Prijava

Registracija korisnika
A2016 97.03 0.03% AERO 1.37 -1.58% AGBC 2.00 16.90% AIKB 1.62 -2.06% ALFA 26.00 1.06% BASB 460.00 -2.13% BBTR 1.40 27.62% BIPB 40.00 -13.04% DJMN 32.00 6.60% DRMA 480.00 0.00% ENHL 1.28 1.92% ENOP 4.30 -2.27% HMSK 4.15 0.00% IMLK 5.20 -2.80% IMPL 800.00 -0.25% KMBN 1.98 -2.47% KMBNPB 1.35 -4.80% MBLS 2.62 0.08% MTLC 1.95 0.36% NAGR 900.00 34.33% NIIS 733.00 0.69% PLNM 1.50 0.00% RDJZ 349.00 -0.29% SLMH 2.80 -6.67% VITL 950.00 0.00% VOJP 8.00 0.00% VZAS 495.00 -1.00%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    123.14

    11.14

    9.95%

    BELEX15

    722.86

    -1.51

    -0.21%

    BELEXLINE

    1,466.23

    -1.96

    -0.13%

    SRX

    215.10

    -0.64

    -0.30%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,723.15

    1.74

    0.10%

    MBI10

    1,658.93

    8.36

    0.51%

    MONEX20

    12,650.21

    0.00

    0.00%

    SASX-10

    704.09

    -7.80

    -1.10%

    SBITOP

    800.92

    0.21

    0.03%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    18,285.74

    0.34

    0.00%

    SPX

    2,130.82

    4.97

    0.23%

    FTSE100

    7,013.47

    6.21

    0.09%

    DAX

    11,864.59

    16.12

    0.14%

    NIKKEI

    20,247.15

    44.28

    0.22%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,207.30

    -1.60

    -0.13%

    SILVER

    17.16

    0.00

    0.00%

    COPPER

    2.86

    0.00

    0.00%

    OIL

    60.63

    1.49

    2.52%

    CORN

    365.25

    2.75

    0.76%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    120.41

    -0.16

    -0.14%

    RSD/CHF

    115.52

    -0.40

    -0.35%

    RSD/USD

    108.05

    -0.31

    -0.29%

    EUR/USD

    1.11

    0.00

    0.15%

    EUR/CHF

    1.04

    0.00

    0.21%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    NIIS

    733

    15,166

    0.69%

    11,106,445

    VOJP

    8,000

    1,021

    0.00%

    8,168,000

    ENHL

    1,275

    3,233

    1.92%

    4,134,335

    AERO

    1,369

    1,100

    -1.58%

    1,507,158

    HMSK

    4,150

    200

    0.00%

    830,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    NAGR

    900

    2

    34.33%

    1,800

    BBTR

    1,400

    20

    27.62%

    28,000

    AGBC

    1,999

    40

    16.90%

    79,950

    DJMN

    32,000

    18

    6.60%

    576,000

    ENHL

    1,275

    3,233

    1.92%

    4,134,335

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    BIPB

    40

    3,732

    -13.04%

    149,280

    SLMH

    2,800

    20

    -6.67%

    56,000

    KMBNPB

    1,350

    95

    -4.80%

    128,250

    IMLK

    5,200

    27

    -2.80%

    140,400

    KMBN

    1,977

    200

    -2.47%

    395,370

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

    A2016

    97.03

    2.98%

    0.03%

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    2Y eur

    50,000

    100.00%

    2.87%

    3M rsd

    300,000

    92.92%

    5.63%

    53W eur

    50,000

    86.83%

    1.99%

    3Y rsd

    3,000,000

    37.02%

    8.23%

    5Y eur

    100,000

    82.95%

    4.79%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Preuzimanje akcija u vlasništvu Danube Foods Group

M&V Investment VESTI

M&V Investments je uspešno sproveo ponude za preuzimanje domaćih akcionarskih društava Bambi, Imlek i Industrijske nekretnine...

Opširnije...

M&V Investments je uspešno sproveo ponude za preuzimanje domaćih akcionarskih društava Bambi, Imlek i Industrijske nekretnine, koje su bile u vlasništvu Danube Foods Group, od strane investicionog fonda Mid Europa Partners. Zainteresovani akcionari, koji su želeli da prodaju svoje akcije su mogli da ih deponuju do 7.aprila. Saldiranje transakcija je izvršeno 8.aprila, u ukupnom iznosu od 39,15 miliona eura. 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Veliki rast neto dobiti Aerodroma "Nikola Tesla" u prvom kvartalu 2015.

IZVOR: EKAPIJA

Aerodrom "Nikola Tesla" objavio je rezultate poslovanja za prvi kvartal tekuće godine...

Opširnije...

Aerodrom "Nikola Tesla" objavio je rezultate poslovanja za prvi kvartal tekuće godine. Poslovni prihodi kompanije povećani su za 8,8% na 1,7 milijardi dinara u odnosu na isti period prošle godine.

 

Kako su poslovni rashodi smanjeni za više od 200 miliona dinara, poslovni dobitak Aerodroma na isteku prva tri meseca ove godine iznosio je 703,6 miliona dinara, pa je bio gotovo duplo bolji u uporednom periodu.

Neto dobitak kompanije od nepunih 1,9 milijardi dinara praktično je neuporediv sa prošlogodišnjom dobiti od svega 53,7 miliona dinara.

Razlog za ovu razliku, osim svakako boljeg poslovanja kompanije, leži u činjenici da je 31. marta ove godine Uprava za javni dug Republike Srbije izvršila namirenje drugog dela obaveze kompaniji "Air Serbia" u iznosu od 2,1 milijardi dinara, od čega je iznos od 1,89 milijardi dinara evidentiran na prihode prvog kvartala 2015. godine, po osnovu naplaćene ispravke vrednosti potraživanja od avioprevoznika "Air Serbia", koja je teretila rashode društva 2012. i 2013. godine, po osnovu ispravke vrednosti navedenih potraživanja.

Inače, Uprava za javni dug Republike Srbije izvršila je namirenje prvog dela obaveze kompaniji "Air Serbia" u iznosu od 2,1 milijardu dinara još 29. decembra prošle godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1148646/Veliki-rast-neto-dobiti-Aerodroma-Nikola-Tesla-u-prvom-kvartalu-2015

Prvi pad potrošačkih cena u Britaniji od 1960.

IZVOR: TANJUG

Potrošačke cene u Britaniji pale su u aprilu prvi put od 1960, pokazali su danas zvanični podaci u Londonu...

Opširnije...

LONDON - Potrošačke cene u Britaniji pale su u aprilu prvi put od 1960, pokazali su danas zvanični podaci u Londonu.

Britanski Zavod za statistiku navodi da je stopa inflacije prošlog meseca iznosila minus 0,1 odsto, u odnosu na nulti nivo iz marta, čime je evidentirana prva negativna inflacija u poslednjih 55 godina, prenosi agencija AP.

Zavod dodaje da je do pada potrošačkih cena mahom došlo zbog pojeftinjenja transportnih usluga, pre svega avionskih i brodskih karata.

Dugotrajni pad cena odnosno deflacija predstavlja razlog za zabrinutost budući da utiče na privrednu aktivnost i podstiče kupce da odlažu kupovinu, a preduzeća da odlažu investicije.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=179678

Varufakis: Plate i penzije prioritet, pa onda otplata duga

IZVOR: TANJUG

Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je da se nada da će njegova zemlja idućeg meseca uspeti da otplati dugovanja kreditorima i da isplati plate i penzije u...

Opširnije...

 

ATINA - Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je da se nada da će njegova zemlja idućeg meseca uspeti da otplati dugovanja kreditorima i da isplati plate i penzije u javnom sektoru, ali da će, ukoliko bude primorana da bira, izabrati isplatu plata i penzija.

Vlada premijera Aleksisa Ciprasa došla je na vlast u januaru zahvaljujući obećanju da će prekinuti višegodišnju budžetsku štednju koju su zahtevali međunarodni kreditori, a koja je pogoršala ionako duboku recesiju, nezaposlenost i siromaštvo u Grčkoj, podseća Rojters.

Rezanje plata i penzija jedna je od "crvenih linija" koje je grčka vlada navela da neće preći u okviru pregovora sa kreditorima, koji od Atine zahtevaju sveobuhvatne reforme, uključujući smanjenje penzija i liberalizaciju tržišta rada.

Varufakis je za TV Star rekao da  očekuje vrlo brzo postizanje sporazuma sa kreditorima.

"Mislim da smo veoma blizu, recimo da je to pitanje otprilike jedne sedmice", rekao je Varufakis. On je, međutim, dodao da će će biti odbijen bilo kakav kompromis koji bi vlada u Atini smatrala "neodrživim".

Grcka vlada gotovo četiri meseca sa svojim kreditorima, Evropskom unijom (EU) i Medunarodnim monetarnim fondom (MMF), pokušava da usaglasi sporazum vezan za reforme koje Grčka treba da sprovede kako bi joj bilo odblokirano 7,2 milijarde evra pomoći.

To je završni paket iz programa pomoći ukupne vrednosti 240 milijardi evra koji je pokrenut pre pet godina, nakon što se javni dug Grcke oteo kontroli.

Grčki ministar rada Panos Skurletis, takjođe, veruje da će Atina uskoro postići sporazum sa EU i MMF, koji bi otključao preostalu tranšu kredita pomoći vrednu 7,2 milijarde evra.

"Postoji rok i to je 5. jun. Svima nam je jasno da će, ako do tada ne dođe do rešenja, situacija biti veoma teška", rekao je ministar. Grčka je ovog meseca otplatila kamate MMF-u ukupne vrednosti blizu milijardu evra, ali joj u narendom periodu dospevaju na naplatu i druga velika dugovanja, pa tako samo u junu, Grčka treba da plati MMF-u još 1,5 milijardi evra, a Evropskoj centralnoj banci tri milijarde evra u julu i avgustu.

U Grčkoj se u proseku svakog radnog dana gasi 59 preduzeća što povlači 613 otkaza, a ekonomija dnevno gubi 22,3 miliona evra bruto domaćeg prozivoda, pokazuju podaci Grčke konfederacije trgovaca (ESEE), koja naglašava da je postizanje sporazuma sa kreditorima neophodnije nego ikada.

Konfederacija ističe da će biti potrebno 25 milijardi evra za pokretanje grčke ekonomije, kao i da će gubitke zabeležene u prvih pet meseci 2015. biti teško nadoknaditi u ostatku godine.

Prihodi od maloprodaje su za pet godina krize potonuli 26,2 odsto, a ukupne trgovine 37,1 odsto, uz pad prodaje automobila od 61,9 odsto, navodi ESEE. Likvidnost je postala nepoznat termin, a komercijalne banke svakog dana odbijaju 95 odsto zahteva za kredite, pri čemu tek jedno od 10 preduzeća uopšte pokušava da zatraži zajam od četiri najveće banke u zemlji.

"Konačni sporazum sa kreditorima, čak i osrednjeg kvaliteta, omogućio bi grčkoj privredi da profunkcioniše u ostatku 2015. Sve je manje vremena, a održiv dogovor s kreditorima direktno je povezan s mogućnošću zemlje da obezbedi likvidnost iz evropskih finansijskih instrumenata", dodaje konfederacija.

U Grčkoj je juče, posle tromesečnog odlaganja, otvorena onlajn platforma za prijavu poreza na prihode ostvarene u 2014. Krajnji rok za prijavu je 30. jun, a rok za uplatu prve tranše poreskih dugovanja je poslednji dan jula. Međutim, zbog odlaganja otvaranja sajta, po svoj prilici će rokovi za prijavu biti produženi, pišu grčki mediji, dodajući da je malo verovatno da će poreski obveznici uspeti da predaju prijave za svega 45 dana.

Uobičajena praksa je da grčki poreski obveznici plaćaju poreze u tri tranše (u julu, septembru i novembru), iako mnogi od njih biraju plan plaćanja koji omogućava otplatu na 12 mesečnih rata.

Uprkos izveštajima da vlada razmatra značajne olakšice za poreske obveznike koji ukupne poreze plate do jula, u vidu popusta od 10 do 15 odsto na ukupnu sumu, Ministarstvo finansija je odlučilo da će taj popust iznositi svega dva odsto, tek nešto više od prošlogodišnjih 1,5 odsto.

Ministarstvo je prošlog meseca skiciralo mere koje bi ove godine trebalo da u državni budžet donesu očajnički potrebna sredstva u vrednosti od 3,5 do četiri milijarde evra.

Među merama su obaveza prijavljivanja prihoda deponovanih u inostranim bankama, sprečavanje raznih oblika ilegalnog trgovanja, ukidanje dela poreskih olakšica, podizanje takozvanog "poreza na luksuzan život" i prinudna naplata poreza preko banaka, prenosi list Katimerini.

Zvanična Atina očekuje da će kroz program naplate poreskih dugovanja ove godine pribaviti oko 500 miliona evra, a na duži rok ukupno devet milijardi evra. Procesuiranje 64.000 poreskih slučajeva i smanjenje kazni za one koji otplate poreske dugove trebalo bi da donese oko 200 miliona evra u 2015.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=179713

Gasprom:Postavljanje cevi za Turski tok počinje u junu

IZVOR: TANJUG

Postavljanje cevi za gasovod Turski tok u plitkoj vodi počeće u prvoj dekadi juna, rekao je danas zamenik predsednika upravnog odbora Gasproma Vitalij Markelov...

Opširnije...

MOSKVA - Postavljanje cevi za gasovod Turski tok u plitkoj vodi počeće u prvoj dekadi juna, rekao je danas zamenik predsednika upravnog odbora Gasproma Vitalij Markelov.

On je na konferenciji za novinare precizirao da će na postavljanju cevi raditi dva broda, a prve cevi će položiti italijanska kompanija Saipem, preneo je Tas.

Sve cevi koje su bile naručene za projekat Južni tok, biće iskorišćene za Turski tok, rekao je član upravnog odbora Gasproma Oleg Aksjutin i dodao da je deo cevi već proizveden i da se čuva na specijalnim mestima.

Kako je ranije preneo Tas, početkom maja Gasprom je naložio da počnu radovi na izgradnji gasovoda Turski tok. 

Izvođač radova je čekao još od 1. decembra, kada je predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio da Rusija odustaje od realizacije Južnog toka i počinje sa realizacijom Turskog toka.

Za razliku od Južnog toka koji je predviđao velike infrastrukturne radove u Evropi, projekat Turski tok se ograničava na izgradnju cevovoda po dnu Crnog mora i gasnog čvorišta na grčko-turskoj granici. Čitavu ostalu infrastrukturu evorpski klijenti Gasproma će morati sami da izgrade.

Italijanski Saipem je ranije saopštio da je dobio obaveštenje od klijenta Južni tok transport (Saut strim transport), koji je u stoprocentnom vlasništvu Gasproma, o obnavljanju radova po ugovoru.

Saipem treba da počne  radove na morskom delu gasovoda u Crnom moru, saopštila je tada kompanija.

Ranije je direktor Gasproma Aleksej Miler rekao da je početak  eksploatacije Turskog toka planiran za decembar 2016. godine.

Maršruta Turskog toka će većim delom ići po dnu Crnog mora istim putem sa ranije usaglašenom maršrutom Južnog toka. 

Gasprom i turska kompanija Botas su 1. decembra 2014. godine potpisale memorandum o zajedničkoj izgradnji gasovoda iz Rusije u Tursku preko Crnog mora. 

Miler i  ministar energetike i prirodnih resursa Turske Taner Jildiz su 7. maja potpisali sporazum izmedu Rusije i Turske o puštanju gasovoda u operativni rad i početku isporuke gasa kroz Turski tok u decembru 2016. godine.

Njegov kapacitet će biti 63 milijarde kubnih metara gasa, od kojih će do 47 milijardi kubika biti usmeravano na novo gasno čvorište na tursko-grčkoj granici. 

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=179716

 

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory