Prijava

Registracija korisnika
AERO 895 0,56% AIKB 1.707 -3,12% ENHL 1.100 0,00% FITO 2.541 0,55% GFOM 370 42,31% IMLK 5.889 0,44% IMPL 1.550 0,00% JESV 4.000 0,00% KMBN 1.450 0,62% KOPB 1.460 4,29% LSTA 410 0,00% NASP 800 15,94% NIIS 647 -0,15% RTAR 700 0,00% RUDO 150 0,00% SJPT 818 -0,37% STAK 1.000 0,00% TIGR 95 5,56% TLVC 2.800 0,00% VZAS 349 1,75%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    118.20

    6.64

    5.95%

    BELEX15

    608.08

    -0.06

    -0.01%

    BELEXLINE

    1,309.24

    -0.22

    -0.02%

    SRX

    174.76

    0.52

    0.30%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,716.02

    0.00

    0.00%

    MBI10

    1,732.19

    -1.64

    -0.09%

    MONEX20

    10,855.49

    -2.89

    -0.03%

    SASX-10

    696.58

    11.61

    1.69%

    SBITOP

    703.66

    -0.17

    -0.02%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    17,828.29

    -23.22

    -0.13%

    SPX

    2,090.10

    -0.44

    -0.02%

    FTSE100

    6,265.65

    2.80

    0.04%

    DAX

    10,272.71

    67.50

    0.66%

    NIKKEI

    16,834.84

    62.38

    0.37%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,221.00

    -8.00

    -0.65%

    SILVER

    16.28

    -0.18

    -1.09%

    COPPER

    2.11

    0.00

    0.00%

    OIL

    49.15

    -0.72

    -1.44%

    CORN

    408.00

    2.75

    0.68%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.27

    0.24

    0.20%

    RSD/CHF

    111.33

    0.18

    0.16%

    RSD/USD

    110.19

    0.20

    0.18%

    EUR/USD

    1.12

    0.00

    0.02%

    EUR/CHF

    1.11

    0.00

    0.04%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    IMLK

    5,889

    418

    0.44%

    2,461,536

    ENHL

    1,100

    794

    0.00%

    873,460

    NIIS

    647

    1,266

    -0.15%

    819,074

    KMBN

    1,450

    500

    0.62%

    725,000

    TLVC

    2,800

    202

    0.00%

    565,600

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    GFOM

    370

    710

    42.31%

    262,700

    NASP

    800

    47

    15.94%

    37,600

    TIGR

    95

    187

    5.56%

    17,765

    KOPB

    1,460

    8

    4.29%

    11,680

    VZAS

    349

    10

    1.75%

    3,490

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AIKB

    1,707

    98

    -3.12%

    167,320

    SJPT

    818

    68

    -0.37%

    55,654

    NIIS

    647

    1,266

    -0.15%

    819,074

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    10Y eur

    125,000

    0.00%

    4.20%

    53W eur

    50,000

    100.00%

    0.89%

    2Y eur

    100,000

    57.50%

    1.40%

    5Y eur

    75,000

    100.00%

    3.45%

    6M rsd

    300,000

    96.46%

    3.25%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcija desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na aukciji desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 25. maja 2016. godine, ponuđen obim emisije iznosio je ...

Opširnije...

Na aukciji desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 25. maja 2016. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 125.000.000 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 119.997.000 evra, odnosno 96,00 odsto obima emisije. Realizovano je 119.997 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 119.997.000 evra, što predstavlja 96,00 odsto obima emisije.

Primanje po osnovu zaduživanja, koje je obezbedjeno na današnjoj aukciji državnih hartija od vrednosti Republike Srbije koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga koje dospevaju u maju i junu 2016. godine.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,20 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 27. maja 2026. godine. Datum dospeća kupona (3,50% godišnje) je 27. maj.

Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti niža je za 0,20 procentna poena u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane decembra 2015. godine.

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

FCA i dalje vodi na listi izvoznika

IZVOR: TANJUG

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prva četiri meseca ove godine iznosila je 1,25 milijardi evra, a najveći izvoznik iz Srbije i dalje je kragujevačka kompanija "Fijat Krajsler Automobili ...

Opširnije...

BEOGRAD - Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prva četiri meseca ove godine iznosila je 1,25 milijardi evra, a najveći izvoznik iz Srbije i dalje je kragujevačka kompanija "Fijat Krajsler Automobili Srbija" (FCA), a slede je Tigar Tajers iz Pirota i smederevska Železara, objavilo je Ministarstvo finansija.

U prva četiri  meseca, FCA Srbija, na listi 15 najvećih izvoznika, ubedljivo prednjači sa izvozom od 427, 8 miliona evra,  dok je drugoplasirani Tigar Tajers ostvario 112, 2 miliona, a Železara Smederevo izvoz od 80 miliona evra.

Na cetvrtom mestu, u istom periodu našla se niška kompanija Filip Moris, sa izvozom od 71,6 milion evra, a sledi je HIP Petrohemija sa četvoromesečnim izvozom u vrednosti od  57, 6 miliona evra.

Naftna industrija Srbije iz Novog Sada, u prva četiri meseca ostvarila je izvoz od 57,3 miliona evra cime se plasirala na šesto mesto najvećih izvoznika u Srbiji, a sledi je Tetra Pak production iz Beograda sa izvozom od 54, 9 milion evra.

Osmi je Jugoimportu-SDPR sa ostvarenim izvozom od 53,3 miliona evra, a zatim MK group sa 53 miliona.

Na desetom mestu je Jura korporejšn iz Rače sa izvozom od 51, 5  miliona evra, koju prati kompanija Gorenje koja je u istom periodu ostvarila izvoz od 50, 8 miliona evra.

Na 12. mestu je Leoni vajering sistem iz Prokuplja sa izvozom od 48 miliona evra, a na 13. Viktorija grupa sa ostvarenim izvozom u prva četiri meseca od 47,9 miliona evra.

Pretposlednje mesto pripalo je Hemofarmu iz Vršca sa izvozom od 47, 5 miliona evra, a poslednje, 15. Društvu za trgovinu Robert Boš Beograd čiji je izvoz  42,1 miliona. 

Ministarstvo finansija objavilo je listu 15 najvećih izvoznika pozivajući se na podatke Uprave carina.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248540

Grčke banke najverovatnije mete za Erste

IZVOR: DANAS

Ocena da bi austrijska banka koja je ove u 2015. po prvi put ušla u prvih 10 banaka u Srbiji, mogla da preuzme nekog od bolje rangiranih "igrača" na ovdašnjem tržištu, znatno sužava krug potencijalnih kandidata.

Opširnije...

Ocena da bi austrijska banka koja je ove u 2015. po prvi put ušla u prvih 10 banaka u Srbiji, mogla da preuzme nekog od bolje rangiranih "igrača" na ovdašnjem tržištu, znatno sužava krug potencijalnih kandidata. Ako se izuzmu Inteza, Unikredit, Sosijete ženeral, Rajfajzen i AIK, kao moguće kupovine ostaju samo Komercijalna, Poštanska, Eurobank i Vojvođanska banka.

Beograd - Erste banka bi uskoro mogla da kupi nekog od svojih većih konkurenata, izjavio je nedavno prvi čovek te banke Slavko Carić. Time je postalo očigledno da će se rokade i ukrupnjavanje bankarskog sektora Srbije nastaviti bržim tempom nego što se očekivalo. Iako Carić nije naveo na koju banku konkretno misli, ipak je precizirao da ga zanima "makar malo veća banka od nas".

Takvih banaka nema mnogo. Erste je prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, deseta banka po visini bilansne aktive u državi i kraj 2015. godine je bio prvi put da je ušla u društvo najvećih, postigavši tržišni udeo od 3,85 odsto. Dakle, teorijske "mete" su samo Inteza, Komercijalna, Unikredit, Rajfajzen, Sosijete ženeral, AIK, Eurobank, Poštanska štedionica i Vojvođanska banka.

U tom društvu neke banke se mogu odmah odbaciti. Inteza i Unikredit nikako nisu na prodaju, Rajfajzen je ranije imao problema na nivou grupe pa se sa nekih tržišta i povukao, ali to nije slučaj u Srbiji gde posluje sasvim dobro. Sosijete ženeral takođe nije na prodaju, AIK banka je u vlasništvu Miodraga Kostića, koji ako išta, ono želi da proširi svoj bankarski biznis (upravo je u postupku kupovine slovenačke Gorenjske banke), a ne da ga smanjuje, pa nije verovatno da će uskoro prodavati AIK, iako je u dužem vremenskom rasponu, i to sasvim moguće.

To ostavlja Komercijalnu, Eurobanku, Poštansku i Vojvođansku.

"Strategija Erste banke kao grupacije je da bude jedna od prve tri banke u svakoj zemlji u kojoj posluje, pa je to cilj i u Srbiji. Ako neka od većih banaka bude na prodaju, možda budemo zainteresovani", rekao je Carić za B92.

Jedina od tih većih za koju se zna da će biti na prodaju jeste Komercijalna banka. Ali, ona nije "malo veća", već 3,3 puta veća banka od Erste i trenutno je druga po veličini u Srbiji. Ako bi Erste ipak kupio Komercijalnu, objedinjena banka bi bila nadomak toga da prestigne Intezu, koja je trenutno prva banka u Srbiji po visini bilansne aktive. Time bi svakako bio ispunjen cilj da Erste uđe u "top 3" na ovom tržištu. Iako bi iz domaće perspektive delovalo da je u toj transakciji miš pojeo slona, takva transakcija zapravo ne bi bila nikakav preveliki zalogaj za ovu banku. Dovoljno je reći da je međunarodna Erste grupa samo u prva tri meseca ove godine zaradila 275 miliona evra, što je više od ukupne godišnje zarade svih banaka u Srbiji koje su u 2015. imale profit.

S druge strane, ovakva kupovina bi učinila da Ersteov srpski ogranak praktično bude pripojen Komercijalnoj, a ne obratno. Uz to, u bankarskim krugovima se kao najizgledniji kupac za Komercijalnu, pominje Unikredit banka, koja bi ovim spajanjem postala ubedljivo najveća finansijska institucija u Srbiji. Unikredit se do sada nije javno oglašavao po pitanju svoje moguće zainteresovanosti za ovu transakciju.

Ako se izostavi Komercijalna, Ersteu kao opcije ostaju Poštanska, Eurobank i Vojvođanska. Sve tri banke su prilično jednake veličine i zauzimaju od četiri do 4,6 odsto tržišnog udela. Ni sa jednom od njih Erste ne bi ušao među tri najveće banke u Srbiji, ali bi u jednom potezu duplirao svoju veličinu i vrlo verovatno skočio sa desetog na četvrto mesto.

Poštanska trenutno nije na prodaju i teško da će u skorije vreme biti privatizovana, mada će u daljoj perspektivi gotovo sigurno promeniti vlasnika. Ova banka je u poslednjih par godina preuzela kredite i depozite više ugašenih državnih banaka, a NBS je nedavno konstatovala skoro 10 odsto manju kapitalnu adekvatnost od one koju je banka sama iskazivala. Čak i kad bi Poštanska bila stavljena na prodaju, pitanje je koji bi kupac pristao i ako bi - po kojoj ceni, da uđe zagazi u takvo minsko polje pre nego što bude raščišćeno.

To ostavlja Vojvođansku i Eurobanku. Prva ima skoro četiri, a druga 4,6 procenata tržišnog učešća i obe imaju grčke vlasnike (NBG grupa je vlasnik Vojvođanske). To ih, usled kontinuirane krize na matičnom tržištu čini daleko verovatnijom metom u odnosu na druge banke. I jedna i druga grupa su u dosadašnjem postupku restrukturiranja bile prinuđene da prodaju delove svojih operacija i obe imaju vrlo visok stepen problematičnih kredita (NPL) od 30 do 40 odsto na nivou grupe i na matičnim tržištima.

U Srbiji nijedna od ove dve banke ne posluje briljantno, s tim što je Eurobanka u 2015. uspela da zabeleži profit od oko tri milijarde dinara, čime je pokrila gubitak iz 2014. od 2,7 milijardi.

Vojvođanska je poslovala skoro na nuli u 2015, ostvarivši neto dobit od 34,5 miliona dinara ili manje od 300.000 evra, što je 4,5 puta manja zarada od one koju je postigla u 2014. godini.

Dijagnostičke studije NBS su kod obe banke pokazale dobru kapitalnu adekvatnost, ali pošto centralna banka nije objavila rezultate analize problematičnih kredita na nivou banaka, nema podataka o tome kakav je zapravo kvalitet aktive ove dve banke u Srbiji.

Na to da je Erste zainteresovana da kupi upravo neku od banaka srednje veličine, moglo bi da ukaže i to što je početkom 2013. želela da preuzme Hipo alpe adrija banku. U to vreme, Erste je bila 12. banka u Srbiji sa 2,8 odsto tržišnog udela, dok je Hipo bio sedmi sa 5,9 odsto. Eurobanka je tada takođe imala 5,9 odsto udela, dok je Vojvođanska stajala na 3,6 odsto. Hipo banka je danas manja od Erstea i ima tržišni udeo od 3,3 odsto.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/grcke_banke_najverovatnije_mete_za_erste_.4.html?news_id=321207

Javni dug pao u aprilu na 24,25 mlrd evra i 71,3 odsto BDP-a

IZVOR: TANJUG

Javni dug Srbije iznosio je na kraju aprila ove godine 24,25 milijardi evra, što je 71,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, prema najnovijim makroekonomskim pokazateljima ...

Opširnije...

BEOGRAD - Javni dug Srbije iznosio je na kraju aprila ove godine 24,25 milijardi evra, što je 71,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, prema najnovijim makroekonomskim pokazateljima Ministarstva finansija.

Aprilski iznos javnog duga je niži za oko 190 miliona evra u odnosu na mart, kada je težio 24,44 milijarde evra i imao udeo u BDP-u od 72 procenta, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Javni dug u aprilu niži je u odnosu na februar za gotovo 600 miliona evra, a u poređenju sa januarom za oko 560 miliona.

U drugom ovogodišnjem mesecu je iznosio 24,85 milijardi evra (73,6 odsto BDP-a), a u januaru 24,82 milijarde (73,4 odsto BDP-a).

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248537

Deficit budžeta u prva četiri meseca 13,1 milijarda dinara

IZVOR: TANJUG

Deficit budžeta Republike u prva četiri meseca ove godine iznosio je 13,1 milijardu dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Opširnije...

BEOGRAD - Deficit budžeta Republike u prva četiri meseca ove godine iznosio je 13,1 milijardu dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Prema široj definiciji, navode iz ministarstva, koja u rashode uključuje i projektne zajmove koji nisu deo budžeta ali pripadaju nivou Republike, deficit u periodu januara - april iznosi 22,6 milijardi.

U istom periodu, kapitalni rashodi finansirani iz projektnih zajmova veći su za 6,1 milijardu, u odnosu na isti period prethodne godine.

Samo u aprilu, ostvareni su prihodi u iznosu od 85,9 milijardi dinara, rashodi su iznosili 90,1 milijardi, a deficit 4,2 milijarde dinara.

Poreski prihodi iznosili su 75,9 milijardi dinara. Ministarstvo podseća da se u aprilu uplaćuju tromesečne obaveze po osnovu PDV-a tako da najveći deo poreskih prihoda čini ova poreska kategorija. Po tom osnovu je naplaćeno 43,4 milijarde dinara.

Prihod od akciza iznosio je 19,9 milijardi dinara i ima rastući trend, piše u saopštenju, uz opasku da slabe efekti formiranja zaliha akciznih proizvoda i da se proizvodnja i uvoz ovih proizvoda vraćaju u normalan tok. 

Preostali poreski prihodi su, kako je navedeno, naplaćeni u skladu sa očekivanjima. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 9,5 milijardi dinara, a po osnovu donacija je uplaćeno 0,5 milijardi.

Najveće stavke na rashodnoj strani bili su rashodi za zaposlene, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja  (Fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) i otplata kamata. 

Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,8 milijardi. Transferi OOSO iznosili su 20,8 milijardi, od čega je transfer PIO fondu iznosio 18,2 milijarde dinara. 

Isplata poljoprivrednih subvencija i podsticajnih sredstava za recikliranje najviše su doprineli rastu subvencija, dok je nabavka obaveznih rezervi nafte glavni faktor visokih kapitalnih izdataka u ovom mesecu.

Ministarstvo finansija navodi da je na nivou opšte države u prva cetiri meseca zabeležen deficit iznosu od 26,7 milijardi dinara. 

Posmatrano po nivoima opšte države, suficit AP Vojvodina iznosio je 0,1 milijardu dinara, a zbirni suficit lokalnih samouprava 2,9 milijardi.

PIO fond je zabeležio deficit u iznosu od 5,2 milijardi dinara, s obzirom na značajan depozit iz prethodne godine kojim raspolaže. 

Fond SOVO je u deficitu od 0,3 milijarde, a Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su zabeležili suficite u iznosu od 0,5 i 3,7 milijarde dinara, respektivno.

Suficit RFZO je posledica dinamike isplata plata, objašnjenje je resornog ministarstva, pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola mesečne zarade.  

Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit iznosio 5,7 milijardi dinara.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248536

"Apple" kupuje "Time Warner" - Razmatra se i akvizicija "Netflixa"

IZVOR: ekapija

Kompanija "Apple" planira kupovinu kablovske televizije "Time Warner", ali razmatra i akviziciju "Netflixa". Nova investicija Tima Kuka mogla bi da ...

Opširnije...

Kompanija "Apple" planira kupovinu kablovske televizije "Time Warner", ali razmatra i akviziciju "Netflixa". Nova investicija Tima Kuka mogla bi da promeni način gledanja televizije.

"Apple" je predložio ovu ideju na sastanku predstavnika kompanije još prošle godine, međutim, ideja se do sada nije realizovala. Sada list "Tajm", pozivajući se na neimenovane izvore, tvrdi da su pregovori odmakli pošto su se u razgovor uključili šef "Apple"-a Tim Kuk i direktor "Time Warnera" Džef Bevkes. List podseća da su oni blisko sarađivali na mnogim projektima.

Takođe, pozivajući se na izjave bankara koji savetuju "Apple", list navodi da kompaniji trenutno možda može biti zanimljivija kupovina neke streaming mreže, kao što je američki online video servis "Netflix".

Nakon ovih spekulacija, akcije "Netflixa" porasle su 4%, dok su akcije "Time Warnera" skočile 2%. Kod "Apple"-a nisu zabeležene značajne promene. Ipak, iz kompanija se nisu oglašavali ovim povodom.

"Apple" bi za "Netflix" trebalo da izdvoji oko 40 mlrd USD, koliko trenutno vredi kompanija. "Time Warner", s druge strane, koštao bi "Apple" ukupno 80 mlrd USD.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1449935/Apple-kupuje-Time-Warner-Razmatra-se-i-akvizicija-Netflixa

Nafta i Grci podigli optimizam na svetskim berzama

IZVOR: TANJUG

Globalni optimizam danas je podigao indekse na svetskim berzama, nakon što je nafta probila psihološki nivo od 50 dolara za barel, a Grčka postigla dogovor sa kreditorima o deblokadi paketa pomoći.

Opširnije...

LONDON/NJUJORK - Globalni optimizam danas je podigao indekse na svetskim berzama, nakon što je nafta probila psihološki nivo od 50 dolara za barel, a Grčka postigla dogovor sa kreditorima o deblokadi paketa pomoći.

Londonski indeks akcija FTSE 100 je u popodnevnim časovima porastao za 0,02 odsto, na 6.264,35 poena, frankfurtski DAX 30 za 0,6 odsto, na 10.269,87 poena, a pariski KAK 40 za 0,5 odsto, na 4.505,86 poena, prenosi agencija Frans pres.

Berzanski indeksi na Volstritu su, takođe, nastavili da rastu treći dan zaredom, pošto je američka nafta WTI probila nivo od 50 dolara za barel prvi put u 2016. godini.

Pet minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons je porastao za 0,1 odsto, a u istom procentu su porasli i širi S&P i tehnološki indeks Nasdak.

Na valutnim berzama, evro je ojačao na 1,1208 dolara sa jučerašnjih 1,1154 dolara, dok je dolar oslabio na 109,72 jena sa 110,21 jena.

Slabiji dolar je pružio izvestan podstrek većini sirovina, jer čini da sirovine izražene u dolarima budu jeftinije za kupce koji koriste jače valute, što stimuliše tražnju i podiže cene nafte.

Skok cena nafte je uvećao profite, prihode i vrednost akcija energetskih kompanija, a efekte toga su najpre osetile azijske berze.

Tržišta su, kako navodi AFP, trenutno fokusirana na dvodnevni samit lidera G7 koji je danas počeo u Japanu.

Tokijski indeks Nikei je danas porastao za 0,09 odsto, Šangajski kompozitni za 0,3 odsto, a honkonški Hang Seng za 0,1 odsto.

 

LONDON/NJUJORK, 26. maja (Tanjug) - Globalni optimizam danas je podigao indekse na svetskim berzama, nakon što je nafta probila psihološki nivo od 50 dolara za barel, a Grčka postigla dogovor sa kreditorima o deblokadi paketa pomoći.

Londonski indeks akcija FTSE 100 je u popodnevnim časovima porastao za 0,02 odsto, na 6.264,35 poena, frankfurtski DAX 30 za 0,6 odsto, na 10.269,87 poena, a pariski KAK 40 za 0,5 odsto, na 4.505,86 poena, prenosi agencija Frans pres.

Berzanski indeksi na Volstritu su, takođe, nastavili da rastu treći dan zaredom, pošto je američka nafta WTI probila nivo od 50 dolara za barel prvi put u 2016. godini.

Pet minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons je porastao za 0,1 odsto, a u istom procentu su porasli i širi S&P i tehnološki indeks Nasdak.

Na valutnim berzama, evro je ojačao na 1,1208 dolara sa jučerašnjih 1,1154 dolara, dok je dolar oslabio na 109,72 jena sa 110,21 jena.

Slabiji dolar je pružio izvestan podstrek većini sirovina, jer čini da sirovine izražene u dolarima budu jeftinije za kupce koji koriste jače valute, što stimuliše tražnju i podiže cene nafte.

Skok cena nafte je uvećao profite, prihode i vrednost akcija energetskih kompanija, a efekte toga su najpre osetile azijske berze.

Tržišta su, kako navodi AFP, trenutno fokusirana na dvodnevni samit lidera G7 koji je danas počeo u Japanu.

Tokijski indeks Nikei je danas porastao za 0,09 odsto, Šangajski kompozitni za 0,3 odsto, a honkonški Hang Seng za 0,1 odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248522

Norvežani očekuju pad ulaganja u naftnom sektoru i u 2017.

IZVOR: TANJUG

Investicije u naftnoj industriji Norveške, koja je jedna od ključnih pokretača ekonomije te nordijske zemlje, pašće u 2017. treću godinu zaredom, jer kompanije još uvek ...

Opširnije...

OSLO - Investicije u naftnoj industriji Norveške, koja je jedna od ključnih pokretača ekonomije te nordijske zemlje, pašće u 2017. treću godinu zaredom, jer kompanije još uvek osećaju efekte niskih cena nafte, saopštila je danas norveška statistička služba.

Prema rezultatima ankete sprovedene među naftnim kompanijama, za narednu godinu su planirana ulaganja od 153,2 milijarde kruna (16,5 milijardi evra), što je za 7,6 odsto manje u odnosu na 165,9 milijardi kruna očekivanih u ovoj godini, prenosi agencija Frans pres.

Najnoviji podaci, međutim, sugerišu da stopa pada ulaganja usporava, budući da je za ovu godinu prognoziran pad od 14,8 odsto.

Od decembra 2014. godine, norveška centralna banka je snizila referentnu kamatnu stopu četiri puta, u nastojanju da podstakne rast nacionalne ekonomije koja je bila teško pogođena padom cena nafte.

Posle 15 godina solidnog rasta, podržanog rastućim cenama nafte i gasa, norveška ekonomija je evidentirala ubrzani pad.

Za ovu godinu, norveška vlada očekuje rast BDP-a od tek jedan osto, dok stopa nezaposlenosti od 4,6 odsto predstavlja najvišu stopu nezaposlenosti za poslednjih deset godina.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248511

Majkrosoft otpušta 1.850 radnika, najviše u Finskoj

IZVOR: TANJUG

Američka softverska kompanija Majkrosoft najavila je danas da će ukinuti 1.850 radnih mesta u odeljenju za proizvodnju smartfona, od čega najveći broj u Finskoj, što će umanjiti bilans za oko 950 miliona dolara.

Opširnije...

NJUJORK - Američka softverska kompanija Majkrosoft najavila je  danas da će ukinuti 1.850 radnih mesta u odeljenju za proizvodnju smartfona, od čega najveći broj u Finskoj, što će umanjiti bilans za oko 950 miliona dolara.

To je, prema ocenama finskog sindikata, kraj Majkrosoftovog poslovanja sa proizvodnjom smartfona, koje je američka kompanija preuzela od finske Nokije, prenosi agencija Frans pres.

Američka kompanija, koja je 2014. godine ušla u posao proizvodnje smartfona preuzimanjem Nokijinog odeljenja za proizvodnju mobilnih uređaja, saopštila je da će reorganizovati svoj sektor za proizvodnju smartfona i zatvoriti centar za istraživanje i razvoj u finskom gradu Tampereu, prenosi agencija Rojters.

Iz Majkrosofta su poručili da će nastaviti sa razvojem platforme "vindouz 10" za mobilne telefone i da će podržati proizvodnju smartfona "lumija".

Ranije ovog meseca, Majkrosoft je najavio prodaju svog odeljenja za proizvodnju mobilnih uređaja za 350 miliona dolara.

Naime, kada je to poslovanje kupovao od Nokije, Majkrosoft je za njegovo preuzimanje platio 7,2 milijarde dolara, ali nije uspeo da napravi zaokret u poslovanju i prošle godine je najavio otpis u iznosu od 7,5 milijardi dolara i otpuštanje 7.800 radnika, navodi britanska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248298

EU uslovno odobrila spajanje kompanija "InBev" i "SABMiller"

IZVOR: ekapija ; seebiz

Najveći svetski proizvođač piva "Anheuser-Busch InBev" dobio je odobrenje EU regulatora za 100 mlrd USD vredno preuzimanje kompanije "SABMiller", pod uslovom da proda gotovo celo ...

Opširnije...

Najveći svetski proizvođač piva "Anheuser-Busch InBev" dobio je odobrenje EU regulatora za 100 mlrd USD vredno preuzimanje kompanije "SABMiller", pod uslovom da proda gotovo celo "SABMillerovo" evropsko poslovanje.

Reuters je još prošle nedelje objavio da će "AB InBevovi" ustupci vezani za prodaju znatnog dela imovine osigurati zeleno svetlo EU za jedno od najvećih korporativnih preuzimanja u istoriji. "AB InBev" je već pristao da proda "SABMillerove" brendove piva "Peroni", "Grolsch" i "Meantime" japanskoj grupi "Asahi Group Holdings" te istočnoevropsku imovinu.

Tim preuzimanjem ta će kompanija sa sedištem u Belgiji steći trećinu svetskog tržišta piva te prodavati dvostruko više piva od konkurenta "Heinekena".

Evropska komisija saopštila je da Evropljani svake godine kupe piva u vrednosti oko 125 mlrd EUR, te da bi čak i relativno mali porast cena uzrokovao znatnu štetu za potrošače.

- Stoga je vrlo važno da se "AB InBev"-im preuzimanjem "SABMillera" ne smanji konkurencija na evropskom tržištu piva - rekla je evropska poverenica za zaštitu tržišne konferencije Margareta Vestager u saopštenju.

Dogovor još moraju da odobre regulatorne vlasti SAD-a i Kine, dok su australijske i Južnoafričke republike već dale svoj blagoslov.

Proizvođač piva marke "Budweiser", "Corona" i "Stella Artois" želi da ojača svoju prisutnost u Latinskoj Americi i Africi kako bi neutralizovao slabosti na tržištima poput SAD-a, gde raste popularnost craft piva i koktela na uštrb piva.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1448014/EU-uslovno-odobrila-spajanje-kompanija-InBev-i-SABMiller

http://rs.seebiz.eu/eu-uvjetno-odobrio-spajanje-inbeva-i-sabmillera/ar-136317/

APR: Poboljšani privredni tokovi u 2015.

IZVOR: TANJUG

Proteklu godinu obeležili su poboljšani privredni tokovi, što pokazuju podaci o pozitivnom poslovanju privrednih društava koja su, takođe, blago povećala i broj zaposlenih, rečeno je danas u Agenciji za ...

Opširnije...

BEOGRAD - Proteklu godinu obeležili su poboljšani privredni tokovi, što pokazuju podaci o pozitivnom poslovanju privrednih društava koja su, takođe, blago povećala i broj zaposlenih, rečeno je danas u Agenciji za privredne registre (APR). 

Registrator u registru finansijskih izveštaja u APR Ružica Stamenković rekla je na predstavljanju Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2015. godinu da su u protekloj godini privredna društva na ukupnom nivou poslovala sa pozitivnim neto finansijskim rezultatom tako da je njihov dobitak iskazan u iznosu od 143, 8 mlrd dinara.

Time je kako je dodala, nadmašen gubitak ostvaren prethodne, odnosno 2014. godine (132,6 milijardi).

Ukupan neto dobitak iskazan na nivou svih privrednih društava od 466,7 milijardi dinara za 14,6 odsto je veći od prošlogodišnjeg, dok je neto gubitak u izosu od 322,9 milijardi dinara snmanjen za dve petine.

Privredna društva su nakon više godišnje tendencije smanjivanja broja zaposlenih započete 2009. godine blago ojačala radne resurse, rečeno je na konferenciji.

Ukupan broj zaposlenih u privrednim društvima bio je za 21.360 veći nego 2014. godine, pa su ona zapošljavala ukupno 992.531 radnika.

Povećanje zaposlenosti bilo je najizraženije kod društava koja su zapošljavala od 51 do 250 zaposlenih i od šest do 10 zaposlenih, dok je povećanje zaposlenosti kod društava koja su imala od 11 do 60 radnika bilo neznatno manje.

Najintenzivniji porast broja zaposlenih obeležio je privredna društva u Topličkoj oblasti, gde je broj radnika povećan skoro za trećinu (oko 1.553 radnika).

Stamenković je dodala da su javna preduzeća u 2015. beležila značajno bolje rezultate tako da su ukupno iskazala 8,4 milijardi dinara dobitka za razliku od 2014. godine kada je njihov negativan neto finansijski rezultat iznosio 44,0 milijardi dinara.

U njima je i broj zaposlenih smanjen za 739, dodala je Stamenković.

Stamenković je dodala da je ukupan poslovni ambijent u Srbiji tokom protekle godine poprimio znatno pozitivnije obrise i da je domaća ekonomija počela posetepeno da oživljava.

Blaga relaksacija ukupnog privrednog okruženja evidentna je i u poslovanju pravnih lica i preduzetnika, rečeno je na konferenciji.

Finasijski izveštaji za 2015. godinu morali su biti dostavljeni u elektronskoj formi, podsetila je Stamenković i dodala da još oko 30.000 pravnih lica treba da dostavi izveštaje do kraja juna.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248246

Tabaković: Očekujemo rast BDP od 2,5 odsto ove godine

IZVOR: DANAS

Beograd - Narodna banka Srbije podigla je procenu privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 2,3 do 2,5 odsto, sa prethodnih 1,8 odsto, izjavila je juče guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Opširnije...

Beograd - Narodna banka Srbije podigla je procenu privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 2,3 do 2,5 odsto, sa prethodnih 1,8 odsto, izjavila je juče guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. Kako je dodala, centralna banka veruje da će rast BDP-a biti bliži gornjoj cifri nego donjoj, a moguće je da će biti čak i viši od toga.

Glavni uzročnik rasta trebalo bi da bude jak izvoz. U prvom tromesečju međugodišnji rast izvoza bio je 13,4 odsto, što je "izuzetno snažan rast", a istovremeno se i potrošnja oporavlja brže od očekivanog.

- U odnosu na februar, očigledan je rast ekonomskog oporavka Srbije i to na dugoročno održivoj osnovi. Očekujemo da će se rast zasnivati na izvozno orijentisanim sektorima, što garantuje stabilnost - rekla je Tabaković.

NBS je promenila i druga očekivanja, pa da sada procenjuje da će inflacija ostati niska tokom cele godine i da će u ciljani inflacioni koridor od 2,5 do 5,5 odsto ući tek početkom 2017. godine, kada će se stabilizovati na nivou od oko tri odsto godišnje. NBS je prethodno smatrala da će inflacija dostići 2,5 odsto već na kraju ove godine.

Sada, međutim, centralna banka procenjuje da će do kraja 2016. inflacija biti od 1,8 do 2,2 odsto, pri čemu će veća cifra biti dostignuta ako bude poskupljenja struje, a niža ako to poskupljenje izostane.

Ovakva procena slabije inflacije centralne banke je uzela u obzir aktuelni rast cena nafte, iako je taj rast bio jači nego što je NBS prethodno verovala da će biti. Inflacija je u aprilu bila samo 0,4 odsto i Tabakovićeva napominje da je to najniži nivo koji će biti zabeležen ove godine.

Fiskalni deficit je u prvom tromesečju smanjen za četvrtinu u odnosu na isti period prošle godine i sada iznosi 1,7 odsto, dok je deficit platnog bilansa prepolovljen i u potpunosti je pokriven direktnim stranim investicijama.

Te strane investicije su, inače, pale za tri odsto u prvom kvartalu i iznele su 330 miliona evra, ali u NBS naglašavaju da je to čak i bolji rezultat od očekivanog. Naime, kako je objasnila Tabaković, zbog izuzetno visokih doznaka u 2015. godini, strane direktne investicije su tada iznele vrlo visokih 1,8 milijardi evra, zbog čega NBS sada očekuje da će sa vraćanjem doznaka na regularan nivo, SDI u 2016. biti oko 1,6 milijarde evra (deo doznaka je namenjen investiranju). Kada se tako posmatra, pad od samo tri odsto u prvom tromesečju je zapravo manji nego što je NBS očekivala.

Tabakovićeva se pohvalila i visokim neto deviznim rezervama koje iznose 7,8 milijardi evra (pri čemu su ukupne rezerve, koje uključuju i novac koji mora da bude vraćen bankama, 9,3 milijardi).

- Glavna briga NBS u sledećem periodu će biti da stimuliše dalji privredni rast - zaključila je Jorgovanka Tabaković.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/tabakovic_ocekujemo_rast_bdp_od_25_odsto_ove_godine.4.html?news_id=321079

Prosečna neto plata u aprilu 49.249 dinara, veća 7,0 odsto

IZVOR: TANJUG

Prosečna neto plata isplaćena u aprilu u Srbiji iznosi 49.249 dinara, i nominalno je veća za 7,4 a realno za 7,0 odsto u odnosu na mart 2016, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Opširnije...

BEOGRAD - Prosečna neto plata isplaćena u aprilu u Srbiji iznosi 49.249 dinara, i nominalno je veća za 7,4 a realno za 7,0 odsto u odnosu na mart 2016, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Prema saopštenju statistike, prosečna aprilska bruto zarada iznosi 67.464 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 7,0 odsto a realno za 6,6 procenata.

Rast zarada isplaćenih u aprilu u odnosu na prethodni mesec, rezultat je kako dinamike isplata, tako i isplate godišnjih i kvartalnih bonusa. Naime, zbog uskršnjih i prvomajskih praznika, krajem aprila su isplaćene i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom maja, objašnjava RZS. 

Aprilska prosečna bruto zarada je u odnosu na isti mesec 2015. nominalno veća za 7,9 odsto i realno za 7,5 odsto, dok je neto plata nominalno povećana za 8,0 a realno za 7,6 odsto.

Prema računici stratističara, i prosečna neto plata i bruto zarada isplaćena u periodu januar-april 2015. godine veća je u poređenju sa  istim lanjskim periodom za isti procenat - nominalno za 5,4 odsto, a realno za 4,2 odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248260

Kinezi preuzimaju veb pretraživač "Opera"

IZVOR: ekapija

Akcionari norveške kompanije "Opera Software" prihvatili su ponudu jednog kineskog konzorcijuma kojom se vrednost kompanije procenjuje na 10,5 milijardi kruna (1,1mlrd EUR), saopšteno je u ...

Opširnije...

Akcionari norveške kompanije "Opera Software" prihvatili su ponudu jednog kineskog konzorcijuma kojom se vrednost kompanije procenjuje na 10,5 milijardi kruna (1,1mlrd EUR), saopšteno je u sredu, 25. maja iz kompanije "Opera".

Ponudu su prihvatili akcionari koji zastupaju 90,6% običnih akcija i imaju 90,9% glasačkih prava, navodi se u saopštenju norveške kompanije, a prenosi agencija "Frans press".

Ipak, kineskom konzorcijumu, predvođenom investicionim fondom "Golden Brick Silk Road", još uvek je potrebno "zeleno svetlo" američkih i kineskih regulatornih organa, pre nego stavi tačku na proces preuzimanja petog najpopularnijeg veb pretraživača u svetu.

Kineski konzorcijum, koji takođe čine fond "Yonglian" i kompanije "Beijing Kunlun Tech" i "Qihoo 360 Technology", morao je da sredinom aprila poboljša ponudu, pošto nije dobio neophodnih 90% podrške.

Iz kompanije "Opera" poručuju da imaju 60 miliona korisnika na desktop računarima i skoro 120 miliona mesečnih korisnika na uređajima koji koriste android operativni sistem.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1447981/Kinezi-preuzimaju-veb-pretra%C5%BEiva%C4%8D-Opera

Britanija se u aprilu zadužila više od očekivanog

IZVOR: TANJUG

Britanska vlada se u aprilu zadužila više od očekivanog, jer su prihodi od korporativnog poreza pali, što bi se, kako ocenjuje agencija Rojters, moglo odraziti na usporavanje ekonomije, dok je budžetski ...

Opširnije...

LONDON - Britanska vlada se u aprilu zadužila više od očekivanog, jer su prihodi od korporativnog poreza pali, što bi se, kako ocenjuje agencija Rojters, moglo odraziti na usporavanje ekonomije, dok je budžetski deficit za proteklu finansijsku godinu revidiran naviše.

Prema podacima britanske kancelarije za statistiku (ONS), neto zaduživanje britanskog javnog sektora iznosilo je 7,2 milijarde funti u aprilu, što je za 4,4 odsto manje u odnosu na isti period lani, ali iznad očekivanja ekonomista koji su prognozirali zaduživanje od 6,6 milijardi funti, prenosi agencija Rojters.

ONS je, takođe, revidirao naviše svoju procenu iznosa pozajmljenih sredstava u finansijskoj godini zaključno sa martom 2016. godine, na 76 milijardi funti, što je skoro za dve milijarde funti više u odnosu na prvobitnu procenu.

Udeo budžetskog deficita u BDP-u je u finansijskoj 2015/2016. godini iznosio 4,0 odsto, što je znatno niže u odnosu na 10,3 odsto odmah nakon finansijske krize, ali i dalje među najvećim deficitima u bogatim zemljama sveta.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248052

Kada bi Srbija primenila finansijski plan Donalda Trampa, evo šta bi nam se desilo

IZVOR: BLIC

Da li Amerika živi od štampanja dolara i mogu li države bankrotirati ukoliko kontinurano štampaju novac?

Opširnije...

Republikanski kandidat za američkog predsednika Donald Tramp izgovorio je nedavno ono o čemu ekonomisti širom sveta godinama pričaju, a političari se prave da ne znaju. Tramp kome se, uoči izbora za predsednika SAD iz dana u dan povećava podrška glasača, poručio je da je Amerika finansijski bezbedna bez obzira na njena ogromna dugovanja, a da je razlog štampanje dolara.

- Ljudi kažu da ja želim da kupim dug i bankrotiram. Oni su ludi. Ovo je američka vlada. Kao prvo, nikada ne morate bankrotirati jer štampate novac - poručio je Tramp.

A, šta je istina? Da li američka privreda živi od štampanja novca ili Tramp koji nesumnjivo ima podršku krupnog kapitala, svojim porukama želi da američki biznis pridobije još više?

Program masovnog štampanja dolara, podsetimo, pokrenut je 2008. kada je pretilo potpuno urušavanje američkog finansijskog sistema. Američkoj centralnoj banci (FED) nije pomoglo ni spuštanje kamatnih stopa bog čega se odlučila na radikalan potez - štampanje čak 4.500 milijardi dolara kojima su kupovane obveznice od uspaničenih ulagača na finansijskom tržištu. Američka ekonomija počela je puno brže da se oporavlja nego evropska, a FED je 2014. zvanično prestao sa masovnim štampanjem novca.

Šta bi bilo sa Srbijom kada bi štampala novac?

Goran Nikolić, ekonomista i saradnik Inistuta za evropske studije kaže da nije sporno da Amerika štampa novac, ali da to, zbog efekata po državne finansije, mogu da rade i čine i mnoge druge razvijene zemlje.

- Amerika sigurno ima koristi od štampanja dolara, ali priče da živi od štampanja para nisu istinite. Analize pokazuju da štampanje novca u proseku godišnje podiže BDP Amerike za 0,5 do jedan odsto. To u slučaju Srbije nije malo, donosilo bi joj 150 do 300 miliona evra godišnje, ali ipak govorimo o Americi - navodi Nikolić.

Ni predsednik, ni Kongres u Americi, međutim, ne štampaju novac. To je u nadležnosti centralne banke. Zbog takvih činjenica, Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog inistuta za ekonomske nauke tvrdi da su Trampove izjave pogrešne.

- Uzmimo njegovu tvrdnju da zemlja koja može da štampa novac ne može da bankrotira. Da li je tačno da Amerika može da štampa koliko hoće dolara i da vrati novac koji duguje poveriocima, posebno stranim na koje Tramp najviše i misli? Može. Može li da očekuje da će uslovi pod kojima će potom da pozajmljuje novac biti isti? Ne može. Zato što bi dolar devalvirao pa bi, sutra, eventualna pozajmica u inostranstvu bila skuplja za Ameriku. Tako Tramp zapravo kaže sledeće: Mi ćemo strancima vratiti manje nego sto im dugujemo, ali to nećemo zvati bankrotstvom jer ćemo to učiniti štampanjem novca, a ono što nećemo vratiti uložićemo kod kuće - pojasnio je Gligorov i nastavio:

- FED može da ne dozvoli ubrzanje inflacije i preterani rast kamata koji bi stajao na putu punoj zaposlenosti. Tako da FED ne može da štampa novac da bi vratio dugove. Ni Tramp ni Kongres to ne mogu da mu narede - zaključio je Gligorov.

Srbija i štampanje novca - Za i protiv

Da li Srbija treba da štampa dinare - biznismeni tvrde jedno, a ekonomisti drugo.

- Srbija bi trebalo da sledi primer EU i SAD i da štampanjem novca pokuša da ubrza ekonomski rast. Nema nam izlaska iz krize na brži način. Ako bi taj novac bio potrošen na povećanje penzija, to bi bila katastrofa. Međutim, ako se potroši na poljoprivredu, energetiku, obnovljivu energiju... ne verujem da bi to bio problem - više puta je ocenio Miodrag Kostić, vlasnik "MK grupe".

Ekonomisti, pak, upozoravaju da bi štampanjem novca NBS brzo potrošila devizne rezerve. Dodaju da bi štampanje novca dovelo do inflacije i pada kursa dinara. Napominju i da Amerika i Evropa imaju jaku industriju koja stoji iza štampanja novca, a da je Srbija nerazvijena zemlja.

Sunovrat dolara

Od šezdesetih kada je štampanje dolara uzelo maha njegova vrednost je kontinuirano padala. Kriza se prvo reflektovala raskidanjem veze sa zlatom 1971. s obzirom na to da je dolar po okončanju Drugog svetskog rata bio konvertibilan u zlato sa odnosom od 35 dolara za uncu zlata. Za jedan dolar se 1970. moglo dobiti oko 4,3 švajcarska franka. Pre četiri godine jedan dolar je vredeo 0,9 švajcarskih franka, koliko približno vredi i danas.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/kada-bi-srbija-primenila-finansijski-plan-donalda-trampa-evo-sta-bi-nam-se-desilo/fyrnxb2

Tojota povlači još 1,6 miliona vozila u SAD

IZVOR: TANJUG

Japanski proizvođač automobila Tojota povlači još 1,6 miliona vozila u SAD kako bi popravio potencijalni kvar na vazdušnom jastuku za suvozača koji je proizvela japanska kompanija Takata.

Opširnije...

DETROIT - Japanski proizvođač automobila Tojota povlači još 1,6 miliona vozila u SAD kako bi popravio potencijalni kvar na vazdušnom jastuku za suvozača koji je proizvela japanska kompanija Takata.

"Odluka je doneta na osnovu nedavnih informacija dobijenih od Takate i američke Nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja (NHTSA)", navodi se u saopštenju Tojote, prenosi agencija Frans pres.

Početkom maja, američki regulatorni organi naložili su Takati da ispita između 35 i 40 miliona vazdušnih jastuka ugrađenih u vozila u SAD zbog moguće fabričke greške koja može dovesti do povreda putnika prilikom aktiviranja.

Zbog ovog problema, u SAD je povučeno skoro 29 miliona vozila, a širom sveta oko 50 miliona vozila.

U brojnim nesrećama do sada je zbog neispravnih vazdušnih jastuka život izgubilo najmanje 11 osoba, dok je više od 100 povređeno.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248003

Racija u kancelarijama Gugla u Parizu zbog poreza

IZVOR: TANJUG

rancuski istražitelji su izvršili pretres u sedištu američke kompanije Gugl u Parizu, u sklopu istrage oko plaćanja poreza, izjavio je danas jedan neimenovani izvor blizak francuskom ministarstvu finansija.

Opširnije...

PARIZ - Francuski istražitelji su izvršili pretres u sedištu američke kompanije Gugl u Parizu, u sklopu istrage oko plaćanja poreza, izjavio je danas jedan neimenovani izvor blizak francuskom ministarstvu finansija.

"Istražitelji pretražuju Guglove kancelarije u centru Parizu od 3:00 po Griniču", naveo je isti izvor, a prenosi agencija Rojters.

Oko 100 istražitelja učestvuje u raciji, preneo je francuski list "Parizjen".

Francuska, Britanija i još neke države se već dugo žale na način na koji Gugl, Jahu i druge digitalne kompanije generišu profit u njihovim zemljama, ali im se poreska baza nalazi u drugim državama, u kojima je stopa korporativnog poreza znatno niža.

"Zvanični Pariz traži od Gugla oko 1,6 milijardi evra na ime naplaćenih poreza, kritikujući istovremeno američku kompaniju zbog korišćenja agresivnih tehnika poreske optimizacije", izjavio je drugi neimenovani zvaničnik ministarstva finansija.

Gugl je u januaru pristao da Britaniji plati 130 miliona funti na ime nezmirenih poreza, podseća britanska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248065

Adele potpisala rekordni ugovor sa kompanijom "Sony" - Za snimanje albuma 117 mil EUR

IZVOR: ekapija ; seebiz

Britanska pevačica Adele potpisala je ugovor sa kompanijom "Sony Music" vredan 117 mil EUR, jedan od najunosnijih u ...

Opširnije...

Britanska pevačica Adele potpisala je ugovor sa kompanijom "Sony Music" vredan 117 mil EUR, jedan od najunosnijih u istoriji muzičke industrije, piše britanska štampa.

"Sony" je stupio u kontakt sa 28-godišnjom muzičkom zvezdom budući da joj ističe ugovor sa diskografskom kućom "XL Recordings" koji je potpisala za album "25" objavljen prošle godine.

Prema ugovoru sa "Sony"-jem, pevačica bi trebalo da snimi nekoliko albuma, piše dnevnik "Guardian" koji ne navodi tačan broj.

- Osigurali smo sebi Adeline usluge - rekao je nešto ranije za "Sun" izvor u "Sony Music"-u. - Ugovor upravo sklapa naša diskografska kuća "Columbia" u SAD i iznos mu se penje na 117 mil EUR.

Poređenja radi, britanski pevač Robbie Williams potpisao je 2002. godine sa diskografskom kućom EMI ugovor na 104 mil EUR, godinu dana pošto su Whitney Houston i "Arista Records" potpisali ugovor na 91 mil EUR.

Adele, koja je u nedelju objavila videoklip svoje pesme "Send my Love (To your new lover)", bila je u 2015. godini pevačica sa najviše prodatih diskova u svetu, zahvaljujući svom trećem albumu "25", na kome je i poznata intimna balada "Hello", objavila je Međunarodna federacija fonografske industrije (IFPI), ne navodeći tačne podatke.

Među brojnim rekordima kojima se može podičiti je i milijarda pregleda pesme "Hello" na "YouTube"-u u samo 88 dana.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1446786/Adele-potpisala-rekordni-ugovor-sa-kompanijom-Sony-Za-snimanje-albuma-117-mil-EUR

http://ba.seebiz.eu/adele-potpisala-rekordni-ugovor-sa-sonyjem/ar-136262/

Produžen tender za "Galeniku"

IZVOR: novosti

Rok za podnošenje prijava za učešče na tenderu za kupovinu 25 odsto kapitala farmaceutske kompanije Galenika iz Beograda produžen je do 27. jula.

Opširnije...

Rok za podnošenje prijava za učešče na tenderu za kupovinu 25 odsto kapitala farmaceutske kompanije "Galenika" iz Beograda produžen je do 27. jula.

Tender za izbor strateškog partnera za "Galeniku" koji će dokapitalizacijom steći vlasništvo od 25 odsto u "Galenici", po ceni od najmanje sedam miliona evra, objavljen je 4. aprila.

Rok za ponošenje prijava za učešće na tenderu bio je 4. maj, a zatim je produžen do 27. maja.

Premijer Srbije AleksandarVučić izjavio je danas da za "Galeniku" postoje tri potencijalna kupca koja su dostavila ponude na tenderu.

Izabrani strateški partner će imati obavezu da obezbedi najmanje pet stručnjaka koji će upravljati Galenikom u periodu trajanja strateškog partnerstva, a koji imaju najmanje 10 godina radnog iskustva, od čega pet godina na rukovodećim mestima u farmaceutskim kompanijama.

Pravo učešća na tenderu imaju kompanije ili konzorcijum koji su u 2015. godini imali prihod od najmanje 50 miliona evra ili imovinu u vrednosti većoj od 100 miliona evra.

Ponude će biti rangirane na osnovu ponuđenog iznosa za dokapitalizaciju i minimalnog broja zaposlenih u Galenici u periodu trajanja strateškog partnerstva.

Vlasnici "Galenike" su država Srbija sa ulogom od 70 odsto, Akcionarski fond ima odeo od 15 odsto, a ostali akcionari 15 odsto. Galenika je na spisku preduzeća u restrukturiranju čija zaštita od poverilaca ističe 31. maja. Dugovi te kompanije su premašili 200 miliona evra.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:606959-Produzen-tender-za-Galeniku

Srpski brendovi Smoki i Jafa među 10 vodećih u regionu

IZVOR: TANJUG

Milka i Koka-Kola su vodeći globalni brendovi u svim zemljama u regionu, a na rang listi su se među prvih 10 našla i dva srpska brenda - Smoki i Jafa, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija ...

Opširnije...

BEOGRAD - Milka i Koka-Kola su vodeći globalni brendovi u svim   zemljama u regionu, a na rang listi su se među prvih 10 našla i dva srpska brenda - Smoki i Jafa, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija Valikon (Valicon).

Prema rezultatima istraživanja, slovenački brendovi su na lokalnom tržištu jaki u kategoriji sokova, hrvatski u kategoriji vode, a srpski u kategoriji slatkiša.

Naime, Smoki i Plazma su bolje pozicionirani od Milke na domaćem tržištu, dok su Jafa i Smoki jedini srpski brendovi koji imaju izvozni uspeh, s obzirom na to da su u BiH rangirani među vodećih deset, navodi se u saopštenju Valikona. 

Smoki se, inače, nalazi među prvih pet vodećih brendova na trzištima u regionu.

Za Srbiju je karakteristično i to da ne "uvozi" regionalne brendove, pa se na lokalnoj top 10 listi najjačih brendova nalaze isključivo domaći i globalni brendovi, dodaje se dalje.

Hrvatska takođe ne "uvozi" regionalne brendove, ali je ona istovremeno najveći "izvoznik" brendova u regionu, budući da su u četiri zemlje njeni brendovi među top 10, i to Vegeta u BiH i Makedoniji, i Cedevita u BiH i Sloveniji. 

Slovenija ima jednog predstavnika na listama van svojih tržišta - Argetu u BiH i Makedoniji.

Bosna i Hercegovina je najveći "uvoznik" regionalnih brendova. Pet od najboljih deset brendova u BiH potiče iz regije - dva hrvatska (Cedevita i Vegeta), dva srpska (Smoki i Jafa) i jedan slovenacki (Argeta).

Makedonija je najveci "uvoznik" globalnih brendova. Samo tri lokalna brenda su među top 10 u Makedoniji, i samo dva regionalna (Argeta i Vegeta).

Globalni brendovi su u svim zemljama regiona zauzeli pet pozicija među 10 najboljih, i to su: Milka, Koka-kola, Orbit, Nescafe i Pepsi.

Sve zemlje, izuzev Bosne i Hercegovine, među deset najjačih brendova imaju lokalni brend mineralne vode. Radenska je treća u Sloveniji, a u Hrvatskoj je pored Jamnice i Jana (u kategoriji negazirane vode). 

Knjaz Miloš je u Srbiji na petom, a Pelisterka na osmom mestu u Makedoniji. Na kategoriji vode se vidi da je homogenost tržišta bitna za uspeh brenda lokalno. 

Tržište BiH je fragmentirano, pa brendovi mineralne vode ne uspevaju da postignu veliku snagu brenda, objašnjava se u istraživanju agencije Valikon.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248106

Otkazi čekaju 1.500 ljudi u RTB Boru

IZVOR: DANAS

UPPR-om predviđeni otpust duga u visini 90 odsto obaveza svih neobezbeđenih poverilaca, otplata preostalih 10 odsto duga u ratama i to u narednih osam godina, otpis zateznih kamata, konverzija duga u ...

Opširnije...

UPPR-om predviđeni otpust duga u visini 90 odsto obaveza svih neobezbeđenih poverilaca, otplata preostalih 10 odsto duga u ratama i to u narednih osam godina, otpis zateznih kamata, konverzija duga u kapital i zadržavanje založnog prava.

Bor - Krajem maja, dakle za koji dan, ističe rok za zaštitu od poverilaca za 17 strateških preduzeća, od kojih deset nema rešen status. Ukupan dug tih preduzeća je 1,5 milijardi evra, najviše prema državi. Nadležni u ministarstvu privrede navode da će i posle roka koji ističe 28. maja najveći broj tih preduzeća nastaviti da radi.

Pojedina preduzeća biće privatizovana putem prodaje, prodaje kroz stečaj ili će biti konsolidovana putem unapred pripremljenog plana reorganizacije.

Imajući u vidu potrebu da se stvore preduslovi za dugoročni razvoj kompanije, ali i da se reše dužničko-poverilački odnosi iz prošlosti, ovaj unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) nametnuo se kao najpovoljniji način za rešavanje, pre svega, "hipoteke prošlosti" u RTB Bor i njime bi, kako se čulo na sednici Upravnog odbora kompanije, bilo moguće povoljnije namirenje poverilaca nego kroz stečajni postupak. Ovim planom reorganizacije predviđene su brojne obavezujuće mere i aktivnosti: plaćanje potraživanja, otplate u ratama, izmene rokova dospeća kredita i kamatnih stopa, otpis dugova i zateznih kamata, konverziju potraživanja u kapital države.

"RTB Bor grupa nastavlja sa redovnim poslovanjem u cilju zaštite imovine i sprovođenja planom predviđenih mera za izmirenje obaveza prema poveriocima", objašnjava zamenica generalnog direktora RTB Bor za ekonomska pitanja Mirjana Antić.

- Planom reorganizacije, odnosno UPPR-om, koji je izrađen sa stanjem na dan 31. marta ove godine, predviđeno je sledeće: otpust duga u visini 90 odsto obaveza svih neobezbeđenih poverilaca, otplata preostalih 10 odsto duga u ratama i to u narednih osam godina (uključujući 12 meseci grejs perioda), otpis zateznih kamata od datuma preseka stanja do datuma početka primene plana reorganizacije, konverzija duga u kapital (mera koja se odnosi na Fond za razvoj) i zadržavanje založnog prava. U mere reorganizacije spada i uvođenje profesionalnog menadžmenta, racionalizacija broja zaposlenih u narednih pet godina, kao i statusna promena pripajanja, gde će RTB Bor grupa ubuduće biti organizovana tako što će matičnom preduzeću biti pripojena njegova tri zavisna društva - Rudnici bakra Bor, topionica i rafinacija i Rudnik bakra Majdanpek - kaže Mirjana Antić.

UPPR koji je predat Privrednom sudu u Zaječaru sadrži dve nove mere - uvođenje profesionalnog menadžmenta i racionalizacija broja zaposlenih. U okviru reorganizacije kompanije predviđeno je da se ove godine raspiše javni tender za odabir kompanije koja će pružati ove usluge. Redukcija broja zaposlenih biće sprovedena u periodu važenja UPPR-a, dakle postepeno u narednih pet godina, počev od 2017, a ne jednokratno. Kako je predviđeno, RTB Bor na kraju otplatnog perioda i završetka UPPR-a imaće manje od 3.500 zaposlenih i to u okviru društva koje kao poslodavac preostane po izvršenoj statusnoj promeni. Borski kombinat bakra danas zapošljava oko 5.000 radnika.

Inače, u prvom ovogodišnjem kvartalu razlika između prihoda i rashoda, ne računajući troškove amortizacije, bila je u plusu 1,6 miliona dolara. U izveštaju o proizvodno-finansijskim rezultatima kompanije u prva tri meseca zabeleženo je da je od januara do marta iskopano 4,31 milion tona rude, uklonjeno 4,38 miliona tona raskrivke i proizvedeno oko devet hiljada tona bakra u koncentratu. U metalurške pogone otpremljeno je nešto više od 50.200 tona suvog koncentrata, pa je iz sopstvenih sirovina produkovano 8.000 tona katodnog bakra, a preradom uvoznih dobijeno je još oko 5.800 tona katoda. U aprilu je proizvodnja 11 odsto veća od projektovane, a ono što posebno ističu u RTB Bor jeste činjenica da veću proizvodnju više ne prati zagađenje vazduha. Koncentracija sumpor-dioksida na svim mernim mestima, računajući novootvoreno u Slatini, u poslednjih desetak dana ne prelazi 100 mikrograma po metru kubnom vazduha, granična vrednost koju toleriše Evropska unija jeste 675 mikrograma.

Bez potvrde za Friport, tender za menadžersku firmu u junu

U nadležnim ministarstvima privrede i rudarstva i energetike Danasu nisu mogli da potvrde informaciju koja se juče pojavila u nekim medijima da će američka kompanija Friport dobiti pravo upravljanja menadžmentom Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Ono što je definitivno poznato je da će tender na kome će biti izabrana kompanija čiji će menadžment upravljati u RTB Bor najverovatnije biti raspisan u junu. Na tenderu će moći da učestvuju sve zainteresovane kompanije, a među njima će se gotovo izvesno naći i Friport.

Zaštita od poverilaca i u narednih šest meseci

S obzirom da je RTB Bor predložio UPPR, a da se taj dokument ne može tako brzo usvojiti, nadležni sud je tom preduzeću kroz donošenje privremene mere produžio zaštitu od poverilaca i u narednih šest meseci. Taj model će po svemu sudeći važiti i za sva druga preduzeća iz grupe od 17 strateških kojima restrukturiranje bude odobreno kroz UPPR.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/otkazi_cekaju_1500_ljudi_u_rtb_boru_.4.html?news_id=321074

"Gorenje" otkupljuje brend "Rog" za 41.500 EUR - Prvi bicikli 2017. na tržištu

IZVOR: ekapija ; seebiz

Slovenački proizvođač bele tehnike "Gorenje" najavio je da će početi proizvodnju bicikala marke "Rog", pošto će od trenutnog privatnog vlasnika da otkupi pravo na ...

Opširnije...

Slovenački proizvođač bele tehnike "Gorenje" najavio je da će početi proizvodnju bicikala marke "Rog", pošto će od trenutnog privatnog vlasnika da otkupi pravo na naziv brenda za više od 40.000 EUR.

Privatni vlasnik je brend otkupio od nekad poznate ljubljanske fabrike bicikala "Rog" koja je 2009. godine završila u stečaju, a spreman je da se odrekne prava na intelektualno vlasništvo za 41.500 EUR.

- "Gorenje" ima znanje i iskustvo koje možemo da upotrebimo za revitalizaciju jednog od najpoznatijih slovenačkih industrijskih brendova - rekao je direktor "Gorenja" Franjo Bobinac, potvrđujući da će "Gorenje" početi da proizvodi bicikle. 

"Gorenje" u projekt obnove sjaja starom brendu slovenačkih bicikala, koji su bili poznati na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ulazi sa ljubljanskim trgovačkim centrom BTC kao partnerom.

Prvi bicikli nove generacije na tržištu će se pojaviti 2017. godine. Najpre će se da se radi moderna verzija nekad megapopularnog sklopivog bicikla "pony" iz modernih materijala i s poboljšanom ergonomijom, a godinu dana kasnije tržište može da očekuje i bicikle za gorsku i gradsku vožnju, te električne bicikle.

Do kasnih 80-ih godina prošlog veka fabrika bicikala "Rog" proizvodila je 300 do 350 hiljada bicikala godišnje, ali je raspadom zajedničkog jugoslovenskog tržišta i jeftinim uvozom s dalekog istoka kasnije zapala u teškoće i propala.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1447660/Gorenje-otkupljuje-brend-Rog-za-41-500-EUR-Prvi-bicikli-2017-na-tr%C5%BEi%C5%A1tu

http://rs.seebiz.eu/gorenje-ce-proizvoditi-modernu-verziju-rogovih-ponyja/ar-136305/

Nokija otpušta između 10 i 15 hiljada zaposlenih u svetu?

IZVOR: TANJUG

Finski proizvođač telekomunikacione opreme Nokija verovatno će otpustiti između 10 i 15 hiljada radnika širom sveta, što je znatno više od najavljenog, posle okončanja procesa preuzimanja francusko - ...

Opširnije...

HELSINKI - Finski proizvođač telekomunikacione opreme Nokija  verovatno će otpustiti između 10 i 15 hiljada radnika širom sveta, što je znatno više od najavljenog, posle okončanja procesa preuzimanja francusko-američkog rivala Alkatel-Lusena, izjavio je danas jedan predstavnik finskog sindikata.

"Nismo čuli nijednu zvaničnu brojku, ali oslanjajući se na informacije dobijene od naših kontakata iz sindikata, procenjujem da će globalni efekat ove runde biti otpuštanje između 10 i 15 hiljada zaposlenih", izjavio je predstavnik finskog sindikata Risto Lehtilahti.

To je, kako dodaje, čak 14 odsto od ukupne radne snage Nokije od 104.000 zaposlenih, prenosi agencija Rojters.

Finska kompanija je ranije objavila da će otpustiti oko 2.400 radnika u Finskoj i Nemačkoj, u sklopu programa rezanja troškova, ali nije precizirala  cifru vezano za otpuštanja u celom svetu.

Nokija je u aprilu pokrenula program racionalizacije s ciljem smanjenja operativnih troškova za 900 miliona evra do 2018. godine.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248129

I „kinder jaje” na testu kvaliteta

IZVOR: politika

Hrvati izabrali proizvode koji će se upoređivati sa istim na nemačkom tržištu. U Srbiji ovakve analize nisu rađene godinama.

Opširnije...

U Hrvatskoj će biti sprovedeno istraživanje o (ne)podudarnosti kvaliteta proizvoda u novim i starim članicama EU, a po izboru hrvatskih građana analizi će, između ostalog, biti podvrgnuti „kinder” čokoladno jaje, margarin „unilever rama”, instant kafa „jakobs”, „pepsi kola”…

Kako su najavile poslanica u Evropskom parlamentu Biljana Borzan i direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gros Bošković, analizom će biti obuhvaćeni i jogurt od jagode „danone aktivija”, sos za testeninu „barila arabijata”, „sprajt plus” i deterdženti kupljeni u Nemačkoj i Hrvatskoj, prenosi „Poslovni dnevnik”. Planirano je da HAH uzme uzorke tih proizvoda u Hrvatskoj i Nemačkoj i odnese ih na analizu u neku od ovlašćenih laboratorija. Nemačka je uzeta kao reper jer je tamo dokazan kvalitet proizvoda. Podaci će, zatim, biti analizirani i javno objavljeni. Hrvatska javnost već sada je uverena da će rezultati pokazati nesumnjivo različit kvalitet istih proizvoda.

Dodaje se da je istraživanje u Češkoj otkrilo da 14 od 24 testirana proizvoda ima lošiji kvalitet i višu cenu nego u starim članicama EU. Gros Bošković je izjavila da „proizvodi koji će biti testirani nisu nužno različitog kvaliteta” i da se ne smeju unapred stavljati u negativan kontekst.

– Kao nezavisna institucija garantujemo da će ispitivanja biti odrađena profesionalno – dodala je ona.

I dok Hrvatska odgovorno preuzima na sebe obavezu da o kvalitetu proizvoda i eventualnoj diskriminaciji svojih građana javno progovori u Srbiji, nezavisne analize kvaliteta hrane nisu rađene godinama. Takođe nemamo ni Agenciju za bezbednost hrane koja bi mogla da sprovodi ovakve akcije.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) poslednje veliko istraživanje o kvalitetu voćnih sokova radila je još 2009. godine kada smo došli do podataka da u voćnim sokovima najmanje ima voća.

– Veliki broj analiza, kao recimo provere da li su masti u mlečnim proizvodima biljnog ili životinjskog porekla, ne rade domaće laboratorije. Mi kao organizacija nemamo para da šaljemo uzorke proizvoda u neke evropske zemlje kako bismo dokazali takve prevare. Sve se svodi na uveravanja inspekcija kako je sve u redu– Kaže Papović. On ističe da kod nas nije dovoljno urađeno ni da Zakon o bezbednosti hrane profunkcioniše, a usvojen je pre sedam godina. Godinama takođe obećavaju formiranje Agencije za bezbednost hrane kao i izmenu propisa u ovoj oblasti.

Predsednik Beogradskog pokreta potrošača međutim smatra da nije posao države da se bavi analizama kvaliteta hrane, već nezavisne potrošačke organizacije, ali da je to u ovim uslovima neostvarivo. Ozbiljna istraživanja, kakva je svojevremeno sprovodila ova organizacija, koštaju najmanje oko 500.000 dinara i to u slučaju kada 80 odsto učesnika u ispitivanju radi volonterski, ističe naš sagovornik. Objašnjava da nemački „Štiftung varentest”, recimo, kao sinonim za kontrolu kvaliteta ima godišnji budžet za analize u iznosu od oko 50 miliona evra. Ali i oni su nezadovoljni što oko osam miliona evra godišnje dobijaju iz državne kase što ih, dakle, na neki način ograničava.

Najpoznatiji primer u kome su se potrošačke organizacije najdirektnije suprotstavile velikom proizvođaču jeste na ovim našim prostorima slučaj hrvatskog „Potrošača”, koji se pre nekoliko godina zbog kvaliteta deterdženta našao čak i na sudu sa kompanijom „Proktor i Gembl”. „Potrošač” je čak i dobio spor. Sud je prelomio u korist potrošača, i to na osnovu uporednih analiza koje je za ovo udruženje uradio Fakultet za hemijsko inženjerstvo i tehnologiju iz Zagreba. Umesto iz Češke, iz koje je do tada uvožen, hrvatsko tržište je počelo da se snabdeva iz Francuske, sa istog mesta odakle su stizali deterdženti za sve zemlje EU u tom trenutku.

Pošto se i tržište Srbije u tom trenutku snabdevalo iz iste fabrike u Češkoj, tragom ove priče Politikin „Potrošač” je istraživao kakav se prašak nudi domaćim kupcima. Kako nam je tada potvrđeno u Institutu za opštu i fizičku hemiju u Beogradu, upoređivanjem samo deklaracija praška „arijel kompakt” koji se prodaje u Nemačkoj, Češkoj i Bugarskoj, videlo se da postoje bitne razlike.

Tako je ovaj proizvođač deklarisao da njihov „arijel kompakt” za nemačko tržište, između ostalog, u sastavu ima četiri tenzida (sastojci za dubinsko pranje), sapun i lipazu (enzim nove generacije koji skida trigliceridne masnoće). U istom prašku koji se proizvodio u Bugarskoj i Češkoj imao je svega dva tenzida i sapun, a nije u sastavu imao lipaze. Međutim, bez obzira na očiglednu razliku, ni tada se nije smatralo da su kupci formalno prevareni, jer se multinacionalne kompanije poput ove, kako kažu, prilagođavaju lokalnim propisima, kao i navikama potrošača (poput one da se kod nas i dalje veš otkuvava, a ovi sastojci gube funkciju već na temepraturi iznad 40 stepeni).

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/355603/I-kinder-jaje-na-testu-kvaliteta

"Allergan" prodao portfelj generičkih lekova "Tevi" za 40,5 mlrd USD

IZVOR: ekapija ; seebiz

Irsko-američki proizvođač lekova "Allergan" mogao bi da zaključi prodaju portfelja generičkih lekova izraelskoj "Tevi" u roku nekoliko nedelja, rekao je njegov izvršni ...

Opširnije...

Irsko-američki proizvođač lekova "Allergan" mogao bi da zaključi prodaju portfelja generičkih lekova izraelskoj "Tevi" u roku nekoliko nedelja, rekao je njegov izvršni direktor Brent Saunders.

"Allergan" je "Tevi" prodao portfelj generičkih lekova za 40,5 mlrd USD a "dobra vest je da nas nekoliko nedelja deli od realizacije" te transakcije, kazao je Saunders u ponedeljak.

Reuters je ovog meseca izvestio da je "Teva" u završnoj fazi sklapanja sporazuma u prodaji imovine ukupne vrednosti do dve milijarde dolara kojima žele da ishoduju dozvolu regulatora za tržišnu utakmicu za kupovinu "Allerganovog" portfelja generičkih lekova.

"Teva" i američka Savezna komisija za trgovinu "vrlo konstruktivno" rade na tom pitanju a najizgledniji scenario je i dalje planirano zaključenje transakcije u idućem mesecu, rekao je čelnik "Allergana".

Trenutno se ne razmatraju veće transakcije koje bi bitno promenile poslovanje "Allergana" ali će posao s "Tevom" omogućiti da se analiziraju one vredne više milijardi dolara, tumači Saunders.

Američki regulator blokirao je ove godine nekoliko takvih transakcija, potpirivši bojazan među ulagačima o mogućim problemima u sporazumu "Allergana" i "Teve".

Prošlog je meseca "Pfizerova" 160 mlrd USD vredna ponuda za "Allergan" propala zbog novih propisa američkog ministarstva finansija o procenjenim poreznim rasterećenjima koje bi taj posao donio.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1446780/Allergan-prodao-portfelj-generi%C4%8Dkih-lekova-Tevi-za-40-5-mlrd-USD

http://rs.seebiz.eu/posao-teve-i-allergana-mogao-bi-biti-zakljucen-u-roku-nekoliko-tjedana/ar-136263/

"Monsanto" odbio ponudu "Bajera" za preuzimanje

IZVOR: TANJUG

Američka agrobiznis kompanija "Monsanto" odbila je danas ponudu nemačkog farmaceutskog giganta "Bajera" za preuzimanje, vrednu 62 milijarde dolara, ocenjujući da je "finansijski neadekvatna".

Opširnije...

VAŠINGTON - Američka agrobiznis kompanija "Monsanto" odbila je danas ponudu nemačkog farmaceutskog giganta "Bajera" za preuzimanje, vrednu 62 milijarde dolara, ocenjujući da je "finansijski neadekvatna".

"Monsanto" je, međutim, poručio da je spreman da učestvuje u daljim pregovorima o spajanju dve kompanije, preneo je A

Odbor "Monsanta", kako tvrdi ta kompanija, "jednoglasno gleda na predlog Bajera kao nepotpun i finansijski neadekvatan".

Odbor je, međutim, "otvoren za nastavak konstruktivnih razgovora kako bi se procenilo da li transakcija, koja je u najboljem interesu akcionara 'Monsanta', može biti postignuta", navela je kompanija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248158

Država daje više od banaka

IZVOR: novosti

Narodna banka Srbije preporučuje građanima da kupuju vrednosne papire.

Opširnije...

ŠTEDNjA u devizama postaje neisplativa, jer banke već najavljuju nulte kamate zbog situacije u međunarodnom okruženju, tako da se polaganje depozita u dinarima više isplati. Takođe, u sadašnjem trenutku se veoma isplati ulagati i u državne hartije od vrednosti i za građane i za državu.

Ovo je juče rekla Jorgovanka Tabaković, guverner NBS na prezentaciji majskog Izveštaja o inflaciji i istakla da država treba da omogući građanima da preusmere svoje devizne uloge na koje imaju vrlo niske kamate u slobodnu štednju, odnosno u kupovinu hartija od vrednosti, kako dinarskih, tako i deviznih. Kamate na obveznice su više i država ih isplaćuje, u ovom trenutku pretežno stranim portfolio investitorima.

- To bi vrlo značajno moglo da doprinese rastu agregatne tražnje, jer, ako kod banke imate kamatu, koja nije, čak nijedan odsto, a kod države bi možda imali tri odsto, ko bi onda od toga mogao da ima štete - istakla je Jorgovanka Tabaković. - NBS istrajava na toj inicijativi. Strani investitori koji ulažu u vrednosne hartije su dobrodošli, ali svi bi imali viši nivo sigurnosti kad bi građani pokazali da veruju u državu kupovinom obveznica. Država bi mogla da im uzvrati jednako redovnom isplatom prinosa na vrednosne papire.

Banke trenutno na oročene evre na godinu dana daju od 0,3 do 0,6 odsto godišnje, a na dinara 4,5 odsto. Neke su obustavile primanje depozita u stranoj valuti, a pojedine su podigle kamate na uložene dolare, britansku funtu i rublju, jer su centralne banke zemalja u kojoj su ove devize nacionalne monete podigle referentu kamatu. 

INFLACIJA RASTE

- MEĐUGODIŠNjA inflacija u Srbiji će u maju otpočeti rast koji će početkom sledeće godine stići u granice cilja, nakon čega bi trebalo da se stabilizuje na nivou od nešto iznad tri odsto - najavila je Jorgovanka Tabaković. - Finansijski sektor očekuje da će se inflacija u ovoj godini kretati oko 2,5 do 2,8 odsto, dok su očekivanja privrede niža i iznose dva procenta. Stanovništvo po pravilu ima nešto viša inflaciona očekivanja koja iznose pet procenata što je, u granicama cilja.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:606887-Drzava-daje-vise-od-banaka

"Adidas" od 2017. prodaje patike koje proizvode roboti

IZVOR: ekapija

Kompanija "Adidas" saopštila je da će od 2017. godine prodavati patike koje će u Nemačkoj proizvoditi roboti.

Opširnije...

Kompanija "Adidas" saopštila je da će od 2017. godine prodavati patike koje će u Nemačkoj proizvoditi roboti.

Direktor "Adidasa" Herbert Hajner izjavio je da će sedište nove firme "Speed Company" biti u Anzbahu, u pokrajini Bavarskoj, na jugu Nemačke.

Nemački proizvođač sportske opreme nije proizvodio u matičnoj zemlji od 1993. godine kada je proizvodnju preusmerio u Aziju.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1447613/Adidas-od-2017-prodaje-patike-koje-proizvode-roboti

Evrogrupa odobrila Grčkoj tranšu od 10,3 mlrd evra

IZVOR: TANJUG

Ministri finasija evrozone postigli su noćas saglasnost, nakon maratonskih razgovora, o deblokadi paketa pomoći Grčkoj, odobrivši isplatu nove tranše u gotovini u iznosu od 10,3 milijardi evra (12 milijardi dolara), ...

Opširnije...

BERISEL - Ministri finasija evrozone postigli su noćas saglasnost, nakon maratonskih razgovora, o deblokadi paketa pomoći Grčkoj, odobrivši isplatu nove tranše u gotovini u iznosu od 10,3 milijardi evra (12 milijardi dolara), saopštili su noćas izvori u Evropskoj uniji, prenosi agencija AFP.

Francuski ministar finansija Mišel Sapen izjavio je da je "postignut dogovor" na sastanku u Briselu, ali nije otkrio detalje i bliže pojedinosti o tome da li dogovor uključuje i smanjenje duga Atini na kom insistira Međunarodni monetarni fond (MMF).

Međutim, predsednik evrogrupe i ministar finansija Holandije Jerun Dajselblum obavestio je jutros novinare da je na sastanku dogovoreno i fazno olakšavanje duga za Grčku, što je bio i ključni zahtev MMF-a da bi ta institucija ostala u finansiranju spasilačkog paketa za Atinu.

"Evrogrupa se dogovorila o paketu mera vezanih za olakšavanje duga koji će se sprovoditi fazno", rekao je Dajselblum novinarima.

MMF potvrdio učešće u spasilačkom paketu za Grčku

Međunarodni monetrarni fond (MMF) saopštio je danas da će nastaviti učešće u masivnom spasilačkom paketu pomoći za Grčku pošto je dobio uveravanja od vlada zemalja evrozone da će pristupiti olakšavanju dužničkog tereta Atini, izjavio je visoki zvaničnik Fonda sa sedištem u Vašingtonu. "MMF će učestvovati u programu ... pod uslovom da mere (evrogrupe) učine grčki dug održivim", rekao je Pol Tomsen, direktor MMF-a za Evropu, posle sastanka ministara finansija evrozone u Briselu, prenela je agencija AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=248185

Penzioni fondovi i "Siemens" žele državni udeo u "Končaru"

IZVOR: ekapija ; seebiz

U ponedeljak (23. maj 2016. godine) su objavljeni pozivi za iskazivanje interesa i dostavu obvezujućih ponuda za kupovini državnog udela u "Končaru-EI", kao i za javne licitacije na Zagrebačkoj berzi ...

Opširnije...

U ponedeljak (23. maj 2016. godine) su objavljeni pozivi za iskazivanje interesa i dostavu obvezujućih ponuda za kupovini državnog udela u "Končaru-EI", kao i za javne licitacije na Zagrebačkoj berzi za prodaju deonica "Sunčanog Hvara" i HTP-a "Korčula".

Prodaja udela u "Croatia osiguranju" još nije objavljena jer je pre toga potrebno rešiti problem klauzule iz devedesetih godina, prema kojoj prodaju udela u osiguravajućim društvima treba da potvrde Vlada i Sabor.

Država prodaje 20,49% udela u "Končaru". Kako se navodi, ponuđena cena po deonici mora da iznosi minimalno 670 kuna, a ponuđačii u ponudi moraju navesti broj deonica koje nameravaju da kupe i cenu u kunama, jednaku ili veću od minimalne, ili da nameravaju da kupe ceo paket s napomenom žele li "sve ili ništa", ili pak da mu se alocira određena količina deonica za koje je njegova ponuda najpovoljnija. Rok za podnošenje obvezujućih ponuda je do 31. maja, a po odabiru najpovoljnijih ponuda, transakcija će biti obavljena na ZSE kao blok transakcija.

Nadalje, javna licitacija na Zagrebačkoj berzi za prodaju 29,94% državnog udela u kompaniji "Sunčani Hvar" održaće se 13. juna, deonice će moći da se kupe jedino u celosti kao jedan paket, a početna cena je 162,77 miliona kuna. Državne deonice HTP-a "Korčula" prodavaće se pak na javnoj licitaciji berze 6. juna, i to u 12 paketa, po načelu "sve ili ništa".

Za deonice "Končara" zainteresovani su hrvatski penzijski fondovi. Osim njih, u igri za preuzimanje je i "Siemens", tako barem tvrde sindikati. 

Interes za preostali državni udeo u "Croatia osiguranju" iskazao je već "Adris". U julu je rok i za predaju obvezujućih ponuda za hotele "Imperial" i "Maestral" za koje je dosad bilo samo neobvezujućeg interesa. Od tih prodaja te one od udela u "Eutelsatu" država bi uprihodovala 1,6 milijardi kuna.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1446409/Penzioni-fondovi-i-Siemens-%C5%BEele-dr%C5%BEavni-udeo-u-Kon%C4%8Daru

http://www.seebiz.eu/mirovinski-fondovi-i-siemens-zele-drzavni-udjel-u-koncaru/ar-136216/

Fed:Snažno tržište rada "radi" u korist podizanja kamata

IZVOR: TANJUG

Relativno snažno tržište rada u SAD će izvršiti pritisak na rast inflacije, što povećava šanse za podizanje kamatnih stopa, izjavio je predsednik ogranka američke Uprave ...

Opširnije...

PEKING - Relativno snažno tržište rada u SAD će izvršiti pritisak na rast inflacije, što povećava šanse za podizanje kamatnih stopa, izjavio je predsednik ogranka američke Uprave federalnih rezervi (Fed) u Sent Luisu, DŽejms Bulard.

Snažno tržište rada je važan faktor koji ide u prilog stavu Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) u vezi sa očekivanim smerom monetarne politike, rekao je Bulard u Pekingu uoči početka Foruma zvaničnih monetarnih i finansijskih institucija, prenosi agencija Rojters.

FOMC je, kako kaže, predvideo lagani tempo normalizacije kamatnih stopa, što će  zavisiti od poboljšanja stanja nacionalne ekonomije, dodatnog jačanja tržišta rada i kretanja inflacije ka ciljanih 2,0 odsto.

Predugo zadržavanje kamatnih stopa na niskom nivou bi, smatra Bulard, moglo da prouzrokuje finansijsku nestabilnost, iako ona, kako je naveo, trenutno ne predstavlja veliku zabrinutost.

Bulard se, takođe, osvrnuo na potencijalni izlazak Velike Britanije iz Evropske unije na referendumu u junu, rekavši da takav scenario neće uticati na predstojeću odluku Feda o kamatnim stopama.

Prošle nedelje su skočila očekivanja vezano za junsko podizanje kamatnih stopa u SAD, pošto je zapisnik sa aprilskog zasedanja američke centralne banke pokazao da su zvaničnici Feda mišljenja da je američka ekonomija spremna za novo povećanje  kamata.

Rast američke privrede je u prvom ovogodišnjem tromesečju usporio na 0,5 odsto na godišnjem nivou, ali snažan tempo zapošljavanja, kako ocenjuje Rojters, ukazuje da ekonomija još uvek nije "ispala iz šina".

Stopa nezaposlenosti u SAD, koja trenutno iznosi pet odsto, blizu je onome što većina ekonomista ocenjuje kao punu zaposlenost, navodi britanska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=247871

Neočekivano usporavanje rasta privatnog sektora evrozone

IZVOR: TANJUG

Rast aktivnosti u privatnom sektoru evrozone u maju je neočekivano usporio, što signalizira da se snažan tempo rasta sa početka godine neće zadržati u ...

Opširnije...

BRISEL - Rast aktivnosti u privatnom sektoru evrozone u maju je neočekivano usporio, što signalizira da se snažan tempo rasta sa početka godine neće zadržati u 19-članom bloku, prenosi njujorška agencija "Blumberg".

Indeks menadžera nabavke (PMI) za evrozonu, koji izračunava londonska kompanija Markit, pao je na 52,9 poena u maju sa aprilskih 53 poena, dok su ekonomisti koje je ankterao "Blumberg" očekivali rast indeksa na 53,2 poena.

PMI za aktivnost u uslužnom sektoru se zadržao na 53,1 poen, dok je PMI za prerađivačku industriju pao na 52,4 poena sa 52,6 poena.

Podaci iznad 50 poena označavaju ekspanziju aktivnosti, a ispod te granice znače pad. 

Bruto domaći proizvod evrozone je u prvom ovogodišnjem tromesečju porastao za 0,5 odsto, najbržim tempom za poslednjih godinu dana, ali je inflacija i dalje na niskom nivou, uprkos rezanju kamatnih stopa i velikom programu otkupa aktiva koji je pokrenula Evropska centralna banka s ciljem podizanja inflacije.

"Snažan tempo privrednog rasta iz prvog tromesečja će se pokazati kao privremen, jer anketa pokazuje da je region zaglibljen u fazu niske stope rasta", izjavo je glavni ekonomista Markita, Kris Vilijamson.

Čak i pored nižih cena, tempo rasta novih porudžbina je pao na najnižu stopu od januara prošle godine i nije došlo do ubrzanja aktivnosti u ključnom sektoru usluga.

Iako je PMI za Nemačku i Francusku ukazao na ubrzanje rasta aktivnosti u privatnom sektoru, taj rast se u ostatku regionu ohladio, poručuju iz Markita.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=247809

IFC otkupio 600 mln evra loših kredita u Rumuniji

IZVOR: TANJUG

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupe Svetske banke, i kompanija Kruk, specijalizovana za saniranje dugova u centralnoj i istočnoj Evropi, kupili su portfolio loših kredita (NPL) od Bankpost i dugih ...

Opširnije...

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupe Svetske banke, i kompanija Kruk, specijalizovana za saniranje dugova u centralnoj i istočnoj Evropi, kupili su portfolio loših kredita (NPL) od Bankpost i dugih filijala Eurobank grupe u Rumuniji, čiji je ukupan dospeli iznos 597 miliona evra.

BUKUREŠT sporazum ima za cilj ubrzanje rešavanja problema loših kredita i povećanje likvidnosti bankarskog sektora u Rumuniji i regionu, prenela je agencija Ađerpres.

Velik broj loših kredita u Rumuniji i regionu je ozbiljan problem od početka globalne finansijske krize 2008. godine, navodi se u saopštenju IFC-a.

"Aktivno upravljanje stokom problematičnih kredita je strateški prioritet Eurobanke", rekao je zamenik generalnog direktora Eurobanke Stavros Joanu.

Transakcija je deo IFC-ovog Programa sanacije dugova i aktiva (DRPA), koji predstavlja strateški odgovor na sve veći broj loših kredita. Ovo je ujedno i jedna od najvećih ritejl transakcija NPL-ova u Rumuniji i važan korak u pravcu rešavanja rastućeg nivoa tih kredita. 

Putem te transakcije, IFC takođe podržava konsolidovani budžet Eurobanke, izjavio je Manuel Rejes-Retana, portfolio menadžer IFC-a za grupu financijskih institucija u Evropi i centralnoj Aziji, navodi rumunska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=247918

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory