Prijava

Registracija korisnika
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    124.85

    7.94

    6.79%

    BELEX15

    725.19

    -7.33

    -1.00%

    BELEXLINE

    1,614.10

    -8.31

    -0.51%

    SRX

    220.92

    -1.32

    -0.59%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,827.54

    6.43

    0.35%

    MBI10

    2,698.53

    84.37

    3.23%

    MONEX20

    10,694.62

    -42.11

    -0.39%

    SASX-10

    622.82

    0.00

    0.00%

    SBITOP

    801.25

    0.03

    0.00%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    22,359.23

    -53.36

    -0.24%

    SPX

    2,500.60

    -7.64

    -0.30%

    FTSE100

    7,263.90

    -8.05

    -0.11%

    DAX

    12,600.03

    30.86

    0.25%

    NIKKEI

    20,312.66

    -34.82

    -0.17%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,300.60

    1.10

    0.08%

    SILVER

    17.08

    0.04

    0.21%

    COPPER

    2.90

    -0.03

    -1.01%

    OIL

    50.68

    0.39

    0.78%

    CORN

    352.25

    1.75

    0.50%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    119.14

    0.18

    0.15%

    RSD/CHF

    102.92

    -0.09

    -0.09%

    RSD/USD

    99.60

    -0.48

    -0.48%

    EUR/USD

    1.20

    0.01

    0.63%

    EUR/CHF

    1.16

    0.00

    0.24%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    ENHL

    1,220

    1,155

    0.00%

    1,409,100

    KMBN

    1,917

    446

    -1.13%

    854,920

    NIIS

    672

    1,200

    -1.18%

    807,427

    FITO

    2,750

    280

    0.00%

    769,990

    KOPB

    7,543

    65

    -1.33%

    490,285

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    MNHL

    1,120

    307

    40.00%

    343,840

    EPEN

    17,499

    2

    16.57%

    34,998

    CCNB

    10,400

    18

    0.23%

    187,200

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    SJPT

    310

    560

    -18.42%

    173,520

    VITL

    704

    106

    -6.26%

    74,656

    KOPB

    7,543

    65

    -1.33%

    490,285

    NIIS

    672

    1,200

    -1.18%

    807,427

    KMBN

    1,917

    446

    -1.13%

    854,920

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    3Y eur

    50,000

    100.00%

    1.85%

    2Y eur

    50,000

    53.60%

    0.99%

    15Y eur

    75,000

    70.13%

    4.20%

    53W eur

    50,000

    50.00%

    0.55%

    5Y eur

    75,000

    100.00%

    2.60%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcija trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na aukciji trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 21. septembra 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 50.000.000 evra.

Opširnije...

Na aukciji trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 21. septembra 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 50.000.000 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 75.021.000 evra. Realizovano je 50.000 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 50.000.000 evra.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,85 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 25. septembra 2020. godine. Datum dospeća kupona (1,50% godišnje) je 25. septembar. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa, po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti niža je za 0,02 procentna poena  u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na poslednjoj aukciji hartija od vrednosti iste ročnosti emitovanih 21. juna 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga koje dospevaju u septembru 2017. godine.

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 31.12.2016. godine

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 31.12.2016. godine.

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/Odluka o usvajanju dok. Objavljivanje podataka 31.12.2016..pdf

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe 31.12.2016.pdf

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKARSKE GRUPE

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd - finansijski izveštaji za 2016. godinu

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Izvestaj revizora za 2016. godinu za Banku - http://www.aikbanka.rs/media/Godisnji_finansijski_izvestaj_za_2016.pdf

Izveštaj revizora za 2016. godinu za Bankarski holding - http://www.aikbanka.rs/media/Izve%C5%A1taj%20revizora%20za%202016.%20godinu%20za%20Bankarski%20holding.pdf

Izveštaj revizora za 2016. godinu za Bankarska grupa - http://www.aikbanka.rs/media/Izve%C5%A1taj%20revizora%20za%202016.%20godinu%20za%20Bankarsku%20grupu.pdf

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 30.06.2016. godine.

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 30.06.2016. godine.

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Nova ponuda za preuzimanje Fabrike akumulatora Sombor - Batagon podigao cenu na 6 mil EUR

IZVOR: ekapija

Švajcarska kompanija Batagon dala je novu, četvrtu ponudu za preuzimanje vlasništva nad Fabrikom akumulatora Sombor, prenosi ...

Opširnije...

Švajcarska kompanija Batagon dala je novu, četvrtu ponudu za preuzimanje vlasništva nad Fabrikom akumulatora Sombor, prenosi SOinfo.org portal.

- I nova ponuda za mene je vrlo povoljna. Batagon nudi 6 mil EUR za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor - preneo je Predrag Ljubović, stečajni upravnik u nekadašnjem somborskom proizvodnom gigantu.

On je izjavio da je zainteresovana kompanija sa sedištem u Švajcarskoj ponudu uputila u predviđenom roku i da je u odnosu na prethodnu veća za 950.000 EUR.

- O svemu sam obavestio Odbor poverilaca. Očekujem da će oni odluku doneti tokom naredne sedmice - naveo je stečajni upravnik i predočio da garancija Batagona, koja je bila među obaveznim uslovima za učešće u nadmetanju za FAS, važi do 19. oktobra.

Odbor poverilaca je odbio prethodne tri ponude kompanije iz Švajcarske. Batagon International AG je na javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS nastupio sa 3,5 mil EUR, da bi potom, početkom avgusta, ponudu "popravili" na 4,5 mil EUR. Prethodnu odbijenicu dobili su za iznos od 5.050.000 EUR.

 

http://www.ekapija.com/news/1887544/nova-ponuda-za-preuzimanje-fabrike-akumulatora-sombor-batagon-podigao-cenu-na-6

Evropa planira UDAR na Silicijumsku dolinu

IZVOR: blic

Evropska komisija je saopštila danas da je spremna da predloži uvođenje novih poreza digitalnim kompanijama kao što su Fejsbuk i Gugl, ukoliko do sledećeg proleća ne bude ostvaren “odgovarajući globalni napredak” ...

Opširnije...

Evropska komisija je saopštila danas da je spremna da predloži uvođenje novih poreza digitalnim kompanijama kao što su Fejsbuk i Gugl, ukoliko do sledećeg proleća ne bude ostvaren “odgovarajući globalni napredak” u pogledu izmene zakona o korporativnim porezima na međunarodnom nivou.

Izvršni organ EU razmatra nekoliko opcija koje bi ubrzo mogle da budu uvedene kompanijama koje, prema njegovoj proceni, prijavljuju premali profit u regionu. Iako daje prednost globalom rešenju, Evropska komisija dodaje da je “spremna” da predloži nove propise ukoliko velike zemlje, uključujući i SAD, to ne učine pre nje.

Francuska i Nemačka gube milijarde evra

Pretnja novim poreskim zakonima stiže pod pritiskom velikih članica EU, među kojima su Francuska i Nemačka, koje u poslednje vreme sve upornije zahtevaju da se promene zakoni o korporativnim taksama kako bi se sačuvale “milijarde evra” izgubljenih prihoda. Ministri finansija članica EU proteklog vikenda izrazili su podršku naporima da se preko Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OECD), foruma bogatih zemalja koji obuhvata EU, SAD i Japan, promene međunarodna pravila kako bi bolje odražavala profit internet kompanija.

Evropski zvaničnici tvrde da kompanije koriste prednosti zastarelih poreskih zakona, koji su zasnovani na materijalnoj imovini i mestu na kome kompanija radi i nisu pogodni za virtuelno poslovanje, uključujući i oglašavanje na internetu i “data mining”.

"To je pitanje poštenja"

- To je pitanje poštenja: internet kompanije koriste evropske mreže i infrakstrukturu, a njihove sadržaje često kreiraju Evropljani. Poput poreskih obveznika, i one treba da plate svoj deo - izjavio je ministar finansija EU Pjer Moskovići, dodavši da sadašnji sistem omogućava “velike gubitke poreskih prihoda za budžet članica EU”.

Budući da nije ostvaren nikakav napredak na nivou OECD, Komisija je istakla da bi prednost dala izmeni ranije predloženih pravila o reformi koroporativnih poreza u Evropi. Inicijativa poznata kao zajednička konsolidovana osnova korporativnih taksi podrazumeva skup zajedničkih propisa o naplati poreza unutar EU. Međutim, bilo kakve izmene mogle bi dodatno da uspore zakonodavni proces, jer članice nisu saglasne kada je u pitanju način njegovog sprovođenja.

EU uvodi niz digitalnih poreza

Među opcijama koje je Evropska komisija u četvrtak razmatrala kao kratkoročne i dopunske mere jeste i uvođenje novog poreza kompanijama koje ostvaruju veoma visoke prihode na internetu, ali plaćaju premali korporativni porez na dobit.

Komisija takođe spominje mogućnost uvođenja poreza na digitalne transakcije za ponuđače roba i usluga na internetu koji nemaju sedište u EU, kao i porez na digitalne usluge za transakcije između kupaca u zemljama EU i kompanije izvan EU, na primer, ako kompanija prodaje oglase ljudima u Francuskoj, iako ne plaća porez u toj zemlji.

U dokumentu Komisija priznaje da takvi porezi imaju svoje “prednosti i mane”, uključujući i dolazak u sukob sa sporazumima o porezima koji su postignuti u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, kao i propisima o pomoći i slobodnoj trgovini.

Pre nego što bilo koji zakon bude uveden neophodna je debata, koja može da traje mesecima, pri čemu je, prema aktuelnim propisima, potrebno jednoglasno odobrenje svih članica EU.

- U svakom slučaju, nešto mora da se preduzme - ocenjuje Komisija.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/evropa-planira-udar-na-silicijumsku-dolinu/chj0z7n

Japanska kompanija Yazaki 26. septembar otvara fabriku u Šapcu

IZVOR: ekapija

Japanska kompanija Yazaki otvoriće 26. septembar fabriku u industrijskoj zoni u Šapcu gde će proizvoditi elektronske komponente za kamione za izvoz na evropsko tržište.

Opširnije...

Japanska kompanija Yazaki otvoriće 26. septembar fabriku u industrijskoj zoni u Šapcu gde će proizvoditi elektronske komponente za kamione za izvoz na evropsko tržište.

Fabrika u Šapcu, čija je izgradnja počela prošle godine, prostire se na 30.000 kvadratnih metara i u njoj će do 2019. godine biti zaposleno 1.700 ljudi.

U izgradnju i opremanje fabrike od 30.000 kvadratnih metara uloženo je 20 mil EUR, objavljeno je ranije.

Kompanija Yazaki je osnovana 1929. godine, posluje u 45 zemalja, zapošljava oko 290.000 radnika i bavi se proizvodnjom i distribucijom električnih sistema, elektronskih instrumenata za autoindustriju i sarađuje sa najpoznatijim proizvođačima motornih vozila.

 

http://www.ekapija.com/news/1886926/japanska-kompanija-yazaki-26-septembar-otvara-fabriku-u-sapcu

Nepalski CG Foods Europe otvorio fabriku nudli u Rumi - Opština pregovara sa još tri investitora

IZVOR: ekapija

Nepalska kompanija CG Foods Europe, koja se bavi proizvodnjom Wai Wai nudli, počela je u utorak (19. septembra 2017. godine) ...

Opširnije...

Nepalska kompanija CG Foods Europe, koja se bavi proizvodnjom Wai Wai nudli, počela je u utorak (19. septembra 2017. godine) proizvodnju u pogonu u Rumi.

Kompanija, koja je smeštena u radnoj zoni Rumska petlja, deo je globalnog konglomerata Cinnovation Group, koji posluje u nekoliko poslovnih sfera (infrastruktura, hotelijerstvo, bankarstvo, telefonija, prehrambena industrija, cigarete i pića), a u rumski proizvodni pogon uloženo je do sada 9 mil EUR, saopšteno je iz te opštine. Kako je najavljeno, svečano otvaranje fabrike zakazano je za 5. oktobar.

Prema rečima generalnog direktora kompanije CG Foods Europe B.K. Loda, rumska fabrika biće svojevrsni i trening centar za obuku radnika iz drugih fabrika unutar kompanije.

- Ovo je naša prva fabrika nudli u Evropi i iz Rume ćemo krenuti u osvajanje velikog tržišta - kazao je Loda.

Prema rečima predsednika Opštine Ruma Slađana Mančića, u novootvorenom pogonu već je zaposleno 100 radnika, a do kraja godine posao će dobiti još 50-60 ljudi.

- Do kraja 2018. godine investitor je u obavezi da zaposli ukupno 409 radnika - izjavio je Mančić.

Zamenik direktora kompanije CG Foods Europe Aleksandar Protić kazao je da se za proizvodnju nudli koristi gotovo 90% sirovina iz Srbije.

- Uvozimo iz inostranstva manji deo sirovina, uglavnom začine, ali uskoro ćemo i to nabavljati u Srbiji. Planiramo da iz Rume na strana tržišta plasiramo 80-90% proizvoda - kazao je Protić.

Prema rečima predsednika opštine, od 2014. do 2017. godine u Rumu je investirano je 50 mil EUR.

Sve više zainteresovanih za ulaganje u Rumi 

Kako je za eKapiju rečeno u ovoj opštini, do sada su u Rumi pogone otvorile kompanije HutchinsonHealthCare EuropeCalzedoniaMitas TrelleborgFalc EastAlbonCapital GroupMatis Mebl i Andrijašević.

U ovoj opštini nam je rečeno da su u toku pregovori sa još nekoliko investitora, te da će dogovori biti postignuti do početka građevinske sezone. Najavljuju i dolazak tri nove firme, ali zasada ne mogu da preciziraju o kome je reč.

- Opština Ruma kontinuirano pregovora sa potencijalnim investitorima koji su zainteresovani za našu radnu zonu. Uglavnom su to preduzetnici iz autoindustrije. Naravno, postoji i interesovanje domaćih ulagača, što je pohvalno. To su investitori koji ili već posluju na teritoriji naše opštine, pa žele da prošire proizvodnju, ili oni koji posluju u drugim opštinama ili gradovima, pa žele da prošire ili prebace svoju proizvodnju kod nas. Ipak, politika poslovanja tih kompanija nam ne dozvoljava da zasad saopštavamo detalje - rečeno je za eKapiju u Opštini Ruma.

Kako nam objašnjavaju u ovoj opštini, potencijalnim ulagačima nude lokacije u pet radnih zona - Istok, Zapad, Jug, Jugozapad i Radnoj zoni u ataru, čiji se jedan deo naziva Rumska petlja.

Mitas zapošljava još 200 radnika 

Jedna od kompanija koja već posluje u ovoj opštini i koja će u narednom periodu proširiti proizvodnju je Mitas, koji posluje u okviru švedske kompanije Trelleborg. Kako je za eKapiju potvrđeno u ovoj firmi koja se bavi proizvodnjom pneumatika za vandrumska vozila (poljoprivredna i industrijska vozila i mašine, motocikli), do 2019. godine zaposliće još 200 radnika u pogonu čija je gradnja u toku.

- Fabrika će biti završena polovinom 2018, a pun kapacitet dostići ćemo 2019. godine - rečeno je za naš portal u ovoj kompaniji, koja trenutno u Rumi zapošljava 550 ljudi.

Kada je o domaćim kompanijama reč, pogon je u zonu Rumska petlja preselila kompanija Rumekon. Prema rečima Marka Stupara, direktora prodaje u ovoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom kontejnera za skladištenje, sakupljanje i transport otpada, kao i proizvodnjom opreme i mašina za reciklažu i preradu različitih vrsta otpada, premeštanjem u novi pogon, površine 6.000 kvadrata, proizvodni kapaciteti povećani su za 30%, a zaposleno je oko 15 novih radnika.

- Zasada radimo u jednoj smeni i uspevamo da proizvedemo tražene količine proizvoda. Ukoliko potrebe tržišta budu zahtevale, moguće je da u narednom periodu uvedemo i drugu smenu, a samim tim i da zaposlimo nove ljude - objašnjava Stupar za eKapiju.

Ova kompanija trenutno proizvodi oko 170 tona čelika prerađenog u gotove proizvode, a 60-70% proizvodnje izvoze na tržište EU.

Jedan od stranih investitora koji je u toku 2017. otvorio svoj drugi pogon u Rumi je i francuski proizvođač gumenih creva za rashladne uređaje na automobilima Hutchinson. Ova kompanija, koja u Srbiji posluje od 2016. godine, kada je u Rumi pokrenula prvu fabriku, planira da do kraja 2020. otvori još dva pogona. U Rumi bi tako, do 2020, prema biznis planu, Hutshinson trebalo da zapošljava ukupno 1.600 ljudi.

Kako su za eKapiju rekli opštinski čelnici, taj projekat podeljen je u tri faze. Prva faza je predstavljala otvaranje pogona od 6.800 m2, u drugoj je planirana izgradnja još jedne proizvodne jedinice od 3.500 m2 i radovi bi trebalo da počnu 2018. godine, dok treća, poslednja faza zavisi od druge i planira se na osnovu nje. Rokove i dinamiku radova nisu mogli da nam preciziraju.

Zasada je poznato da je za ovu fabriku počeo projekat izgradnje prečistača otpadnih voda, na šta se Vlada Srbije obavezala prilikom potpisivanja ugovora sa ovom francuskom kompanijom. U toku je javna nabavka za izbor izvođača radova, a rumska industrijska zona prečistač bi trebalo da dobije u roku od 18 meseci od stupanja na snagu ugovora o javnoj nabavci.

 

http://www.ekapija.com/news/1886583/nepalski-cg-foods-europe-otvorio-fabriku-nudli-u-rumi-opstina-pregovara-sa

Kineski Camel Group ulaže 30 mil EUR u Rimac automobile

IZVOR: ekapija

Najveći azijski proizvođač baterija Camel Group sklopio je ugovor o investiciji 30 mil EUR sa kompanijama Rimac Automobili i Greyp Bikes i njihovim osnivačem i vlasnikom Matom Rimcem.

Opširnije...

Najveći azijski proizvođač baterija Camel Group sklopio je ugovor o investiciji 30 mil EUR sa kompanijama Rimac Automobili i Greyp Bikes i njihovim osnivačem i vlasnikom Matom Rimcem. Time je zaključeno najveće direktno strano ulaganje u jednu hrvatsku tehnološku kompaniju, saopštili su iz Rimca.

Od ukupnog uloženog iznosa, prenosi Večernji list, 3 mil EUR ide u Greyp.

Ulaganje će biti upotrebljeno za pokretanje novih proizvoda, širenje proizvodnog kapaciteta i globalno širenje.

- Ulaganje će nam pomoći za dalje ubrzanje rasta, uvođenje novih proizvoda na tržište i proširenje naše globalne prisutnosti. Dva su ključna područja - izgradnja nove vrhunske proizvodne jedinice za tehnološku stranu našeg poslovanja i pokretanje električnog superautomobila nove generacije koji ćemo predstaviti svetu iduće godine -rekao je Mate Rimac.

Direktor Camela Liu Changlai rekao je da su nakon dubinskog proučavanja tržišta zaključili da je Rimac savršeni partner, jer je lider tehnologije električnih vozila na mnogim područjima.

- Tokom brojnih poseta Hrvatskoj, najviše su ostali impresionirani dubokom vertikalnom integracijom u kompaniji - dodao je on.

 

http://www.ekapija.com/news/1885481/kineski-camel-group-ulaze-30-mil-eur-u-rimac-automobile

 

 

Srpska fabrika stakla iz Paraćina otišla u stečaj

IZVOR: politika

Kragujevac - Privredni sud u Kragujevcu je danas otvorio stečaj nad Srpskom fabrikom stakla u Paraćinu, ali ona neće obustaviti proizvodnju već će jedan broj zaposlenih biti angažovan po ugovoru, rekao je agenciji ...

Opširnije...

Kragujevac - Privredni sud u Kragujevcu je danas otvorio stečaj nad Srpskom fabrikom stakla u Paraćinu, ali ona neće obustaviti proizvodnju već će jedan broj zaposlenih biti angažovan po ugovoru, rekao je agenciji Beta predsednik Privrednog suda i stečajni sudija Branislav Jovović. On je naveo da je glavni razlog za otvaranje stečaja tog preduzeća neizmirivanje dospelih obaveza u roku od 45 dana.

Staklara je u junu ove godine najpre izbegla stečaj jer je Privredni sud odbio predlog za otvaranje stečajnog postupka zato što mu nisu bili predočeni dokazi kojima bi se potvrdilo da predlagač, čačanska firma Veksilum, zaista ima potraživanje od 47 miliona evra. Prvobitno rešenje Privrednog suda u Kragujevcu je ukinuto posle žalbe predlagača stečaja Privrednom apelacionom sudu.

„Fabrika stakla zapošljava veliki broj radnika, tu su i njihove porodice. Zbog toga je važno što će ona nastaviti da radi, i biti angažovan jedan broj radnika po ugovoru. Da li će staklara i opstati zavisi od toga da li će poverioci prihvatiti reorganizaciju ili će se ići u prodaju staklare kao pravnog lica u stečaju”, objasnio je Jovović. Staklara u Paraćinu ima 825 radnika, a njen račun je u blokadi od novembra 2016. godine.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/389190/Srpska-fabrika-stakla-iz-Paracina-otisla-u-stecaj

"Galeniku" merka 10 kompanija!

IZVOR: novosti

Istekao rok za podnošenje zahteva za otkup prodajne dokumentacije zemunske fabrike lekova. Iznos od 250.000 dinara dosad uplatilo osam preduzeća.

Opširnije...

O KUPOVINI zemunske fabrike lekova "Galenike" razmišlja najmanje deset kompanija. Toliko je zahteva za otkup prodajne dokumentacije stiglo do srede, kada je i istekao rok za podnošenje. Dokumentaciju je dosad platilo osam zainteresovanih, ali i preostala dva kandidata imaju šansu da uplatom 250.000 dinara ostanu u "igri". Ko će od potencijalnih kupaca podneti i konačnu ponudu, međutim, znaće se tek 2. oktobra do kada imaju šansu da to i urade.

Država ovog puta srpsku fabriku lekova zvanično nudi po početnoj ceni od jedan evro. Kupac, međutim, mora da isplati 25 miliona evra. Za toliko su komercijalne banke spremne da oproste dug od 71 milion evra. Kupac na sebe preuzima i obavezu finansiranja socijalnog programa, ukoliko trenutni broj radnika premašuje njegove potrebe.

Početna cena "Galenike" je svega jedan evro, kako su nadležni objasnili, jer podrazumeva isplatu komercijalnih kredita, ali i zato što kapital ove kompanije negativan u iznosu od 152 miliona evra. Tako su ga procenili ovlašćeni procenitelji poslednjeg dana prošle godine. To se dešava kada razni krediti i obaveze premaše imovinu i vrednost neke firme.

U međuvremenu država je potraživanja prema "Srbijagasu" i Poreskoj upravi konvertovala u kapital. Na ime 14,7 milijardi dinara obaveza prema državnim poveriocima vlasništvo Srbije nad "Galenikom" je sa 85 odsto povećano na blizu 94 odsto. Učešće manjinskih akcionara je tako sa 15 odsto smanjeno na malo više od šest odsto.

Razgovarajući sa potencijalnim kupcima uoči objavljivanja javnog poziva, država je dogovorila i da kompanija koja preuzme zemunski pogon na sebe preuzme i obavezu isplate socijalnog programa. Dogovorena je isplata 400 evra po godini staža. "Galenika" trenutno broji 1.400 radnika, ali su zainteresovane kompanije iskazale spremnost za angažovanje između 700 i 900 ljudi.

SOCIJALNI PROGRAM

U "GALENICI" se u četvrtak završava izjašnjavanje radnika o socijalnom programu. Kako stvari sada stoje, odziv nije bio veliki.

- Dosad se za dobrovoljni odlazak prijavilo oko 130 radnika, od 1.400 - kaže Zoran Pantelić, predsednik sindikata "Nezavisnost" u ovoj fabrici. - Verujem da će u toku dana stići i još 20 prijava. Odziv bi sigurno bio i veći da su nam ponudili veću otpremninu. Mi smatramo da bi 700 evra po godini staža bilo prihvatljivo.

PONUDE 4. OKTOBRA

U TRKU za "Galeniku" može da uđe farmaceutska kompanija koja je poslednje poslovne godine imala godišnji prihod od najmanje 300 miliona evra. Otvaranje koverata sa ponudama zainteresovanih kupaca zakazano je za 4. oktobar.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:686801-Galeniku-merka-10-kompanija

Ako može u Grčkoj, LNG terminal može i na Dunavu - Gas i do 30% skuplji nego ruski

IZVOR: ekapija

Srbija je eneregetski zavisna zemlja, posebno kada je prirodni gas u pitanju, jer se gotovo 90% potrebnih količina za zimu uvozi iz ...

Opširnije...

Srbija je eneregetski zavisna zemlja, posebno kada je prirodni gas u pitanju, jer se gotovo 90% potrebnih količina za zimu uvozi iz Rusije. Poznato je i da gas u našu zemlju stiže samo iz jednog pravca, Mađarske, da se rešenja za druge pravce dopremanja gasa traže – a govorilo se o nekoliko projekata.

Iako nijedan nije realizovan, izvesno je da o novim pravcima snabdevanja gasom razmišljaju i druge zemlje u regionu, pa je tako ministar energetike Aleksandar Antić nedavno razgovarao s grčkim i bugarskim kolegama o projektu LNG terminala za utečnjeni prirodni gas u Aleksandropolisu, i tom prilikom rekao da je potrebno sagledati ekonomske parametre, odnosno finansijsku opravdanost i to koliki bi značaj takav potez imao za povećanje sigurnosti snabdevanja gasom, odnosno energetsku bezbednost.

Dakle, Srbija je dobila ponudu da se priključi projektu izradnje LNG terminala u Grčkoj, ali je to, zasad, samo ideja, a da bi on stigao do naše zemlje, potebno je izgraditi i gasovod. Zato nije naodmet upitati se da li se uključiti u takve i slične projekte ili LNG terminale graditi na Dunavu, na šta su se već odlučile neke zemlje.

Po rečima predsednika Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, naravno da bi bilo dobro da se LNG terminal napravi u Srbiji, ali je najvažnije pitanje - da li postoji isporučilac gasa. On ističe da bi bilo dobro i da Srbija ima drugi pravac snabdevanja gasom.

– Gde god da se LNG terminal napravi, problem je u tome što tog gasa nema, kapaciteti su veoma mali i nema isporučilaca koji bi mogli garantovati isporuku. Uz to, ograničavajući faktor je i cena jer su, recimo, u Poljskoj i Litvaniji LNG plaćali i do 30% više nego što košta ruski gas na evropskom tržištu – kaže Vuletić.

Urednica internet časopisa Balkanmagazin Jelica Putniković kaže da su rečni terminali u Srbiji, nažalost, zasad samo u sferi najava, ali i da se postavlja pitanje zašto Srbija ne pokuša da gradi LNG terminal na Dunavu.

– Pitanje je da li su Rusi i dalje zainteresovani, iako bi bilo logično da jesu jer i Gazprom je otpočeo gradnju svojih LNG terminala, a realno je očekivati i da planira gde će LNG plasirati. Dunavom bi gas mogao stizati ne samo do Pančeva, gde je, po nekim najavama, predviđen ne samo terminal već i gasna termoelektrana-toplana, koju jedna od Gazpromovih ćerki-firmi planira da gradi u partnerstvu s Naftnom industrijom Srbije, već i dalje. Naime, taj gas bi se mogao transportovati i gasnom mrežom Srbije – kaže Jelica Putniković.

Šta se nudi?

Grčka je ponudila Srbiji da učestvuje u izgradnji i bude vlasnik dela budućeg terminala za utečnjeni prirodni gas u Aleksandropolisu. Gas bi stizao brodovima, a potom bi iz Komotinija u Grčkoj kretale cevi do Stare Zagore u Bugarskoj, a odatle do Dimitrovgrada i dalje do Niša u našoj zemlji.

Srbija bi mogla povući bespovratna EU sredstava jer se taj projekt podudara sa zaključcima Evropskog projekta o zajedničkim interesima, što je jedan od prioriteta razvoja energetskog infrastrukturnog projekta EU koji je već ranije usaglašen s Grčkom i Bugarskom.

 

http://www.ekapija.com/news/1885019/ako-moze-u-grckoj-lng-terminal-moze-i-na-dunavu-gas-i

Evropski sud presudio u korist dužnika u francima

IZVOR: danas

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva saopštilo je da je poslednjom presudom Evropskog suda pravde, a koja se tiče predugovornog informisanja klijenta u vezi sa zaključenjem ugovora o kreditu u ...

Opširnije...

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva saopštilo je da je poslednjom presudom Evropskog suda pravde, a koja se tiče predugovornog informisanja klijenta u vezi sa zaključenjem ugovora o kreditu u švajcarskim francima, jasno utvrđena izostala obaveza banke da klijenta informiše o svim aspektima kredita, kao i o potencijalnim rizicima.

Kao i u Srbiji, tako i u Rumuniji, od koje je krenula ova inicijativa ka EU Sudu, građani su se zaduživali u kreditima koji su nominovani u stranoj valuti (švajcarski franak) dok su im primanja u domaćoj valuti. Banke u Srbiji nisu informisale klijente od svim rizicima stupanja u takav odnos, već su suprotno, a to se može potvrditi u gotovo svakom medijskom istupanju predstavnika banaka, klijentu sugerisale da je taj kredit povoljniji od nekog drugog (kod nas je to kredit u evrima, pošto se radi o stambenim kreditima), navodi se u saopštenju.

"Dakle, banke su suprotno zakonskim obavezama, a tu obavezu poznaje i naš Zakon o zaštiti potrošača, klijenta svesno upućivale na donošenje pogrešne odluke, odnosno one koja će ga kasnije skupo koštati, zbog enormnog rasta kursa CHF u odnosu na evro, a što je dovelo do uvećanja mesečnih obaveza i do 2,5 puta kao i do rasta realne glavnice duga do visine iznad pozajmljenog kredita", ističe Efektiva.

Oni dodaju da su već imali u njihovim presudama identična obrazloženja, ali je na sudu to kasnije menjano i nijedan korisnik CHF kredita od ovakvog stava nije imao konkretne koristi.

"Nadamo se da će na dalje i domaći sudovi prihvatiti ovo tumčenje kao krucijelno u zasnivanju odnosna između korisnika i banke, te da će sve one ugovore koji jesu zasnovani na nepotpunom informisanju klijenta, poništiti. Ovo očekujemo kako za kredite u CHF tako i za kredite indeksirane u evrima. Podsećamo da se u nekim sporovima koje vodimo, a tiču se upravo utvrđivanja ništavosti CHF ugovora o kreditu, na strani korisnika kredita priključilo i Republičko javno tužilaštvo, što nam daje za osnov da verujemo da smo u pravu i da će ovi štetni ugovori biti poništeni", dodaje se dalje u saopštenju Eefektive.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=357061&title=Evropski+sud+presudio+u+korist+du%C5%BEnika+u+francima

Nije u planu prodaja Eurobank u Srbiji - Dobit za sedam meseci 2017. dostigla 1,7 milijardi dinara

IZVOR: ekapija

Predsednica Izvršnog odbora Eurobanke u Srbiji Slavica Pavlović izjavila je danas da nije u planu prodaja te banke čiji su vlasnici ...

Opširnije...

Predsednica Izvršnog odbora Eurobanke u Srbiji Slavica Pavlović izjavila je danas da nije u planu prodaja te banke čiji su vlasnici privatni investitori a država Grčka ima udeo od 2%.

- Ne planiramo prodaju ni povlačenje sa tržišta u Srbiji - kazala je Pavlović i navela da je ranije prodata Eurobank u Ukrajini i da je u postupku prodaja banke u Rumuniji.

- Eurobank u Srbiji ostvaruje dobre rezultate i za sedam meseci poslovanja u ovoj godini imala je rast kredita od 3% i dobiti od 30%, na 1,7 milijardi dinara - istakla je Pavlović.

Kako je navela, Eurobank je na bankarskom tržištu Srbije na sedmom mestu po aktivi koja iznosi 1,2 mlrd EUR, ima plasmane od milijardu evra, pola miliona klijenta, 1.200 zaposlenih i 80 filijala.

Dodala je da problematični krediti u toj banci imaju udeo od oko 20% u ukupnim pozajmicama, ali da očekuje da do kraja godine to bude smanjeno na 15-16%.

 

http://www.ekapija.com/news/1884383/nije-u-planu-prodaja-eurobank-u-srbiji-dobit-za-sedam-meseci-2017

Ponovo svađa oko "Jugoremedije"

IZVOR: novosti

Odmah po oglašavanju osporena prodaja zrenjaninske fabrike lekova, koja se nalazi u stečaju. Poverioci: Bez licenci fabrika ne vredi, konkurs privileguje uzurpatora.

Opširnije...

POTRAGA za novim vlasnikom posrnule zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" dovedena je u pitanje čim je počela!?

Prodaju ove farmaceutske kompanije kao pravnog lica javnim nadmetanjem, oglašenu u nedelju od strane stečajnog upravnika Radovana Savića za 16. oktobar 2017, kako saznaju "Novosti", u ponedeljak je osporio odbor poverilaca. U prigovoru upućenom Privrednom sudu u Zrenjaninu, koji vodi stečajni postupak, odbor zahteva odlaganje, ali i poništenje odluke o prodaji, uz tvrdnju da je pristrasna i nezakonita. I, to zbog nepoštovanja stava poverilaca da se imovina "Jugoremedije" unovči javnim prikupljanjem ponuda, a prethodno okonča spor za povraćaj dozvola za stavljanje lekova u promet sa preduzećem "Union medik" iz Novog Sada.

- Prodajom fabrike pre okončanja ove parnice, privileguje se uzurpator ovih dozvola "Union medik", koji jedini ima interes da kupi "Jugoremediju" bez njih. Za sve druge potencijalne ponuđače kupovina je rizičan poduhvat. Izostala bi i konkurencija na licitaciji, te postizanje cene koja bi dovela do najpovoljnijeg namirenja poverilaca, što je glavni cilj stečaja - iznosi za "Novosti" Vladimir Pecikoza, predsednik odbora poverilaca, poredeći oglašenu prodaju "Jugoremedije" sa nuđenjem automobila bez motora.

Dozvole, odnosno licence za proizvodnju lekova, svakako su najvredniji deo imovine zrenjaninske farmaceutske kuće. Prema poslednjoj proceni, vrednost "Jugoremedije" utvrđena je na oko 32 miliona evra, od čega 16 otpada na licence. Stečajni upravnik odredio je početnu cenu na licitaciji u iznosu 50 odsto procenjene vrednosti ukupne imovine - oko 16 miliona evra. A, umesto licenci, uz 12 pogona, opremu, upravnu zgradu i pomoćne objekate ukupne površine 74.000 kvadrata, potencijalnim kupcima u oglasu nudi se sudska parnica za licence!?

POTRAŽIVANjA 27 MILIONA EVRA - PRIZNATA potraživanja poverilaca "Jugoremedije" iznose oko 27 miliona evra. Najveći deo odnosi se na banke i poresku upravu, koji su razlučni poverioci i imaju hipoteke na nepokretnostima. Po sadašnjim scenarijima, od prodaje će teško moći svi da se namire. Osim 450 bivših radnika, "kratkih rukava" po svemu sudeći ostaće mali akcionari - njih oko 3.000, i država koja je vlasnik 42 odsto akcija.

- Pošto licence za 22 leka predstavljaju najveću vrednost stečajnog dužnika, odbor poverilaca ranije je naložio stečajnom upravniku da pokrene parnicu za njihov povraćaj. Međutim, upravnik se oglušio, a stečajni sudija Aleksandar Stoiljkovski tvrdi da je stavljanjem parnice u oglas o prodaji otklonjen svaki problem - kaže Pecikoza.

Licence su se, inače, u posedu "Union medika" našle nakon što je 2013. zakupio pogone u Zrenjaninu i obnovio proizvodnju brojnih preparata koji se se vodili kao intelektualna svojina "Jugoremedije". Novosadsko preduzeće sve do prošle godine odugovlačilo je stečajni postupak najavljivanjem plana reorganizacije. Na kraju, prošle godine, odustalo je od njegovog podnošenja, ali i otkazalo ugovor o zakupu. Nastavilo je, međutim, proizvodnju u Novom Sadu, odbijajući da ispoštuje ugovorenu obavezu i vrati licence - izgovarajući se zahtevom za naknadu troškova za registraciju...

Stečajni upravnik Radovan Savić o svemu je izvestio Agenciju za lekove, ali i nadležna ministarstva i Vladu RS. Ukazao je i na mogućnost zloupotrebe licenci od strane "Union medika". 

BUBALO ZAINTERESOVAN

U "UNION mediku" ne oglšavaju se povodom optužbi iz Zrenjanina i zvanično nisu iskazali interes za kupovinu "Jugoremedije". A, kako "Novosti" saznaju, pokazali su ga Asocijacija proizvođača lekova Rusije, "Bel artevita" i "PPP Alijansa" iz Novog Sada, "Vitamedik" iz Bijeljine, među nekoliko privrednika i bivši ministar Predrag Bubalo.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:686502-Ponovo-svadja-oko-Jugoremedije

MMF: Privredni rast od 2,3 odsto ove godine

IZVOR: danas

Misija MMF- a, predvođena Džejms Rouf, tokom početka razgovora o budžetu za 2018. godinu i o realizaciji strukturnih reformi revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije na 2,3 odsto u 2017. godini.

Opširnije...

Misija MMF- a, predvođena Džejms Rouf, tokom početka razgovora o budžetu za 2018. godinu i o realizaciji strukturnih reformi revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije na 2,3 odsto u 2017. godini.

Ona predviđa da će u 2018. rast iznositi 3,5 procenta, saopšteno je danas iz beogradske kancelarije MMF.

Kompletna misija povodom osme i konačne revizije stend-baj aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija sklopila sa MMF, planirana je za kraj oktobra i početak novembra, dodaje se u saopštenju.

"Ekonomska aktivnost nastavlja da raste, bez obzira na privremeno usporavanje u prvoj polovini godine, što je uglavnom bila posledica poremećaja u proizvodnji električne energije i negativnog uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju", istakao je Rouf u saopštenju

"Domaća potražnja nastavlja da beleži značajan rast, uz dalji oporavak privatne potrošnje i značajne strane direktne investicije. Bitno je da su uslovi na tržištu rada nastavili da se poboljšavaju i da je oko 120.000 novih radnih mesta otvoreno u proteklih 12 meseci, zaključno sa junom", naglasio je on.

"U ovim uslovima", rekao je Rouf, "po našim projekcijama rast u ovoj godini iznosiće 2,3 odsto, a naredne godine biće uvećan na oko 3,5 procenta".

Prema njegovoj oceni, ekonomske politike bi i dalje trebalo da se fokusiraju na unapređenje odgovora ekonomije na strani ponude, kroz realizaciju reformi u cilju jačanja aktivnosti u privatnom sektoru.

One obuhvataju unapređenje poslovne i investicione klime, efikasniju državnu upravu i državna preduzeća, kao i povećanje kvaliteta i kvantiteta javne infrastrukture, dodao je Rouf.

Misija je počela razgovore sa vlastima o fiskalnoj politici za preostali deo 2017. godine i ključnim parametrima budžeta za 2018. godinu, koji će se privesti kraju tokom revizije aranžmana u oktobru, dodaje se u saopštenju.

"U uslovima i dalje značajno boljih fiskalnih rezultata od projektovanih u prvih sedam meseci 2017. godine, razgovori su se vodili i o potencijalnim načinima da se upotrebi dodatni fiskalni prostor, uključujući dodatne investicije u prioritetnim oblastima, racionalna povećanja plata u javnom sektoru i penzija, smanjenje poreza na rad i brže smanjenje duga. Razgovori će se nastaviti narednih nedelja", najavio je Rouf.

Rouf je u ime tima MMF zahvalio vlastima Srbije na gostoprimstvu i saradnji.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356926&title=MMF%3a+Privredni+rast+od+2%2c3+odsto+ove+godine

Intesa traži od Zvijezde 15,39 mil EUR - Hrvatska kompanija garantovala kredit Agrokora

IZVOR: ekapija ; seebiz

Banca Intesa Beograd pokrenula je parnični postupak protiv Zvijezde pred Privrednim sudom u Beogradu, saopštili su danas iz te ...

Opširnije...

Banca Intesa Beograd pokrenula je parnični postupak protiv Zvijezde pred Privrednim sudom u Beogradu, saopštili su danas iz te hrvatske kompanije iz sastava Agrokora.

Parnica je pokrenuta radi isplate po osnovu garancije za obavezu Agrokora, preuzete za kredit iz novembra prošle godine u visini od 15,39 mil EUR.

Vanredna uprava Agrokora je prošle nedelje objavila informaciju o statusima svih parničnih i postupaka prinudne naplate koji se trenutno vode protiv Agrokora i povezanih kompanija u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Engleskoj.

U toj informaciji je takođe bilo objavljeno da je Banca Intesa pokrenula postupak naplate duga protiv Zvijezde, ali i Konzuma, Jamnice, Agrokor Trgovine i PIK-a Vrbovec, ali nisu objavljeni iznosi jamstava.

Takođe je objavljeno da je Banca Intesa podnela predlog za određivanje privremene mere u pogledu udela u kompaniji IDEA koju drži Konzum, a na koje vanredna uprava priprema odgovor.

Banca Intesa je pokrenula i postupak prinudne naplate protiv Agrokora nad njegovim udelom u kompanijama Dijamant, KRON, M-Profil SPV, i Nova Sloga, a vanredna uprava je uložila prigovor i u tom postupku.

 

http://www.ekapija.com/news/1884512/intesa-trazi-od-zvijezde-1539-mil-eur-hrvatska-kompanija-garantovala-kredit-agrokora

http://rs.seebiz.eu/banca-intesa-trazi-od-zvijezde-isplatu-1539-milijuna-eura/ar-162753/

ODLIČNA VEST ZA MALE TRGOVCE Manja provizija za korišćenje kartica

IZVOR: blic

Postepeno ograničavanje međubankarskih naknada koje sada iznose i do 2,5 odsto na nivo do 0,2 odsto, kao i veća transparentnost provizija, trebalo bi trgovcima da snizi ...

Opširnije...

Postepeno ograničavanje međubankarskih naknada koje sada iznose i do 2,5 odsto na nivo do 0,2 odsto, kao i veća transparentnost provizija, trebalo bi trgovcima da snizi troškove držanja POS terminala, kao i da poveća korišćenje platnih kartica, a očekuje se i vremenom da proizvodi pojeftine.

U Privrednoj komori Srbije danas je održana prezentacija Nacrta zakona o međubankarskim naknadama, na kojoj su učestvovali predstavnici Narodne banke Srbije, trgovci, bankari, hotelijeri... Suština novog zakona, kako se čulo je razvijanje bezgotovinskog društva, sa većom mrežom POS terminala u prodavnicama, znatno nižim provizijama za bezgotovinska plaćanja karticama. Takođe i da se omogući da mali trgovci kojima je bezgotovinsko plaćanje zapravo trošak zbog naknada, imaju bolji položaj nego što je to slučaj sada. Jer, kako je naglašeno, veliki trgovci imaju bolju poziciju jer mogu da se izbore za niže naknade, snagom svojih depozita.

Etapno snižavanje provizija

Nacrtom je predviđeno da međubankarska naknada za transakcije kod debitnih kartica ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti transakcije, dok kod kreditnih kartica ta naknada ne može biti veća od 0,3 odsto. Ovo snižavanje naknada će biti etapno. Tako će devet meseci biti rok da se provizija koja sada iznosi 1,1 odsto pa i do 2,5 odsto, smanji za debitne kartice na 0,5 odsto, odnosno kreditne 0,6 odsto, a potom će biti dati rok od devet meseci da se one snize dodatno na 0,2 odsto odnosno 0,3 odsto. Trgovci će imati obavezu da jasno iskažu koje kartice prihvataju, a banke da na transparentan način objave sve troškove koje nosi korišćenje POS terminala za trgovca.

- Sa ovim zakonom očekujemo značajne promene za krajnje korisnike, kupce i trgovce. Kartica je kao proizvod izuzetno skupa za trgovca, a samim tim i za krajnjeg korisnika, jer postoji međubankarska naknada koja je glavni generator visokih provizija - kaže Dragana Stanić, generalni direktor Sektora za platni sistem NBS.

Suština međubankarske naknade je, objašnjava, da ona ne funkcioniše na ekonomskim principima konkurencije koji bi doveli do sniženja cena, već su provizije vremenom postajale sve veće.

Zbog tih provizija banaka, ocenjuje, i roba kod trgovaca koji imaju terminale za plaćanje karticama je bila skuplja, što je, kaže, na kraju plaćao svaki građanin kroz cenu kupljenog proizvoda.

- Banke su do sada više izdavale strane kartice nego domaće, kaže Stanić, što je "Dina" karticu dovodilo u nepovoljan položaj, ovim propisom to će dovesti do promene, a generalno uticaće na snaženje domaće ekonomije.

Na pitanje novinara da li bi praksa ograničavanja ovih naknada, koja postoji i u EU, mogla da dovede do toga da se banke odluče da nova "primanja" nađu tako što bi povećale druge usluge u svojim ekspoziturama, Dragana Stanić je istakla da banka uvek može da uvede i druge naknade. Poenta ovog zakona je da trgovci znaju koliko je naknada što do sada nije bio slučaj.

Da se zna šta i koliko se plaća

- Ovim zakonom će se omogućiti da se naknada koja funkcioniše na nenormalnim principima ograniči, i poveća transparentnost, da svi znaju šta i koliko plaćaju - objašnjava Dragana Stanić.

Ukoliko banke uvedu nove troškove da nadomeste gubitke, to će biti transparentno i moraće da se zna da su to učinile, jer Narodna banka priprema još jedan zakon koji je sličan danas predloženom nacrtu i kojim se planira unapređenje transparentnosti provizije.

- Nama nije cilj da ograničimo ili administrativno ukinemo čekove - naglasila je Stanić.

Dejan Dević, zamenik generalnog direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS, ukazao je i da će u slučaju da se ne primenjuje ovaj propis, kazne biti visoke od 50.000 do 800.000 dinara. Danas i sutra, svi zainteresovani mogu da pošalju pitanje ili sugestije NBS, kada je reč o ovom propisu. Nakon toga očekuje se da on i zaživi, kada ga usvoji Skupština.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/odlicna-vest-za-male-trgovce-manja-provizija-za-koriscenje-kartica/rc7cycl

Struja skuplja dva odsto, cene hrane ostaju iste

IZVOR: novosti

Uštedama i povećanjem stepena naplate EPS ubedio MMF da električna energija poskupi minimalno.

Opširnije...

NAPLATA električne energije ove godine obara sve rekorde. Za sedam meseci 2017. procenat je bio 100,49 odsto, a to znači da su potrošači uz tekuće otplaćivali i stare obaveze. To je samo jedan od razloga sa kojim je Srbija ubedila predstavnike misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da procenat poskupljenja bude dva odsto, odnosno da prati inflaciju, a ne sedam do 10 odsto koliko su ovi kreditori tražili. Ovo poskupljenje neće uticati na cene hrane, pića i drugih proizvoda jer je privreda u svoje cenovnike ukalkulisala kilovate još početkom godine.

Od 1. oktobra cena električne energije biće veća za 2 odsto. Poskupljenje je odobrila Agencija za energetiku Srbije.

- I posle poskupljenja električna energija će imati najpovoljniju cenu u regionu - tvrde u "Elektroprivredi Srbije". - To je do sada najmanji procenat poskupljenja električne energije u Srbiji kojim se samo prati inflacija. Minimalan rast cene omogućen je zahvaljujući uštedama, povećanju stepena naplate i odličnim finansijskim rezultatima u 2016. godini, koje je EPS predstavila na sastancima sa Međunarodnim monetarnim fondom.

U EPS ističu da je dobar trend poslovanja i rast efikasnosti iz 2016. nastavljen je i u ovoj godini.

- Procenat naplate ove godine iznosio je rekordnih 100,49 odsto, što znači da je naplaćen i deo zaostalih dugovanja - kažu u EPS. - Naplata je povećana za 4,98 procentnih poena u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ni u jednoj prethodnoj godini u prvih sedam meseci nije ostvaren veći procenat naplate.

Pre predstavljanja rezultata MMF-u, EPS dostavio sve tražene podatke koji su Svetskoj banci potrebni za analize u vezi sa određivanjem nivoa potrebnog povećanja cene za garantovano snabdevanje.

- Domaćinstvo sa prosečnom potrošnjom u Srbiji plaćaće za 68 dinara veće mesečne račune po novim cenama električne energije - pokazuje računica EPS. - I nakon poskupljenja od 1. oktobra, cene električne energije po kojoj EPS snabdeva domaćinstva i male kupce na garantovanom snabdevanju biće niža od ekonomske cene.

CENE UGOVORENE

SRPSKO tržište električne energije je liberalizovano. Veliki kupci, kompanije i firme sa potrošnjom većom od 30.000 kilovat-sati godišnje, ugovaraju snabdevanje i cene po komercijalnim uslovima.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:686559-Struja-skuplja-dva-odsto-cene-hrane-ostaju-iste

Banke ne moraju da budu jedini kreditori malih preduzeća

IZVOR: danas

* Mikrokredit se u Evropi definiše kao kredit male vrednosti, ispod 25.000 evra, kojim se podstiču samozapošljavanje i rad mikropreduzeća

Opširnije...

Jorge Ramirez Puerto, generalni direktor Evropske mikrofinansijske mreže

* Mikrokredit se u Evropi definiše kao kredit male vrednosti, ispod 25.000 evra, kojim se podstiču samozapošljavanje i rad mikropreduzeća

Mala preduzeća često nemaju pristup finansijskim uslugama koje pruža tradicionalni bankarski sektor.

To stanje nazivamo "finansijska isključenost", a ono može nastati jer potencijalni klijent nema sredstva koja mogu da posluže kao obezbeđenje kredita, zato što mu je kreditna istorija nepovoljna ili čak zato što je tražena suma isuviše mala - kaže u razgovoru za Danas Jorge Ramirez Puerto, generalni direktor Evropske mikrofinansijske mreže, institucije koja u tim situacijama može da ponudi rešenje i alternative koje tradicionalne banke ne mogu da pruže.

* Koje vrste kredita i usluga pružaju MFI?

- Mikrokredit se u Evropi definiše kao kredit male vrednosti, ispod 25.000 evra, kojim se podstiču samozapošljavanje i rad mikropreduzeća. Mali broj institucija nudi finansijske usluge osim mikrokredita za privredu i građane, ali među tim proizvodima su osiguranje, tekući računi, hipotekarni krediti, mobilno bankarstvo i usluge transfera novca. Pojedine MFI odobravaju i kredite za privredu u većim iznosima (preko 25.000 evra, i to mikropreduzećima i malim i srednjim preduzećima) ili primaju sredstva na štednju. Na kraju, postoji i "zeleno mikrofinansiranje" razvoja obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i drugih ekoloških aktivnosti. Iako je ova grana finansijske industrije još uvek u povoju, mnoge finansijske organizacije ili već nude ovakve proizvode ili planiraju da to učine. Veliki broj MFI nudi i nefinansijske usluge. Najčešće su savetodavne, za razvoj poslovanja (32 odsto), finansijska edukacija (31 odsto) i mentoring (30 odsto).

* Koje vrste i namene kredita su najtraženije?

- Većina mikrokredita usmerena je na pokretanje profitnih delatnosti i podršku segmentima stanovništva koji nemaju pristup tradicionalnom bankarstvu. Uopšteno govoreći, MFI plasiraju kredite i privredi i građanima. Takođe, MFI koje su bile predmet istraživanja Evropske mreže za mikrofinansiranje, delimično zadovoljavaju potrebe svih različitih ciljnih grupa navedenih u istraživanju - stanovnika seoskih i gradskih sredina, nezaposlenih i korisnika socijalne pomoći, žena, nacionalnih manjina i/ili imigranata, mladih između 18 i 25 godina starosti, lica sa invaliditetom i pojedinaca isključenih iz pružanja finansijskih usluga. Mikrofinansijske institucije diverzifikuju rizik tako što pripadnici ovih ugroženih grupa čine mali deo ukupnog broja aktivnih korisnika kredita. U proseku, svaka MFI pruža usluge za članove najmanje četiri osetljive grupe.

* U kojoj zemlji Evrope su MFI najrazvijenije?

- U pojedinim zemljama, poput Velike Britanije, Rumunije, Italije, Bosne i Hercegovine i drugih, do rasta mikrofinansijskog sektora došlo je prvenstveno usled formiranja regulatornih okvira koji su omogućili razvoj nebankarskih finansijskih institucija (ili MFI). Institucije iz ovog sektora odobrile su 2015. godine oko 550.000 mikrokredita, što je rast od 12 odsto u odnosu na 2014. Ukupna vrednost plasmana je 1,57 milijardi evra, ili 16 odsto više nego 2014. Ove brojke ukazuju na snažan rast čitavog sektora širom Evrope. Prosečan iznos kredita je u istočnoj Evropi obično niži od 5.000 evra.

* Kako se finansiraju MFI?

- Pošto se većina MFI u Evropi smatraju nebankarskim finansijskim institucijama (NBFI), nemaju licencu za obavljanje bankarskih poslova i samim tim ne mogu da primaju depozite klijenata iz kojih bi mogle da finansiraju kredite za druge klijente. Ovo dalje ograničava količinu novca koju MFI mogu da plasiraju svojim klijentima. Međutim, postoje razne vrste garancija koje MFI mogu da koriste: njima se snižava rizik portfolija tih organizacija i omogućava im se da po potrebi povećavaju obim svojih aktivnosti.

* Kakva je struktura finansiranja?

- Ona može značajno da se razlikuje u zavisnosti od stepena razvoja svake MFI. Uopšteno govoreći, razvijenije MFI iz istočne Evrope koje imaju više klijenata, češće su održive ili čak profitabilne, pa su zato atraktivnije za privatne investitore specijalizovane za rad sa mikrofinansijskim institucijama, koji su među najznačajnijim ulagačima u ovaj sektor. Sa druge strane, MFI iz zapadne Evrope, koje su često manjeg obima i manje razvijene, u značajnoj meri zavise od podrške i finansijskih sredstava javnih institucija (na lokalnom, nacionalnom ili evropskom nivou) koja presudno utiču na razvoj ove industrije koja je još uvek u povoju.

* Ako se u Srbiji usvoji adekvatan regulatorni okvir za osnivanje i rad MFI, u kojoj meri smatrate da je poslovno okruženje prijemčivo za ovu vrstu finansiranja?

- Istraživanja koje je ove godine u Srbiji sprovela računovodstvena kuća PwC pokazuju da oko 80 odsto malih i srednjih preduzeća ne traži kredite od tradicionalnih banaka jer se boje da im zahtev ne bude odbijen (što predstavlja začarani krug u kome firme ne dobijaju sredstva između ostalog jer ih ni ne traže). Zbog toga, mikro preduzeća ne dobijaju potrebna sredstva, što je u sumi oko milijardu evra godišnje, i to ih dalje ograničava u finansiranju izvodljivih projekata ili otvaranju novih firmi. Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da bi na promovisanje preduzetništva u Srbiji presudno uticala podrška iz portfolija novih mikrofinansijskih institucija, koje bi se osnovale kada se formira regulatorni okvir.

Srbija izuzetak

* Koja su iskustva zemalja u regionu u kojima su prisutne MFI?

- Srbija je izuzetak, jer je u regionu mikrofinansijski sektor veoma dobro razvijen. BiH, Rumunija, Crna Gora i druge države poznate su po razvijenim propisima o mikrofinansiranju na nacionalnom nivou koji su omogućili procvat dobro razvijenog i stabilnog mikrofinansijskog sektora. Glavne ciljne grupe korisnika u tim zemljama su žitelji seoskih sredina koji nemaju pristup tradicionalnim finansijskim uslugama, kao i budući preduzetnici.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356902&title=Banke+ne+moraju+da+budu+jedini+kreditori+malih+preduze%C4%87a

Oglašena prodaja imovine Luke Beograd

IZVOR: ekapija

Luka Beograd a.d. oglasila je, u skladu sa odredbama usvojenog Unapred pripremljenog plana reorganizacije, prodaju pojedine imovine društva, kao i imovinu prve i druge grupe povezanih lica, javnim prikupljanjem ...

Opširnije...

Luka Beograd a.d. oglasila je, u skladu sa odredbama usvojenog Unapred pripremljenog plana reorganizacije, prodaju pojedine imovine društva, kao i imovinu prve i druge grupe povezanih lica, javnim prikupljanjem ponuda.

Na prodaju je ponuđeno zemljište privrednog društva Drum creek, površine 212.849 m2 u Bubanj potoku, po početnoj ceni od 5.686.853 EUR, a zainteresovani kupci mogu podneti ponudu samo za kupovinu celokupno ponuđene imovine.

Oglašena je i prodaja poslovne zgrade privrednog društva Luka petrol, po početnoj ceni od 4.052.800 EUR, zatim četiri objekata privrednog društva Nova luka u opštini Palilula, te 57 objekata Luke Beograd u opštinama Palilula i Stari grad među kojima su magacini, poslovne zgrade, hale, skladišta, bazen sa izgrađenom obaloutvrdom površine 116.380 m2 po početnoj ceni od čak 24.688.000 EUR.

Rok za prijem zatvorenih pisanih ponuda je 20. oktobar. Istog dana biće obavljeno i otvaranje ponuda. 

Za više informacija pogledajte OVDE.

 

http://www.ekapija.com/real-estate/1884609/KZIN/oglasena-prodaja-imovine-luke-beograd

BLIC SAZNAJE Pet kompanija ponudilo od 500 do 600 miliona dolara za RTB Bor

IZVOR: blic

Od osam kompanija, koliko ih je zainteresovano za strateško partrnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom ’’Bor’’, njih pet je uradilo kompletan rudarsko-geološki, ...

Opširnije...

Od osam kompanija, koliko ih je zainteresovano za strateško partrnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom ’’Bor’’, njih pet je uradilo kompletan rudarsko-geološki, tehnološko-metalurški i finansijski presek stanja u RTB, nakon čega su, za partnerstvo sa  RTB ponudili sumu između 500 i 600 miliona dolara – saznaje ’’Blic’’ u Vladi Srbije!

-Reč je o vrlo ozbiljnim kompanijama, čija imena, trenutno, ne možemo da otkrivamo jer još niije ni rapisan tender za izbor strateškog partnera za RTB – navodi sagovornik iz Vlade Srbije.

U pitanju su dve kanadske kompanije, jedna ruska i dve kineske firme.

Sve ove kompanije uradile su svoje ’’dju dilidžense’’, nakon čega su izašli sa ponudama za strateško partnerstvo sa RTB-om.

- Sve ove kompanije žele da investiraju i do 500 miliona dolara u otvaranje dva nova rudnika u RTB – ’’Cerovo 2’’ i ’’Cerovo primarno’’, što su najveća nalazišta koja borska kompanija ima – ističe naš sagovornik – Do 100 miliona dolara, ove kompanije nude za proširenje proizvodnje u borskom rudniku ’’Veliki Krivelj’’ i majdanpečkom nalazištu ’’Južni revir’’.

Međutim, nakon skoka cene bakra na Londonskoj berzi metala, ni Vladi Srbije se više ne žuri sa uvođenjem strateškog partnera u RTB.

-Pre nekoliko godina, rumunska firma ’’Kuprum’’, a posle i austrijski ’’Atek’’ su za kupovinu imovine kompletnog RTB nudili 400, odnosno 500 miliona dolara – podvlači naš sagovornik. – Danas, kada RTB ima novu topionicu i kada su u okolini ovog grada pronađene nove rezerve rude, naravno da je borska kompanija sada veoma zanimljiva potencijalnim strateškim partnerima.

Naš sagovornik dodaje da će država pokušati da sama finansira početak otvaranja rudnika bakra ’’Cerovo 2’’, kako bi se obezbedila sirovina za popunjavanje rada topionice i smanjila zavisnost od prerade uvozne sirovine u tom pogonu.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-saznaje-pet-kompanija-ponudilo-od-500-do-600-miliona-dolara-za-rtb-bor/gnsty9g

MMF INSISTIRA NA REFORMAMA U EPS i Srbijagasu tek slede OTPUŠTANJA

IZVOR: blic

Delegacija MMF traži da EPS izradi novu sistematizaciju radnih mesta kojom će broj zaposlenih biti smanjen do 700, saznaje „Blic”.

Opširnije...

Delegacija MMF traži da EPS izradi novu sistematizaciju radnih mesta kojom će broj zaposlenih biti smanjen do 700, saznaje „Blic”.

Ta tema je okosnica današnjeg sastanka šefa delegacije MMF za Srbiju Džejmsa Rufa i predstavnika Elektroprivrede Srbije. Račune je Misiji MMF polagao i Dušan Bajatović jer ni „Srbijagas“ nije ispoštovao rokove za preuzete obaveze u vezi sa pojednostavljenjem organizacione strukture kompanije, ali i sa smanjenjem troškova poslovanja. Zbog toga su to glavne teme koje iritiraju MMF i njima će, prema našim saznanjima, biti posvećeno najviše vremena.

Eksperti te organizacije smatraju da su EPS i „Srbijagas“ najvažniji za reformu javnog sektora, čije kašnjenje može da ugrozi celokupnu finansijsku konsolidaciju države. Zbog toga će direktoru Elektroprivrede Miloradu Grčiću biti predočeno da viška zaposlenih neće moći da se oslobodi dobrovoljnim odlascima, već da smanjenje mora jasno da bude predviđeno novom sistematizacijom radnih mesta. Drugim rečima, prekobrojni moraju da budu utvrđeni ovim aktom, a ako je suditi po uputstvima, prvi na udaru su ljudi u administraciji.

Izvor „Blica” blizak MMF-u kaže da je to glavna tema razgovora, iako je iz te kompanije prošle godine otišlo 2.000 ljudi.

- Suština je da je broj zaposlenih smanjen dobrovoljnim odlaskom, a ne ukidanjem nepotrebnih radnih mesta koja nisu povezana sa proizvodnjom. Tako je, prema standardima MMF-a, i dalje veliki broj zaposlenih u administraciji, što će morati da se koriguje, i to ne stihijski, već sistematizacijom. Preporučeno je da se na taj način smanji broj ljudi za još najviše 700, i to do kraja februara 2018. Naravno, prepreka su sindikati, koji se protive takvom načinu otpuštanja. Za njih je glavni problem neadekvatno restrukturiranje kompanije koje je obavljeno za mandata Aleksandra Obradovića, kojim su distribucije izdvojene iz sistema EPS-a, pa se mnogi poslovi sada dupliraju. Najdrastičniji primer je kod montera koji su ranije bili samo pri distribucijama, a sada ih moraju imati i EPS i distribucije - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da ni Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“, neće proći bez packi.

- Njemu će se, pored nezavršenih obaveza u vezi sa faktičkim odvajanjem transporta i distribucije gasa, na dušu staviti i to što nije prodao imovinu koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti. Reč je, pre svega, o vlasništvu u Azotari i MSK, ali i u fabrici keramike “Toza Marković”, koja je ruku spasa prošle godine pronašla pod okriljem naše gasne kompanije. Naravno, češljaće se i dugovi koje ima „Srbijagas“ - kaže izvor „Blica”.

EPS i „Srbijagas“ problemi umesto da budu motori razvoja

Stručnjaci kažu da su opravdani razlozi toga što MMF insistira baš na reformama u EPS-u i u „Srbijagasu“ jer su oni ključ za stabilizaciju privredne i finansijske situacije u zemlji.

- Kada su u pitanju javna preduzeća, rezultati su samo delimično ostvareni u odnosu na ono što je bio dogovor s MMF-om. EPS nije do kraja sproveo reforme jer je trebalo još i da zatvori dve nerentabilne elektrane, što nije urađeno. Ni u „Srbijagasu“ nisu realizovane dogovorene obaveze. Zbog toga su ove dve kompanije izvori problema, iako bi trebalo da budu motori razvoja Srbije - kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/mmf-insistira-na-reformama-u-eps-i-srbijagasu-tek-slede-otpustanja/47tpbpt

Investitori vole državne obveznice

IZVOR: novosti

Na Beogradskoj berzi u 2017, najviše trgovano hartijama od vrednosti. Ukupna vrednost prometa za osam meseci je 319,4 miliona evra. Srpsko tržište kapitala nepromenjeno.

Opširnije...

INVESTITORIMA na Beogradskoj berzi najinteresantnije su državne dinarske hartije. Reč je o obveznicama za čiju isplatu garantuje Vlada Srbije, a kojima je, za prvih osam meseci ove godine, ostvaren promet od 271,7 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja čak 85 odsto prometa ostvarenog u istom periodu svim hartijama od vrednosti kojima se trguje na srpskom tržištu kapitala.

- Najtrgovanije obveznice Republike Srbije u prvih osam meseci na domaćem tržištu kapitala bile su serije RSO15105, trogodišnjih dinarskih obveznica, koje na naplatu dospevaju početkom marta 2018. godine i čiji je ukupan promet iznosio više od 8,6 milijardi dinara - rečeno je "Novostima" na Beogradskoj berzi. - Na drugom i trećem mestu najtrgovanijih obveznica nalaze se dinarske obveznice sa rokom dospeća do aprila 2018.

Inače, analitičari sa domaće berze ističu da situacija na srpskom tržištu kapitala ostaje nepromenjena već duži vremenski period.

- Nedostatak novih hartija od vrednosti ili drugih tržišnih materijala, kao i odlazak dela akcionarskih društava sa berze, ne čine domaće tržište dovoljno atraktivnim za investitore, tako da Beogradsku berzu i dalje karakterišu niska likvidnost i mali obimi prometa - ističu sagovornici "Novosti".

Ukupna vrednost prometa ostvarena na Berzi u prvih osam meseci ove godine iznosi 319,4 miliona evra, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja rast.

- Ipak, uprkos tome, vrednost prometa akcijama u prvih osam meseci je iznosila 47,7 miliona evra, što predstavlja izuzetno mali promet u kontekstu tržišta kapitala - objašnjavaju na Beogradskoj berzi. - Primera radi, osmomesečni promet akcijama na berzi u Zagrebu je iznosio oko 300 miliona evra, a na bukureštanskoj iznad 1,8 milijardi evra. Sa druge strane, u ukupnom prometu na domaćem tržištu kapitala dominiraju državne obveznice, čiji je osmomesečni promet iznosio 271,7 miliona evra, i koje, kao i akcije, beleže blagi rast vrednosti trgovanja u odnosu na prethodnu godinu.

NAJTRGOVANIJE

OD početka januara do kraja avgusta najtrgovanije su bile akcije "Energoprojekt holdinga", čiji je promet iznosio 1,8 milijardi dinara.

- Već druge po redu akcije, hartije Aerodroma "Nikola Tesla" ostvarile su osmomesečni promet od 560,7 miliona dinara. A desete po redu najtrgovanije akcije na domaćem tržištu, hartije "Galenike Fitofarmacije" iz Zemuna, u prvih osam meseci ostvarile su ukupan promet od 76,5 miliona dinara - navode na Beogradskoj berzi.

NAJVEĆI RAST CENE

- BEZ obzira na to što je vrednost indeksa domaćeg tržišta kapitala u prvih osam meseci 2017. godine u porastu, a pojedine hartije od vrednosti beleže iznadprosečni rast cena, poput kompanija "Kopaonik" , čije su akcije porasle za 290,06 odsto, Jubmes banka sa rastom cene od 59,14 odsto, firme "Impol Seval" sa cenom višom za 48,83 odsto... ovako niski obimi prometa nisu podsticajni za ozbiljniji interes investitora za ulaganje u domaća akcionarska društva - upozoravaju na Beogradskoj berzi.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:686372-Investitori-vole-drzavne-obveznice

Rekordi na Vol stritu pred sastanak Feda

IZVOR: blic

Njujorška berza, uz pomoć finansijskih akcija, u ponedeljak je završila poslovni dan rastom, što je dovelo indekse "Dau Džouns" i "S&P 500" na nove vrhunce u očekivanju vađnog sastanka centralne američke banke.

Opširnije...

Njujorška berza, uz pomoć finansijskih akcija, u ponedeljak je završila poslovni dan rastom, što je dovelo indekse "Dau Džouns" i "S&P 500" na nove vrhunce u očekivanju vađnog sastanka centralne američke banke.

Indeks "Dau Džuons indastrial averidž" porastao je za 0,28% na 22.331,35 poena, indeks deonica firmi visoke tehnologije "Nasdak", za 0,10% na 6.454,64 poena i indeks "S&P 500" za 0.15% na 2.503,87 poena.

"Kao i prošle nedelje, tržište je podstaknuto kretanjima između sektora", rekao je Art Hogan iz "Vunderlih sekjuritis". "Neobično je što zajedno vidimo jačanje dolara, povećanje prinosa na tržištu obveznica i povećanje indeksa tržišta kapitala", rekao je Džek Ejblin iz "BMO Prajvit benk". "To ukazuje na to da su investitori uvereni u američki rast", rekao je on. "U odsustvu bilo kakvog značajnog događaja koji će se naći na putu napredovanja indeksa, tržište zadržava tendenciju porasta", rekao je Patrik O'Her iz "Brifinga".

Investitori pre svega čekaju utorak i sredu kada zaseda Odbor za monetarnu politiku centralne aeričke banke. Finansijska tržišta ne očekuju već sada rast kamatnih stopa, već nagoveštajmoguče promene u decembru.

Federalne rezerve (Fed) bi trebalo da najave postepeno povlačenje politike kvantitativnog olakšanja koje su pokrenule posle finansijske krize 2008. godine ubacivanjem novca u finansijski sistem.

"Izgleda da investitori računaju da na Fed neće uticati preokreta koji je nedavno pogodio ekonomiju, poput uragana, i prilično su optimistični", rekao je Ejblin.

Tržište obveznica je opalo: prinos na desetogodišnje američke je porastao za 2,231%, dok je u petak uveče bio 2,202% , a prinos na30-godišnje obveznice je danas dostigao 2.802%, dok je u petak bio 2.770%.

Referentna američka sirova nafta je na Njujorškoj trgovačkoj berzi poskupela za dva centa na 49,91 dolara za barel, a nafta tipa "Brent" koja se koristi za formiranje međunarodnih cena, u Londonu je pojeftinil za 14 centi na 55,48 dolara za barel. Cena prirodnog gasa je skočila za 12 centi, ili četiri odsto, na 3,15 dolara za 1.000 kubnih stopa. Cena zlatoaje opala za 14,40 dolara, ili 1,1 odsto, na 1,310.80 dolara za uncu. Srebro je opalo za 55 centi, ili 3,1 odsto, na 17,16 dolara za uncu.

Dolar je sa 110,88 jena u petak, porastao na 111,47 jena. Evro je sa 1.1938 dolara u petak ojačao na 1.1953 dolara.

Nemački indeks DAKS je u ponedeljak porastao za 0,3 odsto, francuski "CAC 40" za 0,3 odsto, a londonski "FTSE 100" za 0,5 posto. Indeks "Hang Seng" u ;Hong Kongu je porastao za 1,3 odsto, "Kouli" u Seulu za 1,3 odsto, a Sidnejski "S&P-ASKS 200" za 0,4 odsto. Berza u Tokiju nije radila zbog praznika.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/rekordi-na-vol-stritu-pred-sastanak-feda/crxblr5

POSRNULI GIGANT NA KORAK OD PROPASTI Kinezi čekaju da "Budimka" bankrotira, pa da je kupe

IZVOR: blic

Ni godinu i po kad otkad su pod teretom dugova koji su kompaniju odveli u stečaj utihnuli pogoni nekadašnjeg giganta, nema ...

Opširnije...

Ni godinu i po kad otkad su pod teretom dugova koji su kompaniju odveli u stečaj utihnuli pogoni nekadašnjeg giganta, nema naznaka kada će proizvodnja prerađevina od voća, povrća i mesa biti obnovljena i ko će gazdovati Budimkom. A ima spremnih da ulože novac i vrate radnike u pogone.

Od 5. februara 2016. kada je uveden stečaj, požeška „Budimka“ nalazi se na raskrsnici između reorganizacije i bankrotstva. Želja ogromne većine radnika kojima su vraćene radne knjižice, ali i čelnika opštine Požega je ovo drugo - bankrot iz koga bi fabrika mogla da oživi.

Prošle godine je na sajtu Vlade Srbije objavljeno da je guverner kineske provincije Hebei preneo da jedna tamošnja kompanija želi da preuzme „Budimku“. Kinezi su, navodno, izrazili spremnost da u pogon stave sve potencijale i okupe 5.000 gazdinstava od kojih bi kupovali sirovine.

- Najavljuju 15 miliona evra ulaganja u preduzeće, plus 30 miliona evra u fabriku u Kini koja će se zvati „Budimka“ i koja će voće i povrće otkupljivati iz našeg kraja - ispričao je tada predsednik opštine Požega Milan Božić.

Kao najkraći put da se agonija nekada čuvene firme okonča, najavljiveno je proglašenje bankrota posle koga bi Kinezi preuzeli firmu čistih računa i bez dinara duga, uz obavezu da ulože obećanu sumu. Međutim, planove je pomrsio „Pan komerc“, preduzeće koje je 2008. postalo većinski vlasnik „Budimke“, ali sa kojim je država dve godine kasnije raskinula privatizaciju.

- Rešenje o bankrotsvu nije izglasano na prvom poverilačkom ročištu, a „Pan komerc“, koji se tri godine nalazi u blokadi, podneo je dva plana reorganizacije. Jedan je pravosnažno odbačen, a drugi je u postupku pošto je najpre odbijen, ali je Apelacioni sud predmet ponovo vratio na odlučivanje Privrednom sudu u Užicu, te se još uvek ne zna da li će „Budimka“ biti na prodaju ili će se stečaj nastaviti reogranizacijom - kaže Đorđe Zečević, poverenik Agencije za licenciranje koja je stečajni upravnik „Budimke“.

A najveći pojedinačni poverilac, navodi sagovornik „Blica“, zapravo je „Pan komerc“ koji se tri godine nalazi u blokadi, ali hoće opet da uđe u „Budimku“.

- Kinezi jesu zainteresovani, ali do pre godinu dana nisu znali da je firma u stečaju i da je procedura za kupovinu iz stečeja detaljnija od firme koja je u restrukturiranju. Ne samo oni, zaintersovane su i ugledne kompanije iz Rusije, Austrije, Turske, Slovenije - kaže Zečević.

U slučaju da plan „Pan komerca“, koji je Apelacija vratila na ponovno razmatranje, ponovo ne bude usvojen, Privredni sud dužan je da donese rešenje o bankrotsvu. Od tog momenta počinje proces pripremanja prodaje.

- Šta je bolje - reorganizacija ili bankrotstvo - neka odluče poverioci. Bitno je da firma počne da radi jer u njoj ima posla za nekoliko stotina ljudi, ali i za veliki broj poljoprivrednika od kojih bi „Budimka“ mogla da otkupljuje sirovine za proizvodnju - kaže poverenik Agencije za licenciranje.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/posrnuli-gigant-na-korak-od-propasti-kinezi-cekaju-da-budimka-bankrotira-pa-da-je/885951s

Falkensteiner zainteresovan za HUP Zagreb? - Posao vredan 200 mil EUR

IZVOR: ekapija

Falkensteiner je zainteresovan za preuzimanje hotelskog lanca HUP-Zagreb, koji vodi Anđelko Leko.

Opširnije...

Falkensteiner je zainteresovan za preuzimanje hotelskog lanca HUP-Zagreb, koji vodi Anđelko Leko. Navodno je reč o poslu vrednom 200 mil EUR, saznaje Jutarnji list.

Akcije HUP-a Zagreb trenutno su na nivou od 3.199 kuna. Prema aktualnoj tržišnoj vrednosti, HUP-Zagreb na berzi je "težak" više od 1,38 milijardi kuna (oko 185 mil EUR).

U svojim hotelima u Zagrebu - The Westin Zagreb Hotel, Sheraton Zagreb Hotel, Hotel International, Panorama Zagreb Hotel, Hotel Jadran i hotel Zagreb, HUP- Zagreb nudi smeštaj u više od 1.300 soba i apartmana.

Na dubrovačkom području, u hotelima Astarea i Mlini, HUP-Zagreb nudi smeštaj u 440 soba, dok novi hotel u Srebrenom, Sheraton Dubrovnik Riviera Hotel koji je otvoren sredinom 2015. godine, raspolaže sa 240 soba i 11 apartmana, kao i najvećom hotelskom kongresnom dvoranom u Hrvatskoj.

 

http://www.ekapija.com/real-estate/1882061/KZIN/falkensteiner-zainteresovan-za-hup-zagreb-posao-vredan-200-mil-eur

Budućnost je već stigla u industriju

IZVOR: politika

Evropa i Kina proteruju klasične automobile i zamenjuju ih električnim. – Direktor „Mercedesa” ide korak dalje i najavljuje za sledeću godinu prvo vozilo sa samoupravljanjem, pa nam vozačke ...

Opširnije...

Evropa i Kina proteruju klasične automobile i zamenjuju ih električnim. – Direktor „Mercedesa” ide korak dalje i najavljuje za sledeću godinu prvo vozilo sa samoupravljanjem, pa nam vozačke dozvole više neće biti potrebne.

Auutomobilska industrija do 2020. biće potpuno poremećena jer više niko neće hteti da kupi automobil. Pozvaćete kola da dođu po vas, ona će se samo pojaviti i odvesti vas do odredišta. Niko više neće imati problem sa parkiranjem. Naša deca nikada neće imati vozačke dozvole, niti će biti vlasnici automobila. Već sledeće godine na ulicama će se pojaviti prvi automobili sa samoupravljanjem za javnu upotrebu.

Ovo nije scenario za naučnofantastični film holivudske produkcije već nedavno predviđanje direktora „Mercedesa” Ditera Zecea, koje je šokiralo svetsku javnost zbog dramatičnih tehnoloških promena koje najavljuje.

Kako je rekao, njihovi glavni konkurenti već danas su „Tesla”, „Gugl” i „Amazon”, a vrhunac njegove izjave je ipak apokaliptično predviđanje da će već 2030. „kompjuteri postati inteligentniji od ljudi” i da će desetine hiljade ljudi ostati bez radnog mesta.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ne mora sve biti tako zastrašujuće kako „veliki” najavljuju.

Kakva je sudbina industrije na globalnom nivou, ističe, najbolje se vidi na primeru mobilnih telefona. U Srbiji ih je devedesetih godina prošlog veka bilo svega nekoliko i koštali su više od 30.000 maraka, a sada ne samo da su jeftini i praktično svima dostupni već imaju nesrazmerne mogućnosti za razvoj čovečanstva. Ali, protivurečno učešće industrije u BDP-u opada zbog tehnološkog razvoja i dovodi u pitanje razvoj mnogih delatnosti.

– Svet se brzo menja i to ubrzanje je sve veće. Strah koji postoji od novih tehnologija je delom opravdan jer se plašimo nepoznatog. Sa druge strane i nije. Nisu sve zemlje jednako razvijene da prate te promene. Mnogi tek rešavaju elementarna pitanja, poput čiste pijaće vode. Nisu isti problemi Nemačke i Gvineje. Još ima dovoljno prostora za razvoj klasičnih materijala i tehnologija – tvrdi Savić, dodajući da se još sedamdesetih u izveštaju Rimskog kluba govorilo da je svet u ozbiljnoj opasnosti što se tiče zagađenosti i novih tehnologija, da će za desetak godina imati problem sa raspoloživim sirovinama, klimatskim promenama…

– Kao što vidimo, svet i dalje živi. Važno je da čovečanstvo ide napred. Ne vidim opasnost da će prestati potreba za industrijom. Svet će se menjati ali ne na taj način kako to umeju da prikažu vodeći proizvođači – uveren je naš sagovornik.

Iako je mnogo skeptičnih verovatno je da će se neke od ovih najava ipak ostvariti u naredne dve decenije. Posebno u automobilskoj industriji koja će se najpre okrenuti masovnoj proizvodnji električnih i hibridnih automobila. Nemački Bundestag usvojio je prošle godine rezoluciju kojom se do 2030. traži zabrana novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem na nivou EU. Pre nekoliko dana „Volvo” je objavio da će do 2019. obustaviti proizvodnju modela koji za pogon koriste isključivo benzinske ili dizel motore i preći isključivo na hibridne ili električne automobile. BMV i „Mercedes” planiraju da ulože više od 700 miliona dolara za njihovu proizvodnju u Kini. Da se sprema veliki zaokret potvrdila je i Kina pre tri dana kada je objavila da se sprema da zabrani proizvodnju i prodaju benzinskih i dizel automobila, kako bi podstakla kupovinu električnih vozila, što će uzdrmati auto-industriju na najvećem svetskom tržištu. Ova najava dolazi posle odluka Francuske i Britanije da zabrane prodaju takvih automobila i kombija od 2040. godine kako bi sprečili emisiju štetnih gasova, prenosi agencija Frans pres.

Međutim, istraživanje kompanije „Šel”, jednog od najvećih distributera naftnih prerađevina na svetu, pokazuje da kraj automobila sa konvencionalnim motorima nije baš toliko blizu i da će se to dogoditi tek 2070. Do tada će ih, navodno, potpuno zameniti pogoni na vodonik. Ako im je verovati javni prevoz i transport teškog tereta biće obavljan isključivo uz vodonik, za koji tvrde da je gorivo budućnosti.

Evropska unija predviđa da će do 2020. godine imati 3,5 miliona elektroautomobila i 800.000 stanica za njihovo punjenje. Inače u svetu je prošle godine prodato 1,3 miliona ovakvih vozila.

Kako sada stvari stoje za Srbiju su sve ove promene daleka budućnost. Prema podacima MUP-a, iz aprila ove godine, od 2011. registrovano je svega 114 vozila na električni pogon i 90 hibridnih. Da li će na našim putevima biti više električnih automobila zavisi da li će imati gde da se pune i hoće li će im padati cena. Ovakva vozila trenutno mogu biti dostupna samo onima sa natprosečnim prihodima. Cena im se kreće od 20.000 evra pa naviše, a većina država subvencioniše njihovu kupovinu i do trećine vrednosti.

Roboti zamenjuju farmere

Stručnjaci predviđaju da ni agrarna proizvodnja u skorijoj budućnosti neće biti zamisliva bez informacionih tehnologija. Vizija budućnosti poljoprivrede promenjena je još pre deceniju kada je robot uspeo da posadi pirinač bez ljudske pomoći. Sada već beru jagode i grožđe i plodove na svakih osam sekundi ubacuju u korpu. Problem je što takve mašine koštaju od 50.000 do 200.000 evra.

– Jedna od najznačajnijih mogućnosti koje IT pruža su satelitski snimci. Tako, na svakih deset dana možemo da dobijamo detaljne fotografije terena na kojima se vide i mnogi fenomeni koje ljudsko oko ne vidi – kaže prof. Vesna Bengin, pomoćnica direktora Instituta „Biosens” iz Novog Sada. Ovaj institut osvojio je prvo mesto u Evropi, u okviru poziva Evropske komisije „Horizont 2020 – tajming”. Zahvaljujući tome dobili smo širokopojasni besplatan pristup „Kopernikusu”, najvećem svetskom programu EU za satelitsko snimanje Zemlje u visokoj rezoluciji. Preko ovih snimaka moći ćemo da odredimo i koliki će prinos biti. Imaćemo uvid u stanje useva što će poljoprivrednicima omogućavati da sprovedu optimalne agrotehničke mere.

– Kada čovek stane ispred zasađenog kukuruza jasno vidi samo prvih nekoliko redova, ali ne i šta je u sredini parcele. Dešava se da se na različitim delovima iste parcele prinos razlikuje za po četiri puta. Satelitski snimci će nam pokazati gde se to tačno dešava, pa će poljoprivrednici moći odmah da reaguju i sprovedu potrebne agrotehničke mere – objašnjava Benginova. Besplatan pristup ovim snimcima unaprediće ekonomiju naše zemlje, ocenjuje naša sagovornica.

– Kada se ovakvi podaci dobijaju besplatno, oni mogu da unaprede i ubrzaju ekonomiju. Imamo veoma razvijen IT sektor. Već sada možemo da zamislimo da će u bliskoj budućnosti naše kompanije preuzimati podatke, analizirati ih i smišljati programe kako bi razvili neki proizvod – ocenjuje naša sagovornica.

I duvanska industrija ulaže ogroman novac u razvoj novih tehnologija u globalnoj borbi protiv duvanskog dima. Prema rečima Jelene Pavlović, generalne direktorke „Filip Morisa” za jugoistočnu Evropu, ta kompanija je u istraživanje uložila tri milijarde dolara kako bi pronašla alternativu za klasične cigarete i pomirila pušače i nepušače. Očekuju da će 2025. godine 40 miliona potrošača, koji bi inače nastavili da puše, preći na proizvode bez duvanskog dima. Ta kompanija proizvela je uređaj koji radi na principu zagrevanja duvana na niskim temperaturama, na kojima nema sagorevanja. On zagreva patrone pravog duvana i pri tom procesu oslobađa se nikotin, ali se eliminišu dim, pepeo i neprijatan miris. Blumberg je objavio da je ovaj proizvođač cigareta podneo zahtev američkoj Agenciji za hranu i lekove za dobijanje dozvole da taj proizvod plasira kao uređaj koji može da smanji rizik od bolesti povezanih sa pušenjem.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/388956/Buducnost-je-vec-stigla-u-industriju

Kako je Danska, manja od Srbije, postala poljoprivredni džin

IZVOR: danas

Reporter Danasa obišao danske farme i upoznao sistem zadruga na kojima počiva čitav agrarni sektor te zemlje

Opširnije...

* Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je to 100 odsto * EU pomaže uzgajivače stoke sa po 94.000 evra godišnje

Zemljoradničke zadruge u Srbiji pojavile su se u isto vreme kada i u Danskoj. Prva zadruga u Vojvodini osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846, a u centralnoj Srbiji u selu Vranovo 1894. godine.

U Danskoj je zadrugarstvo započelo u trgovini, ali je 1882. godine osnovana prva poljoprivredna zadruga za proizvodnju mleka. Od tada se mnogo stvari promenilo pa je u Srbiji zadrugarstvo praktično zamrlo, dok se u Danskoj skoro cela poljoprivredna i prehrambena industrija, jedna od najjačih u svetu, zasniva na kooperativama.

Ove godine u Srbiji je započet državni program ponovnog osnivanja i revitalizacije zadruga kojih trenutno prema podacima Zadružnog saveza Srbije, ima 1.568 sa oko 31.000 članova, a prema najavama država će pomoći zadruge sa 25 miliona evra u naredne tri godine.

Na studijskom putovanju u organizaciji Evropske delegacije u Srbiji novinar Danasa imao je priliku da vidi kako funkcionišu zadruge u Danskoj gde se između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama.

Neke od najvećih svetskih kompanija u ovom sektoru kao što su

mlekarska kompanija "Arla foods", "Danish Crown" koja se bavi proizvodnjom mesa i "DLG foodstuff" su u stvari zadruge.

* Jednakost prvi postulat zadruge

Tri najvažnija postulata zadrugarstva u Danskoj su: jedan član - jedan glas, bez obzira na veličinu farme, što je inkorporirano i u naš zakon o zadrugama. Drugi stub je da svi članovi zadruge dobijaju istu količinu novca po jedinici predate robe, takođe bez obzira na količinu robe i treći je da su svi članovi jednako odgovorni za dugove zadruge, proporcionalno tome koliko robe isporučuju.

Kako objašnjava Anders Sogard, konsultant u danskom Savetu za poljoprivredu i hranu koji objedinjuje skoro sve farmere u Danskoj, farmeri imaju garantovan otkup svega što proizvedu. S druge strane imaju i obavezu da prodaju robu zadrugama tako da i oni mogu da planiraju svoju proizvodnju.

U Danskoj su aktivne 42 male kooperative u koje je udruženo više od 36.000 farmi. Inače ovaj broj se smanjuje kako se farme ukrupnjuju. Tako je 1992. godine bilo 75.000 farmi, a 1964. čak 175.000 farmi u Danskoj. Sve ove farmerske zadruge su zajedno članovi Saveta za poljoprivredu i hranu. Međutim, to je tek polovina sistema zadrugarstva. Drugu polovinu ovog saveta čini prehrambena industrija, mlekare, klanice, proizvođači stočne hrane. Na prvi pogled deluje da ovde teško dolazi do dogovora jer se radi o konfliktnim interesima. Farmeri žele što više cene za svoje proizvode, dok prerađivači žele da plate što manje. Međutim, i same prerađivačke kompanije su zadruge i njihovi vlasnici su isti ti farmeri koji proizvode sirovine, tako da cena i nije posebno bitna. Sav profit koji zadruge ostvare vraćaju se farmerima. Prema rečima Sogarda, u proseku ovaj profit koji se vraća farmerima iznosi oko devet odsto, a pre toga farmeri imaju i zaradu od prodaje svoje robe zadruzi.

Ceo prehrambeni sektor Danske na ovaj način počinje i završava se sa malim farmerima.

Ali ti farmeri moraju da proizvode hranu koja ispunjava najviše standarde, bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline. Svaki aspekt proizvodnje je omeđen strogim propisima koje kontroliše država, odnosno razne inspekcije. Na primer, ukoliko se u predatom mleku nađu tragovi antibiotika, farmer koji je predao takvo mleko kažnjava se novčanom kaznom jednakom njegovoj četvorodnevnoj proizvodnji uz zabranu da predaje mleko u naredna četiri dana. Kako ističe Sogard, sami farmeri traže tako oštre kontrole jer hrana iz Danske zahvaljujući tome ima izuzetan tretman u izvozu i postiže odlične cene.

* Manje se razbolevaju prasići nego deca

Upravo je zdravo meso sa minimumom lekova zaštitni znak farme Kaja Munka koja se nalazi u selu Fakse nekih sedamdesetak kilometara južno od Kopenhagena. Ne skrivajući ponos Munk ističe da je mesečno svega tri od 400 prasića na njegovoj farmi lečeno, dok je recimo 10 do 15 odsto dece bolesno i pod lekovima. Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, na primer u SAD je to 100 odsto. Danski propisi su takvi da farma može dobiti lekova za svinje samo za nedelju dana, a jednom nedeljno dolazi veterinar koji pregleda svinje i kontroliše potrošnju lekova. Nakon 1992. godine kada je njegovu farmu pogodila opaka bolest Munk više nije kupio nijednu svinju spolja. Kada on predaje svoje tovljenike, odvozi ih sopstvenim prevozom do tačke gde ih preuzima klaničar. U njegove barake sa svinjama i prasadima se ulazi u specijalnom odelu i čizmama, a ruke se peru pre ulaska. NJegova farma se čak našla i u članku NJujork tajmsa 2015. godine. Kaj je ne samo jedan 12 odsto danskih proizvođača svinja koje su bez ikakve bolesti, već i član odbora zadruga Danish crown i DLG. On takođe ističe važnost postulata da jedan farmer ima samo jedan glas i da svi dobijaju istu cenu.

"Radimo i nasumične kontrole računa farmera da se uverimo da su svi dobili istu cenu za svoju robu, kako mali farmeri ne bi bili prevareni. Zadruge i farmeri su važni u danskom društvu, a poljoprivreda je vrlo osetljivo pitanje", govori Munk provodeći nas kroz svoje objekte.

* Trava za Stamford bridž

NJegova farma ima 400 krmača i preko 13.000 prasića rase jorkšir i landras dok su veprovi rase durok. Za njih sam proizvodi hranu na oko 180 hektara zemlje gde na konvencionalni način gaji žitarice i uljanu repicu. Višak prodaje DLG-u, a od njih kupuje soju i drugu hranu. Sve ovo rade tri zaposlena, mada kako kaže Kaj trebalo bi pet, ali mu se ne isplati da zaposli još ljudi. Zato radi i po 17 sati dnevno. Doduše, pomaže i to što je uglavnom sve automatizovano, od mešanja hrane i same ishrane svinja, do sve potrebne mehanizacije za obradu zemlje. Iako je pre svega proizvođač svinja, Kaj je poznat u engleskom fudbalu. Naime on na svojoj farmi proizvodi seme za travu koja je posejana na engleskim stadionima, a najpoznatiji njegov klijent je Stamford bridž na kom igra londonski Čelsi.

"Imamo još klijenata i prilagođavamo vrstu trave njihovim potrebama", kaže Kaj.

Na njegovoj farmi nema mnogo otpada. Slama sa njiva se balira i njome se greje cela farma. Vazduh iz svinjaca se prerađuje i prečišćava kako miris ne bi smetao komšijama. Đubrivo koje proizvode svinje se skladišti u velikim betonskim bazenima gde prolazi različite faze pre nego što se na proleće nađe na njivama. Ovo je sve strogo kontrolisano kako ni miris stajnjaka ne bi smetao komšijama. Tako je u obavezi da đubrivo u bazenu prekrije posebnim šljunkom koji pliva na površini kako ne bi smrdelo, a s proleća kad krene da ga izvozi na njivu preko Fejsbuka obaveštava komšije da neće baš mirisati. Državne inspekcije su rigorozne pa su mu tako prošle godine otkrili da ima 20 kilograma stajnjaka više od kvote koja je iznosila 120.000 kilograma. Dobio je samo opomenu. Međutim, za veće prekršaje kazne su drakonske i ne mogu se izbeći. Ako neka od inspekcija utvrdi prekršaj kazna je 25.000 kruna (oko 3.300 evra) i pet odsto prihoda od subvencija od EU. Kaj inače od EU dobija 700.000 kruna (oko 94.000 evra) godišnje. Ako se nađe drugi prekršaj novčana kazna je 75.000 kruna plus 25 odsto subvencija.

* Stroge kazne

"Ako sam recimo imao dve kazne i dođe inspekcija i vidi da je svinji polomljena noga i da nije tretirana kako treba kazna dostiže 75 odsto prihoda od subvencija", objašnjava Kaj jedan od važnih razloga zašto farmerima nije do izigravanja propisa. Na pitanje da li bi farma mogla da opstane bez subvencija Munk odgovara da bi, ali samo ako ni druge zemlje u EU ne bi dobijale subvencije.

Svinje sa Munkove farme završavaju u 151 zemlji. Izvoz svinjskog mesa čini skoro 20 odsto ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda Danske, a oko 90 odsto, od oko 28 miliona svinja koje proizvede oko 5.000 farmera, odlazi u izvoz. Ukupan izvoz poljoprivrede i hrane je 21 milijarda evra što je četvrtina ukupnog izvoza ove zemlje. Zahvaljujući strogim zdravstvenim standardima čak i meso koje je u Danskoj druga kategorija, objašnjava Munk, dobro prolazi na najvećem svetskom tržištu, Kini, jer znaju da je bezbedno, dok je kod njih bilo dosta afera sa proizvodnjom svinjetine. Godišnje u Kinu se izveze danske svinjetine za više od milijardu evra.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356777&title=Kako+je+Danska%2c+manja+od+Srbije%2c+postala+poljoprivredni+d%C5%BEin

Slaba vajda od besplatnih akcija

IZVOR: novosti

Ko od 2012. godine nije podizo svoje dividende na ime besplatno dobijenih akcija, na svom računu ima tačno 2.619,36 dinara.

Opširnije...

Ko od 2012. godine nije podizo svoje dividende na ime besplatno dobijenih akcija, na svom računu ima tačno 2.619,36 dinara. Oko polovine građana je svoje akcije prodalo, ostali imaju pravo na dividendu.

AKO od 2012. godine do danas niste podizali svoje dividende na ime besplatno dobijenih akcija, na svom računu imate tačno 2.619,36 dinara. Ovo se ne odnosi na one građane koji su svoje akcije prodali, čime su pravo na "parče profita" preneli na nove vlasnike ovih hartija.

Pravo na besplatne akcije imalo je 4,8 miliona građana Srbije. Oko polovine njih je svoje akcije prodalo, dok ostatak ima pravo na dividendu. To su svi oni akcionari koji poseduju akcije na takozvani "dan dividende" koji utvrdi konkretna kompanija, bilo da je reč o Aerodromu, NIS-u, ili "Telekomu Srbije".Do sada uplaćivani novac na ime dividendi građani mogu da podignu u Poštanskoj štedionici ili u banci gde imaju otvoreni račun.

- Građanima čiji su računi u drugim bankama zatvoreni, uplaćena dividenda je vraćena Poštanskoj štedionici i ta uplata je evidentirana na novčanim računima građana za besplatne akcije - objašnjavaju u Poštanskoj štedionici.

Protekle nedelje akcionarima je uplaćen deo profita Aerodroma "Nikola Tesla" - 12,48 dinara po dodeljenoj akciji. Na taj iznos imali su pravo svi koji su posedovali akcije Aerodroma na dan 31. decembar 2016. Ove godine je već bila podeljena jedna dividenda Aerodroma, u vrednosti od 35,10 dinara po akciji.

Deo profita u 2017. podelio je i NIS - 20,96 dinara po akciji, što za paket od pet akcija koliko je deljeno čini 104,81 dinar po akcionaru. I "Telekom Srbija" je isplatio ove godine udeo u dobiti svojim akcionarima - 35,10 dinara po hartiji. Tako je građanima koji su besplatno dobili po 31 akciju ovog preduzeća pripalo čisto 362,76 dinara na ime profita.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:686370-Slaba-vajda-od-besplatnih-akcija

Suša nanela milionsku štetu PKB korporaciji - Rod merkantilnog kukuruza 40% manji

IZVOR: ekapija

Generalni direktor PKB korporacije Dragiša Petrović rekao je danas da je ta kompanija pretrpela ogromnu štetu zbog suše koja će ...

Opširnije...

Generalni direktor PKB korporacije Dragiša Petrović rekao je danas da je ta kompanija pretrpela ogromnu štetu zbog suše koja će se meriti milionima evra, uprkos tome što je deo kultura zalivan.

On je za Betu rekao da će se precizni podaci o šteti na svim kulturama znati na kraju žetve, ali da je i prema gruboj proceni ona velika.

- Rod merkantilnog kukuruza je smanjen za 40%, a skoro polovinu od ukupno 6.700 hektara upotrebili smo za proizvodnju kabaste stočene hrane - silaže, da bi se iskoristilo i stablo kukuruza, pošto je rod slab. Rod će sigurno biti umanjen i na semenskom kukuruzu, koji je zasejan na 600 hektara - rekao je Petrović.

PKB je i do sada pripremao silažu, ali koristeći kukuruz sa 2.000 hektara, a ove godine je kako je precizirao, za silažu upotrebljen kukuruz sa 3.300 hektara.

Rod soje, koja je zasejana na 2.500 hektara biće, kako je rekao, umanjen 40. Ni suncokret, koji je zasejan na 1.000 hektara, nije odoleo visokim temperaturama i prinos će biti manji za 30%.

On je istako da zasad nije u planu smanjivanje stočnog fonda i da će hrana za stoku morati da se nabavi, uprkos tome što će se povećati troškovi poslovanja.

PKB na farmama uzgaja 20.000 goveda - od čega je 8.000 krava za mužu, 1.500 ovaca, 2.500 svinja u tovu, 20.000 kokoški ...

Petrović je podsetio da je ta kompanija nedavno na prodaju ponudila dva hektara građevinskog zemljišta, što je podstaklo razne priče.

- To zemljište se nalazi u naselju u građevinskom reonu na Zrenjaninskom putu i teško je na takvoj lokaciji koristiti agrotehniku - rekao je Petrović.

PKB ukupno poseduje 30.000 hektara zemljišta, od čega je 21.500 hektara obradivo, a 1.400 hektara je građevinsko zemljište.

Na pitanje da li to građevinsko zemljište može biti mamac za kupovinu PKB-a, Petrović je rekao da još nije utvrđen model privatizacije te korporacije, ali da je prilikom prethodnog pokušaja građevinsko zemljište bilo izuzeto iz prodaje.

- Država se u prethodnom pokušaju privatizacije PKB zaštitila od zloupotreba, pa je to zemljište izuzela iz prodaje, čak i ono poljoprivredno zemljište čija namena može da se promeni - rekao je Petrović i dodao da celokupan proces privatizacije te kompanije vodi Ministarstvo poljoprivrede.

 

http://www.ekapija.com/news/1882695/susa-nanela-milionsku-stetu-pkb-korporaciji-rod-merkantilnog-kukuruza-40-manji

Zašto realni umesto fleksibilnog kursa dinara (2)

IZVOR: danas

Niko pouzdano ne može da prognozira koliko će evro vredeti u odnosu na nacionalnu valutu. S tom konstatacijom slažu se i analitičari Narodne banke Srbije koji ističu da je teško projektovati kretanje kursa, jer se ...

Opširnije...

Niko pouzdano ne može da prognozira koliko će evro vredeti u odnosu na nacionalnu valutu. S tom konstatacijom slažu se i analitičari Narodne banke Srbije koji ističu da je teško projektovati kretanje kursa, jer se ne može sa sigurnošću predvideti da li će doći do novih "značajnijih svetskih ili regionalnih poremećaja".

Činjenica je da NBS određuje kurs na osnovu ponude i potražnje, a interveniše na deviznom tržištu samo u slučaju sprečavanja velikih dnevnih oscilacija kursa, ne usmeravajući ga u nekom određenom pravcu. S druge strane, imajući u vidu nepovoljan i nepredvidiv ambijent u kome posluju privreda i banke, nije realno očekivati dugoročno jačanje dinara, jer iza toga ne stoji jaka privreda, već fluktuaciju kursa u oba smera. Adekvatno vođenje kursa dinara trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju, ali i da utiče na eliminisanje raznih monopolističkih lobija i sive ekonomije, koja u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa više od 30 odsto, odnosno sa oko 10 milijardi evra. Treba podsetiti da jak dinar delimično odgovara uvoznicima, zatim onima koji plate primaju u dinarima, dužnicima čiji su krediti indeksirani u stranoj valuti, dinarskim štedišama, kao i bankama sa "domaćom" štednjom. Generalno govoreći, nikome ne odgovara nestabilan kurs - interesnim grupama odgovara ili jak, ili slab dinar.

Stručnjaci se slažu u konstataciji da dinar koji fluktuira više od deset odsto godišnje u odnosu na evro može doneti koristi pojedinim pravnim i fizičkim licima samo ako se "njihov novčani ciklus poklopa sa fluktuacijama kursa". Nasuprot tome, nestabilan kurs dinara ukazuje na pojačane rizike u privredi i za sobom povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata. Privredi ne odgovara nestabilan kurs i velike oscilacije, jer se time povećava devizni rizik i inflaciona očekivanja. Privrednici se, dakle, zalažu za predvidiv i stabilan kurs dinara jer to je preduslov za planiranje poslovnih aktivnosti. Pošto je kurs odraz stanja u srpskoj privredi, to znači da je veoma važno da strukturne reforme budu što uspešnije. Realni i ravnotežni kurs dinara, kao presek stanja platnog bilansa, trebalo bi da bude trajno opredeljenje monetarne politike, koja mora biti u funkciji povećanja proizvodnje, zaposlenosti, konkurentnosti privrede na svetskom tržištu i smanjenja deficita spoljnotrgovinske razmene. Za razliku od nerealnog deviznog kursa, koji vodi ka neekonomskoj alokaciji nacionalnih resursa i raspodeli nacionalnog dohotka, realni kurs podstiče konkurentsku sposobnost izvoznika i omogućava razvoj novih industrija koje u uslovima precenjene domaće valute nemaju ekonomsku opravdanost.

Režim fleksibilnog kursa dinara NBS je, uz saglasnost vlade i MMF-a, utvrdila kao najmanje rizičan model za privredu Srbije i prati njegovo kretanje, jer je to u vezi sa ostvarivanjem osnovnih ciljeva centralne banke, kao što su očuvanje stabilnosti cena i održavanje finansijske stabilnosti. Uprkos tome, mislim da bi kurs dinara trebalo da se formira na tržištu, a intervencije NBS da budu veoma diskretne, odnosno samo u situacijama kada dođe do većih odstupanja. Jasno je da je politika fleksibilnog kursa izabrana sa namerom, s obzirom na to da se time smanjuje potencijalna cena koju neka država mora da plati pod dejstvom eksternih nestabilnosti. U svakom slučaju, fleksibilan devizni kurs manje je loše rešenje od fiksnog, ili uvođenja evra u monetarni sistem. Problem je, međutim, što je u praksi, već duže vreme, u primeni politika precenjenog dinara. Naime, već više godina unazad imamo neodrživu situaciju tj. jaku valutu, a slabu ekonomiju, naročito izvoznu, tako da precenjenost dinara neće moći da se održi na duži rok. Održavanje veštački jakog dinara je politička odluka, kojom se štite interesi špekulativnog kapitala koji, zahvaljujući tome, jeftino dolazi do deviznih sredstava, mada ne treba zanemariti ni dugova stanovništva i privrede, koji bi deprecijacijom domaće valute porasli. Osim toga, precenjeni dinar fiktivno uvećava BDP, kao i plate i penzije (izraženo u evrima), a fiktivno smanjuje i javni dug zemlje. Ali, moramo sagledati i onu drugu, tamniju, stranu medalje. Naime, precenjeni kurs dinara je znatno destimulisao izvoz, a povećao uvoz i stopu nezaposlenosti. Snaga domaće valute zavisi, pre svega, od izvozne snage privrede i priliva inostranog kapitala, posebno investicija. Dinar će, dakle, jačati ako rastu izvoz i strane direktne investicije. I obrnuto - oslabiće ako imamo slabe izvozne rezultate i nedovoljan priliv investicija.

Blagi trend deprecijacije kod fleksibilnog kursa treba da približi dinar održivoj vrednosti delotvorno delujući u pravcu poboljšanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede. Rast izvoza i veći devizni priliv su jedini trajni izvori koji garantuju stabilizaciju kursa dinara. Imajući to u vidu, podsticanje izvoza mora da bude prioritet vladine ekonomske politike. Utoliko pre što je, dugoročno posmatrano, sadašnja politika fleksibilnog kursa dinara neodrživa, pa bi u narednom periodu trebalo preduzimati mere, kako bi se postepeno prešlo na politiku realnog kursa domaće valute, odnosno programirane deprecijacije.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356139&title=Za%C5%A1to+realni+umesto+fleksibilnog+kursa+dinara+(2)

Na prodaju Jugoremedija - Početna cena zrenjaninske fabrike lekova oko 1,9 milijardi dinara

IZVOR: ekapija

Stečajni upravnik fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina oglasio je prodaju tog preduzeća javnim nadmetanjem.

Opširnije...

Stečajni upravnik fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina oglasio je prodaju tog preduzeća javnim nadmetanjem.

Predmet prodaje je pravno lice, čiju najvažniju imovinu, između ostalog, čine kompleks fabrike lekova, oprema, žigovi, motorna vozila, inventar, zalihe...

Ukupna početna cena stečajnog dužnika iznosi oko 1,906 milijardi dinara, a rok za uplatu depozita u iznosu od oko 763 miliona dinara je 9. oktobar 2017. godine.

Javno nadmetanje održaće se 16. oktobra 2017. godine u 12 časova, u prostorijama stečajnog dužnika u Zrenjaninu.

Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, kupoprodajni ugovor potpisuje se u roku od tri dana od održavanja javnog nadmetanja, a najkasnije do 20. oktobra.

Podsetimo, u aprilu tekuće godine vrednosti zrenjaninske fabrike lekova, koja je u stečaju od decembra 2012, procenjena je na 32,5 mil EUR.

Više informacija o prodaji ovog stečajnog dužnika pogledajte OVDE.

 

http://www.ekapija.com/news/1881779/na-prodaju-jugoremedija-pocetna-cena-zrenjaninske-fabrike-lekova-oko-19-milijardi-dinara

Na listi 500 najuspešnijih CIE samo osam iz Srbije

IZVOR: danas

Prošla godina je bila veoma uspešna za srpsku privredu sudeći prema ostvarenom ukupnom profitu, ali na regionalnom nivou naše kompanije su i dalje veoma skromne.

Opširnije...

Prošla godina je bila veoma uspešna za srpsku privredu sudeći prema ostvarenom ukupnom profitu, ali na regionalnom nivou naše kompanije su i dalje veoma skromne.

Na listi najuspešnijih 500 kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) koju je napravila bonitetska kuća Kofas nalazi se svega sedam firmi iz Srbije. Najveća srpska kompanija po visini prihoda u 2016. bila je Elektroprivreda Srbije koja se nalazila na 72. mestu. EPS se tokom 2016. godine popeo na 72. sa 111. mesta zahvaljujući rastu prihoda od 43 odsto uz istovremeno smanjenje profita od 20 odsto.

Na 94. mestu se našao NIS sa prihodima od 1,4 milijarde evra što je smanjenje od 11 odsto u odnosu na 2015. zbog čega je pa za 16 mesta. Treća po veličini srpska firma na ovoj listi je Fijat Krajsler automobili Srbija na 152. mestu sa prometom od milijardu evra što je za šest odsto manje od prethodne godine. Merkator S se našao na 196. mestu sa prihodima od 857 miliona evra (pad od 4,8 odsto u odnosu na 2015), a Telekom Srbija na 265. mestu. Na 271. mestu mestu našao se Delez sa rastom prihoda od 10 odsto u odnosu na 2015, dok je poslednji predstavnik Srbije na ovom spisku Srbijagas na 362. mestu. Srbija je na spisku 500 najuspešnijih u CIE regionu u 2016. imala jednog predstavnika manje nego 2015. godine, a osim EPS-a i Deleza sve kompanije su zabeležile pad na listi uz smanjenje prihoda.

Apsolutni lider na ovoj listi je Poljska sa 168 firmi sa ukupnim prihodima od 223 milijarde evra. Druga je Mađarska, a treća Češka. Iz našeg regiona javiše firmi na ovoj listi imaju Slovenija i Hrvatska, po 18.

Kofas predviđa da će se rast u zemljama CIE u 2017. i 2018. godini oporaviti nakon prošlogodišnjeg usporavanja, na 3,4 odsto, odnosno 3,3 odsto u narednoj godini, zahvaljujući stabilnom rastu privatne potrošnje.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356491&title=Na+listi+500+najuspe%C5%A1nijih+CIE+samo+osam+iz+Srbije

Gas iz Egeja do Srbije lepo zvuči, ali malo verovatan

IZVOR: politika

Amerika nema dovoljno tečnog prirodnog gasa koji bi tankerima dopremila do Evrope pa je pitanje kome se isplati da gradi skupe terminale, ako sirovine nema.

Opširnije...

Vest da bi Srbija preko Grčke mogla da reši pitanje snabdevanja gasom, tako što bi imali petinu udela u gradnji terminala za tečni prirodni gas u luci Aleksandropolis, zvuči lepo, ali je teško izvodljiva. Iz jednog jedinog razloga što Amerikanci koji su pretendenti da ovaj tečni prirodni gas dovezu tankerima do Evrope, nemaju dovoljno ovog energenta. Odnosno, sve količine su unapred rasprodate, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.

– Posebno je pitanje ko će dati novac za gradnju terminala, ako nema gasa. Primer su Poljska i Litvanija koje su sagradile nove terminale vredne po više milijardi dolara i do sada im je stigao po jedan tanker iz Amerike sa 750 miliona kubika gasa. I čemu onda cela tako skupa investicija – pita on.

Kako „Novosti” pišu, Srbiji je ponuđeno da učestvuje u izgradnji i bude vlasnik dela budućeg terminala, udaljenog oko 30 kilometara od granice s Turskom. Gas bi se transportovao 17,6 kilometara do novog terminala gde bi se prevodio u gasovito stanje. Predviđa se da kapacitet skladišta bude oko 170.000 kubika godišnje.

Tečni prirodni gas je nuđen Srbiji i preko Krka. Na isti način, da Srbija i Hrvatska imaju udeo u gradnji terminala i da se snabdevaju američkim gasom, pa to više niko ne pominje, kaže Vuletić.

Upućeni u nedavni sastanak u Aleksandropolisu, gde je prošle nedelje održan prvi naftno-gasni forum u organizaciji Grčke asocijacije za energetsku ekonomiku i Američko-grčke privredne komore, kažu da je, osim što priča zvuči interesantno, prerano za bilo kakvu ocenu isplativosti celog projekta. Srbija sada nema nikakve podatke o ovom poslu, niti postoji studija izvodljivosti.

Izvor upućen u gasne prilike u Srbiji ističe da je sve na dugom štapu, jer osim što ne postoji terminal u Grčkoj, ne postoji ni interkonekcija Grčka–Bugarska, niti Bugarska–Srbija, pa je pitanje kako dopremiti taj gas.

Prema nekim procenama gradnja terminala košta od jedne do deset milijardi dolara u zavisnosti od kapaciteta terminala.

Ono što je još važnije, iako se nigde ne navodi odakle bi stizao ovaj gas do Egeja, SAD nemaju dovoljno tečnog prirodnog gasa. A i da imaju, ograničene su tehničke mogućnosti transporta kroz Bugarsku. Ovaj gas osim SAD, Evropi mogu da ponude još Katar, koji trenutno ima problem, i Rusi.

Što je najvažnije u Nacionalnom planu razvoja energetike za Srbiju nema nagoveštaja ovakvom projektu. Umesto toga, Srbija treba da se okrene proširenju skladišta gasa „Banatski Dvor”, što je realan projekat. Studija bi o ovoj drugoj fazi gradnje trebalo da bude gotova do marta 2018. godine.

Inače, na sastanku u Aleksandropolisu bio je i srpski ministar energetike Aleksandar Antić, koji je izjavio da je za našu zemlju interkonekcija gasovoda sa Bugarskom ključni projekat, ali da se sve ozbiljnije razmatra i veza sa Rumunijom.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/388768/Gas-iz-Egeja-do-Srbije-lepo-zvuci-ali-malo-verovatan

GLAD GRAĐANA ZA KEŠOM U Srbiji odobreno 2,5 MILIJARDE EVRA gotovinskih kredita, iako su to najskuplje pozajmice

IZVOR: blic

Glad za gotovinom i potrošnjom stanovnštva u Srbiji možda najbolje može da potvrdi ...

Opširnije...

Glad za gotovinom i potrošnjom stanovnštva u Srbiji možda najbolje može da potvrdi podatak Udruženja banaka, po kome se ukupan iznos odobrenih keš kredita koji iznosi 306,8 milijardi dinara, približava ukupno odobrenim stambenim kreditima kojih je nešto više 381,83 milijarde dinara.

A kada se to preračuna u evre po srednjem kursu od 119,6617, dobije se da je odobreno keš kredita u iznosu od čak 2,56 milijardi evra, dok je na kredit kupljeno stanova i kuća za 3,19 milijardi evra. Od početka godine, odobreno je čak 374 miliona evra za keš kredite!

A građani ih uzimaju iako spadaju u jedne od najskupljih pozajmica.

- Gotovinski i krediti za refinansiranje su konstantno najtraženiji kreditni proizvodi na tržištu, jer omogućavaju građanima da putem jednog kredita dobiju sredstva potrebna za više namena, uz minimum dokumentacije i u izuzetno kratkom roku. Pored toga, zahvaljujući intenzivnom procesu digitalizacije bankarskog poslovanja, klijenti sada za kredit mogu da se prijave putem interneta, bez dolaska u banku - kaže Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke i dodaje da u proteklom periodu tražnja za svim kreditima, a posebno gotovinskim, intenzivnije raste zahvaljujući izraženom trendu snižavanja kamatnih stopa, što bankarske zajmove čini dostupnijim većem broju građana.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečne kamatne stope za keš dinarske kredite u julu iznosile su 11,52 odsto, dok za one indeksirane u evrima 6,01 odsto i imaju trend pada. Uglavnom kao sredstvo obezbeđenja banka zahteva menice, a banke naplaćuju obradu kredita dva odsto od iznosa zajma.

- Keš krediti su zahvalni za klijente, jer mogu taj novac da potroše bukvalno za šta imaju potrebu i za šta žele od kupovine haljine, plaćanja letovanja, potrošnje za ajvar do školskog pribora. Njihova cena jeste visoka, ali zbog obezbeđenja koje banke zahtevaju a koja su odnosu na druge kredite najslabija. Za njima je potreba najveća jer omogućavaju najširu upotrebu, dok potrošački limitiraju namenu. Naš standard zapravo opredeljuje strukturu kredita koji se uzima - ukazuje Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/glad-gradjana-za-kesom-u-srbiji-odobreno-25-milijarde-evra-gotovinskih-kredita-iako/ynq1wnr

ANTIĆ: Osam svetskih kompanija zainteresovano za partnerstvo sa RTB Bor

IZVOR: ekapija

Šef delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiji James Roaf i ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić razgovarali su u subotu (16. septembra ...

Opširnije...

Šef delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiji James Roaf i ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić razgovarali su u subotu (16. septembra 2017. godine) s menadžmentom Rudarsko-topioničarskog basena Bor, a ministar je rekao da je za partnerstvo s tom kompanijom trenutno zainteresovano osam svetskih komanija, saopštio je RTB Bor.

- Potrebno je da svi koji žele da budu naši partneri u ovom poslu razumeju da je ovo razvojni projekat u kome moraju zajedno sa Srbijom da prepoznaju ukupan potencijal i značaj RTB-a i da budu naši strateški partneri kako bi se kompleks i dalje razvijao - kazao je Antić i dodao da očekuje da će ove godine RTB Bor ostvariti EBIDU od 75 mil USD.

James Roaf je rekao da će rado pozvati buduće investitore da ulažu i obezbede jaku budućnost za RTB Bor.

- Sada imamo priliku da govorimo o benefitu za RTB i pronađemo zainteresovane partnere koji će doći ovde i ulagati u kompaniju. Smatram da su mnogobrojne reforme o kojima smo razgovarali sa Vladom Srbije doprinele da se stvari ovde okrenu nabolje, jer je veoma važno da državne kompanije mogu da rade komercijalno, a bez pomoći Vlade. To je jedini način da se omoguće dalje zapošljavanje, dobar prihod i napredak ekonomije u celom regionu - rekao je Roaf, a navodi se u saopštenju RTB Bor.

Generalni direktor kompanije RTB Bor Blagoje Spaskovski rekao je da je s visokim zvaničnicima MMF-a razgovarano o opravdanosti izgradnje nove topionice u Boru i njenog značaja za budućnost RTB-a, Bora i cele Timočke krajine.

 

http://www.ekapija.com/news/1881806/antic-osam-svetskih-kompanija-zainteresovano-za-partnerstvo-sa-rtb-bor

Manjinski akcionari preuzimaju upravljanje Energoprojekt Entelom?

IZVOR: danas

* Sa blokiranim glasovima većinskog vlasnika Energoprojekt holdinga, manjinski akcionari podneli zahtev za sazivanje vanredne sednice Skupštine na kojoj će predložiti da se isplati ...

Opširnije...

* Sa blokiranim glasovima većinskog vlasnika Energoprojekt holdinga, manjinski akcionari podneli zahtev za sazivanje vanredne sednice Skupštine na kojoj će predložiti da se isplati dividenda od 24 miliona evra

Nakon što je Komisija za hartije od vrednosti 6. septembra oduzela pravo glasa Energoprojekt holdinga u Energoprojekt entelu, manjinski akcionari Entela podneli su zahtev odboru direktora ovog preduzeća da zakaže vanrednu sednicu Skupštine akcionara.

S obzirom da je suspendovano pravo glasa za 364.453 akcije (86 odsto) na ovoj sednici, vlasnici svega 14 odsto akcija mogli bi da donesu veoma važne odluke za poslovanje ovog zavisnog društva Energoprojekt holdinga. Naime, akcionari koji predstavljaju 3,26 odsto akcija Entela predložili su dnevni red sednice na kome je predlog da se raspodeli neraspoređena dobit Entela i da se povuku slobodna sredstva iz Entelovih kompanija u Golfskom zalivu, pre svega Kataru, kako bi se isplatila međudividenda akcionarima. Prema polugodišnjem konsolidovanom bilansu Energoprojekt entela neraspoređena dobit 30. juna ove godine iznosila preko 24 miliona evra. Na računima Entelovih inostranih firmi ima oko 20 miliona dolara. Ukoliko bi ovo prošlo na račun Holdinga bi otišlo preko 20,5 miliona evra, dok bi manjinski akcionari podelili oko 3,5 miliona evra.

Osim toga dnevnim redom predloženo je i usvajanje elaborata o proceni fer vrednosti akcije Energoprojekt entela koji je uradio DFK Konsultant - Revizija, a koji vrednuje jednu akciju Entela na oko 42.660 dinara, a takođe predlažu angažovanje ugledne i nezavisne stručne ustanove koja bi uradila procenu fer vrednosti kompanije.

Manjinski akcionari na ovaj način vide priliku da izvuku kapital s obzirom da su nezadovoljni cenom akcije koju je Napred razvoj dao u ponudi za preuzimanje od 11.500 dinara, koju je Komisija za hartije od vrednosti odbila sa objašnjenjem da je procena fer vrednosti ove kompanije neadekvatna.

Zanimljivo je da su manjinski akcionari u obrazloženju ocenili da je "rukovodstvo Energoprojekt entela pre svega svojim nečinjenjem da zaštiti najbolje interese akcionara grupe Energoprojekt entel, suštinski zajednički delovalo sa društvom Napred razvoj, a sve sa ciljem da se tom investitoru i licima koja sa njim zajednički deluju, a izvesno i određenim trećim licima, omogući da Energoprojekt entel preuzmu po ceni koja je, po našoj proceni, nekoliko puta manja od fer vrednosti akcija ovog društva". Prema nezvaničnim saznanjima, ako odbor direktora Entela ne bude hteo da sazove sednicu manjinski akcionari su spremni da podnesu i krivične prijave.

Komisija za hartije od vrednosti oduzela je pravo glasa Energoprojekt holdingu ne samo u Entelu već i u Energoprojektovoj osiguravajućoj kući Garant zato što nisu podneli valjanu ponudu za preuzimanje u zakonom određenom roku.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356441&title=Manjinski+akcionari+preuzimaju+upravljanje+Energoprojekt+Entelom%3f

"BLIC" SAZNAJE Plate u javnom sektoru rastu u proseku PET ODSTO

IZVOR: blic

Zaposleni u javnom sektoru mogu da očekuju da će im od 1. januara 2018. godine plate biti veće u proseku za oko pet odsto, saznaje „Blic” u krugovima bliskim MMF-u.

Opširnije...

Zaposleni u javnom sektoru mogu da očekuju da će im od 1. januara 2018. godine plate biti veće u proseku za oko pet odsto, saznaje „Blic” u krugovima bliskim MMF-u.

To je, prema našim informacijama, najizvesniji scenario čiju će konačnu verziju ispisati MMF, koji tim povodom sutra stiže u Beograd.

Naime, u protekle dve nedelje sva ministarstva Vlade Srbije slala su Ministarstvu finansija predloge za povećanje zarada u svojim resorima. Tako su u javnosti već poznate želje Ministarstva unutrašnjih poslova, iz koga je saopšteno da će svim zaposlenima u bezbednosnom sektoru plate biti povećane za 10 odsto. Slično se moglo čuti i iz Ministarstva zdravlja jer je ministar Zlatibor Lončar rekao da će zaposleni u zdravstvu dobiti najveće povišice u 2018.

- Već nedeljama predstavnici ministarstava šalju svoje zahteve koliko bi trebalo da bude povećanje plata za narednu godinu. Ipak, to su samo predlozi. Naravno da svi hoće što više. To je isto kao kada se pravi budžet. Ministarstva kažu svoje “želje” koje su po pravilu iznad realnih mogućnosti, a onda Ministarstvo finansija to revidira. I to nije konačno jer se onda izlazi pred MMF, koji to dodatno prepravlja, i to uvek naniže - kaže izvor „Blica”.

Prema njegovim rečima, rast plata biće najverovatnije u rasponu od tri do sedam odsto.

- Još je rano da se iznosi konačna računica. Ali je najrealnije da će plate vojske, policije, lekara i prosvetnih radnika imati najveći rast, od šest ili sedam odsto. Zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, u ustanovama kulture i pravosuđu mogu očekivati povišicu oko tri odsto - naglašava naš sagovornik, i dodaje da su to još uvek pretpostavke.

Zasad je izvesno da će povećanja plata, kao i penzija u 2018. godini biti, ali ne i koliko, što je nedavno potvrdio i ministar finansija Dušan Vujović, ali i MMF.

- Izvesno je da će biti povećanja plata i penzija. Ali treba da vidimo koliki je prostor za to povećanje, da to ostane u gabaritima učešća u BDP-u, kako je i planirano i da se time praktično krene u novi porast koji će biti veći od startne pozicije u oktobru 2014, kada smo krenuli u reforme - rekao je Vujović za RTS.

On je naglasio da je moguće da će penzionerima biti isplaćena jednokratna pomoć do kraja godine. Podsetimo da su pojedini mediji najavili da će penzioneri do kraja godine dobiti po 6.000 dinara.

Kada je u pitanju MMF, šef Kancelarije Fonda u Beogradu Sebastijan Sosa rekao je prošle nedelje da u budžetu Srbije, prema dosadašnjim rezultatima, ima prostora za porast plata i penzija. Sosa je dodao da još uvek nije poznato koliko. Prema njegovim rečima, eventualno povećanje plata u javnom sektoru i penzija tek će biće razmatrano u okviru predstojećih razgovora o budžetu za 2018. godinu i da će se to znati tek ako finansijski rezultati do kraja godine budu kao do sada.

Da u budžetu ima novca za povećanje plata, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. Prema njegovom mišljenju, povišice ne bi trebalo da budu veće od pet do šest odsto.

- Povećanje od deset odsto bilo bi iznad ekonomskih mogućnosti zemlje. Takav rast plata značio bi da u budućnosti neće biti dovoljno novca za investicije, a investicije su osnovni pokretač rasta privrede. Znatno povećanje plata može da bude politički motivisano ili podstaknuto socijalnim razlozima, ali ne bi imalo snažniji uticaj na privredni rast - istakao je Arsić.

Inače, ako plate u javnom sektoru i penzije u 2018. godini budu uvećane za samo pet odsto, to bi za državnu kasu bio trošak od oko 40 milijardi dinara.

Konačna računica krajem oktobra

Prema rečima sagovornika “Blica”, sadašnje kalkulacije porasta plata u javnom sektoru za sledeću godinu su „probne”.

- Tačan iznos plata i penzija i njihovo povećanje u 2018. biće poznati kada MMF dođe u poslednju reviziju aranžmana sa Srbijom, a to je 26. oktobra. Sada slede tehnički razgovori sa MMF-om u kojima se pretresa stanje u budžetu i prave planovi za sledeću godinu. Tek u oktobru radiće se na konačnoj verziji budžeta za 2018. godinu - objašnjava naš izvor.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-saznaje-plate-u-javnom-sektoru-rastu-u-proseku-pet-odsto/d4c5prj

AHA Mura Prvi maj ponovo na prodaju - Početna cena 200 miliona dinara, pirotska Slobodna zona odustala od kupovine

IZVOR: ekapija

Pirotska fabrika AHA Mura Prvi maj iz šestog pokušaja će probati da nađe kupca.

Opširnije...

Pirotska fabrika AHA Mura Prvi maj iz šestog pokušaja će probati da nađe kupca. Stečajni upravnik oglasio je novu prodaju ove kompanije, i to metodom javnom nadmetanja koje će biti održano 27. oktobra u Nišu.

Početna cena iznosi 200 miliona dinara, a zainteresovani ponuđači u obavezi su da uplate depozit u visini od 126,2 miliona.

Poslednji put, pirotska fabrika nuđena je na prodaju u aprilu ove godine, kada je jedinu ponudu dostavila Slobodna zona Pirot. Međutim, kako je ponuđena cena od 127 miliona dinara bila manja od 50% procenjene vrednosti imovine fabrike (631 milion dinara), Odbor poverilaca nije prihvatio ponudu.

Kako eKapija saznaje, pirotska Slobodna zona više nije zainteresovana za AHA Muru.

- Ponuda Slobodne zone Pirot bila je jedina od svih pet prethodnih pokušaja prodaje. I sada je cena veća u odnosu na onu koju smo mi ponudili. Nismo zadovoljni kako je stečajni postupak vođen i zato više nećemo učestvovati u postupku prodaje - kaže za naš portal Dragan Kostić, direktor pirotske Slobodne zone.

Kako je navedeno u novom oglasu, najvažniju nepokretnu imovinu stečajnog dužnika čine stara i nova upravna zgrada, zgrade tekstilne industrije - hale, magacini, modelarnica i klima komore, kao i sala za konferencije, dečje igralište, restoran, biblioteka, kompresorska i trafo stanice. Od pokretne imovine, na prodaju je oprema za tekstilnu industriju i zalihe sirovina, gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje i potraživanja.

Podsetimo, nekadašnji tekstilni gigant Prvi maj iz Pirota otišao je u stečaj 2015. godine. Nekada je imao blizu 7.000 radnika i oko 150 svojih prodavnica širom tadašnje Jugoslavije. Oblačili su nacionalne sportske selekcije, a njihova roba mogla je da se nađe i na rafovima prodavnica u Italiji, Nemačkoj i Rusiji.

Deatljnije o novom oglasu za prodaju pogledajte OVDE.

 

http://www.ekapija.com/news/1880622/aha-mura-prvi-maj-ponovo-na-prodaju-pocetna-cena-200-miliona-dinara

Srbi troše 60 odsto više struje od građana EU

IZVOR: danas

Grejanje na TA peći i dalje najisplativije zbog niske cene električne energije. * Račun od 300 evra lakše pada Dancima nego "jeftin" račun za struju od 26 evra Srbima

Opširnije...

Grejanje na TA peći i dalje najisplativije zbog niske cene električne energije. * Račun od 300 evra lakše pada Dancima nego "jeftin" račun za struju od 26 evra Srbima

Potrošači u Srbiji struju troše u znatno većoj meri nego što je to slučaj sa domaćinstvima u Evropskoj uniji, a osnovni razlog za to je siromaštvo i niska cena električne energije.

Podaci istraživanja koje su radili agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u Evropskoj uniji. Ako se uzme u obzir da je prosečna potrošnja domaćinstva u Srbiji oko 400 kilovata a u Evropi 250 računica kaže da građani u Srbiji troše 60 odsto struje više od onih koji žive u EU.

U Srbiji je cena struje niža nego u većini evropskih zemalja a tako će biti i nakon najavljenog poskupljenja od dva odsto u oktobru. Primera radi, prema podacima Eurostata, cena struje u Danskoj iznosi 30 evrocenti po kilovat satu, u Francuskoj 17, u Sloveniji 16, u Poljskoj 13,5, u Hrvatskoj 13, dok će u Srbiji posle novog poskupljenja cena biti 6,64 evrocenta.

Istovremeno, alternativni vidovi zagrevanja stanova su skuplji, tako da se građanima, čija su primanja prilično niska, najviše isplati da se greju upravo na struju. Dakle, ma koliko to zvučalo kontradiktorno, građani koji se greju na struju to rade da bi štedeli kućni budžet.

Primera radi u zemlji u kojoj je struja najskuplja, a to je Danska, mesečni račun na osnovu prosečne potrošnje iznosi 300 evra. S druge strane prosečan račun u Srbiji (nakon poskupljenja) iznosiće 26 evra. Međutim ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Danskoj je 5.000 evra a u Srbiji 400 (s tim što primanja znatnog dela populacije ne prelaze 250 do 300 evra) kao i da je kupovna moć bar pet puta veća u Danskoj nego u Srbiji, onda se dolazi do zaključka da građani Srbije koji se greju na struju ni na koji način nisu privilegovani. Drugim rečima, račun od 300 evra "lakše pada" Dancima nego "jeftino" grejanje na struju od 26 evra u Srbiji.

- Najisplativije grejanje u Srbiji je na struju, jer je cena električne energije još dovoljno niska za to. U Evropi to nije slučaj, pošto su cene struje znatno veće i niko se ne usuđuje da se greje na taj način. To će uslediti i u Srbiji kada se u okviru približavanja naše zemlje EU, i posle većih ulaganja u zaštitu ekologije, cena struje izjednači sa onom u Evropi. Tada grejanje na struju neće biti opcija - objašnjava za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić takođe ukazuje da problem u Srbiji predstavlja to što se struja uglavnom koristi za zagrevanje i hlađenje.

- U razvijenim zemljama osnovni zadatak struje je da služi za stvaranje novog proizvoda. Dakle ima zadatak da omogućava nesmetan i produktivan rad industrije. S obzirom da smo mi siromašna i zaostala zemlja u kojoj industrija faktički ne postoji kod nas se struja troši isključivo za zagrevanje i hlađenje stanova. Drugim rečima, struja koja se proizvede u EU usmerava se prvenstveno za potrebe industrije. Ono što prestane na usluzi je domaćinstvima. Dakle, da u Srbiji postoji industrija potrošnja u domaćinstvima bi bila manja - navodi Vuletić.

Da su naši sagovornici u pravu kada ukazuju da niska cena struje motiviše građane da svoje domove zagrevaju na taj način pokazuje i podatak da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. I pored toga što vode računa o štednji struje, građani ipak su primorani da je koriste za zagrevanje.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356443&title=Srbi+tro%C5%A1e+60+odsto+vi%C5%A1e+struje+od+gra%C4%91ana+EU

Veći minimalac neće plaćati poslodavci

IZVOR: politika

Kompletan trošak tog povećanja, u iznosu od oko četiri do pet milijardi dinara, preuzeće država, pokazuju nezvanične računice.

Opširnije...

Kompletan trošak tog povećanja, u iznosu od oko četiri do pet milijardi dinara, preuzeće država, pokazuju nezvanične računice.

Čini se da poslodavci i zaposleni nikad lakše nisu postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada. Minimalac će sa 130 dinara biti povećan na 143 dinara, ali taj trošak neće platiti poslodavci, jer će ih država rasteretiti i smanjiti poreske namete. Sa Međunarodnim monetarnim fondom razmatraće se mogućnost da se neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 11.790 dinara, poveća za 2.200 dinara.

Trošak poreskog rasterećenja preuzeće država. Kako pokazuju prve nezvanične računice, budžet će to koštati četiri do pet milijardi dinara. Formalno posmatrano, za zaposlene koji u ugovoru o radu imaju dogovorenu bruto zaradu (sa porezima i doprinosima) sa povećanjem neoporezivog dela zarade trebalo bi da se poveća i njihova neto plata. Odnosno, da im mesečne uplate na tekućem računu budu veće. Međutim, kako sada stvari stoje, većina poslodavaca taj iznos će zadržati za sebe. Tačnije trošak koji će im se pojaviti po osnovu povećanja minimalne cene rada apsorbovaće tako što će imati manje rashode po osnovu ovog poreskog rasterećenja. 

Zoran Drakulić, predsednik Kluba „Privrednik”, kaže da je to bio i uslov da poslodavci prihvate povećanje minimalca.

– Prihvatili smo predlog sindikata da se minimalac poveća sa 130 na 143 dinara po satu, ali pod uslovom da dobijemo neka poreska rasterećenja. U ovom slučaju, razmatra se da se taj trošak kompenzuje preko povećanja neoporezivog dela zarade – kaže Drakulić.

Na pitanje zar taj novac ne bi trebalo da pripadne zaposlenom, Drakulić odgovara da se bruto plata radnika neće menjati, i da je zarada stvar između radnika i poslodavca.

Kako u praksi izgleda ova poreska klackalica? Poslodavac koji ima radnike koji dobijaju minimalac će, po tom osnovu, imati rast troškova.

– Ima i kompanija koje uopšte nemaju radnike koji dobijaju minimalnu platu. Takve su, na primer, IT kompanije – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. – Takvi poslodavci po osnovu povećanja minimalne cene rada uopšte neće imati trošak. Sa druge strane, sa povećanjem neoporezivog dela zarade, trebalo bi i da se radnicima, koji sa poslodavcem imaju dogovorenu bruto platu, poveća neto zarada. Međutim, to je sve stvar tržišta i odnosa snaga između zaposlenog i poslodavca. Tamo gde su sindikati jači verovatno će i ušteda po osnovu povećanja neoporezivog dela zarada otići zaposlenom na račun. U drugim slučajevima, poslodavac će tako nadoknaditi trošak koji mu je nastao zbog povećanja minimalca – kaže Arsić.

U prevodu, raspodela ovog poreskog opterećenja prepuštena je tržištu pa je neizvesno ko će ostvariti veću dobit: radnici ili poslodavci. Ali se, međutim, zna da će ova poreska rasterećenja budžet koštati četiri do pet milijardi.

Profesor Milojko Arsić smatra da ne treba država da preuzme kompletan trošak finansiranja ovog paketa, već da bi teret trebalo pravilno rasporediti. Odnosno da polovinu tog iznosa plate i poslodavci.

Pitanje je kakav će biti stav MMF-a. Učesnici u pregovorima kažu da je na sastanku sa ministrom finansija, Dušanom Vujovićem, rečeno da postoje i razni načini da povećanje minimalca za poslodavce ne bude trošak.

Kako pokazuju okvirne računice, plan je da povećanje zarada zaposlenima u javnom sektoru u proseku bude oko pet odsto. Neko će dobiti manje, a neko veće povišice, ali je fiskalni prostor, za sada toliki.

Šta povećanje neoporezivog dela zarade znači u praksi vidi se na primeru plate od 50.000 dinara. Ako se od ovog iznosa oduzme 11.790 (koliko trenutno iznosi neoporezivi deo plate) onda je osnovica za obračun 38.210. Na tu osnovicu zaračunava se porez na zarade koji iznosi 10 odsto. Što znači da se na ime poreza od plate odbija 3.821 dinar. Neto iznos, odnosno plata koju zaposleni nosi kući, je 36.179 dinara. Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao na 13.990 dinara, kao što se sada kalkuliše onda bi osnovica za obračun bila manja i iznosila bi 36.010. Porez na zaradu u tom slučaju bio bi 3.601, umesto dosadašnjih 3.821.

Ukoliko bi ta ušteda išla zaposlenom, njegova neto plata bila bi veća. Poslodavac može i tu uštedu da zadrži za sebe i po tom osnovu pokrije trošak koji mu se pojavio zbog povećanja minimalca.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/388791/Veci-minimalac-nece-placati-poslodavci

Prosečni mesečni izdaci domaćinstva u Srbiji 61.477 dinara

IZVOR: ekapija

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u drugom kvartalu ove godine iznosili su 60.195 dinara, a prosečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava ...

Opširnije...

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u drugom kvartalu ove godine iznosili su 60.195 dinara, a prosečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 61.477 dinara, saopštio je u petak (15. septembra 2017. godine) Republički zavod za statistiku.

Kako je navedeno, prosečni prihodi su za 2,6% veći nego u istom periodu prethodne godine, a troškovi za ličnu potrošnju domaćinstava su veći za 2,2%.

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 50,3%, penzije – 31,8%, naturalna potrošnja – 3,7%, prihodi van redovnog radnog odnosa – 3%, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 2,9%, ostala primanja od socijalnog osiguranja – 2,8%, ostala primanja – 2,6%, dok prihodi iz ostalih izvora čine 2,9%.

Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 34,2% i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,6%.

Slede izdaci za transport – 9%, za ostale lične predmete i ostale usluge – 6,1%, za odeću i obuću – 5,5%, za komunikacije – 5,5% za rekreaciju i kulturu – 4,8%, za alkoholna pića i duvan – 4,8%, za opremu za stan i tekuće održavanje – 4,6%, za zdravlje – 4,5% i 4,4% čine izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

Od ukupnog broja domaćinstava predviđenih za anketiranje u drugom kvartalu 2017. godinu (2.214 za Republiku Srbiju), anketirano je 1.619 domaćinstava (73%), saopštio je RZS.

 

http://www.ekapija.com/news/1881093/prosecni-mesecni-izdaci-domacinstva-u-srbiji-61477-dinara

PKS: Raste izvoz iz Srbije na rusko tržište

IZVOR: danas

Izvoz iz Srbije na rusko tržište u prvoj polovini godine vredeo je 471 milion dolara i veći je za 24,1 odsto u odnosu na isti period 2016, saopštila je danas Privredna komora Srbije.

Opširnije...

Izvoz iz Srbije na rusko tržište u prvoj polovini godine vredeo je 471 milion dolara i veći je za 24,1 odsto u odnosu na isti period 2016, saopštila je danas Privredna komora Srbije.

Kako dodaju, očekuje se da izvoz premaši milijardu dolara do kraja ove godine.

Na rusko tržiše u prvoj polovini 2017, najviše smo izvozili sveže jabuke, jagode, trešnje, višnje, hula hop čarape, hartiju i karton, lekove, pneumatske spoljne gume, centrifugalne pumpe, proizvode od aluminijuma.

Izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije beleži rast u segmentu plasmana voća od 11 odsto, mlečnih proizvoda 6,5 odsto, povrća 10,5 odsto, mesa i prerađevina za čak 186 odsto i pića 36 odsto, rekao je Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Rusiji.

Uvoz iz Ruske Federacije od januara do kraja juna beleži rast od 1,6 odsto. Uvezeno je robe za 809,4 miliona dolara, najviše sirove nafte, prirodnog gasa, aluminijuma, rude gvožđa, žice od rafinisanog bakra.

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Rusije u prvom polugođu iznosila je skoro 1,3 milijarde dolara.
Ruska Federacija je treći trgovinski partner Srbiji, a plasman srpskih proizvoda na rusko tržište karakteriše startna, cenovna, konkurentna prednost u odnosu na druge, uvozne proizvode zahvaljujući jedinstvenom, preferencijalnom trgovinskom sporazumu i bescarinskom izvozu na tržište od preko 144 miliona stanovnika.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356236&title=PKS%3a+Raste+izvoz+iz+Srbije+na+rusko+tr%C5%BEi%C5%A1te

ANALIZA EKONOMISTE Veći minimalac donosi jednu dobru i jednu LOŠU vest za zaposlene

IZVOR: blic

Povećanje minimalne cene rada na 143 dinara po satu, kako smatra ekonomista Vladimir Gligorov je dobra mera za ...

Opširnije...

Povećanje minimalne cene rada na 143 dinara po satu, kako smatra ekonomista Vladimir Gligorov je dobra mera za zaposlene koja neće imati negativnog uticaja na zapošljavanje u privatnom sektoru, međutim loša vest je da dokle god je nezaposlenost velika, teško da se može računati na veće plate kod privatnika. Izuzetak su visokokvalifikovani.

Socijalno-ekonomski savet koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativni sindikati i poslodavaci doneo je odluku o povećanju minimalne cene rada po satu sa 130 na 143 dinara. Dobra vest za 350.000 radnika, koliko se procenjuje da prima minimalac u Srbiji. Nova najniža zarada u 2018. nakon ovog povećanja iznosiće 24.882 dinara i veća je za 2.262 dinara od trenutne.

- Povećanje minimalne plate je dobra mera jer oni koji primaju minimalne zarade njih praktično u celini i u najvećoj meri daju za hranu i troškove, a to će povoljno delovati makroekonomski. Veća minimalna cena rada neće imati negativni uticaj na zapošljavanje u privatnom sektoru. Međutim, kada bi zaposleni imali pregovaračku moć, ne bi ni bilo potrebno da se zakonom regulišu minimalne plate. Sve dok je nezaposlenost velika, plate ne mogu da se povećavaju. Osim kod visokokvalifikovanih, a sve ovo se odnosi na privatni sektor - ističe za "Blic" Vladimir Gligorov.

Platama guramo rast, umesto obrnuto

Socijalno-ekonomski savet prihvatio predlog ministra finansija Dušana Vujovića, koji je objasnio da u budžetu postoji prostor da se minimalna cena rada poveća za deset odsto. A od ministra je dobijeno obećanje da neće biti novih opterećenja za privredu.

- Smanjenje poreza ne bi trebalo da se vezuje samo za povećanje minimalne nadnice. Ukupni poreski teret bi svakako trebalo da se smanji, što bi trebalo da deluje povoljno na privatna ulaganja - smatra Gligorov.

Kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru koje će takođe biti početkom iduće godine, po mišljenju našeg sagovornika to je politički verovatno neizbežno, i moglo bi "da bude fiskalni problem ako bi privredni rast nastavio da razočarava".

- Bilo bi potrebno da povećanje plata dođe od ubrzanog rasta, što međutim nije slučaj. Ideja je suprotna, da se većim platama ubrza rast, što se u prošlosti bar nije pokazalo kao izvodivo - zaključuje za Vladimir Gligorov.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/analiza-ekonomiste-veci-minimalac-donosi-jednu-dobru-i-jednu-losu-vest-za-zaposlene/dny8ye3

I Banka Inteza blokirala prodaju „Dijamanta”

IZVOR: politika

Zbog duga od 15 miliona evra Privredni sud u Zrenjaninu doneo rešenje kojim se „Agrokoru” zabranjuje raspolaganje akcijama uljare.

Opširnije...

Zbog duga od 15 miliona evra Privredni sud u Zrenjaninu doneo rešenje kojim se „Agrokoru” zabranjuje raspolaganje akcijama uljare.

Osim ruske Sberbanke, svoja potraživanja pred srpskim sudovima pokušala je da zaštiti i italijanska Banka Inteza. To se vidi iz finansijskog izveštaja koji je potpisao privremeni upravnik „Agrokora ”Ante Ramljak. U skladu sa „leks Agrokorom”, Ramljak je dužan da javnosti polaže račune na mesečnom nivou.

U poslednjem finansijskom izveštaju, koji je objavljen pre nekoliko dana na sajtu ovog hrvatskog koncerna, navodi se da su u „Srbiji pokrenuti dodatni sporovi, izvršni postupci i privremene mere zabrane raspolaganja imovinom od strane Banke Inteze i banaka iz Sberbank grupe iz Slovenije i Hrvatske u pogledu vlasničkih udela u kompanijama u Srbiji”.

Kako „Politika” saznaje, reč je o kreditu od 15 miliona evra koji je Banka Inteza pozajmila „Dijamantu” iz Zrenjanina. „Agrokor” u ovoj kompaniji ima 96,15 odsto vlasništva.

Na Centralnom registru hartija od vrednosti navodi se da ovaj hrvatski koncern na osnovu rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu ima zabranu raspolaganja tim akcijama. Kako se dalje navodi, na taj način se obezbeđuje novčano potraživanje u iznosu od 15 miliona evra, sa pripadajućom kamatom. To znači da su Ramljaku, osim ruske Sberbanke, prodaju „Dijamanta” onemogućili i kreditori iz Banke Inteza. Jer, identično izvršno rešenje ima i Sberbanka, s tim što je dug „Dijamanta” prema ovoj ruskoj banci znatno veći i iznosi 100 miliona evra.

Ramljak u finansijskom izveštaju navodi da je privremena uprava podnela žalbu Privrednom sudu u Zrenjaninu na ovo rešenje koje je doneto još 7. juna ove godine.

Ramljak u svom izveštaju piše i da je 30. avgusta ove godine Privredni sud u Beogradu odbacio zahtev za priznavanje vanredne uprave u Srbiji. I na tu odluku prvostepenog suda, Ramljak priprema žalbu, može da se vidi iz finansijskog izveštaja.

„Postoje saznanja da su određena društva iz Sberbank grupe pokrenula dalje postupke u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini”, navodi se u ovom dokumentu. Upravi „Agrokora” do sada je dostavljen manji deo neophodnih dokumenata.

Pre dva dana oglasio se i Herman Gref, čelnik Sberbanke, koji je potvrdio da će na sudu tražiti da im „Agrokor” vrati dug. Gref slučaj ovog hrvatskog koncerna za ruske medije opisuje kao „prevaru bez presedana”.

Sberbanka planira da procesuira i revizora koji je potvrdio „Agrokorove” falsifikovane poslovne izveštaje skrivajući obaveze veće od jedne milijarde dolara, rekao je Gref novinarima.

„Što se tiče hrvatskog slučaja, ništa se ne menja. Imamo pravnu strategiju i ne mislimo da je ona na kratke staze. Naše su rezervacije (za „Agrokorov” dug) stopostotne pa smo spremni za dugotrajni parnični postupak i dovešćemo pred lice pravde sve osobe koje su tamo počinile očiglednu prevaru”, rekao je Gref.

Dodao je kako je već podneta krivična prijava protiv vlasnika i uprave „Agrokora” te da se nada kako će „odgovornosti privesti i revizorsku firmu koja je potvrdila lažno izveštavanje”.

On kaže da je za to nužno nekoliko pravnih koraka i dokumenata, za šta je potrebno određeno vreme te da su već učinjeni pravni koraci.

„Imamo velika potraživanja, kako u vezi sa shemom koju sprovodi hrvatska vlada, tako i prema menadžerima i revizorima same kompanije. Preko suda vratićemo naš novac, ali to može potrajati”, rekao je Gref.

Prema njegovim rečima, Sberbank ne namerava više da finansira „Agrokor”.

„Situacija je za nas krajnje netransparentna, to smo nekoliko puta istakli hrvatskoj vladi. Čudno je što hrvatska vlada podržava odsustvo netransparentnosti. U nedostatku transparentnosti, kada ne razumemo koliko je novca potrebno za firmu i kakav je kvalitet upravljačkog kadra, kada ne razumemo koliko se efikasno troši ovaj novac, ne želimo da učestvujemo u takvim procesima “, dodao je šef Sberbanke.

Gref je rekao da se Sberbanka u slučaju „Agrokor” prvi put suočava s tako velikom prevarom.

„Agrokorov” dug prema Sberbanci iznosi 1,1 milijardu evra, a proizlazi iz nekoliko zajmova, a u avgustu je Sberbanka u Hrvatskoj pokrenula kazneni postupak protiv osnivača i većinskog deoničara „Agrokora” Ivice Todorića.

Zanimljivo je da hrvatski mediji prenose da je i jedan američki fond tužio „Agrokor” sudu u Londonu.

Ramljak traži i da preduzeća u BiH pređu pod „leks Agrokor”

 Privremena uprava podnela je zahtev za priznanje postupka vanredne uprave u Bosni i Hercegovini, navodi se u finansijskom izveštaju „Agrokora. Ante Ramljak piše da je njegov zahtev osporila ruska Sberbanka. „Uprava koncerna očekuje dostavu prigovora Sberbanke pa će preduzeti korake za osporavanje tih prigovora”, piše u ovom dokumentu.

Sberbanka je uložila prigovor na zahtev za priznanje postupka vanredne uprave pred Sudom pravičnosti Visokog suda Engleske i Velsa, navodi se dalje. Odgovor vanredne uprave je podnet, a ročište je zakazano za kraj oktobra. Arbitražni postupci su prekinuti do donošenja odluke o ovom zahtevu, navodi se u finansijskom izveštaju „Agrokora”.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/388843/I-Banka-Inteza-blokirala-prodaju-Dijamanta

Simpo duguje od 500.000 do milion dinara dnevno

IZVOR: danas

Dugovanja iz prethodnog perioda i dalje opterećuju oporavak Simpa

Opširnije...

Dugovanja iz prethodnog perioda i dalje opterećuju oporavak Simpa

Finansijski oporavak Simpa kao i likvidnost u svakodnevnom poslovanju otežavaju krediti koje je ovo preduzeće i pre transformacije u akcionarsko društvo uzelo od domaćih i stranih banaka, a reč je o desetinama miliona evra i pregovori su u toku, rekao je generalni direktor ove fabrike nameštaja Slađan Disić.

- U protekle tri godine uspeli smo da vratimo preko četiri milijarde dinara kredita kao i obaveze za neisplaćene zarade, dugovanja prema gradu, EPS, a likvidnost je svakodnevno opterećena i dospevanjem sudskih presuda radnika, pa dnevno imamo obaveze između 500.000 i milion dinara - objasnio je aktuelno stanje prvi čovek Simpa.

- Uprkos tome u 2017. godini rast prodaje na domaćem tržištu zabeležio je 67 procenata, dok je izvoz porastao za pet procenata. Simpo je osvojio proizvodnju 72 nova proizvoda, a vraćamo se i na tržište EU. Procene za stabilno poslovanje odnose se na izvoz koji bi trebalo da bude na mesečnom nivou do 2,8 miliona evra, a on se sada sa upošljenošću kapaciteta od 80 procenata kreće od 1,7 do 2,5 miliona evra - kaže Disić.

- U Srbiji postoji 687 firmi koje se bave proizvodnjom nameštaja, a učešće naše firme kreće se oko 15 procenata, što narednih godina treba da povećamo. Dolazak Ikee je za nas dodatna provokacija za jači nastup na tržištu pa je u avgustu naša prodaja samo na teritoriji Beograda povećana za više od 30 procenata, a dobili smo i poslove za opremanje hotela u Hrvatskoj, Grčkoj i Crnoj Gori, a radićemo i na objektu u Republici Srpskoj - naveo je Disić, koji očekuje da početkom naredne godine izvozni poslovi prema aktuelnim ugovorima dosegnu i šest miliona evra. Od 2014. godine Simpo je transformisan u privredno akcionarsko društvo u kome država ima 35 odsto vlasništva, a akcije poseduje i 7.900 malih akcionara.

Spekulacije oko direktorove plate

- Kako se u nekim lokalnim medijima pojavila cifra o mojoj plati od čak 11.000 evra mesečno, ja javno kažem da je moja plata kao generalnog direktora 84.875 dinara i svaki radnik to može da proveri - pojasnio je direktor Simpa. Za oko 2.500 zaposlenih koji mesečno primaju u proseku oko 30.000 dinara bruto platni fond iznosi 85 miliona dinara.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=356258&title=Simpo+duguje+od+500.000+do+milion+dinara+dnevno

Minimalna cena rada u Srbiji biće povećana na 143 dinara

IZVOR: blic

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije dogovorili su se danas da minimalna cena rada bude povećana sa 130 na 143 dinara po satu, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Opširnije...

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije dogovorili su se danas da minimalna cena rada bude povećana sa 130 na 143 dinara po satu, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Atanacković je izjavio i da je poslodavcima obećano da se bruto plate neće povećavati, što praktično znači da će se naći način da se poveća neoporezivi deo plata.

- Ministar finansija Dušan Vujović je obećao da posle uvećanja minimalne zarade poslodavci neće imati veći trošak. On je objasnio da je nemoguće povećati minimalnu zaradu za više od 10 odsto jer bi to urušilo budžet za narednu godinu - naveo je Atanacković.

Sociojano-ekonomski savet je od devet jutros u Vladi Srbije pregovarao u o novoj minimalnoj ceni rada koja bi se isplaćivala od 2018. godine.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta su predsednici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.

Reprezentativni sindikati tražili su da minimalna cena rada po satu od iduće godine bude povećana sa 130 na 154 dinara, a uslov Unije poslodavaca je da istovremeno bude povećan neoprezivi deo zarade koji je sada 11.600 dinara.

Minimalna cena rada po satu od januara ove godine je povećana sa 121 dinar po satu na 130 dinara, a poslednjih pet godina za 15 dinara.

Minimalnu zaradu od 22.880 dinara u Srbiji prima oko 350.000 radnika.

Stojiljković: Povećanje minimalca nedovoljno, ali za sada jedino moguće

Reprezentativni sindikati u Srbiji su tražili da povećanje minimalne zarade po satu bude 18 odsto a pristali su na povišicu od 10 procenata jer je privreda u takvom stanju da poslodavci jedva mogu da isplaćuju i sadašnji minimalac, rekao je danas predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

- Daleko smo od toga da smo zadovoljni odlukom Socijalno-ekonomskog saveta da minimalna zarada po satu bude povećana sa 130 na 143 dinara po satu, ali smo je prihvatili jer je to jedino optimalno rešenje u ovom trenutku. Na jugu zemlje radnici ne dobijaju ni sadašnju minimalnu zaradu - kazao je Stojiljković agenciji Beta.

On je istakao da najsiromašniji građani održavaju fiskalnu stabilnost u Srbiji, a da se novac iz državne kase odliva kroz subvencije i koruptivne kanale.

- Povećanje minimalne zarade od 10 odsto ni blizu ne pokriva troškove minimalne potrošačke korpe, ali za sada je to jedino moguće rešenje. Navikli smo predstavnike korporativnog kapitala da zapošljavaju naše ljude za 200 do 300 evra - kazao je Stojiljković.

SES nije prihvatio Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

Socijalno ekonomski savet je na današnjoj sednici doneo odluku da ne prihvati Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti jer ima dosta majnkavosti i socijalni partneri nisu bili konsultovani, rekao je Tanjugu predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

On je kazao da sadašnji nacrt zakona nije prihvatljiv za sindikate, Uniju poslovaca Srbije i Ministartvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Stav SES-a je da je predloženi Nacrt neprihvatljiv i da bi trebalo iznova trebalo krenuti u njegovu izradu.

Kako je rekao, taj Nacrt zakona predviđa dodatne troškove i ima otvorena pitanja kada je reč o njegovoj primeni.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je juče da je važno da Zakon o rodnoj ravnopravnosti bude funkcionalan i u interesu svih građana, te dodao da su primedbe na Nacrt imali i sindikati i Unija poslodavaca.

Ministar nije želeo da govori o rokovima do kada bi "dorađen" predlog mogao da se nađe na vladi, a zatim i pred poslanicima.

- Ne bih licitirao sa datumima, važnije nam je da zakon bude funkcionalan, u interesu svih građana, a vreme... S obzirom da smo čekali ovoliko, dani nisu važni u ovom trenutku - rekao je Đorđević.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/minimalna-cena-rada-u-srbiji-bice-povecana-na-143-dinara/4gvbv42

Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju zadržana na nepromenjenom nivou

IZVOR: nbs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije, na sednici održanoj 7. septembra 2017. godine, odlučio je da stopu kontracikličnog ...

Opširnije...

Izvršni odbor Narodne banke Srbije, na sednici održanoj 7. septembra 2017. godine, odlučio je da stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju zadrži na nivou od nula odsto.

U okviru svoje nadležnosti da utvrđuje mere i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, a na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“, br. 103/2016), Narodna banka Srbije, na tromesečnom nivou, obračunava referentni pokazatelj na osnovu kojeg utvrđuje stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju.

Obračun referentnog pokazatelja zasniva se na odstupanju međusobnog odnosa kredita i bruto domaćeg proizvoda od njegovog dugoročnog trenda. Na osnovu podataka iz juna 2017. godine, učešće ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 75,5 odsto, dok je ocenjena vrednost jaza ovog učešća iznosila –14,7 procentnih poena. Ocenjen jaz učešća kredita u bruto domaćem proizvodu ukazuje na to da je trenutno učešće kredita u bruto domaćem proizvodu ispod svog dugoročnog trenda, odnosno da je finansijski ciklus u fazi u kojoj bi uvođenje stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala iznad nula odsto moglo biti ograničavajući faktor kreditne aktivnosti. Takođe, ocenjena vrednost jaza učešća kredita u bruto domaćem proizvodu ispod je referentne vrednosti od dva procentna poena i ukazuje na to da referentni pokazatelj za utvrđivanje stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala iznosi nula odsto. S obzirom na navedeno, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju zadrži na nepromenjenom nivou.

Dodatne informacije o kontracikličnom zaštitnom sloju kapitala i obrazloženje mogu se videti na internet prezentaciji Narodne banke Srbije, u delu Finansijska stabilnost, Zaštitni slojevi kapitala.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11871&konverzija=yes

Kretanje inflacije u avgustu

IZVOR: nbs

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u avgustu su potrošačke cene porasle za 0,2%. Mesečna inflacija je bila određena sezonskim rastom cena turističkih paket-aranžmana i svežeg mesa, ...

Opširnije...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u avgustu su potrošačke cene porasle za 0,2%. Mesečna inflacija je bila određena sezonskim rastom cena turističkih paket-aranžmana i svežeg mesa, dok je najveći negativni doprinos potekao od pada cena obuće i odeće i svežeg voća.

Međugodišnja inflacija je u avgustu snižena na 2,5%, dok je bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) takođe usporila i u avgustu je iznosila 1,5% međugodišnje.

Pad međugodišnje stope inflacije bio je očekivan i opredeljen kako tekućim kretanjem cena, tako i tzv. baznim efektom, odnosno kretanjem cena u istom periodu prethodne godine. Konkretno, mesečna inflacija je u avgustu 2016. iznosila 0,9%, u najvećoj meri kao posledica poskupljenja mesa, koje je bilo više od sezonski uobičajenog. S obzirom na to da se takva poskupljenja, očekivano, nisu ponovila, u avgustu ove godine ostvaren je manji mesečni rast cena, što se odrazilo i na sniženje međugodišnje stope inflacije. Pomenuti bazni efekat odraziće se i na međugodišnju inflaciju u septembru, koja bi trebalo da se vrati na nivo oko srednje vrednosti cilja. Nakon toga, prema proceni Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11869&konverzija=yes

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory