarica, posejane na skoro milion hektara. Problem je nezadovoljstvo ratara niskom otkupnom cenom od 14-14,5 dinara za kilogram.

Opširnije...

BERBA kukuruza na poljima u Srbiji je počela. Prvi rezultati, kako navodi Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije", pokazuju da se može očekivati prinos i do osam tona po hektaru, odnosno, za pet do 10 odsto viši od do sada rekordne 2014. godine.

Kukuruz je, kako navodi Saković, posejan na oko milion hektara, a godina je pogodovala ovoj kod nas najzastupljenijoj žitarici. Moglo bi da bude ubrano i više od osam miliona tona, dok su potrebe Srbije oko 4,5 miliona tona kukuruza. Situacija sa cenom je, međutim, nešto drugačija.

- Na nekim njivama je, već sad, na samom početku žetve brano i po 16 tona po hektaru, ali situacija sa cenom nam kao ozbiljnim proizvođačima kukuruza, koji će i ove godine, gotovo sigurno, biti plasirani među prvih deset izvoznika u svetu, ne ide naruku - objašnjava Saković. - Kukuruz najviše izvozimo rečnim putem, a vodostaj Dunava je nizak, pa se barže umesto do punog kapaciteta pune za 40 odsto manje, a razliku u ceni snosi izvoznik. Za kukuruz utovaren na baržu se, upravo zbog toga, dobija oko 120 dolara po toni.

Poljoprivredici, međutim, kako ukazuje Saković, zbog toga što kukruz ne prodaju izvoznicima, već posrednicima, dobijaju manje para, odnsono, između 14, i 14,5 dinara po kilogramu bez PDV.

- Cena jeste niska, ali moramo da se pomirimo s tim da Srbija prati svetska cenovna kretanja - kaže Saković. - I pored takve situacije sa cenom, verujem da bi ove godine mogao lako da bude oboren rekord u izvozu od tri miliona tona.

Gena Nikolić, ratar iz Mošorina, još uvek nije krenuo sa berbom kukuruza, koji je zasejao na oko 60 hektara. Kako kaže, sačekaće da sunce i vetar urade svoje i da vlaga u zrnu padne ispod 17 odsto.

- Koliko čujem od komšija koji su već počeli sa berbom, imaju prinos i do 10 tona po hektaru, tako da i ja očekujem solidan rod - priča Nikolić.

IDEALNA GODINA

GODINA je, kako je ranije ocenio dr Goran Bekavac, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, bila idealna za kukuruz.

- Imalo smo red kiše, red toplog vremena - naveo je Bekavac, - Gotovo da i nisam video lošu njivu sa kukuruzima, a stvarno sam prošao dobar deo Srbije.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:627150-Rod-kukuruza-osam-tona-po-hektaru

Evropske berze u minusu, manji izgledi za naftnim dogovorom

IZVOR: TANJUG

Akcije na evropskim berzama su danas pale zbog tmurnih izgleda za postizanjem sporazuma o ograničavanju proizvodnje nafte.

Opširnije...

LONDON/NJUJORK - Akcije na evropskim berzama su danas pale zbog tmurnih izgleda za postizanjem sporazuma o ograničavanju proizvodnje nafte.

Londonski indeks akcija FTSE 100 je u popodnevnim časovima pao za 0,7 odsto, na 6.774 poena, frankfurtski DAX 30 za 0,9 odsto, na 10.274,95 poena, a pariski KAK 40 za 0,9 odsto, na 4.366,35 poena, prenosi agencija Frans pres.

Na valutnim berzama, evro je oslabio na 1,1209 dolara sa jučerašnjih 1,1254 dolara, dolar na 100,22 jena sa 100,30 jena, a funta na 1,2967 dolara sa 1,2976 dolara.

Snažan rast poverenja potrošača u SAD u septembru pomogao je da akcije na Volstritu uđu na pozitivnu teritoriju, pa je tako pola sata od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons porastao za 0,3 odsto, na 18.144,65 poena, širi S&P 500 za 0,3 odsto, na 2.151,64 poena, a tehnološki Nasdak za 0,5 odsto, na 5.282,95 poena.

U međuvremenu, cene nafte su pale za više od dva odsto, pošto su izbledeli izgledi za postizanjem sporazuma između vodećih svetskih proizvođača nafte, nakon što je iranski ministar za naftu Bidžan Zanganeh izjavio da njegova zemlja nije spremna za sutrašnji dogovor u Alžiru o zamrzavanju proizvodnje nafte.

U Aziji, tokijski indeks Nikei je porastao za 0,8 odsto, honkonški za 1,1 odsto, a šangajski za 0,6 odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272625

Cene akcija na svetskim berzama rastu posle debate Klinton- Tramp

IZVOR: BLIC

Nakon noćašnje prve debate predsedničkih kandidata u SAD, cene akcija na globalnom tržištu danas su porasle.

Opširnije...

Investitori su pratili debatu američkih predsedničkih kandidata tražeći, kako kažu analitičari, manje lošu opciju za tržište.

U prepodnevnom poslovanju na evropskim berzama francuski indeks KAK-40 porastao je 1,5 odsto a nemački Daks i FTSE 100 u Londonu ojačali su po 0,2 odsto. Rast se očekuje i na Vol stritu.

Na azijskom tržištu indeks Hang Seng u Hongkongu porastao je za 1,1 odsto, tokijski Nikei 225 dobio je 0,8 odsto, Šangajski kompozitni indeks 0,6 odsto, a seulski Kospi 0,9 odsto. Ojačali su i reperni indeksi na berzama u Novom Zelandu i Tajlandu.

Nafta je danas pojevtinila i barel američke sirove košta 45,34 dolara, za 1,28 odsto manje nego dan ranije, dok je cena evropske nafte tipa Brent smanjena za 1,5 odsto, na 46,64 dolara za barel.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/cene-akcija-na-svetskim-berzama-rastu-posle-debate-klinton-tramp/cwqc0x2

Nigerija: Šel zatvorio ključni naftovod zbog požara

IZVOR: TANJUG

Kompanija "Šel" saopštila je da je zbog požara bila prinuđena da zatvori ključni naftovod koji napaja strateški nigerijski terminal Boni eksport, koji su prošle sedmice napali militanti.

Opširnije...

LAGOS - Kompanija "Šel" saopštila je da je zbog požara bila prinuđena da zatvori ključni naftovod koji napaja strateški nigerijski terminal Boni eksport, koji su prošle sedmice napali militanti.

Portparol "Šela" Prešus Okolobo izjavio je da je naftovod Transniger zatvoren u ponedeljak, kako bi se sprovela istraga o požaru.

Kako je javio AP, zbog trenutnih izazova multinacionalne naftne kompanije gube milijarde dolara u Nigeriji, nekadašnjem najvećem proizvođaču naftnih derivata u Africi.

SBM-ovi analitičari rizika procenjuju da su u prvoj polovini 2016. novi napadi militanata, niske cene nafte i oslabljenja proizvodnja naneli gubitke holandsko-britanskoj kompaniji "Šel" i američkim "Ševronu" i "Ekson mobajlu" od 7,1 milijarde američkih dolara, što predstavlja 70 odsto dobiti.

"Šel" nije želeo da komentariše navode da su militanti u petak izvršili napad na terminal Boni, koji je doveo do nove obustave izvoza nafte, samo nekoliko dana nakon što je naftovod počeo sa radom posle višemesečnih popravki zbog štete nanete u bombaškom napadu u maju.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272584

Neće biti prodaje dugovanja građana

IZVOR: novosti

Narodna banka Srbije neće dozvoliti bankama da trguju sa kreditnim obavezama fizičkih lica.

Opširnije...

BANKE, ipak, neće moći da prodaju loše kredite građana firmama ili agencijama, iako se gotovo dve godine vodila intenzivna kampanja. Građani koji nisu u stanju redovno da otplaćuju zajmove ili su prestali da izmiruje obaveze, pre svega zbog gubitka posla, mogu da odahnu, jer neće pasti u ruke uterivača dugova. Nacrtom zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je pripremila Narodna banka Srbije, posebna pažnja posvećena je pre svega sigurnosti položaja građana. Ovim propisom nije predviđeno da bilo ko, osim banaka, može postati poverilac, odnosno nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima.

Dugovi stanovništva, takođe, ne mogu biti preneti drugoj banci kao obezbeđenje, već mogu biti samo predmet hipoteke. Korisniku je, pored svih relevantnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja potraživanja, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Na primer, nema jednostranih promena ugovornih elemenata, obaveštenje o svakoj promeni promenljive kamatne stope... Neophodno je od dužnika pribaviti i saglasnost za prenos podataka koji se smatraju bankarskom tajnom.

- Problemi sa naplatom treba da se rešavaju tamo gde su i nastali, odnosno u bankama - smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Do zastoja u naplati kredita došlo je zbog loše procene rizika s jedne strane i neočekivanih dešavanja kod dužnika s druge, odnosno najčešće gubitka posla ili tragičnog događaja u porodici. Naši građani vrlo retko ne otplaćuju zajmove iz hira.

Kako ističe Đukić, prodaja loših kredita stanovništva firmama ne može da se uvede dok se ne donese zakon o ličnom bankrotu, koji će omogućiti porodici da ima sredstva za život, a ostalo da vraća banci. Čak i i u tom slučaju, kod nas još nema takve zaštite da se ograniči poslovanje firmi koje kupuju dugove od banaka, odnosno da se kontrolišu uslovi pod kojima posluju, kao i da se spreči korupcija.

- Sa novim propisom predviđene su značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja između učesnika na finansijskom tržištu, ne samo za građane - kažu u NBS. - Pre svega u cilju veće pravne sigurnosti, efikasnosti i brzine pri naplati potraživanja iz tih sredstava. Ova sredstva se ugovaraju radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i drugih novčanih potraživanja koja jedna strana na finansijskom tržištu ima prema drugoj. Reč je o poslovima kod kojih je jedna ugovorna strana uvek određena finansijska institucija ili drugi učesnik na finansijskom tržištu, poput banaka, brokersko-dilerskih društava, osiguravajućih društva, investicionih fondova, ali i države.

Među najvažnijim rešenjima koji će novi zakon da ponudi jeste definisanje ugovora o finansijskom obezbeđenju, s njegovim bitnim elementima i načinom zaključivanja uz predviđene modalitete - zaloga ili prenos svojine. To će pružiti veću pravnu sigurnost i zaštitu, kako poveriocu i banci koja odobrava kredit, tako i građaninu ili firmi kao korisniku kredita.

JEFTINIJI KREDITI

- NOVIM zakonom stvara se veća pravna i finansijska sigurnost, smanjenje kreditnog rizika, a povećanje likvidnosti tržišnih proizvoda, razvija konkurenciju i doprinosi snižavanju cena finansijskih proizvoda i usluga - kažu u NBS. - Kada je reč o građanima, pored pojačane pravne sigurnosti i zaštite koja se pruža predviđenim zakonskim rešenjima, može se očekivati i njihovo veće interesovanje za ulaganje u hartije od vrednosti.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:627148-Nece-biti-prodaje-dugovanja-gradjana

Državne banke u Alžiru izlaze na domaću berzu

IZVOR: TANJUG

Alžir planira da omogući najvećim državnim bankama da se listiraju na domaćoj berzi kako bi pomogao razvoj svog finansijskog tržišta i diverzifikaciju izvora finansiranja nakon sunovrata cena nafte, izjavio je ...

Opširnije...

ALŽIR - Alžir planira da omogući najvećim državnim bankama da se listiraju na domaćoj berzi kako bi pomogao razvoj svog finansijskog tržišta i diverzifikaciju izvora finansiranja nakon sunovrata cena nafte, izjavio je jedan viši finansijski funkcioner u toj zemlji.

Ovim planom će se otvoriti vrata stranim investitorima za sticanje kontrolih udela u bankama, nasuprot dosadašnjem propisu koji je nalagao da alžirska preduzeća zadrže većinski udeo u svakom partnerstvu sa strancima, rekao je alžirski zvaničnik za agenciju Rojters.

Šest alžirskih banaka pod kontrolom države ima ubedljivu većinu u imovini bankarskog sektora. Francuske banke, kao što su Sosijete Ženeral i BNP Pariba, imaju najjsnažnije prisustvo među bankama u stranom vlasništvu koje posluju u toj zemlji, dodaje britanska agencija.

Ekonomija Alžira, koji je članica Organizacije zemlaja izvoznica nafte (OPEK), u velikoj meri se zasniva na držvnom i centralizovanom sistemu od sticanja nezavisnost od Francuske 1962. godine, i uglavnom se oslanja na energetski sektor koji obezbeđuje 60 odsto budžeta.

Pad cena nafte od 2014. godine naovamo doveo je Alžir pod finansijski pritisak, prisiljavajući vladu da reže potrošnju i traži alternativne izvore finansiranja.

"Era naftnih cena od 100 dolara po barelu je gotova. Nemamo drugog izbora nego da menjamo našu politiku", rekao je sagovornik Rojtersa, koji je zamolio da ostane anoniman jer nema ovlašćenje da govori za medije.

"Reforme će se kretati polako, ali neće biti uzmicanja ni za pedalj", dodao je on.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272327

Obaraju rekorde dok čekaju kupca

IZVOR: novosti

U iščekivanju zvaničnih vesti posle spekulacija o najavljenoj prodaji "Luke Novi Sad": O investitorima se još ne izjašnjavaju u ministarstvu.

Opširnije...

SPEKULACIJE o tome kako će "Luka Novi Sad" uskoro biti privatizovana, pa i samo pominjanje potencijanih kupaca ostaju i dalje bez zvanične potvrde u Ministarstvu privrede i u ovom državnom preduzeću. Sve to je, međutim, nije omelo da nastavi sa poslovnim rezultatima u pretovaru robe, koji nagoveštavaju rekordnu godinu.

Kako je "Novostima" potvrđeno u Luci, pretovareno je tokom ove godine 829.000 tona robe, dok je prethodnih za celu kalendarsku godinu pretovarano oko milion. "Luka Novi Sad", podsećamo, jedina je od rečnih pristaništa u Srbiji ostala u državnom vlasništvu. Preduzeće je iz sopstvenog prihoda uplatilo u republički budžet 6,2 miliona dinara.

Prodaja Luke i ranije je često pominjana, u igri su bili i strateški partneri iz Kine, Azerbejdžana, a u poslednje vreme pominju se i firme iz Nemačke. Zvaničnih potvrda, međutim, nema. U Ministarstvu privrede ne pominju eventualne rokove za njenu prodaju, iako su u martu uputili javni poziv potencijalnim investitorima. U LNS može se čuti da je prodaja pitanje za nadležne u ministarstvu, jer oni zvaničnih informacija o prodaji firme nemaju.

- Sudeći prema rezltatima pretovara prethodnih meseci, nalazimo se pred novim, verovatno, apsolutnim godišnjim rekordom u pretovaru robe - navode u Luci. - U dve prethodne godine pretovareno je više od milion tona tereta, a samo ove godine do danas već celih 829.000 tona.

U "Luci Novi Sad" posebno ističu mesec mart, kada su pretovarene 164.584 tone robe, kada je postignut apsolutni mesečni rekord pretovara.

- Nikada do tada nije pretovareno toliko robe - zadovoljni su u Luci. - To je znatno više od najboljeg rezultata, koji je ostvaren za vreme mandata aktuelnog menadžmenta, još u novembru 2014. godine. Tada je bilo pretovareno 152.478 tona.

Lučkim kranovima u ovoj godini najviše je pretovareno kukuruza, čak, 343.227 tona. Fenomenalan je bio i rezultat pretovara veštačkih đubriva - više od 100.000 tona.

NAJAM HALA

U LUCI Novi Sad navode da se poslovi skladištenja odvijaju u stabilnim uslovima, kao i da su u američkoj kompaniji "Lir", koja je zakupila njene hale za obuku radnika za buduću fabriku, izuzetno zadovoljni.

 

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:627058-Obaraju-rekorde-dok-cekaju-kupca

AFP: Kina povećala uvoz uglja iz S.Koreje uprkos sankcijama

IZVOR: TANJUG

Kina je u proteklim mesecima povećala uvoz uglja iz Severne Koreje, pokazali su danas objavljeni podaci kineske vlade, što, kako ocenjuje agencija Frans pres, baca senku na posvećenost Kine ...

Opširnije...

PEKING - Kina je u proteklim mesecima povećala uvoz uglja iz Severne Koreje, pokazali su danas objavljeni podaci kineske vlade, što, kako ocenjuje agencija Frans pres, baca senku na posvećenost Kine međunarodnim sankcijama koje imaju za cilj suzbijanje nuklearnog programa Pjongjanga.

Kina je u avgustu uvezla 2,46 miliona tona uglja iz Severne Koreje u vrednosti od 113 miliona dolara, što je 60 odsto više nego u aprilu, kada su Pjongjangu uvedene sankcije, i za 35 odsto više nego u istom periodu prošle godine, prema podacima kineske carinske službe.

Uvoz severnokorejske rude gvozđa je takođe porastao sa 110.500 tona iz aprila na 197.000 tona u avgustu, pokazali su podaci.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u martu ove godine odlučio da uvede sankcije na izvoz jednog broja severnokorejskih proizvoda, među kojima su ugalj i ruda gvozđa, ali je takođe saopštio da će omogućiti trgovinu u svrhu prikupljanja prihoda za život, ukoliko ti prihodi ne odlaze na finansiranje nuklearnog programa Pjongjanga.

UN tada nisu odredile kriterijume, prepuštajući svakoj zemlji da samostalno donesu odluke.

Kina je u aprilu najavila da će, između ostalog, uvesti ograničenja na uvoz rude gvožđa i uglja.

Kako navodi AFP, trgovina sa drugom najvećom svetskom ekonomijom je od ključnog značaja za Severnu Koreju, budući da je Kina još uvek najveći trgovinski partner Pjongjanga.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272325

Aerodromi u bivšoj Jugoslaviji uslužili 13,5 miliona putnika za osam meseci 2016. - Konstantin Veliki imao rast od gotovo 300%

IZVOR: ekapija

Aerodromi širom bivše Jugoslavije uslužili su preko 13,5 miliona putnika u periodu ...

Opširnije...

Aerodromi širom bivše Jugoslavije uslužili su preko 13,5 miliona putnika u periodu januar-avgust tekuće godine, a najznačajnija promena je da je Podgorica pretekla Sarajevski aerodrom na devetoj poziciji posle tri godine.

Beogradski Aerodrom Nikola Tesla zadržao je lidersku poziciju sa 3,3 miliona putnika i po prvi put u tekućoj godini beleži rast (0,4%), zahvaljujući povećanom saobraćaju u letnjim mesecima.

Zagrebački aerodrom je zadržao drugu poziciju (1,8 miliona putnika, rast od 6,6%), dok su Split i Dubrovnik zadržali visoke stope rasta od 18,2 i 14,9%, respektivno, prenosi Wisebroker.

Aerodrom u Skoplju je tokom avgusta zabeležio najslabiji rast još od juna prošle godine (0,7%), ali i dalje beleži visoku stopu rasta u prvih osam meseci od 17%. Od većih aerodroma u regionu bivše Jugoslavije, jedino Ljubljanski aerodrom beleži pad broja putnika, i to od 5,3%.

Niški aerodrom trostruko uvećao broj putnika

Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu u prvih osam meseci ove godine ostvario je rast broja putnika od bezmalo 300% i po toj stopi ubedljivo prednjači u konkurenciji malih aerodroma na području bivše SFRJ, izjavio je direktor Regionalne razvojne agencije Jug Bojan Avramović.

On je rekao da je u periodu od januara do avgusta niški aerodrom imao 50.555 putnika.

- Podaci Direkcija i Agencija civilnog vazduhoplovstva govore da se stopa rasta broja putnika na deset malih aerodroma u bivšoj Jugoslaviji kreće od 0,2%, koliko je ostvario aerodrom u Osijeku do 48,3%, koliko je zabeležio aerodrom na Braču - istakao je Avramović.

- Aerodrom Konstantin Veliki do kraja godine trebalo bi da premaši cifru od 100.000 putnika, jer će pored sadašnjih šest dobiti još tri nove linije - kazao je Avramović i istakao da računice govore da svaka linija na godišnjem nivou donosi oko 32.000 putnika, tako da bi niški aerodrom sledeće godine mogao da računa na više od 280.000 putnika.

- Za dvadesetak dana videćemo da li ćemo pored kompanija Wizz Air i Ryanair, imati i trećeg avio prevoznika, ali verujem da hoćemo - kazao je Avramović.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1554635/Aerodromi-u-biv%C5%A1oj-Jugoslaviji-uslu%C5%BEili-13-5-miliona-putnika-za-osam-meseci-2016

Akcije Dojče banke na istorijskom minimumu

IZVOR: TANJUG

Akcije Dojče banke su danas pale na najniži nivo ikada usled zabrinutosti da bi sve brojniji parnični postupci, kao i moguća kazna zbog prodaje rizičnih hipotekarnih kredita pre finansijske krize iz 2008. ...

Opširnije...

BERLIN - Akcije Dojče banke su danas pale na najniži nivo ikada usled zabrinutosti da bi sve brojniji parnični postupci, kao i moguća kazna zbog prodaje rizičnih hipotekarnih kredita pre finansijske krize iz 2008. godine, mogli da primoraju banku na dokapitalizaciju, javlja njujorška agencija "Blumberg".

Akcije banke su jutros na Frankfurtskoj berzi pale za 6,3 odsto, na 10,70 evra, navodi njujoška agencija.

Američko ministarstvo pravde je ranije ovog meseca objavilo da su sa Dojče bankom započeti pregovori koji imaju za cilj rešavanje dugotrajnog spora o prodaji rizičnih hipotekarnih kredita, zatraživši odštetu u iznosu od 14 milijardi dolara.

Ta suma je i više nego dvostruko veća od 5,5 milijardi evra, koliko je Dojče banka krajem jula izdvojila za pokrivanje potencijalnih parničnih troškova, navodi njujorška agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272322

Nije sve tako crno na Crnom kontinentu

IZVOR: DANAS

Istraživanje Globalnog instituta Mekinzi pokazuje da postoji mogućnost da do 2025. potrošnja dostigne 5,6 biliona dolara, što predstavlja veliku šansu za proizvođače u Africi i verujemo da kontinent može da ...

Opširnije...

Istraživanje Globalnog instituta Mekinzi pokazuje da postoji mogućnost da do 2025. potrošnja dostigne 5,6 biliona dolara, što predstavlja veliku šansu za proizvođače u Africi i verujemo da kontinent može da udvostruči stopu izvoza, na oko bilion dolara.

Da li je završen "medeni mesec" za ekonomiju afričkih država? Pre manje od decenije mogao se steći utisak da su počeli da se ostvaruju ekonomski snovi Crnog kontinenta, imajući u vidu da su mnoge države beležile rast bruto domaćeg proizvoda i ubrzani razvoj.

Danas, kada se pomalja surova realnost pokazuje se da je teško održati dosadašnju stopu rasta. Kao posledica usporavanja tempa napretka u Kini, naglog pada u cenama roba i prelivanja negativnih efekata brojnih bezbednosnih kriza, prosečna stopa rasta BDP-a afričkih zemalja na godišnjem nivou u periodu između 2010. i 2015. iznosila je samo 3,3 odsto, što jedva da je dovoljno da se podmire potrebe narastujećeg stanovništva i predstavlja pad u odnosu na rekord, od 4,9 odsto, zabeležen u periodu između 2000. i 2008.

Ipak, detaljniji uvid u situaciju pokazuje da okolnosti nisu tako loše kao što izgledaju, iz najmanje dva razloga. Najpre, uprkos nižoj stopi rasta, pojedine države u Africi doživele su procvat. Ilustracije radi, od 2010. godine podsaharska i severna Afrika suočile su se sa stagnacijom, što je bio rezultat kolebljivog tržišta nafte i političke nestabilnosti, ali u ostatku kontinenta vrednost BDP-a je ubrzano rasla, sa 4,1 odsto (u periodu od 2000. do 2010), na 4,4 odsto u narednih pet godina. Drugo, Afrika doživljava dugoročni preobražaj, čija obeležja su nagla digitalizacija, urbanizacija i porast broja radnika, tako da će njena radna snaga do 2034. godine biti brojnija od kineske i indijske. Navedeni demografski trend može da predstavlja uvod u unapređenje ekonomske raznolikosti, rast domaće proizvodnje, kao i da podstakne industrijalizaciju. U suštini, države koje beleže visoku stopu rasta BDP-a, uključujući Obalu Slonovače, Etiopiju, Keniju i Tanzaniju, ostvarile su značajan napredak tako što se manje oslanjaju na izvoz robe, a više na trgovinu, investicije i domaću proizvodnju. Istovremeno, mnoge države sa nižom stopom rasta mogu da krenu istim putem.

Novo istraživanje Globalnog instituta Mekinzi pokazuje da je ukupna potrošnja afričkih potrošača i kompanija već dostigla četiri biliona dolara. Takođe, postoji mogućnost da do 2025. potrošnja dostigne 5,6 biliona dolara, što bi podrazumevalo da će domaćinstva trošiti 2,1 biliona dolara, a kompanije 3,5 biliona dolara. To predstavlja veliku šansu za proizvođače u Africi i verujemo da kontinent može gotovo da udvostruči stopu izvoza, na oko bilion dolara do 2025. godine kao i da oko 75 odsto proizvodnje bude namenjeno lokalnom tržištu. Ali, ostaje pitanje da li proizvođači mogu da iskoriste potencijale. Naime, afričke kompanije još nisu dokazale da mogu da odgovore na potrebe domaćih potrošača, o čemu govori i podatak da Crni kontinent i dalje uvozi trećinu hrane, pića i konzerviranih proizvoda, kao i 15 odsto cementa koji koristi, uprkos činjenici da ima obilje sirovina za njegovu proizvodnju.

Bez sumnje, afričke kompanije su napravile velike korake u proteklih nekoliko godina. U ovom trenutku 400 afričkih kompanija ostvaruje godišnji prihod od milijardu dolara, dok 700 njih godišnje zarađuje više od pola milijardi dolara. U celini gledano, velike afričke kompanije ostvaruju veći rast i ubiraju veće prihode od multinacionalnih kompanija. Ali, veliki je put koji treba preći, ako uzmemo u obzir podatak da najvažnije afričke kompanije u proseku godišnje zarade dve milijarde dolara, što je upola manje u odnosu na kompanije u Brazilu, Indiji, Meksiku i Rusiji, kao i da ovaj kontinent ima znatno manje kompanija u poređenju sa zemljama u usponu u ostatku sveta.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=328519&title=%20Nije%20sve%20tako%20crno%20na%20Crnom%20kontinentu

Bugarska želi da privuče prirodni gas sa Kipra

IZVOR: TANJUG

Bugarska se nada da će privući prirodni gas sa Kipra, ukoliko se nastavi sa realizacijom planiranog gasnog čvorišta na Crnom moru koje će poslužiti za transport gasa iz Rusije i Kaspijskog mora do južne i centralne ...

Opširnije...

NIKOZIJA - Bugarska se nada da će privući prirodni gas sa Kipra, ukoliko se nastavi sa realizacijom planiranog gasnog čvorišta na Crnom moru koje će poslužiti za transport gasa iz Rusije i Kaspijskog mora do južne i centralne Evrope, saopštile su danas bugarske vlasti.

Bugarska će naredne godine izraditi studiju o izvodljivosti izgradnje gasnog čvorišta u luci Varna na obali Crnog mora koje bi koristilo gasovodne mreže koje Sofija gradi sa susednom Grčkom, Srbijom, Rumunijom i Turskom, i eventualno podvodni gasovod iz Rusije, poručuju bugarske vlasti.

"Kiparski gas bi mogao poteći gasovodom koji Bugarska gradi sa Grčkom, a zvanična Sofija je spremna da poveća sopstvene kapacitete ukoliko za tim bude potrebe", izjavila je bugarska ministarka za energetiku Temenuška Petkova posle sastanka sa kiparskim kolegom Jorgosom Lakotripisom, a prenosi agencija Rojters.

"Prirodni gas sa Kipra je jedna od opcija za popunjavanje gasnog čvorišta", rekla je Pekova.

Zvanična Sofija tek treba da zadobije poverenje Rusije za ideju gasnog čvorišta koje je dobilo podršku Evropske komisije, navodi britanska agencija, dodajući da je Evropska banka za obnovu i razvoj već izrazila podršku tom planu.

"Kipar, gde je američka energetska kompanija Nobl krajem 2011. godine otkrila nalazište prirodnog gasa sa procenjenim kapacitetima od 4.500 milijardi kubnih metara gasa, razmišlja o Bugarskoj kao o jednoj od zemalja koja će se naći na ruti isporuka kiparskog gasa Evropi", izjavio je kiparski ministar energetike Lakotripis.

"Nameravamo da isporučujemo prirodni gas Bugarskoj preko gasnog interkonektora sa Grčkom ili terminala za tečni prirodni gas u blizini grčkog grada Aleksandrupolisa", objasnio je on.

Kako navodi Rojters, Bugarska planira da do kraja 2018. godine njen gasovod sa Grčkom bude u punom kapacitetu.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272368

Prosečna avgustovska zarada 45.286 dinara, pilotima najdeblje koverte

IZVOR: novosti

Avgustovska prosečna zarada u Srbiji iznosi 45.286 dinara, odnosno oko 370 evra i za tri odsto manja je od prosečne julske plate iz ove godine.

Opširnije...

AVGUSTOVSKA prosečna zarada u Srbiji iznosi 45.286 dinara, odnosno oko 370 evra i za tri odsto manja je od prosečne julske plate iz ove godine. Zavod za statistiku objavio je da je zarada u avgustu, u odnosu na isti mesec 2015. nominalno veća 1,5 odsto, a realno sa uračunatim troškovima života veća 0,3 odsto.

Ogromne su razlike u visini mesečnih zarada. Odnos najveće i najmanje zarade prema delatnosti u Srbiji je čak jedan prema osam.

Najveće zarade u Srbiji u avgustu ove godine imali su zaposleni u vazdušnom saobraćaju i programeri i konsultanti, u proseku 160.423, odnosno 145.280 dinara! Istovremeno, najniže plaćeni bili su u turističkim i putničkim agencijama, sa svega 20.831 dinara, pokazuju podaci RZZS.

Među najplaćenijim radnicima u zemlji prošlog meseca bili su i menadžeri, zaposleni na poslovima upravljanja i savetovanja sa prosekom od po 124.000 dinara. Na ovoj listi su i zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu, sa zaradom od oko 120.000 dinara mesečno.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:626960-Prosecna-avgustovska-zarada-45286-dinara-pilotima-najdeblje-koverte

BP osniva uslužni centar u Segedinu za 26 mln evra

IZVOR: TANJUG

Kompanija Britiš Petroleum (BP) osnovaće novi uslužni centar u Segedinu, na jugu Mađarske, a vrednost investicije je 8,0 milijardi forinti (26 miliona evra), saopštio je danas mađarski šef diplomatije ...

Opširnije...

BUDIMPEŠTA - Kompanija Britiš Petroleum (BP) osnovaće novi uslužni centar u Segedinu, na jugu Mađarske, a vrednost investicije je 8,0 milijardi forinti (26 miliona evra), saopštio je danas mađarski šef diplomatije Peter Sijarto u Budimpešti.

Sijarto je rekao na konferenciji za novinare da će mađarska vlada učestvovati sa 1,9 milijardi forinti (6,2 miliona evra) u tom projektu, prenosi mađarska agencija MTI.

Brajan Pafer, potredsednik BP-a za globalne poslovne usluge, izjavio je da će novi zajednički uslužni centar zaposliti 500 visoko kvalifikovanih ljudi do 2020. godine.

On je podsetio da je BP osnovao svoj prvi servisni centar u Budimpešti 2009. godine.

BP je izabrao Segedin za ovaj projekat zbog poslovnog ambijenta, postojanja univerziteta, kao i zbog blizine autoputa i izvrsne saradnje s lokalnim vlastima, dodao je Pafer.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272399

Akcije Tvitera su porasle, ali će opet pasti zahvaljujući TVITERAŠIMA

IZVOR: BLIC

Nakon vesti o petka o potencijalnoj akviziciji Tvitera, njihove akcije su porasle 22 odsto - sa 18,5 dolara na 22 dolara po akciji. Međutim, prema oceni analitičara, niko ne ...

Opširnije...

Nakon vesti o petka o potencijalnoj akviziciji Tvitera, njihove akcije su porasle 22 odsto - sa 18,5 dolara na 22 dolara po akciji. Međutim, prema oceni analitičara, niko ne bi trebalo da kupi Tviter jer stagnacija broja korisnika govori o tome da kompanija jednostavno ne vredi toliko.

"Sa 22 dolara po akciji, verujemo da je Tviter na svojoj najvećoj mogućoj ceni, a potencijalno je i precenjen. Svako ko želi da kupi Tviter mora da predvidi i veliku investiciju, da bi njihovu platformu učinio ponovo konkurentnom", naveo je Džejson Helfstajn, analitičar u Openhajmeru u poruci klijentima - investitorima.

On je dodao da pošto baza korisnika Tvitera ne raste, novi rivali poput Snepčeta su ga već pretekli u pogledu uključenosti korisnika na mrežu, a postoji i uticaj negativne medijske kampanje o tome kako su korisnici na Tviteru često pod napadom "botova". Pošto je "tviteraša" sve manje i sve su manje aktivni, nema izgleda ni da će stanje u nekom bliskom periodu biti bolje.

Pokušaji da se oživi korisnička platforma posebnim izveštavanjem sa Olimpijskih igara i MFL lige su propali, i bili su posebno razočaravajući, kaže Helfstajn.

"Taj 'striming' bi bio mnogo bolje propraćen na većim mrežama, poput Fejsbuka. Nismo videli da to ima neki odjek na Tviteru", zaključio je ovaj Helfstajn.

Dva naveća kupca o kojima se šuška su Sejlsfors i Majkrosoft. Helfstajn misli da nema šanse da će platiti Tviter 22 dolara po akciji.

"Poslednji medijski izveštaji su bili da kompanija vredi 30 milijardi dolara. Ne verujemo da bi Sejlsfors platio 60 odsto svoje tržišne vrednosti za Tviter. Majkrosoft očigledno ne dolazi u obzir, budući da su tek kupili LInkedin", rekao je analitičar.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/akcije-tvitera-su-porasle-ali-ce-opet-pasti-zahvaljujuci-tviterasima/973cdx0

Crna Gora: Polaganje podmorskog energetskog kabla 4. oktobra

IZVOR: TANJUG

Na severnoj zoni rta Ponta, u blizini crnogorske plaže Jaz, 4. oktobra će svečano biti položen deo energetskog kabla koji treba da poveže Crnu Goru i Italiju, ...

Opširnije...

PODGORICA - Na severnoj zoni rta Ponta, u blizini crnogorske plaže Jaz, 4. oktobra će svečano biti položen deo energetskog kabla koji treba da poveže Crnu Goru i Italiju, saznaje podgorički list Pobjeda.

Kada projekat bude gotov, Crna Gora će, kako piše list, biti u središtu energetskih tokova povezujući se sa energetskim sistemom Italije i Zapadne Evrope.

Kopneni deo kabla sa crnogorske strane dužine je oko šest kilometara, nakon čega će uslediti podmorsko polaganje kabla u crnogorskom podmorju.

Sa italijanske strane, iz Peskare, već je položeno 136 kilometara podmorskog kabla, a ukupna dužina kabla biće oko 440 kilometara.

Ministarstvo održivog razvoja i turizma izdalo je početkom avgusta građevinsku dozvolu kompaniji "Terna Crna Gora" za postavljanje 500 kilovoltnog (kV) HVDC podmorsko/ podzemnog kabla za prenos električne energije kroz crnogorsku teritoriju.

Trasa kabla počinje od ulaska u teritorijalne vode Crne Gore i završava se priključenjem na konvertorsku stanicu u Lastvi Grbaljskoj.

Najavljeno je da će se istovremeno i paralelno sa energetskim položiti i optičcki kabl za telekomunikacione veze. Investitoru prestaje pravo građenja, ukoliko ne počne gradnju objekta u roku od dve godine, navodi se u tekstu.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272411

Saudijci bi da kupe aerodrom Ponikve - Česi zainteresovani za izgradnju pogona za farbanje aviona

IZVOR: ekapija

Veliko interesovanje vlada za aerodrom Ponikve. Tako su, recimo investitori iz Češke zainteresovani za izgradnju ...

Opširnije...

Veliko interesovanje vlada za aerodrom Ponikve. Tako su, recimo investitori iz Češke zainteresovani za izgradnju pogona za farbanje aviona, a jedan investicioni fond iz Saudijske Arabije spreman je da kupi aerodrom.

Njihovi predstavnici su dostavili studiju u kojoj navode da nameravaju tokom pet do deset godina da ulože novac u završetak aerodromske piste, zatim u izgradnju kargo centra, hotela, bolnice, edukativnog centra i drugih sadržaja.

- To jeste zanimljivo, ali mi nismo u mogućnosti da procenimo ozbiljnost te ponude, pa smo je prosledili kabinetu premijera i očekujemo odgovor - objašnjava gradonačelnik Užica Tihomir Petković.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1554581/Saudijci-bi-da-kupe-aerodrom-Ponikve-%C4%8Cesi-zainteresovani-za-izgradnju-pogona-za-farbanje-aviona

Rusija povećala prognozu žetve pšenice na 71 mln tona

IZVOR: TANJUG

Rusko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ovogodišnja žetva pšenice biti "teška" 71 milion tona, izjavio je danas direktor sektora za pšenicu u tom ministarstvu Pjotr Čekmarjov na konferenciji "Ruska ...

Opširnije...

MOSKVA - Rusko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ovogodišnja žetva pšenice biti "teška" 71 milion tona, izjavio je danas direktor sektora za pšenicu u tom ministarstvu Pjotr Čekmarjov na konferenciji "Ruska proizvodnja žita 2016/2017".

Ministarstvo je tako povećalo prognozu ovogodišnje žetve pšenice za tri miliona tona u odnosu na svoju avgustovsku procenu, prenosi ruska agencija Tas s.

Čekmarjov je naveo da je ove godine planirano da se sa njiva prikupi 113 miliona tona žita neto, dodajući da "sadašnji vremenski uslovi neće uticati na žitarice i na

dinamiku žetve u 2016".

Prema njegovim rečima, setva ozimih useva je već završena na 10,3 miliona hektara, ili 59,1 odsto predviđenih površina.

Planirano je da se setva obavi na ukupno više od 17 miliona hektara.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272424

Banke časte i loše klijente

IZVOR: novosti

Olakšice koje je pripremila Narodna banka Srbije pojeftiniće i problematične kredite. Svaka pozajmica klasifikovaće se posebno, što će omogućiti novo zaduživanje onome ko to želi.

Opširnije...

OD 1. oktobra Narodna banka Srbije, saznaju "Novosti", omogućiće bankama da lakše i pod povoljnijim uslovima odobravaju kredite jednom delu klijenata koji do sada nisu mogli da se zaduže, ili su se zajmili po znatno većim kamatama od uobičajenih.

Bankari će samo za zajmove koji se ne otplaćuju redovno izdvajati poseban novac, odnosno rezervaciju za rizik, dok za ostale obaveze koje se regularno izmiruju neće biti ovog nameta. To omogućava bankama da se rasterete i da odobravaju kredite i klijentima koji su bili problematični.

Tako na primer, ukoliko građanin redovno otplaćuje ratu za gotovinski kredit, a kasni po kreditnoj kartici, banka će morati da izdvaja dodatna sredstva samo za karticu, a ne i za keš pozajmicu, kako je bilo do sada. Praktično, klijent nije potpuno loš, odnosno pripada takozvanoj "D" kategoriji, ako jedan kredit otplaćuje redovno, a po drugome kasni.

Bankari su očekivali da će se potpuno ukinuti rezervacija, ali od toga, po svemu sudeći, nema ništa. Kako kažu ekonomisti, banke bi bile u tom slučaju u prilici da rasterete troškovnu stranu i plasiraju više sredstava, s jedne strane, ali bi im to donelo i povećane rizike na nešto duži rok, s druge.

- Jednoj grupi građana to bi donelo olakšanje s obzirom na to da bi brže došli do neophodnog novca za tekuće potrebe, dok bi drugoj, manje opreznoj, to stvorilo mogućnost novog zaduženja, a sutra šta bude - ističe Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Uprkos činjenici da bi ovakav potez odgovarao stanovništvu i bankama, kao i da bi imao čak i blag stimulativni efekat na privredu putem podizanja tražnje, regulatorni organi će teško posegnuti za njim. 

Naime, samo jedna izmena odluke NBS o klasifikaciji plasmana za stanovništvo, koja će stupiti na snagu 1. oktobra ove godine, odnosi se na procenu na nivou pojedinačne kreditne izloženosti građana, gde se klasifikacija obavlja na nivou svakog pojedinačnog zajma od tog dužnika. Ako je jedno potraživanje problematično, ostala se ne klasifikuju, automatski, kao problematična.

Ukoliko građanin kasni po gotovinskom ili potrošačkom kreditu, a ne kasni po stambenom, ova izmena daje mogućnosti da se svaki plasman klasifikuje zasebno, odnosno da stambeni koji je uredan ne ide u lošu kategoriju te da se u skladu s tim izdvaja i veća rezervacija.

PODACI KREDITNOG BIROA

BANKE su do sada zbog kašnjenja duže od dva meseca po kreditu, a koje je evidentirao Kreditni biro odbijali klijente da se ponovo zadužuju, iako su izmirili obaveze. Zabrana je trajala do tri godine, za zajmove, a do godinu dana za kreditne kartice. Sa novim propisom ta situacija bi se promenila i "loši" klijenti bi mogli da se zadužuju, iako su u bazi Kreditnog biroa.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:626921-Banke-caste-i-lose-klijente

Li: U oktobri očekujem sporazum Huaveja i Telekoma Srbija

IZVOR: TANJUG

Ambasador Kine u Beogradu Li Mančang izjavio je večeras da očekuje da će u oktobru biti realizovana još jedna kineska investicija u Srbiji.

Opširnije...

BEOGRAD - Ambasador Kine u Beogradu Li Mančang izjavio je večeras da očekuje da će u oktobru biti realizovana još jedna kineska investicija u Srbiji.

"Početkom oktobra očekujemo da ćemo realizovati sporazum. Železara Smederevo već je realizovana, a drugi će biti između 'Huaveja' i 'Telekoma Srbija', mislim da će on sledećeg meseca biti realizovan", rekao je Tanjugu ambasador Li, na proslavi 67. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine.

Prijemu su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, drugi članovi vlade, članovi diplomatskog kora i predstavnici kulturnog, javnog i društvenog života Srbije.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272451

U Kragujevcu investiciono zatišje

IZVOR: DANAS

Do 2012. godine, kada je u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija startovala serijska proizvodnja novog modela "fijat 500L", Kragujevac je bio i te kako atraktivna investiciona destinacija kako za inostrane...

Opširnije...

Do 2012. godine, kada je u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija startovala serijska proizvodnja novog modela "fijat 500L", Kragujevac je bio i te kako atraktivna investiciona destinacija kako za inostrane, tako i za domaće firme i investitore.

Zahvaljujući investicijama pre svega u auto-industriju, Šumadijsko-pomoravski region može se pohvaliti suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni, uglavnom sa zemljama Evropske unije, koji je lane iznosio pola milijarde dolara.

Problem je, međutim, što su već nekoliko godina unazad potencijalni strani investitori, uglavnom kineski i po neki arapski i turski, koji su se interesovali za pokretanje biznisa u ovom delu Srbije, ovde bili samo u prolazu. Ipak, do pre par godina situacija nije bila tako sumorna. O tome svedoči i podatak da je u jesen 2008. u Kragujevac stigla jedna od najvećih svetskih automobilskih kompanija - italijanski Fijat, koja je do aprila 2012. na temeljima bivše Zastavine fabrike automobila, izgradila jednu od najsavremenijih kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija, u koju je do sada investirano svih 1,3 milijarde evra. U periodu od 2010. do aprila 2012. izgrađene su i fabrike glavnih Fijatovih dobavljača, reč je o kompanijama Manjeti Mareli, DŽonson kontrol, Sidžit, PMC i HTL, koje su locirane u krugu nekadašnje vojne kasarne u naselju Grošnici.

U Kragujevac je stigla i izraelska kompanija Plaza koja je u centru Šumadije otvorila jedan od najvećih šoping molova u Srbiji i regionu površine od 60.000 kvadrata, u čiju je izgradnju uloženo oko 60 miliona evra. Izraelci su kragujevačku Plazu u međuvremenu prodali jednoj rumunskoj kompaniji, ali taj šoping-mol i dalje uspešno radi. Početkom decenije (2011), poznata nemačka kompanija MEGGLE kupila ovdašnju Mlekaru "Mladost", koja je privatizacijom bila dovedena na rub propasti. Kragujevačka Mlekara MEGGLE sada je jedna od najuspešnijih srpskih firmi te vrste, u čije proširenje, osavremenjavanje, poboljšanje kvaliteta i povećanje proizvodnog asortimana Nemci ulažu od kad su došli. Koju godinu pre toga, Zastavu-Mašine kupila je multinacionalna kompanija Rap marine grup, sa sedištem u Norveškoj, koja je najpre u krugu Zastave, a potom u nekadašnjem pogonu Zastavine fabrike "21. Oktobar" u Gruži, organizovala proizvodnju delova za naftne platforme i tankere. Od pre desetak godinu u šumadiji posluje i ogranak austrijsko-nemačkog koncerna Vaketr Nojsen, koji u zakupljenim pogonima kragujevačke Industrije "Filip Kljajić", proizvodi delove za građevinske mašine i mehanizaciju, dok je Zastava Tapacirnicu kupila slovenačka firma MTU iz Sloven Gradeca.

Pre pet godina, Tapacirnicu je preuzela slovenačka Grupa FORI koja u rekonstruisanim pogonima te nekadašnje Zastavine fabrike šije navlake za naslone za ruke i glavu za automobile marke Ford, Folksvagen, Pežo, BMW i druge. Uz to, Grupa Fori u Kragujevcu proizvodi i delove za Gorenje, a nedavno je u ovdašnjoj Industrijskoj zoni Skladište otvorila novu fabriku za proizvodnju medicinskih pomagala za invalidne osobe, namenjene isključivo svetskim tržištima.

Slovenačke firme Unior i Gorenje kupile su i Zastava Alatnicu, u kojoj su nastavile proizvodnju alata za domaće i inostrana tržišta. Slovenci su u Šumadiji kupile i Zastava Livnicu, iz Topole. Ta privatizacija je, međutim, zbog toga što je vlasnik topolske Livnice, slovenački LIVAR, odavde odnosio profit, a u Topoli ostavljao dugove, okončana najpre raskidom kupoprodajnog ugovora, a nedugo potom i stečajem nekada jedne od uspešnijih Zastavinih fabrika. Ništa bolje nije prošla ni Zastava Kovačnica, koju je, 2005, na aukciji kupila bugarska kompanija Intetrust.

Vlasnik te bugarske firme Valentin Zahaijev je, prema tvrdnji kragujevačkih kovača, godinama nakon preuzimanja Kovačnice odnosio profit, ostavljajući dugove za sobom. Pod teretom tih dugova, u Zastava Kovačnici je pre godinu dana pokrenut stečaj, a u februaru ove godine fabrika je otišla u bankrot. No, s obzirom na to da je reč o fabrici od strateškog značaja za srpsku privredu, pre svega za proizvodnju oružja, Kovačnica, uprkos bankrotu, i dalje kuje otkovke za domaće oružare i inostrane partnere. Jedna od najznačajnijih inostranih investicija u Šumadiji svakako je i ona vezana za južnokorejsku Jura korporaciju koja je 2010. u Rači Kragujevačkoj kupila fabriku Zastava elektro. Ta kupoprodaja izvrešena je uz državne subvencije od 4.500 evra po zaposlenom radniku. U Juri je danas zaposleno oko 1.200 radnika.

Nesuđeni strateški partneri

Predstavnici dve kineske kompanije za proizvodnju teretnih i terenskih vozila - državne Jak motors i privatne Huang Hai, potpisali su, pre dve godine, sa menadžmentom Zastava-Kamiona memorandume o saradnji i strateškom partnerstvu. U međuvremenu je u Zastava-Kamionima proizvodnja obustavljena i sada ta firma pokušava da se spasi od pokretanja stečaja, a od nesuđenih strateških partnera iz Kine nema ni traga ni glasa. Niko više ne pominje ni investiciju kineske kompanije CMEC koja je, uoči parlamentarnih i lokalnih izbora, predstavila projekat buduće farme za uzgoj junadi i firme za preradu junećeg mesa, koja je kineskom tržištu trebalo da isporučuje do 50.000 tona junećeg mesa godišnje.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=328528&title=%20U%20Kragujevcu%20investiciono%20zati%C5%A1je

Neizvestan ishod sastanka u Alžiru oborio cene nafte

IZVOR: TANJUG

Cene nafte su tokom današnjeg trgovanja u Aziji pale, usled neizvesnosti povodom sutrašnjeg ishoda sastanka vodećih naftnih proizvođača u Alžiru, saopštili su analitičari.

Opširnije...

NJUJORK/LONDON - Cene nafte su tokom današnjeg trgovanja u Aziji pale, usled neizvesnosti povodom sutrašnjeg ishoda sastanka vodećih naftnih proizvođača u Alžiru, saopštili su analitičari.

Američka naftna referenca, "laka" nafta WTI za isporuke u novembru pojeftinila je za 12 centi na 45,81 dolar za barel, a severnomorska sirova nafta "brent" je pala za 24 centa na 47,11 dolara, izveštava agencija AFP.

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) sastaju se sutra sa nečlanicom OPEK-a, Rusijom, na marginama Međunarodnog energetskog foruma u Alžiru.

Očekuje se da će diskutovati o koracima za stabilizovanje cena nafte koje su se od 2014. godine sunovratile usled prekomernih globalnih zaliha, a proizvođači se nadaju i da bi mogao biti postignut dogovor o zamrzavanju proizvodnje nafte.

Iako većina zemalja-proizvođača podržava plan o zamrzavanju, razgovori pre ovog skupa između lidera OPEK-a, Saudijske Arabije, i članice naftnog kartela, Irana, bili su tmurni, pošto nijedna strana nije pokazala spremnost da se obaveže na zamrzavanje proizvodnje, što je u petak gurnulo cene "crnog zlata" nizbrdo za više od 3,0 odsto.

Ujedinjeni Arapski Emirati su, u međuvremenu, podržali sporazum o zamrzavanju proizvodnje, ukoliko i druge zemlje pristanu na isto.

"Tržišta iščekuju dodatne vesti iz Alžira. Trgovanje je prigušeno", izjavio je glavni analitičar kompanije OANDA, DŽefri Hejli za Frans pres.

Pokušaj iz aprila da se postigne dogovor o zamrzavanju proizvodnje završen je neuspehom, pošto je Iran odbio učešće u pregovorima, nakon što je "isplivao" iz višegodišnjih zapadnih sankcija.

Cene nafte su pod velikim pritiskom preterane ponude od kraja 2014. godine, koja daleko nadmašuje tražnju, što je početkom ove godine oborilo cene na 13-godišnji minimum od ispod 30 dolara za barel.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272495

Kosovska agencija za privatizaciju radi studiju izvodljivosti rudnika Trepča

IZVOR: ekapija

Kosovska agencija za privatizaciju potpisala je ugovor sa nemačkom kompanijom HPC u konzorcijumu sa renomiranom svetskom kompanijom Ernst&Young za pružanje ...

Opširnije...

Kosovska agencija za privatizaciju potpisala je ugovor sa nemačkom kompanijom HPC u konzorcijumu sa renomiranom svetskom kompanijom Ernst&Young za pružanje profesionalnih usluga za sprovođenje studije izvodljivosti Trepče, sa strateškom orijentacijom za njen razvoj, po ceni od 598.920 EUR.

Ugovor je trebalo da bude potpisan početkom jula, ali je potpisivanje odloženo zbog razmatranja žalbe Telu za reviziju nabavki, navodi portal KosSev.

Studija izvodljivosti leži u dve oblasti — dalji razvoj Trepče uz oslanjanje na trenutnu situaciju, nova tržišna kretanja, tehnologija i isprobavanje novih poslovnih modela za eksploataciju rude do finalnog proizvoda i davanje preporuke za strateški pristup u vezi sa sprovođenjem novih aktivnosti za postizanje dodatne vrednosti, navodi se u saopštenju Kosovske agencije za privatizaciju.

Osim toga, ova studija daće preporuke o najboljim alternativama za revitalizaciju i transformaciju Trepče, a takođe će potencijalnim investitorima ponuditi potrebne podatke i informacije za dalje investicije. Agencija kontinuirano sarađuje sa parlamentom takozvane Republike Kosovo i koordinisala je svoje aktivnosti kako bi se ugovor potpisao na vreme.

KAP i Trepča su već završili deo posla, uključujući preliminarne analize kreditnih zahteva, registraciju imovine preduzeća i izveštaj o proceni mineralnih rezervi.

Ova studija prethodiće planu o reorganizaciji Trepče, a odbor i menadžment KAP su u potpunosti posvećeni i obavezuju se da preduzmu sve neophodne korake u okviru svojih ovlašćenja kako bi se uspešno ispunio ovaj cilj i postiglo konačno rešenje, povoljnije za budućnost Trepče.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1553732/Kosovska-agencija-za-privatizaciju-radi-studiju-izvodljivosti-rudnika-Trep%C4%8Da

STO drastično srezala projekcije rasta globalne trgovine

IZVOR: TANJUG

Svetska trgovinska organizacija (STO) je projekciju rasta globalne trgovine za 2016. godinu srezala za više od jednog procentnog poena, i upozorila je na ...

Opširnije...

ŽENEVA - Svetska trgovinska organizacija (STO) je projekciju rasta globalne trgovine za 2016. godinu srezala za više od jednog procentnog poena, i upozorila je na najsporiji tempo rasta trgovine od globalne finansijske krize.

Globalna trgovina će, prema najnovijim projekcijama STO, porasti za samo 1,7 odsto u tekućoj godini, što je znatno niže u odnosu na prognozirani rast iz aprila od 2,8 odsto i od 3,9 odsto koliko je projektovala pre godinu dana, prenosi agencija Frans pres.

STO je, takođe, revidirala naniže projekciju za 2017. godinu, predviđajući rast globalne trgovine od između 1,8 i 3,1 odsto, što je niže u odnosu na prethodno prognoziranih 3,6 odsto.

"Uz očekivani rast bruto domaćeg proizvoda od 2,2 odsto u 2016. godini, ova godina će biti u znaku najsporijeg tempa rasta trgovine i rasta BDP-a od finansijske krize iz 2009. godine", navodi se u saopštenju STO.

Kao razloge za obaranje projekcija, STO navodi oštriji od očekivanog pad trgovine robom u prvom tromesečju, kao i manji od očekivanog oporavak u drugom tromesečju.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272502

Privredni rast evrozone na 20-mesečnom minimumu

IZVOR: TANJUG

Tempo privrednog rasta evrozone je u septembru pao na najniži nivo za 20 meseci, pokazali su danas objavljeni podaci londonske istraživačke kompanije Markit.

Opširnije...

LONDON - Tempo privrednog rasta evrozone je u septembru pao na najniži nivo za 20 meseci, pokazali su danas objavljeni podaci londonske istraživačke kompanije Markit.

Indeks menadžera nabavke (PMI), kao najšire merilo ekonomske aktivnosti, pao je u septembru u evrozoni na 52,6 poena sa 52,9 poena iz prethodnog meseca, prenosi američka agencija AP.

Svaki podatak iznad 50 poena ukazuje na jačanje sektorske aktivnosti, a ispod 50 poena na njen pad.

Detaljniji uvid u podatke pokazuje da je uslužni sektor imao naročito težak mesec, ali da je prerađivačka aktivnost porasla po najvećoj stopi od decembra prošle godine.

Takođe je registrovan veliki jaz između dve vodeće evropske ekonomije, pa je tako dok je PMI u Nemačkoj pao na 16-mesečni maksimum, u Francuskoj je porastao najbržim tempom od juna 2015. godine.

"Ekonomija evrozone je završila treći kvartal u razočaravajućem svetlu", izjavio je ekonomista Markita Rob Dobson.

Kako je dodao, privredni rast je u tom kvartalu usporio na oko 0,3 odsto, zbog čega je jasno da je ekonomski zaokret još uvek krhak.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271845

Kinezi zainteresovani za privatizaciju PKB-a

IZVOR: TANJUG

Postoji veliki potencijal za privrednu saradnju Beograda i Pekinga i realizaciju zajedničkih projekata, rečeno je danas tokom posete Privrednoj komori Beograda delegacije tog kineskog grada sa ...

Opširnije...

BEOGRAD - Postoji veliki potencijal za privrednu saradnju Beograda i Pekinga i realizaciju zajedničkih projekata, rečeno je danas tokom posete Privrednoj komori Beograda delegacije tog kineskog grada sa privrednicima, koji su posebno zaintresovani za Poljoprivrednu korporaciju Beograda - PKB.

Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić i savetnik u Birou za investicije Pekinga Zhang Tong potpisali su izjavu o saradnji između dve institucije, na Forumu Beograd - Peking.

Miletić je rekao da je jedan od ciljeva Privredne komore Beograda unapređenje privredne saradnje sa Kinom.

"Očekujemo da jedan broj privrednika iz Beograda nađe partnere. Kineski kapital je prisutan u infastrukturi, putnoj privredi i energetici. Nastojimo da ostvarimo industrijskih kooperaciju i zajedničku proizvodnju", rekao je Miletić novinarima.

On je dodao da je današnji sporazum sporazum o ekonomskoj saradnji Beograda i Pekinga dobar uvod u sve ono što planira Beograd.

Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević je rekao da Srbija i Kina imaju potpisane važne međudržavne sporazume i da se dobri odnosi ddve zemlje nastavljaju saradnjom Beograda i Pekinga.

"Vidimo veliki prostor za saradnju dva grada, pošto Beograd ulazi u velike infrastrukturne projekte. Tu je cela delegacija privrednika iz Pekinga, razgovaramo o nastavku ulaganja u infrastrukturu, pre svega, nastavku gradnje obilaznice oko Beograda, razgovaramo i o dve zone slobodne trgovine koje pravimo u Obrenovcu i na Paliluli, da vidimo koje su kineske kompanije zainteresovane za naše tržište", rekao je on.

Nikodijević je dodao da se razgovara sa kineskim partnerima i o planiranoj gradnji IT parka u Beogradu.

"Kinezi su već duže zainteresovani za PKB, rekli su nam da su sedamdsetih godina, kada su počeli da izrastaju u ekonomsku silu, dolazili u PKB da vide kako mi radimo, a sada su nama potrebna njihova iskustva. Razgovaramo o tome kako da pomognu u PKB i eventualnom preuzimanju, to je za njih vrlo intreresantno. Nije im jasno ko je uspeo takvu kompaniju da dovede na niske grane", kazao je Nikodijević.

On je rekao i da se prijateljstvo dve zemlje pre svega zasniva na razumevanju naše kulture.

Nikodijević je podsetio da je posle Drugog svetskog rata Kina bila veoma zatvorena, ali da je jugoslovenska kinematografija bila prisutna u toj zemlji.

On je istakao da Kinezi znaju skoro sve naše partizanske filmove.

"Treba razvijati kulturnu saradnju i razgovaramo o tome da imamo Dane Pekinga u Beogradu i Dane Beogada u Pekingu i razvijamo turističke potencijale Beograda", dodao je Nikodijević.

Predsednik Stalne komisije Skupštine Pekinga Du Dejin je rekao novinarima da su zaintresovani za saradnju sa Gradom Beogradom u oblasti ekonomije, kulture, obrazovanja, sporta…

"Vodili smo prijateljske i korisne razgovore sa gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i Nikodijevićem. Izrazili smo želju za unapređenje saradnje, je vidimo da za to postoji veliki potencijal. Svom snagom ćemo ulagati napore da bude što više zajedničkih projekata", dodao je Dejin.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271852

Ko je kupio „Ivančić i sinove”

IZVOR: politika

„Hemofarm” preuzeo samo imovinu i biznis ove farmaceutske kompanije čiji je vlasnik kiparski „BBO farmaceutikal divelopment”.

Opširnije...

Iako je u ovdašnjoj javnosti odjeknula vest da je „Hemofarm” kupio firmu „Ivančić i sinovi” njen formalni vlasnik zapravo je neko drugi.

Ova mala farmaceutska kuća, prema podacima Agencije za privredne registre, u vlasništvu je preduzeća „BBO farmaceutikal divelopment” („BBO Pharmaceutical Development”), čiji je osnivač kiparska firma „Barfi enterprajzes limited” („Barfi enterprises limited”) sa sedištem u Nikoziji, koja postoji od 9. oktobra 2015. godine.

Nameće se pitanje u kakvoj je zapravo vezi „Hemofarm” sa firmom „Ivančić i sinovi” budući da nema vlasnički udeo. „Hemofarm”, koji je u vlasništvu nemačke „Štade”, objavio je 22. avgusta da je kupio imovinu „Ivančića”.

U pisanim odgovorima na naša pitanja predstavnici ove kompanije potvrdili su da nemaju vlasnički udeo u „Ivančiću”, već su preuzeli proizvodni pogon u Starim Banovcima, zaposlene, kao i prava intelektualne svojine.

O kakvoj vrsti transakcije je ovde reč?

Predstavnici „Hemofarma” poriču bilo kakvu vezu sa kiparskim vlasnikom „Ivančića”, ali ta firma je registrovana u Ulici Prote Mateje 24 u Beogradu. Upravo na ovoj adresi nalazi se advokatska kancelarija „Stanivuk i Manasijevski” čiji je jedan od partnera suprug direktorke pravnih poslova „Hemofarma” Sanje Manasijevski. U istoj ulici, nekoliko zgrada dalje, nalazi se i predstavništvo kompanije „Hemofarm”.

Osim adrese navedene u Agenciji za privredne registre, o postojanju firme „BBO farmaceutikal divelopment” nema nikakvog drugog traga. Nemaju telefon, internet stranicu niti bilo kakav drugi kontakt, a kao direktor je naveden tridesetogodišnji Jovan Radulović.

Osoba istog imena saradnik je advokatske kancelarije „Stanivuk i Manasijevski”, barem je tako navedeno na njihovom portalu. Tokom jučerašnjeg dana pokušali smo da stupimo u kontakt sa Radulovićem, ali sekretarica je saopštila da nije tu.

Nakon što smo rekli da nam je neophodan radi izjave za „Politiku” rečeno nam je da on zapravo ne sarađuje više sa ovom advokatskom kancelarijom.

Jovan Radulović, kako je navedeno u njegovoj biografiji, bio je član našeg tima odbrane pred Haškim tribunalom, a autor je studija o javno-privatnom partnerstvu.

Inače, „BBO farmaceutikal”, kojom Radulović upravlja, prema podacima APR-a, prošle godine nije ostvarila poslovne prihode, a njihovi rashodi iznose svega 1.000 dinara. Ne postoje podaci o broju zaposlenih u ovoj firmi, dok im je upisani novčani kapital svega 100 dinara.

Reč je o aktivnom privrednom društvu, prema APR-u, čija je delatnost konsultantska aktivnost u vezi sa poslovanjem. Osnovano je 6. decembra 2015, a 9. maja naredne godine potpisali su ugovor o kupovini 100 odsto udela u društvu „Ivančić i sinovi”.

Ovaj ugovor registrovan je u Agenciji za privredne registre i navedeno je da je „BBO farmaceutikal” kupio 100 odsto udela u „Ivančiću” za 18,5 miliona evra. Nejasno je za šta su dali toliki novac, ako nisu preuzeli ni zaposlene, ni proizvodnju.

Predstavnici „Hemofarma” nisu želeli da nam odgovore na pitanje koliko su oni platili preuzimanje imovine i biznisa navodeći da je u pitanju poslovna tajna. Takođe, u odgovoru na naša pitanja naveli su da je ugovor sa Ivančićem potpisao generalni direktor kompanije Ronald Seliger, ali nije precizirano sa kim je ugovor sklopljen. Kažu da je transakcija obavljena u Srbiji i ovde je plaćen porez.

Još jedna u nizu slučajnosti je što se datum potpisivanja „Hemofarmovog” ugovora poklapa sa danom kada je kiparska firma preuzela kompaniju „Ivančić i sinovi”. „Hemofarm” je tek tri i po meseca kasnije, tačnije 22. avgusta, objavio informaciju da se njegov udeo na srpskom farmaceutskom tržištu uvećao za devet odsto kupovinom imovine Ivančića.

Ni tada, gostujući na TV N1 direktor sektora za korporativni razvoj „Hemofarma” Žarko Lelovac nije želeo da govori o vrednosti ovog posla.

Vršačka fabrika lekova nije preuzela apoteke „Ivančića i sinova”, a šta će se desiti sa ovim prodajnim lancem nije poznato. Zanimljivo je da brojevi telefona preduzeća „Ivančić i sinovi” nisu u funkciji. 

Na sajtu nemačke „Štade”, u čijem je vlasništvu „Hemofarm”,  dostupni su podaci o vrednostima većine kupoprodajnih ugovora. Objavljena je i vest da je njihova vršačka kćerka firma kupila „Ivančiće”, ali nije navedena vrednost ovog posla.

Posebno je nejasno zašto je „Hemofarm” kupio samo imovinu „Ivančića” ali ne i udeo u vlasništvu. Poslovni konsultanti sa kojima smo razgovarali naglašavaju da klijentima savetuju preuzimanje imovine ukoliko strahuju da je firma koja se kupuje prezadužena pogotovo ukoliko su moguća neka skrivena dugovanja koja se ne mogu videti u finansijskim izveštajima.

Poslednji put javnost je bila svedok ovakve transakcije kada je kineski „Hestil” za 46 miliona evra preuzeo samo imovinu „Železare Smederevo”. U konkretnom slučaju kompanija „Ivančić i sinovi”, prema poslednjim finansijskim izveštajima, na kraju prošle godine imala je dugovanja od 1,2 miliona evra.

Struktura dugova je nepovoljna po ovu firmu jer više od 90 odsto pozajmica čine skupi kratkoročni zajmovi. To znači da su stare kratkoročne pozajmice vraćali uzimajući nove kredite na kratak rok.

Takođe, nejasna je uloga kiparske firme sa kojom u „Hemofarmu” tvrde da nemaju ništa zajedničko osim činjenice da je udaljena samo nekoliko ulaza od njihovog predstavništva u Beogradu i da je drže saradnici usko povezani sa njihovim rukovodstvom.

Ivančićevi proizvodi samo na dosadašnjem tržištu

Nemačka kompanija „Štada” koja posluje u više od 30 zemlja kupila je „Hemofarm” 2006. godine za oko 494 miliona evra. Od ove godine pod njihovim patronatom proizvodiće se i lekovi koji sada nose oznaku „Ivančić i sinovi”.

Na ovaj način, kako kažu u „Hemofarmu”, ojačana je njihova liderska pozicija na tržištu i to pre svega preuzimanjem proizvoda koji su dodaci ishrani. Za sada će se „Ivančićevi” proizvodi prodavati samo na tržištu na kojem su do sada plasirani, a svako drugo širenje biće posebno planirano, kažu u ovoj kompaniji.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/364199/Ko-je-kupio-Ivancic-i-sinove

Saudijci smanjuju proizvodnju nafte ako Iran ograniči svoju

IZVOR: TANJUG

Saudijska Arabija je ponudila da smanji sopstvenu proizvodnju nafte ukoliko Iran pristane na ograničavanje svoje produkcije u ovoj godini, tvrde za agenciju Rojters tri neimenovana izvora upoznata sa ...

Opširnije...

DUBAI - Saudijska Arabija je ponudila da smanji sopstvenu proizvodnju nafte ukoliko Iran pristane na ograničavanje svoje produkcije u ovoj godini, tvrde za agenciju Rojters tri neimenovana izvora upoznata sa pregovorima.

Najnovija ponuda, koju tek treba da prihvati ili odbaci zvanični Teheran, predstavljena je ovog meseca, rekli su ti izvori, a prenosi britanska agencija.

Zvanični Rijad je spreman da spusti proizvodnju na niže nivoe zabeležene početkom ove godine u zamenu za iransko zamrzavanje proizvodnje na aktuelnom nivou koji iznosi 3,6 miliona barela dnevno, poručili su isti izvori.

"Saudijci su spremni na smanjenje, ali Iran mora da pristane na zamrzavanje", izjavio je jedan od izvora.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271870

Osnovan najveći hotelski lanac na svetu

IZVOR: TANJUG

Američki lanac hotela Meriot Internešnel okončao je danas preuzimanje rivalske kompanije Starvud hotels za sumu od 13 milijardi dolara, čime su brendovi Meriot, Kortjard i Ric Karlton spojeni sa ....

Opširnije...

NJUJORK - Američki lanac hotela Meriot Internešnel okončao je danas preuzimanje rivalske kompanije Starvud hotels za sumu od 13 milijardi dolara, čime su brendovi Meriot, Kortjard i Ric Karlton spojeni sa Starvudovim Šeratonom, Vestinom, W-om i Sent Redzisom.

Trideset hotelskih brendova je sada u vlasništvu Meriota, čime je stoven najveći hotelski lanac na svetu sa više od 5.800 objeketa i 1,1 miliona soba u više od 110 zemalja sveta, prenosi američka agencija AP.

Meriot je time pretekao Hilton vorldvajd koji poseduje 773.000 soba i 766.000 soba kojima raspolaže Interkontinental hotels grupacija, prema podacima kompanije STR koja prati hotelske podatke.

Kompanija Starvud je u aprilu prošle godine stavljena na prodaju, a za preuzimanje te kompanije, Meriot je morao da nadmaši ponudu kineske osiguravajuće grupacije Anbang.

Američki i evropski antimonopolski regulatori su brzo odobrili prodaju, ali je kineska vlada oklevala, odlažući prodaju mesecima.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271871

MMF apeluje na EU da ublaži dug Atini

IZVOR: TANJUG

Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je danas Evropsku uniju da omogući Grčkoj dodatno ublažavanje duga i da olabavi zahteve u pogledu budžetskih napora koje zvanična Atina mora da preduzme.

Opširnije...

VAŠINGTON - Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je danas Evropsku uniju da omogući Grčkoj dodatno ublažavanje duga i da olabavi zahteve u pogledu budžetskih napora koje zvanična Atina mora da preduzme.

Čak i ukoliko Grčka u potpunosti bude poštovala dogovoreni program mera štednje i reformi, vladi u Atini će i dalje biti potrebno smanjenje njene "planine" duga, navodi se u godišnjem izveštaju MMF-a o grčkoj ekonomiji, a prenosi agencija Frans pres.

"Čak i sa punom implementacijom zahtevane agende mere, Grčkoj je potrebno značajno ublažavanje duga", saopštio je MMF, dodajući da su aktuelni ciljevi nerealni, aludirajući na cilj koji je EU postavila Grčkoj da do 2018. godine ostvari budžetski suficit od 3,5 odsto BDP-a.

Dvocifrena stopa nezaposlenosti, koja će prema projekcijama potrajati do sredine ovog veka, znači da Grčka ne može očekivati dostizanje više stope privrednog rasta, dodaje se u izveštaju.

"U tom smislu, ne može se očekivati da će Grčka jednostavno isplivati iz problema duga. Dodatno labavljenje duga će biti potrebno radi povratka održivosti", saopštio je Fond.

Grčka će pre kraja meseca usvojiti novi paket mera koji bi trebalo da umiri kreditore EU i MMF, saopštilo je grčko ministarstvo finansija prošlog petka.

Novi zakon će, kako se navodi u saopštenju, identifikovati 15 reformi, među kojima su unapređenje transparentnosti elektronskih transakcija, kao i novi alati za restrukturiranje duga kompanija.

Kreditori Grčke su prošle nedelje nastavili sa kontrolom grčkih finansija, nakon što je grčki premijer Aleksis Cipras izjavio da nesuglasice između EU i MMF-a odlažu napredak u naporima za odblokiranje 2,8 milijardi evra tranše kredita.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271948

Nemačka Komercbanka otpušta 5.000 zaposlenih?

IZVOR: TANJUG

Druga najveća nemačka banka, Komercbanka, razmatra ukidanje oko 5.000 radnih mesta, u okviru velikog reorganizovanja poslovanja koje ima za cilj sprečavanje pada profita, piše američki list ...

Opširnije...

BERLIN - Druga najveća nemačka banka, Komercbanka, razmatra ukidanje oko 5.000 radnih mesta, u okviru velikog reorganizovanja poslovanja koje ima za cilj sprečavanje pada profita, piše američki list Volstrit DŽornal.

Rezovi će pogoditi oko 10 odsto radne snage u toj banci, prenosi američki list, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

Generalni direktor Komercbanke Martin Zilke bi naredne nedelje trebalo da predstavi planove vezano za restrukturiranje poslovanja banka, koja je, kao i mnoge druge evropske banke, pod pritiskom rekordno niskih kamatnih stopa, strožih propisa i rastuće konkurencije na domaćem tržištu.

Komercbanka je nedavno saopštila da je njen neto profit pao za trećinu u drugom kvartalu, na 209 miliona evra, a prošlog meseca je upozorila da će njen ukupan profit u ovoj godini biti niži od prošlogodišnjeg.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271967

Rolf Jirgen Zojerle:"Mercedes" ostaje uz "Ikarbus"!

IZVOR: novosti

Rolf Jirgen Zojerle, direktor zastupništva nemačkog automobilskog giganta za Srbiju, za "Novosti".

Opširnije...

NEMAČKI "Mercedes" nastavlja saradnju sa "Ikarbusom" i najavljuje isporuke novih niskopodnih šasija i motora "evro 6" specifikacije. Ovo je za "Novosti" na 66. međunarodnom salonu privrednih vozila u Hanoveru, potvrdio generalni direktor "Star importa", zastupnika nemačkog giganta za Srbiju, Rolf Jirgen Zojerle.

- "Mercedes" veruje u "Ikarbus" i nastavak uspešne poslovne saradnje na proizvodnji autobusa u skladu sa savremenim trendovima - rekao je Zojerle. - Obavio sam niz razgovora sa najodgovornijim ljudima "Mercedes-Benca" i nema nikakve prepreke za nove isporuke šasija i motora "Ikarbusu".

To praktično znači, kaže Zojerle, da je "Mercedes" izuzetno zadovoljan dosadašnjom saradnjom i da će pored aktuelnih modela zemunska fabrika moći da proizvodi i niskopodne autobuse sa "evro 6" motorom, koji će na haubi imati "trokraku zvezdu".

- Ono što je najvažnije je činjenica da će "Mercedes" obezbediti i nasjavremeniju tehnologiju "Ikarbusu" - objašnjava Zojerle.

To bi omogućilo nekadašnjem srpskom gigantu da se mnogo ravnopravnije uključi u tržišnu utakmicu sa sve većim brojem proizvođača autobusa koji se žestoko bore za svoj deo tržišnog kolača. Na strani Zemunaca je dugogodišnje iskustvo u proizvodnji autobusa ali i pozicija u regionu kao i mogućnost plasmana u zemlje istočne Evrope i Rusiju. Ne treba zaboraviti ni blizinu velikog beogradskog tržišta. Autobusi koji izlaze iz pogona u Zemunu su i cenovno veoma konkurentni.

- Sakog dana viđam na ulicama Beograda prvi autobus koji je "Ikarbus" napravio na "Mercedesovoj" šasiji. Nema nikakvih problema u njegovoj eksploataciji. Prešao je već nekoliko desetina hiljada kilometara i svi koje smo upitali, od putnika do vozača su zadovoljni - kaže direktor Zojerle.

Na sajmu u Hanoveru prisutan je ogroman broj proizvođača autobusa ne samo iz zemalja Zapada i velikih giganata poput "Mercedesa", MAN-a, "Skanije", "Setre" već i iz Kine, Turske, Poljske, Egipta, Belorusije, Ukrajine...

- Primetili ste da "Ikarbusov" autobus ne zaostaje ni za jednim od konkurenata. Čak je unutrašnjost autobusa koji je na beogradskim ulicama, mnogo kvalitetnija, pogotovo u završnom nivou obrade. Dakle, preostaje samo da se zasuču rukavi, izrade detaljni biznis-planovi, odredi tačno šta se hoće, i uz podršku koju imamo i mi i "Ikarbus" od Vlade Srbije rezultat neće izostati - uveren je generalni direktor "Star importa" Rolf Jirgen Zojerle, zastupnik "Mercedesa" za Srbiju.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:626597-Rolf-Jirgen-ZojerleMercedes-ostaje-uz-Ikarbus

Francuska od 2020. zabranjuje plastični pribor i posuđe

IZVOR: TANJUG

Francuska od 2020. godine zabranjuje korišćenje plastičnog posuđa i pribora za jelo osim biorazgradive plastike, što je jedna od mera borbe protiv klimatskih ...

Opširnije...

PARIZ - Francuska od 2020. godine zabranjuje korišćenje plastičnog posuđa i pribora za jelo osim biorazgradive plastike, što je jedna od mera borbe protiv klimatskih promena, ali tu inicijativu ne pozdravljaju svi, već pozivaju Evropsku komisiju da reaguje na kršenje propisa o slobodnom protoku robe.

Zabrana će biti uvedena u okviru zakona o energetskoj tranziciji za takozvani "zeleni rast", koji je usvojen krajem avgusta, navodi francuski portal Expreš.live.

Od 1. januara 2020. godine Francuzi više neće smeti da koriste pribor za jelo, čaše i tanjire za jednokratnu upotrebu od plastike, osim ako nisu napravljeni od materijala biološkog porekla.

Međutim, francuski entuzijazam ne dele svi - planu francuskih vlasti protivi se organizacija "Pack2Go Europe", sa sedištem u Briselu, koja zastupa evropske proizvođače ambalaže.

"Tražimo da Evropska komisija odmah preduzme zakonske mere protiv Francuske zbog kršenja evropskog prava", izjavio je Imon Bejts, generalni sekretar te organizacije, koja smatra da se francuska inicijatva kosi sa evropskim zakonom o slobodnom protoku robe.

Ukoliko Evropska komisija ne interveniše, "Pack2Go" namerava, kako upozorava, da pokrene pravosudnu akciju kako bi blokirala plan francuskih vlasti.

Nema nikakvih dokaza da organski materijal može da donese dodatu ekološku vrednost, tvrdi Bejts, upozoravajući da bi problem otpadaka mogao postati još veći jer će potrošači misliti da će ambalažu moći da bacaju unaokolo pošto je reč o biorazgradivim proizvodima.

Upotreba plastike je ograničena ili zabranjena u mnogim delovima sveta, pa je tako indijska država Karnataka već zabranila korišćenje plastike.

San Francisko je pre dve godine zabranio upotrebu plastičnih kesa i boca, dok u Britaniji potrošači moraju da doplate ako koriste plastičnu kesu, navodi francuski portal.

Francuski političar Araš Derambarš, član gradskog veća u opštini Kurbvoa u Parizu, koji je već uspešno vodio kampanju zabrane supermarketima da bacaju neprodatu hranu, smatra da je problem recikliranja opši evropski problem, navodi Hina.

"Problem recikliranja postoji u svim evropskim zemljama", rekao je Derambarš za britanski "Indipendent".

Derambarš smatra da takav zakon treba izglasati u svim evropskim zemljama kako bi se uhvatili u koštac s velikim problemom otpada.

Francuski predsednik Fransoa Oland najavio je da je zabrana plastičnog pribora samo deo velike operacije kojom Francuska "namerava da sebe učini uzornom zemljom u procesu smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte, diverzifikacije energije i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije".

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272037

Tviter saopštio da pregovara o prodaji,akcije skočile za 20%

IZVOR: TANJUG

Kompanija Tviter, koja trenutno ima tržišnu vrednost od 16 milijardi dolara, počela je pregovore o prodaji sa više tehnoloških kompanija.

Opširnije...

SAN FRANCISKO - Kompanija Tviter, koja trenutno ima tržišnu vrednost od 16 milijardi dolara, počela je pregovore o prodaji sa više tehnoloških kompanija.

Akcije ove kompanije doživele su rast vrednosti od 20 odsto odmah nakon objavljivanja izveštaja o početku pregovora o prodaji, čime je zabeležen najveći jednodnevni rast od osnivanja kompanije i trnutno iznosi 22,46 dolara po akciji.

Neimenovana osoba koja je upoznata sa slučajem, izjavila je danas da se ova kompanija bori sa nasporijim rastom prihoda od svog izlaska na berzu 2013. godine, prenosi Rojters.

Tviter vodi bitku za tip korisnika koji su skloni društvenoj mreži Fejsbuk koji trenutno ima više od 1, 71 milijardu korisnika.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271996

Topi se optimizam britanskog sektora finansijskih usluga

IZVOR: TANJUG

Optimizam britanskog sektora finansijskih usluga palo je treći kvartal uzastopno, što je najduži period pada od globalne finansijske krize 2009. godine, pokazalo je najnovije istraživanje, izveštava agencija AP.

Opširnije...

LONDON - Optimizam britanskog sektora finansijskih usluga palo je treći kvartal uzastopno, što je najduži period pada od globalne finansijske krize 2009. godine, pokazalo je najnovije istraživanje, izveštava agencija AP.

Istraživanje o finansijskim uslugama kompanije CBI i revizorsko-konultantske kuće Prajsvoterhaus Kuper (PwC), koje je obuhvatilo 115 kompanija, pokazuje da je finansijske kuće, stambene štedionice i investicione grupacije zahvatio najoštriji pad optimizma zbog neizvesnosti posle glasanja za izlazak Britanije iz Evropske unije.

Rezultati su utoliko važniji, ukoliko se ima u vidu stepen ovisnosti britanske ekonomije o finansijskim uslugama - oko 2,0 miliona ljudi širom Velike Britanije je direktno ili indirektno zaposleno u sektoru finansijskih usluga, navodi američka agencija.

Endrju Kejl, vođa odseka za britanske finansijske usluge u konsultantskoj firmi PwC, navodi da je zabrinutost posledica "domino efekta koji na ljude, produktivnost i poziciju ima bitka koja se vodi za očivanje Londona kao finansijskog centra".

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272308

Goldman Saks ukida 30 odsto radnih mesta u Aziji

IZVOR: TANJUG

Banka "Goldman Saks" ukida gotovo 30 odsto radnih mesta od ukupno 300 pozicija u sektoru investicionog bankarstva u Aziji izvan Japana, kao odgovor na usporavanje aktivnosti u regionu, rekla su dva izvora ...

Opširnije...

LONDON - Banka "Goldman Saks" ukida gotovo 30 odsto radnih mesta od ukupno 300 pozicija u sektoru investicionog bankarstva u Aziji izvan Japana, kao odgovor na usporavanje aktivnosti u regionu, rekla su dva izvora upoznata sa situacijom za agenciju Rojters.

Banka sa Volstrita smanjuje broj bankara koji rade na spajanjima i preuzimanjima (M&A), kao i broj zaposlenih na tržištima akcija i dugova, naveli su izvori. U Aziji će "Goldman Saks" ostaviti nešto više od 200 bankara.

Većina radnih mesta će biti verovatno zadržana u Hong Kongu, Singapuru i Kini, gde se nalaze "Goldmanove" glavne azijske kancelarije, prema Rojtersovim izvorima, koji tvrde da je proces već u toku.

Portparol "Goldman Saksa" je odbio da komentariše informaciju.

Kompanija, čiji su prihodi od investicionog bankarstva pali za 11 odsto, na 1,79 milijardi dolara u drugom tromesečju, pogođena je sumornim poslovnim ambijentom u celoj Aziji, navodi britanska kompanija.

Ukupna vrednost M&A ugovora širom azijsko-pacifičkog regiona srozala se na 572,9 milijardi dolara do sada u ovoj godini, sa 745,7 milijardi dolara iz istog perioda 2015, prema podacima "Tomson Rojtersa".

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272275

Snažan rast poslovnog poverenja u Nemačkoj

IZVOR: TANJUG

Poslovno poverenje u Nemačkoj se u septembru značajno poboljšalo, oporavljajući se tako od prošlomesečnog pada koji je usledio posle odluke Velike Britanije da izađe iz Evropske unije.

Opširnije...

BERLIN - Poslovno poverenje u Nemačkoj se u septembru značajno poboljšalo, oporavljajući se tako od prošlomesečnog pada koji je usledio posle odluke Velike Britanije da izađe iz Evropske unije.

Indeks poslovnog poverenja, koji izračunava nemački ekonomski institut Ifo, skočio je u septembru na 109,5 poena sa avgustovskih 106,3 poena, na najviši nivo od maja 2014. godine, navodi se u saopštenju Ifo instituta dostavljenom Tanjugu.

"Kompanije su očigledno optimističnije u pogledu predstojećih meseci, a takođe su zadovoljnije aktuelnim poslovnim uslovima. Nemačka ekonomija očekuje zlatnu jesen", dodaje se u saopštenju Ifo.

"Snažan indeks instituta Ifo govori da je strah od Bregzita ispario i to istom brzinom kao što je i nastao", izjavio je glavni ekonomista banke ING Diba, Karsten Brzeski.

Ifo indeks poslovne klime izračunava se na osnovu odgovora 7.000 kompanija o njihovom trenutnom poslovanju i očekivanjima za narednih šest meseci.

Analitičari koje je anktetirala istraživačka kompanija Faktset prognozirali su da će poslovno poverenje ostati na istom nivou kao i u avgustu.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272295

Porezi pune državnu kasu

IZVOR: politika

U periodu januar-jul prihodi od PDV veći su za 11 odsto, od akciza za 21, poreza na dobit za 17,4, poreza na dohodak 4,9, a od doprinosa za 2,6 odsto. – Siva ekonomija nikad manja.

Opširnije...

U periodu januar-jul prihodi od PDV veći su za 11 odsto, od akciza za 21, poreza na dobit za 17,4, poreza na dohodak 4,9, a od doprinosa za 2,6 odsto. – Siva ekonomija nikad manja.

Rezultati fiskalne konsolidacije u prošloj, a naročito ovoj godini, raspršili su sve sumnje dela stručne i šire javnosti da preduzete mere neće smanjiti opasnu neravnotežu između državnih prihoda i rashoda. Budžetski deficit od 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (iz 2014. godine), biće sveden na dva procenta ove godine, što je dvostruko više od obećanih 4,1 odsto. Podsećanja radi, Srbija je pre dve godine imala najveći fiskalni deficit u Evropi, a u ovoj će manjak u državnoj kasi biti na nivou proseka zemalja članica Evropske unije. Država više ne srlja ka provaliji bankrota. Već u 2016. biće zaustavljen rast javnog duga u odnosu na BDP. Istovremeno, privreda se oporavlja, a u ovoj godini će dostići solidnu stopu rasta od oko tri procenta.

Ko je sve doprineo da srpske javne finansije krenu putem ozdravljenja?

Nema sumnje da je smanjenje nekih plata u državnim službama i preduzećima i penzija najviše doprinelo uravnoteženju srpskih finansija. Međutim, ekonomisti, autori časopisa „Kvartalni monitor” Fonda za razvoj ekonomske nauke, ukazuju na još jednu poželjnu pojavu – doprinos poboljšane naplate poreza postaje sve značajniji.

U periodu januar-jul 2016, prihodi od PDV su veći za 11 odsto nego u istom periodu prošle godine, od akciza za 21, poreza na dobit za 17,4, poreza na dohodak 4,9, a doprinosi za 2,6 odsto.

– Poreski prihodi u prošloj godini realno su stagnirali, dok će u ovoj godini biti realno veći za oko sedam odsto, što je znatno više od očekivanog rasta BDP od tri odsto – kaže Milojko Arsić, urednik ovog „posmatrača” dešavanja u srpskoj ekonomiji.

Rast poreskih prihoda, iznad rasta poreskih osnovica, manjim delom može se objasniti povećanjem poreskih stopa i uvođenja akciza na struju. Izrazito najveći doprinos došao je od suzbijanja sive ekonomije. Procenjuje se da su po osnovu suzbijanja sive ekonomije poreski prihodi u prošloj godini povećani za 0,5 odsto BDP, a da su po tom osnovu u ovoj godini povećani za više od jednog procenta, što premašuje 300 miliona evra.

Posle višedecenijskog vapaja privrednika da država konačno stane na put radu, proizvodnji i prodaji „na crno”, Arsić smatra da je siva ekonomija u Srbiji sada „na istorijski najnižem nivou”. Ipak, napominje da još nije dostignut stepen naplate poreza koji je postojao u 2012. godini.

– Od kraja 2012. do sredine 2014. došlo je do značajnog rasta sive ekonomije, što je jedan od uzroka povećanja fiskalnog deficita u tom periodu – objašnjava Arsić. – Do tog rasta sive ekonomije nije došlo zbog povećanja poreskih stopa, jer naplata poreza već dve godine raste iako su poreske stope ostale iste. Rast sive ekonomije ne može se objasniti ni lošim stanjem u privredi, jer je rast naplate poreza počeo sredinom 2014., neposredno nakon poplava, kada je Srbija bila u recesiji.

Suzbijanjem sive ekonomije poreski prihodi u prošloj godini povećani su za 0,5 odsto BDP, a po tom osnovu u ovoj godini povećani su za više od jednog procenta, što premašuje 300 miliona evra

Bez okolišenja, kao najverovatnijeg krivca za rast sive ekonomije od kraja 2012. do sredine 2014. godine Arsić vidi u smanjenju efikasnosti rada Poreske uprave. Inače, upućeni tvrde da je ova najvažnija državna služba, temelj svake države, odavno zapuštena i da od „srpske oktobarske revolucije” gotovo ništa nije učinjeno da se učini efikasnijom.

– U te dve godine došlo je do smene iskusnih kadrova i postavljanja novih, bez dovoljno znanja – kaže Arsić. – Veći broj rukovodećih pozicija ostao je upražnjen u dužem periodu, jer su stari rukovodioci smenjeni, a novi ih nisu zamenili, što je dovelo do usporavanja i blokade odlučivanja. Osim toga, rukovodioci i poreski inspektori su osluškivali izjave predstavnika vlade i rukovodstva Poreske uprave u kojima im je poručivano da treba da se oslone na dobrovoljno plaćanje poreza, čekaju uvođenje modernih fiskalnih kasa, umesto da primene zakonske mere za naplatu poreza.

Od sredine 2014. stanje je počelo da se popravlja. Otklanjaju se neki od uzroka najkrupnijih poremećaja u radu Poreske uprave – rešeni su neki kadrovski problemi, pooštrena je kaznena politika, odlučnije se primenjuju propisi o prinudnoj naplati, povećan je broj inspektora koji učestvuje u terenskoj kontroli i pojednostavljene su neke poreske procedure.

– Rast fiskalnog deficita i opasnost od dužničke krize podstakli su vladu da primeni oštre mere štednje, ali i da unapredi rad Poreske uprave – kaže Arsić. – Mada je Poreska uprava u Srbiji još daleko od dobro organizovanih, kakve postoje u razvijenim zemljama, bila je dovoljna primena nekih parcijalnih mera da se naplata poreza značajno poboljša. Rezultati bi bili još bolji da su primenjene sistemske mere, poput unapređenja selekcije kadrova, uspostavljanja moderne organizacione strukture, dodatnog pojednostavljenja poreskih procedura, bolje obučenosti zaposlenih, efikasnije antikorupcijske politike – bolje saradnje sa drugim državnim organima.

Na reformi Poreske uprave se upravo radi, kazala je njena direktorka Dragana Marković na nedavnoj konferenciji Američke privredne komore posvećenoj unapređenju uslova poslovanja. Zamolila je za malo strpljenja jer je to proces, i promena ne može da se primeti preko noći. Obećala je da će rezultati biti vidljivi već u narednoj godini. Najavila je da će do sredine naredne nedelje biti raspisan konkurs za prijem 100 novih inspektora u toj državnoj službi, jer je prosečna starost zaposlenih oko 56 godina.

Pouka od urušavanja Poreske uprave

Iskustvo sa urušavanjem Poreske uprave, a potom i sa njenim oporavkom, može da posluži da se izvuku opštije pouke o privrednom i političkom sistemu u Srbiji, uočava Arsić.

– Ovo iskustvo pokazuje koliko su institucije u Srbiji slabe, kako lako odustaju od primene zakona, koliko se neodgovorno vodi kadrovska politika u njima, kao i koliko su snažni neformalni nezakoniti uticaji na njihov rad. Slične pojave su prisutne i u drugim institucijama, kao što je pravosuđe, državna administracija, organi lokalne samouprave, ali su posledice tamo manje nego u slučaju Poreske uprave.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/364287/Porezi-pune-drzavnu-kasu

Prvi generalni štrajk u Hjundaiju za poslednjih 12 godina

IZVOR: TANJUG

Desetine hiljada radnika južnokorejske automobilske kompanije Hjundai motor stupilo je danas u štrajk zbog neuspeha pregovora o povećanju plata, što je prvi ...

Opširnije...

SEUL - Desetine hiljada radnika južnokorejske automobilske kompanije Hjundai motor stupilo je danas u štrajk zbog neuspeha pregovora o povećanju plata, što je prvi generalni štrajk za više od deset godina u toj kompaniji.

Gotovo 50.000 radnika u tri Hjundaijeve fabrike u zemlji napustili su danas svoja radna mesta, izjavio je jedan od portparola sindikata, a prenosi agencija Frans pres.

Celodnevni prekid rada je prvi generalni štrajk u toj kompaniji od 2004. godine, navodi francuska agencija, dodajući da će radnici od utorka do petka organizovati šestočasovni delimični štrajk.

Sindikat radnika Hjundaija je od 2012. godine organizovao delimične štrajkove svake godine, zahtevajući više plate i dodatne benefite.

U najnovijem zahtevu upućenom rukovodstvu, radnici zahtevaju povećanje plata od 7,2 odsto, kao i bonuse za zaposlene u iznosu od 30 odsto prošlogodišnje neto dobiti.

Hjundai je najveći južnokorejski porizvođač automobila, koji zajedno sa kompanijom Kia, predstavlja petu najveću automobilsku grupaciju u svetu.

Hjundai se, međutim, u proteklim godinama suočio sa poteškoćama zbog pada prodaje na tržištima u razvoju, kao što je Kina.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=272313

Francuski privredni rast negativan u drugom kvartalu

IZVOR: TANJUG

Francuska privreda je opala za 0,1 odsto u drugom tromesečju 2016, saopštio je danas Zavod za statistiku INSEE, revidirajući svoju preliminarnu procenu o nultom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Opširnije...

PARIZ - Francuska privreda je opala za 0,1 odsto u drugom tromesečju 2016, saopštio je danas Zavod za statistiku INSEE, revidirajući svoju preliminarnu procenu o nultom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Revizija, koja pokazuje da su potrošači i kompanije srezali potrošnju u periodu april-jun, biće loša vesti za vladu, u trenutku dok priprema predlog budžeta za 2017. godinu i dok se zahuktava kampanja za francuske predsedničke izbore, ocenjuje agencija Frans pres.

Francuska vlada je juče saopštila da ostaje pri svojoj prognozi privrednog rasta od po 1,5 odsto za ovu i iduću godinu, koja je ključni element kod kreiranja planova poreskih prihoda i potrošnje, kao i da će održati obećanje dato Briselu da će javni deficit spustiti ispod propisanog limita Evropske unije od 3,0 odsto BDP-a.

U prvom kvartalu ove godine, francuska privreda je porasla za 0,7 procenata.

Ekonomisti su skeptični prema vladinim prognozama rasta, mada je ministar finansija Mišel Sapen izjavio juče da su domaći faktori koji podupiru rast bili od početka godine "snažniji nego što se očekivalo" i da se očekuje da će taj trend biti nastavljen.

Međutim, današnji revidirani pokazateli INSEE pokazali su da su domaćinstva smanjila potrošnju za 0,1 odsto u drugom kvartalu, nakon povećanja od 1,1 procenat u prvom tromesečju.

Investicije preduzeća pale su za 0,2 odsto posle rasta od za 1,3 odsto u prvom kvartalu.

"Imajući u vidu javnu potrošnju, ukupna domaća tražnja (isključujući akcije) nije doprinela rastu BDP-a u drugom tromesečju 2016. godine", saopšeno je iz INSEE, uz napomenu da je ta potrošnja na početku godine dala podsticaj rastu od 0,9 posto.

Izvor u Ministarstvu finansija izjavio je za Frans pres da revidiranje podataka naniže "ne dovodi u pitanje scenario rasta od 1,5 posto za ovu i narednu godinu", pošto rast BDP-a u prva dva kvartala još uvek korespondira rastu od 1,1 odsto na godišnjem nivou.

Predviđa se da će francuska ekonomija ostvariti blagi rast u trećem tromesečju, pri čemu je Banka Francuske ranije ovog meseca saopštila da očekuje privrednu ekspanziju od 0,3 procenta u tekućem kvartalu.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271834

IATA: Rekordan profit od 40 mlrd dolara za avio-kompanije

IZVOR: TANJUG

Procenjuje se da će globalne avio-kompanije ove godine ostvariti rekordan profit od gotovo 40 milijardi dolara, izjavio je danas generalni direktor Međunarodnog ...

Opširnije...

SINGAPUR - Procenjuje se da će globalne avio-kompanije ove godine ostvariti rekordan profit od gotovo 40 milijardi dolara, izjavio je danas generalni direktor Međunarodnog udruženja za avio-saobraćaj (IATA) Aleksandar de Žunijak, upozorivši ipak na opasnost od terorizma, naglog poskupljenja nafte i protekcionizma.

De Žunijak, koji je 1. septembra preuzeo čelnu funkciju u IATA, pozvao je takođe zemlje iz jugoistočne Azije da ulože veća sredstva u infrastrukturu kako bi adekvatno odgovorile na rastuću tražnju za avio-saobraćajem u tom brzo rastućem regionu, prenosi agencija Frans pres.

Neto dobit globalne avio-industrije će, kako je rekao, dostići 39,4 milijarde dolara, što je skok u odnosu na 35,3 milijarde dolara iz 2015. godine.

De Žunijak je istakao i da su avio-kompanije imale koristi od oštrog pada cena nafte i otpornosti koju je turistički sektor pokazao na usporavanje rasta globalne ekonomije.

Procene IATA govore da će izdaci avio-kompanija na gorivo pasti na 127 milijardi dolara u ovoj godini, što je za 44 odsto niže u odosu na 2014. godinu kada su cene nafte premašile nivo od 100 dolara za barel.

"To će biti prvi put od 2004. godine da na gorivo otpada manje od petine ukupnih operativnih troškova avio-kompanija", navodi se u saopštenju IATA.

U protekle dve godine, cene nafte su pale da bi u februaru "skliznule" ispod 30 dolara za barel, na 13-godišnji minimum, zbog prekomernih globalnih zaliha.

Šef IATA je, međutim, poručio da je nerealno očekivati da takva situacija potraje zauvek.

"Šta ako cene nafte iznenada porastu, istom brzinom kao što su pale? Šta ako se teroristička aktivnost dodatno proširi i intenzivira? Šta će se dogoditi ukoliko neka velika ekonomija doživi tvrdo prizemljenje? Da li aktuelna protekcionistička retorika nagriza tražnju za globalnim povezivanjem", zapitao se de Žunijak.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271667

Američke zalihe manje, dolar slabiji - cene nafte jače

IZVOR: BLIC

Cene nafte su ojačale danas, nastavljajući juče započeti rast, nakon što je objavljeno da su američke zalihe "crnog zlata" pale više nego što je prognozirano i pošto je dolar potonuo posle odluke Federalnih rezervi ...

Opširnije...

Cene nafte su ojačale danas, nastavljajući juče započeti rast, nakon što je objavljeno da su američke zalihe "crnog zlata" pale više nego što je prognozirano i pošto je dolar potonuo posle odluke Federalnih rezervi (Fed) da odlože povećanje kamatnih stopa.

Američka "laka" nafta WTI je porasla danas za 45 centi na 45,79 dolara za barel, dok je severnomorska sirova nafta "brent" ojačala za 48 centi na 47,31 dolara. Cene oba tipa nafte su se juče popele za više od dva procenta, prenosi agencija Frans pres.

Do oporavka cena je došlo posle jučerašnjeg saopštenja američkog Ministarstva energetike, prema kojem su komercijalne zalihe ovog energenta u SAD pale za više od šest miliona barela prošle nedelje, gotovo dvostruko više nego što se očekivalo, što ukazuje na rast tražnje u vodećoj svetskoj ekonomiji.

"Očekuje se da će ovaj pad ublažiti zabrinutost u pogledu prezasićenosti ponude i da će dodatno podržati cene sirove nafte", napisala je tržišni analitičar kompanije CMC Markets Margaret Jang u komentaru.

Oporavak cena je dobio dodatni zamajac od slabljenja dolara, budući da je nafta u dolarskim cenama pojeftinila za kupce koji koriste druge valute.

Američka valuta je pala nakon što je Fed saopštio da se ekonomija SAD poboljšava i da argumenti za podizanje kamatnih stopa jačaju, ali da je potrebno više dokaza o kontinuiranom napretku pre nego što bude preduzeta bilo kakva akcija u tom pogledu.

Mada je američka odluka o zadržavanju troškova zaduživanja na ultraniskom nivou u najvećoj meri bila očekivana, ona je obradovala aktere širom svetskih tržišta podstakavši nagli rast akcija i visokoprinosnih valuta.

Vest o tome da su se naftni divovi Saudijska Arabija, Iran i Katar sastali u sedištu Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u Beču, da bi razgovarali o smanjenju proizvodnje uoči neformalnog sastanka proizvodjača sledeće nedelje u Alžiru, takodje je pružila snažnu podršku oporavku "crnog zlata".

Članice OPEK-a i nečlanice naftnog kartela treba u Alžiru da razgovaraju o problemima globalne prezasićenosti ponude i hiperprodukciji, koji pogadjaju naftu više od dve godine, povukavši cene početkom ove godine na 13-godišnji minimum.

Prethodni napori naftaša za ograničavanje proizvodnje, iz aprila ove godine, propali su pošto je Iran, član OPEK-a, koji je tek bio izašao iz višegodišnjih zapadnih sankcija uvedenih zbog nuklearnog programa Teherana, odbio da učestvuje u dogovoru.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/americke-zalihe-manje-dolar-slabiji-cene-nafte-jace/e47ldjd

Banke uzele duplo više ECB-ovih zajmova od očekivanog

IZVOR: TANJUG

Evropske banke su uzele gotovo duplo više jeftinih zajmova u sklopu druge runde programa refinansiranja Evropske centralne banke (ECB) nego što su predviđali analitičari, pokazali su danas objavljeni ...

Opširnije...

FRANKFURT - Evropske banke su uzele gotovo duplo više jeftinih zajmova u sklopu druge runde programa refinansiranja Evropske centralne banke (ECB) nego što su predviđali analitičari, pokazali su danas objavljeni podaci.

ECB je objavila danas da je odobrila zajmove u iznosu od 45,3 milijarde evra za 249 banaka u evrozoni u okviru takozvanog programa "Ciljane dugoročne operacije refinansiranja" (TLTRO), prenosi agencija Frans pres.

Takav iznos je niži u odnosu na prvu rundu iz juna, ali je značajno veći od prognoza analitičara ING Diba banke koji su predviđali da će banke pozajmiti 25 milijardi evra.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271681

Micubiši opozvao 48.000 automobila u Rusiji

IZVOR: TANJUG

Japanska automobilska kompanija Micubiši motors povukla je 47.800 automobila u Rusiji kako bi u njima promenila vazdušne jastuke kompanije Takata, koja je u centru najvećeg ikada bezbednosnog skandala ...

Opširnije...

MOSKVA - Japanska automobilska kompanija Micubiši motors povukla je 47.800 automobila u Rusiji kako bi u njima promenila vazdušne jastuke kompanije Takata, koja je u centru najvećeg ikada bezbednosnog skandala u auto-industriji.

Predstavnik Micubišija u Rusiji je u izjavi za francusku agenciju Frans pres naveo da japanska kompanija obaveštava vlasnike pikapova "micubiši L200" da je neophodno da zamene mehanizme za naduvavanje vazduših jastuka i da ih poziva u centre za servis na besplatnu zamenu, prenosi agencija Frans pres.

Opoziv se odnosi na Micubišijeva vozila "L200" proizvedena između februaru 2007. i februara 2016. godine.

Kompanija Takata se našla u centru skandala, u vezi sa mnogobrojnim opozivima automobila u kojima su instalirani vazdušni jastuci te firme.

Naime, kako je ranije saopšteno, oni mogu bez razloga da se otvore tokom vožnje i izbace krhotine koje bi povredile vozača i putnike.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271682

Amerikanci kontrolišu kablovske TV u Srbiji

IZVOR: politika

Prema podacima Ratel-a, SBB ima 47 odsto pretplatnika, a Ikom četiri procenta.

Opširnije...

Srpska kablovska mreža SBB, vodeći operater digitalne i analogne kablovske televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije u Srbiji, potpisala je ugovor o kupovini 100 odsto udela u kompaniji IKOM, saopšteno je iz SBB-a, kompanije koju je 2013. kupio američki investicioni fond KKR.

Zahtev za odobrenje ove koncentracije prošle nedelje predat je Komisiji za zaštitu konkurencije koja bi najranije za mesec dana trebalo da se izjasni o ovom pitanju.

S obzirom na stanje na tržištu i činjenicu da ovaj operater ima dominantan položaj na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije, po svemu sudeći, neće imati lak zadatak.

Prema uobičajenoj proceduri, komisija može u roku od mesec dana (u skraćenom postupku) da donese odluku da li se koncentracija odobrava. U suprotnom, ako uslova za ovo spajanje nema, otvara se ispitni postupak koji traje dodatna tri meseca.

Ukoliko smatra da nisu ispunjeni uslovi za koncentraciju u ovom slučaju SBB ima pravo da predloži dodatne mere koje bi omogućile koncentraciju.

Prema rečima našeg sagovornika koji se bavi konkurencijom, u ovom slučaju komisija će imati dosta posla, budući da je SBB dominantan, ne samo u slučaju kablovske infrastrukture, koja je u njegovom vlasništvu i koju može da ustupa drugima, nego i u maloprodaji proizvoda kao što su internet, kablovska televizija i fiksna telefonija.

– Tržišni udeo je samo početni korak i ne mora da bude presudan. Telekomunikacije su specifična oblast koju karakterišu velika ulaganja i visoki fiksni troškovi, što se takođe uzima u obzir. Evropska komisija je, recimo, u nekim slučajevima odobravala uslovne koncentracije, iako je učesnik na tržištu imao 80 odsto tržišnog učešća.

Prema poslednjem izveštaju RATEL-a, u prošloj godini je za usluge distribucije medijskih sadržaja u Srbiji bilo registrovano 90 operatera. U odnosu na 2014. godinu ukupan broj pretplatnika ovih usluga povećan je za 6,6 odsto i prema poslednjim zvaničnim podacima iznosi 1,6 miliona pretplatnika. Najveći je SBB, sa tržišnim učešćem od 47 odsto, prema broju pretplatnika. Osim njega, izdvajaju se i „Telekom Srbija” sa 25 procenata, dok su ostali uglavnom manji operateri među kojima je i IKOM sa četiri odsto tržišnog učešća.

Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za „Politiku” da je tržište distribucije medijskih sadržaja specifično i budući da se oni distribuiraju putem različitih tehnologija, od posebne je važnosti na koji način će se definisati relevantno tržište.

– U konkretnom slučaju, jedan kablovski operater kupuje drugog. Situacija na tržištu je takva da ne postoji preklapanje kablovskih mreža različitih operatera. To znači da ova dva operatera ne konkurišu jedan drugom. Ukoliko bi relevantno tržište uključivalo samo tehnologiju prenosa preko kablovske mreže, onda bi svaki operater, na užem geografskom tržištu na kome posluje i ima jedini razvučenu kablovsku infrastrukturu bio monopolista – objašnjava profesor Lončar.

Međutim, kaže on, ne bi trebalo zanemariti i druge tehnologije, kao što je recimo distribucija medijskog sadržaja preko telefonske mreže. Ukoliko se i ona uključi u relevantno tržište, onda svaki korisnik ima mogućnost da bira da li će medijski sadržaj da prima preko kablovske ili telefonske mreže.

– Važno je i postojanje snažnog regulatora RATEL-a, koji bi, čak i u slučaju neopravdanog povećanja cene, sprečio takvo postupanje. Sve prethodno navedeno ukazuje na značajna ograničenja SBB-a da, i posle spajanja sa IKOM-om, podiže cene svojih usluga ka krajnjim potrošačima – zaključuje naš sagovornik.

Još početkom ove godine, na panelu koji je bio posvećen konkurenciji u oblasti kablovske televizije, čulo se da ovo tržište u Srbiji mora da se uredi tako da korisnik može da bira, a ne da operateri rade šta žele. Da li se nešto u međuvremeno promenilo?

U Srbiji je ovaj kolač podeljen i dalje tako da prave konkurencije nema. Malo je onih korisnika koji danas u jednoj zgradi mogu da biraju između nekoliko operatera. Uglavnom je to samo jedan i kada potpišu ugovor (koji je obično na dve godine) korisnici nemaju mnogo izbora. Čak i ako operater u međuvremenu odluči da promeni neke kanale, uvede druge, ugasi one koji su korisniku omiljeni, on nema načina da tu nešto promeni.

Jaki i u regionu

Srpska kablovska mreža SBB od 2013. godine je u vlasništvu Američkog investicionog fonda KKR na čijem čelu je Dejvid Petreus. SBB je, inače, deo regionalne Junajted grupe koja posluje u šest zemalja bivše Jugoslavije, a u njenom sastavu su još i vodeći telekomunikacioni operateri – „Telemah” u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, operater satelitske televizije „Total TV”, „Net TV plus”, vodeći provajder telekomunikacionih servisa putem javnog interneta.

Deo ove grupe je Junajted medija, koju čine najgledaniji sportski, filmski, dečiji i drugi kanali u regionu kao što su „Sport klub”, „Sinemanija”, „Ultra”, „Mini-ultra”, „Lov i ribolov”, „N1” i „Grand”.

Ikom je, sa druge strane, na tržištu Srbije prisutan 17 godina. Jedan je od vodećih kablovskih operatera u Srbiji i osim osnovnog i digitalnog paketa kablovske televizije nudi i kablovski internet i fiksni telefon. Prema podacima APR-a suvlasnici IKOM-a su tri kompanije sa Kipra.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/364041/Amerikanci-kontrolisu-kablovske-TV-u-Srbiji

NBS očekuje dalji pad kamata na dinarske kredite

IZVOR: TANJUG

Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će trend snižavanja kamatnih stopa na dinarske kredite, koje se postepeno približavaju nivou kamata u zemljama u okruženju i u Evropskoj uniji, biti ...

Opširnije...

BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će trend snižavanja kamatnih stopa na dinarske kredite, koje se postepeno približavaju nivou kamata u zemljama u okruženju i u Evropskoju uniji, biti nastavljen i u narednom periodu.

"Pojava povoljnijih ponuda stambenih kredita u dinarima u Srbiji, koji nisu valutno indeksirani, a odobravaju se po stopama ispod 5,0 odsto, predstavlja potvrdu dobrih rezultata monetarne politike NBS, kao i procesa makroekonomske stabilizacije zemlje", ocenjuje centralna banka u današnjem saopštenju.

Sa sniženjem referentne kamatne stope NBS i održavanjem inflacije na niskom i stabilnom nivou, došlo je i do bitnog snižavanja kamatnih stopa na dinarske kredite banaka, čiji se nivo, kako kavodi, postepeno približava nivou kamatnih stopa u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji.

Iz NBS ukazuju na to da stambeni dinarski krediti, bez valutne indeksacije, za većinu stanovništva čija su primanja u dinarima znači eliminaciju valutnog rizika koji može bitno da utiče na otplatu kredita, s obzirom na to da je promene međuvalutnih odnosa u dugom roku gotovo nemoguće predvideti.

Dinarska štednja stanovništva, iako i dalje na niskom nivou, u poslednje tri godine je, kako se dodaje, povećana gotovo tri puta, trenutno iznosi oko 48 milijardi dinara i beleži kontinuirani trend rasta.

Ovo, po oceni NBS, ukazuje na postepeno vraćanje poverenja u dinar, zahvaljujući politici održavanja niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara, kao i povoljnijem poreskom tretmanu dinarske štednje u odnosu na deviznu, pri čemu su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivnije u odnosu na deviznu štednju. "Očekujemo da će rast dinarskih izvora banaka, u narednom periodu omogućiti raznovrsniju ponudu, ali i nastavak pada cene dinarskih kredita, kako privredi i stanovništvu", poručila je NBS u saopštenju.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=271698

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory