Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.107 0,64% ALFA 35.200 0,00% ATSVS 100 0,00% AVEN 849 0,00% ENHL 1.350 -3,50% GFOM 370 0,00% INFM 1.050 4,06% KMBN 1.713 -1,83% MTLC 1.799 -0,06% NIIS 750 1,35% PLSD 1.400 0,00% PRGS 25 4,17% RUDO 150 0,00% SLAK 300 0,00% SVRME 3.600 26,32% UKNP 300 0,00% VBSE 701 0,00% VDAV 4.400 2,33%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    101.70

    -9.61

    -8.63%

    BELEX15

    711.59

    -3.62

    -0.51%

    BELEXLINE

    1,562.91

    -5.02

    -0.32%

    SRX

    206.56

    -2.12

    -1.02%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    2,078.59

    7.86

    0.38%

    MBI10

    2,225.03

    6.89

    0.31%

    MONEX20

    11,466.45

    33.47

    0.29%

    SASX-10

    680.96

    -1.36

    -0.20%

    SBITOP

    732.98

    0.66

    0.09%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    19,826.77

    -58.96

    -0.30%

    SPX

    2,267.89

    -6.75

    -0.30%

    FTSE100

    7,220.38

    -106.75

    -1.46%

    DAX

    11,540.00

    -14.71

    -0.13%

    NIKKEI

    18,894.37

    80.84

    0.43%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,211.20

    1.00

    0.08%

    SILVER

    17.13

    0.17

    1.00%

    COPPER

    2.62

    0.00

    0.00%

    OIL

    53.52

    1.09

    2.08%

    CORN

    364.75

    3.75

    1.04%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.84

    0.01

    0.01%

    RSD/CHF

    115.39

    0.08

    0.07%

    RSD/USD

    115.89

    -0.21

    -0.18%

    EUR/USD

    1.07

    0.00

    0.19%

    EUR/CHF

    1.07

    0.00

    -0.06%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    SVRME

    3,600

    7,076

    26.32%

    25,473,600

    KMBN

    1,713

    3,559

    -1.83%

    6,097,440

    NIIS

    750

    5,395

    1.35%

    4,038,744

    ALFA

    35,200

    38

    0.00%

    1,337,597

    ENHL

    1,350

    883

    -3.50%

    1,192,040

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    SVRME

    3,600

    7,076

    26.32%

    25,473,600

    PRGS

    25

    1,499

    4.17%

    37,215

    INFM

    1,050

    24

    4.06%

    25,200

    VDAV

    4,400

    30

    2.33%

    132,000

    NIIS

    750

    5,395

    1.35%

    4,038,744

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    ENHL

    1,350

    883

    -3.50%

    1,192,040

    KMBN

    1,713

    3,559

    -1.83%

    6,097,440

    MTLC

    1,799

    492

    -0.06%

    885,224

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    53W eur

    50,000

    46.27%

    0.78%

    3Y eur

    100,000

    57.93%

    1.89%

    2Y rsd

    2,500,000

    23.25%

    4.74%

    eur

    100,000

    23.46%

    1.08%

    15Y eur

    75,000

    100.00%

    4.20%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije

M&V Investment VESTI

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 17. januara 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 10.000.000.000 dinara.

Opširnije...

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 17. januara 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 10.000.000.000 dinara.

Ukupan obim tražnje iznosio 3.400.000.000,00 dinara, odnosno 34 odsto obima emisije. Na današnjoj aukciji nije bilo realizovanih ponuda.

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Privrednici u Srbiji se manje zaduživali u 2016. godini, a građani više

IZVOR: novosti

Ukupne pozajmice građana uvećane su za 12 odsto, na oko 796,8 milijardi dinara, a za 7,1 odsto povećani su i krediti preduzetnicima, na oko 48 milijardi dinara.

Opširnije...

Ukupne pozajmice građana uvećane su za 12 odsto, na oko 796,8 milijardi dinara, a za 7,1 odsto povećani su i krediti preduzetnicima, na oko 48 milijardi dinara.

BEOGRAD - Ukupni krediti privrede, preduzetnika i stanovništva u Srbiji na kraju 2016. godine iznosili su oko 2.177 milijardi dinara, što je 1,3 odsto više nego prethodne godine, objavilo je danas Udruženje banaka Srbije.

Krediti preduzećima iznosili su oko 1.332 milijarde dinara i za 4,4 odsto su manji nego 2015.

Ukupne pozajmice građana uvećane su za 12 odsto, na oko 796,8 milijardi dinara, a za 7,1 odsto povećani su i krediti preduzetnicima, na oko 48 milijardi dinara.

Među kreditima za stanovništvo najveći rast je bio zajmova za refinansiranje, 51,9 odsto, dok su gotovinski krediti uvećani za 18,5 odsto. U padu su bili potrošački krediti za 0,6 odsto.

Na kraju 2016. godine kasnila je otplata 11,5 odsto ukupnih kredita, što je za 3,8 odsto manje nego u 2015.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:645074-Privrednici-u-Srbiji-se-manje-zaduzivali-u-2016-godini-a-gradjani-vise

Juromani: Unikredit najbolja evropska banka

IZVOR: danas

Na osnovu istraživanja koje je sproveo Juromani za 2017. godinu, Unikredit banka imenovana je za najboljeg pružaoca usluga finansiranja trgovine, kako u Centralnoj i istočnoj, tako i u Zapadnoj Evropi, ...

Opširnije...

Na osnovu istraživanja koje je sproveo Juromani za 2017. godinu, Unikredit banka imenovana je za najboljeg pružaoca usluga finansiranja trgovine, kako u Centralnoj i istočnoj, tako i u Zapadnoj Evropi, saopštila je ta banka.

Pored toga, proglašenjem za najboljeg domaćeg pružaoca usluga finansiranja trgovine, „Unikredit je nadmašio konkurente u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Turskoj“.

Rezultati su objavljeni tokom trajanja međunarodne Juromani konferencije u Beču. Istraživanje je sprovedeno analizom preko 4.000 odgovora iz kompanija koje koriste usluge iz oblasti finansiranja trgovine. „Prednosti banke u finansiranju trgovine se ogledaju u izvanrednom poznavanju proizvoda i tržišta u ključnim evropskim zemljama, a to svakako dopunjuje sveobuhvatna rasprostranjenost mreže ekspozitura, predstavništava i 4.000 korespondentskih banaka“, dodaje se u saopštenju.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=336609&title=Juromani%3a+Unikredit+najbolja+evropska+banka

Rekorder još u srpskim rukama

IZVOR: politika

„Luka Novi Sad” četvrtu godinu zaredom postavlja nove granice u pretovaru robe, a malo je nedostajalo da volšebno bude prodata strancima.

Opširnije...

Novi Sad – Baš kao i prethodne tri godine, „Luka Novi Sad” završila je proteklu 2016. sa novim godišnjim rekordom pretovarenih količina robe. Uprkos nešto nižem vodostaju Dunava tokom decembra, lestvica na skali se podigla na čak 1.180.000 tona, što je apsolutni rekord u istoriji „Luke”, koja je 99,6 odsto u vlasništvu Republike Srbije. A ne toliko davno, malo je nedostajalo da se „Luka” na volšeban način nađe u tuđim rukama.

„Poređenja radi, u delu morske ’Luke’ u Baru, kojim gazduje crnogorska država, za deset meseci 2016. pretovareno je tek nešto više od 990.000 tona robe. Tokom prošle godine, u martu, u našoj luci pretovareno je 164.584 tona robe, što je takođe apsolutni rekordni mesečni učinak”, ističe direktor „Luke Novi Sad” prof. dr Aleksandar Milovančev.

Navedeni rezultati i stabilni prihodi od zakupa skladišnog prostora, tvrdi Milovančev, ilustracija su uspešnog rada zaposlenih i menadžmenta „Luke Novi Sad” tokom 2016. i prethodnih godina. Sadašnja uprava, dodaje, ima ubedljivo bolje rezultate nego prethodna, što dodatno potvrđuje njen legitimitet.

Ponovo o privatizaciji - Povodom ponovo pokrenutih priča o privatizaciji „Luke Novi Sad”, direktor Aleksandar Milovančev kaže da su „uprava i menadžment u potpunosti ispunili svoje obaveze da preciziraju svojinske odnose na osnovu zahteva Agencije za upravljanje lukama Republike Srbije“. „Uprava i menadžment imaju potpuno poverenje u organe Republike Srbije da će u narednom periodu, postupajući na osnovu svojih ovlašćenja, uspešno i u potpunosti zadovoljiti interese zaposlenih i vlasnika – Republike Srbije“, navodi Milovančev.

Ono što je posebno obeležilo taj prethodni period jeste pokušaj netransparentne vlasničke transformacije početkom 2011. godine, koju je zagovarao tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Odlukom Vlade Mirka Cvetkovića, novosadska luka je 26. novembra prethodne (2010) godine postala državno preduzeće. U tadašnjih 99,32 odsto državnog udela po trećinu su imali Republika Srbija, AP Vojvodina i Grad Novi Sad, a ostatak je pripao radnicima i penzionerima „luke”.

Zaposleni u „Luci” bili su ubeđeni da su se spasili „bauka“ privatizacije, međutim jedna od prvih odluka novopostavljenog Upravnog odbora (25. januara 2011) bila je da se osnuje firma Nova luka Novi Sad, sa početnim ulogom od 500 evra, kojoj će biti preneta sva imovina – od preko 11 miliona evra, iako je prethodne godine bila procenjena na 21 milion – i da se odmah pokrene postupak prodaje kompletnog udela države u novoj firmi! U ćerka firmu iz stare „Luke” trebalo je da pređe 50 radnika, dok bi preostala 52 završila na birou.

Kao kupac nove luke pominjala se francuska kompanija CFNR, što je dovođeno u vezu sa prethodnom Dinkićevom izjavom o zainteresovanosti velikog lučkog operatera. Međutim, zaposleni u „Luci” su se pobunili, stupili štrajk i javno upozorili novi Upravni odbor da neće dozvoliti održavanje sednica u prostorijama preduzeća. „Nova luka Novi Sad” praktično nije ni zaživela, a kako se ideja netransparentno rodila tako se i ugasila.

Od jeseni 2015. „Luka Novi Sad” ima status lučnog operatera, kojim se potvrđuje da su ispunjeni svi uslovi koje je država propisala za poslovanje u toj delatnosti. Upravlja sa više od 30 hektara lučkog područja i ima skoro 150.000 kvadratnih metara zatvorenog i otvorenog skladišnog prostora. U drugoj polovini 2016. godine u „Luci” je izvršena kontrola poslovanja od strane Državne revizorske institucije, a uočeni nedostaci izazvale su oštre polemike u javnosti.

„Politički motivisani kritičari pokušali su omalovaže rezultate rada uprave i da u celini previde pozitivnu ocenu poslovanja ’Luke’ iz izveštaja DRI. Zamerili su nam, primera radi, da smo navodno bez dozvole zaposlili 22 radnika, iako ’Luka’ nije korisnik i potrošač budžeta nego u potpunosti posluje na tržištu. Naši kritizeri neće da vide da je 600 novozaposlenih ljudi tokom godine prošlo kroz ’Luku’ obučavajući se u pogonu kompanije ’Lir’. Ruku na srce, prostor koji smo iznajmili ’Liru’ mogli smo unosnije da damo nekom drugom zakupcu, ali smo svesno zaključili posao od koga koristi ima najveći broj ljudi”, kaže direktor Milovančev.

On navodi da „Luka” pre mandata sadašnje uprave nije imala nijedan regularno usvojen upravni akt, a da je Statut preduzeća bio usvojen još daleke 1991. godine.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/371828/Rekorder-jos-u-srpskim-rukama

Prosečna plata u Srbiji oko 370 EUR - U zemljama bivše Jugoslavije samo Makedonci zarađuju manje

IZVOR: ekapija

Najveća prosečna isplaćena plata u regionu, prema poslednjim podacima, u prošloj godini bila je u Sloveniji i iznosila je 1.020,4 EUR, a najmanja u Makedoniji - 363,8 EUR.

Opširnije...

Najveća prosečna isplaćena plata u regionu, prema poslednjim podacima, u prošloj godini bila je u Sloveniji i iznosila je 1.020,4 EUR, a najmanja u Makedoniji - 363,8 EUR.

Prosečna plata prema poslednjim podacima u Hrvatskoj je iznosila 749,7 EUR, u Crnoj Gori 503 EUR, u Bosni i Hercegovini 428 EUR, a u Srbiji 369,7 EUR.

Iako je prosečna plata u Sloveniji od 1.020,4 EUR, prema podacima za oktobar 2016. godine bila najveća u regionu, ona je za 15,2 EUR manja u odnosu na onu isplaćenu godinu ranije, kada je iznosila 1.035,60 EUR.

I prosečna plata u Hrvatskoj, takođe prema poslednjim podacima za oktobar 2016. godine, manja je za 12,3 EUR u odnosu na kraj 2015. godine. Naime, u oktobru prošle godine je iznosila 749,7 EUR, a krajem 2015. bila je 762 EUR.

Pored toga što je najmanja u regionu, prosečna plata u Makedoniji, prema podacima iz oktobra 2015. godine, za 9,2 EUR je manja nego ona isplaćena na kraju 2015, odnosno na početku 2016. godine. Poslednja isplaćena bila je 363,8 EUR, dok je u ranijem periodu iznosila 373 EUR.

Smanjena je i prosečna plata u Bosni i Hercegovini, i to za 2,5 EUR. Naime, prema poslednjim podacima za septembar 2016. godine iznosila je 428 EUR, dok je krajem 2015. i početkom naredne godine iznosila 430,50 EUR.

Konstantan rast beleži prosečna plata u Crnoj Gori, koja je narasla tokom prošle godine za 13 EUR. Naime, početkom 2016. iznosila je 490 EUR, dok je u novembru iste godine iznosila 503 EUR.

Usprkos tome što je najviše narasla, čak 42,70 EUR prosečna plata u Srbiji je i dalje među najmanjima u regionu. Tako je na početku prošle godine iznosila 327 EUR, dok je prema poslednjim podacima za novembar 2016. iznosila 369,7 EUR.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1646880/Prose%C4%8Dna-plata-u-Srbiji-oko-370-EUR-U-zemljama-biv%C5%A1e-Jugoslavije-samo-Makedonci-zara%C4%91uju-manje

Folksvagen se nagodio sa SAD, plaća 4,3 milijarde dolara kazne

IZVOR: politika

VAŠINGTON  - Folksvagen  je postigao nagodbu u SAD "tešku" 4,3 milijarde dolara, u okviru kolektivne tužbe i krivičnog postupka koji je američka vlada pokrenula protiv ...

Opširnije...

VAŠINGTON  - Folksvagen  je postigao nagodbu u SAD "tešku" 4,3 milijarde dolara, u okviru kolektivne tužbe i krivičnog postupka koji je američka vlada pokrenula protiv kompanije zbog skandala sa lažiranjem vrednosti izduvnih gasova, javlja Rojters pozivajući se na dva izvora upoznata sa situacijom.

Američki državni tužilac Loreta Linč i šefica Agencije za zaštitu životne sredine Đina Mekarti će nagodbu ozvaničiti kasnije večeras na konferenciji za novinare u Vašingtonu, navodi se u saopštenju američke vlade, javlja Rojters a prenosi Tanjug.

Britanska agencija je, takođe, saznala da bi tužioci mogli da pokrenu krivični postupak protiv još nekih pojedinaca u ovom slučaju.

Folksvagen je potvrdio sinoć da je sa američkim regulatorima postigao okvirnu nagodbu od 4,3 milijarde dolara, u sklopu skandala "dizelgejt".

Kako navodi Rojters, nagodba neće uticati na tekuću istragu koju vlada u Vašingtonu sprovodi protiv sadašnjih i bivših zvaničnika Folksvagena.

Nemačka kompanija je prethodno pristala da plati do 17,5 milijardi dolara u SAD kako bi "stavila tačku" na optužbe američkih regulatora, vlasnika automobila i dilera, i takođe je ponudila otkup gotovo 500.000 automobila.

Pod pritiskom američkih vlasti, Folksvagen je u septembru 2015. godine priznao da je u 11 miliona dizel vozila ugradio tajni softver koji smanjuje emisiju štetnog azotnog oksida tokom laboratorijskih testova.

Taj skandal, koji su globalni mediji nazvali "dizelgejt", ugrozio je reputaciju i umanjio prodaju Folksvagena.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/371886/Folksvagen-se-nagodio-sa-SAD-placa-4-3-milijarde-dolara-kazne

Nova prodaja Luxola

IZVOR: danas

Hemijska industrija „Luksol“, najstarija hemijska fabrika u Srbiji, poznata po svom proizvodu Top balzam koji se izvozio u SAD, oglašena je za prodaju javnim prikupljanjem ponuda.

Opširnije...

Hemijska industrija „Luksol“, najstarija hemijska fabrika u Srbiji, poznata po svom proizvodu Top balzam koji se izvozio u SAD, oglašena je za prodaju javnim prikupljanjem ponuda.

Ovo je sedmi oglas za prodaju fabrike koja je prethodnih godina uporno pokušavala da nađe izlaz iz stečaja, izbacivši na tržište i čuveni, ručno pravljen „Titov sapun“. Ni poslednja privatizacija, kada je preuzimanjem dugovanja postala deo imperije Jovice Stefanovića Ninija sa susednom Jugoremedijom, nije donelo dugoročno rešenje za fabriku. Interesenata za prodaju je bilo a zašto do realizacije posla nije došlo nema zvaničnog objašnjenja.

- Oglašena je prodaja pokretne i nepokretne imovine. Procenjena vrednost imovine je 166,6 miliona dinara. Ova vrednost nije minimalno prihvatljiva, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača, prilikom određivanja – naveo je stečajni upravnik Milan Nićetin.
Protekle godine ponudu za kupovinu Luxola podnela je češka firma za proizvodnju liftova “Vimislicki”, a pošto je ponuda bila manja od polovine procenjene vrednosti fabrike, čekalo se na izjašnjavanje Odbora poverilaca.

Odbor se sada odlučio za novu prodaju, a cena je ista kao i kod svih dosadašnjih, neuspelih prodaja. Rok za dostavljanje ponuda je 20. februar. Kako je navedeno iz kancelarije stečajnog upravnika, istog dana održaće se javno otvaranje ponuda u prostorijama stečajnog dužnika.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=336497&title=+Nova+prodaja+Luxola

Osvajanje Balkana fiksnom telefonijom

IZVOR: politika

Samo u toku prošle godine oko 150.000 korisnika fiksne telefonije raskinulo je ugovor sa „Telekomom”

Opširnije...

Fiksni telefon se smatra reliktom prošlosti, ali se na srpskom tržištu telekomunikacija, najblaže rečeno vodi hladni rat oko korisnika u oblasti fiksne telefonije. Bitka se bije oko 2,5 miliona pretplatnika koji, na tromesečnom nivou ostvare u proseku oko 1,3 milijardi minuta razgovora.

„Telekom Srbija” i dalje ima najveći udeo na tržištu fiksne telefonije, ali je najofanzivniji igrač kada je o zaključenju novih ugovora iz oblasti fiksne telefonije reč – SBB.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, samo u toku prošle godine oko 150.000 korisnika fiksne telefonije raskinulo je ugovor sa „Telekomom”. Sa SBB-om je nove ugovore potpisalo oko 55.000 ljudi, što znači da je na mesečnom nivou iz „Telekoma” utočište u SBB-u našlo oko 4.500 pretplatnika.

To pokazuju i zvanični podaci RATEL-a. U izveštaju za treće tromesečje prošle godine navodi se da se „broj izvršenih prenosa brojeva u fiksnoj telefoniji na kvartalnom nivou kreće između 17.000 i 18.000, odnosno oko 6.000 mesečno”. Struktura prenosa se ne navodi, ali upućeni u tržište telekomunikacija kažu da se najveći odliv dogodi na relaciji „Telekom” – SBB.

Prethodne – 2015. godine broj korisnika koji su raskinuli ugovor sa „Telekomom”, kada je o fiksnoj telefoniji reč bio je još veći. Nezvanično, 180.000 korisnika „izbrisalo” je svoj fiksni broj telefona iz „Telekomovog” imenika. Sa SBB-om je, na mesečnom nivou, oko 6.000 korisnika potpisivalo novi ugovor.

Zašto je za SBB-u važno povećanje broja korisnika u fiksnoj telefoniji? Zato što novom klijentu, uz fiksni telefon u paketu prodaju i internet i kablovsku televiziju. Što praktično, u većini slučajeva za „Telekom” znači da je „brisanjem” fiksnog broja korisnik izbrisan i za druge vrste usluga koje nacionalna telekomunikaciona kompanija može da mu ponudi.

SBB, je, inače, u vlasništvu američkog investicionog fonda KKR, čije je zaštitno lice bivši šef CIA Dejvid Petreus. Preko svoje ćerke firme „Junajted grupe”, zajedno sa EBRD-om, ovaj američki investicioni fond je u martu 2014. godine kupio SBB.

Osim što je suvlasnik u SBB-u, EBRD je na tržištu telekomunikacija prisutan i preko „Oriona”, koji takođe posluje u oblasti fiksne telefonije. EBRD u „Orionu” od osnivanja ima svoj vlasnički udeo.

Pri tom, EBRD već godinama ne krije da ima nameru da učestvuje u privatizaciji „Telekoma”. I aktuelni direktor EBRD-a za Srbiju Danijel Berg i njegov prethodnik Mateo Patrone izjavljivali su nekoliko puta da su sa srpskim državnim zvaničnicima razgovarali o prodaji „Telekoma”, ali i nekih drugih preduzeća u državnom vlasništvu.

Uostalom, i prvi čovek EBRD-a Suma Čakrabarti ponovio je u septembru prošle godine da je ova finansijska institucija zainteresovana za „Telekom Srbije”.

Svoju zainteresovanost i formalno su potvrdili na tenderu za prodaju „Telekoma Srbije” koji je Vlada Srbije raspisala u julu 2015. godine, a na kom „Telekom” nije našao kupca. EBRD je, zajedno sa „Telekomom Slovenija” bio jedan od zainteresovanih kandidata na tom javnom pozivu.

 Na pitanje „Politike” upućeno Rasimu Ljajiću, ministru trgovine i telekomunikacija, da li je za državu sporno to što EBRD, kao suvlasnik SBB-a, „krcka” vrednost „Telekoma“ i preuzima im pretplatnike iz fiksne telefonije, a pri tom ne krije svoju zainteresovanost da kupi „Telekom”, naš sagovornik je odgovorio:

„EBRD je bio zainteresovan za učešće u manjinskom paketu. Ništa dalje se nije odmaklo od početne zainteresovanosti”.

Istovremeno, SBB-u bi za četiri meseca trebalo da stigne i rešenje Komisije za zaštitu konkurencije. Ova kompanija čeka dozvolu koncentracije od ovog antimonopolskog tela, s obzirom na to da namerava da kupi kablovsku mrežu IKOM. 

Miloje Obradović, predsednik ove komisije, nedavno je za „Politiku” istakao da je reč o specifičnom predmetu. 

„Sticanje dominantnog položaja nije zabranjeno, ali je zabranjena njegova zloupotreba, tako da ako neki učesnik na tržištu ima dominantan položaj ne znači da on narušava konkurenciju”, rekao je Obradović.

Istovremeno, može da se čuje da se u toku ove 2017. godine završava investicioni ciklus fonda KKR-a i da je njihova namera da prodaju SBB. To je u autorskom tekstu za NIN nedavno najavio i Božidar Đelić, koji je trenutno angažovan u konsultantskoj kući „Lazard”, a „Lazard” je, opet, pružao usluge menadžerskog konsaltinga u procesu privatizacije „Telekoma Srbije”. 

Regionalno posmatrano, snaga Junajted grupe je u tome što, osim u Srbiji, posluje i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji. To praktično znači da, kada SBB preuzme bivšeg Telekomovog korisnika fiksne telefonije, može da mu ponudi i besplatno telefoniranje sa celim regionom. S druge strane „Telekom” to ne može

jer je prisutan samo u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

U svakom slučaju, 2017. godina će na polju telekomunikacija biti  zanimljiva za ceo region. Nagoveštaj burne godine dao je Hrvatski telekom (HT) koji je pre dva dana kupio „Crnogorski telekom”. Naime, HT je potpisao ugovor sa „Mađar telekomom” o kupovini 76,5 odsto udela u kompaniji „Crnogorski telekom” za 123,5 miliona evra. Međutim, i hrvatski i mađarski telekom su u vlasništvu „Dojče telekoma” i praktično se dogodila transakcija „u istoj kući”. „Telekom Srbija” na tržištu Crne Gore posluje preko „M:tela”.

Ono što nezvanično može da se čuje je da nemački vlasnik nije bio zadovoljan kako je „Mađar telekom” vodio biznis u Crnoj Gori, gde je „Telekom Srbija” preko „M:tela” značajno uzdrmao njihov tržišni udeo. „Dojče telekom”, koji je nekoliko puta viđen kao kandidat za preuzimanje „Telekoma Srbije”, nesumljivo je jedan od najvećih igrača na evropskom tržištu telekomunikacija. S obzirom na to da prodaje „Telekoma”, čak ni manjinskog paketa, neće biti (budžetom to nije planirano), više nije pitanje ko će kupiti „Telekom Srbija”, već ko će od Amerikanaca kupiti SBB.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/371965/Osvajanje-Balkana-fiksnom-telefonijom

Srbija planira da se u 2017. zaduži 6,8 mlrd EUR - Državne obveznice privlačne zbog malog rizika i dobrog prinosa

IZVOR: ekapija

Srpske obveznice atraktivne su za investitore, jer je i njima jasno da je odnos ...

Opširnije...

Srpske obveznice atraktivne su za investitore, jer je i njima jasno da je odnos između prinosa i rizika na tim hartijama veoma dobar, kaže ministar finansija Dušan Vujović.

- Rizik trajno pada, a prinos je dobar - konstatovao je ministar, govoreći na konferenciji Euromoney u Beču.

Vujović je rekao da država ove godine planira da se zaduži 6,8 mlrd EUR, a svega 600 mil EUR biće potrebno za pokrivanje budžetskog deficita, dok je ostatak namenjen refinansiranju postojećih dugova.

Ministar je precizirao da je veći deo, odnosno 6,2 mlrd EUR, planiran za refinansiranje. Od tog iznosa, planirano je da 4,7 mlrd EUR bude prikupljeno sa domaćeg tržišta hartija od vrednosti.

- I tu planiramo da prikupimo 3,5 mlrd EUR u dinarskim hartijama, a 1,6 mlrd EUR u evrima, jer srpski investitori vole da kupuju hartije u evrima na domaćem tržištu - rekao je on.

Vujović je naglasio i da to nije konačno, jer je država prošle godine planirala da će joj biti potrebno da se zaduži 5 mlrd EUR, ali je zbog odličnih fiskalnih rezultata, bolje naplate poreza i manjih troškova, potreban iznos za zaduživanje bio manji.

- Zbog odličnih rezultata smo 4 mlrd EUR pozajmili u obveznicama, ispalo je da nam je potrebno 1 mlrd EUR manje, jer nismo imali deficit republičkog budžeta. Tako smo od dobrih fiskalnih rezultata imali korist i nismo morali da se zadužujemo - konstatovao je on.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1646638/Srbija-planira-da-se-u-2017-zadu%C5%BEi-6-8-mlrd-EUR-Dr%C5%BEavne-obveznice-privla%C4%8Dne-zbog-malog-rizika-i-dobrog-prinosa

Cena struje obara sve rekorde

IZVOR: novosti

Na srpskoj berzi električne energije, ali i u čitavom regionu vrednost megavata se utrostručila. Za nekoliko dana sa 50 evra "skočila" na 150 evra.

Opširnije...

LEDENI dani tresu berze struje širom Evrope, pa i u Srbiji. Električna energija je u našem regionu zabeležila istorijske vrednosti i njena cena se za samo nekoliko dana utrostručila. Sa 50 evra koliko je megavat koštao na berzi krajem prošle nedelje, prethodnih dana je "planula" na 150 evra. Na mađarskoj nacionalnoj berzi cena je u jednom trenutku dostigla i 300 evra.

Prema rečima Miloša Mladenovića, direktora "Sepeksa", Srpske berze struje, rast cena električne energije je počeo u ponedeljak.

- Već u utorak cene električne energije dostizale su istorijski maksimum - kaže Mladenović. - Rast cena je posledica užasno velike tražnje za električnom energijom u čitavom regionu. Uzroci ovakvih pomeranja na tržištu su izuzetno niske temperature, ali i suša u regiionu pa je smanjena proizvodnja u hidroelektranama. Očekujemo da će se situacija smiriti sa stabilizacijom vremenskih prilika.

Prvog radnog dana ove nedelje megavat je na berzi koštao 120 evra, u utorak je dostigao 150, a juče je cena električne energije pala na nešto ispod 100 evra. Satni prikaz promene cene struje na berzi pokazao je da je oko 18 časova u utorak megavat "nagazio" i 200 evra, dok joj je na Mađarskoj berzi u istom trenutku vrednost iznosila čitavih 300 evra.

Zbog izuzetno niskih temperatura potrošnja električne energije iz dana u dan je sve veća. U EPS, ipak, uveravaju građane da je snabdevanje električnom energijom u Srbiji stabilno i da svi sistemi normalno funkcionišu uprkos mećavi i ledenom talasu.

Početkom nedelje potrošnja je porasla za 15 odsto, a u utorak je "Elektroprivreda Srbije" isporučila 136,8 miliona kilovat-sati električne energije građanima i privredi Srbije, što je za 18 odsto više od proseka za ovo doba godine. Toliko struje "izgoreno" je i juče. Potrošnja se opasno približila rekordima koji su zabeleženi u zimu 2012. kada je dnevno EPS slao više od 140 miliona kilovat-sati. 

STABILNO

- "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE" je preduzela sve mere da se obezbedi kontinuirana proizvodnja uglja i električne energije i u teškim zimskim uslovima - kažu u EPS. - Broj korisnika koji je tokom jučerašnjeg dana imao prekide u snabdevanju manji je od 0,0005 procenata od ukupnog broja kupaca. U veoma teškim snežnim uslovima stabilna je proizvodnja uglja na kolubarskim i kostolačkim kopovima, a nema problema ni u proizvodnji električne energije u termo i hidroelektranama. Monterske ekipe su u punoj pripravnosti i u najkraćem roku izlaze na teren u slučaju kvarova i prekida.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:644275-Cena-struje-obara-sve-rekorde

Najveći pad kineskog izvoza u poslednjih sedam godina

IZVOR: politika

PEKING - Kineski izvoz je prošle godine pao drugu godinu zaredom, pošto su isporuke smanjene zbog posrtanja globalne tražnje i straha zvaničnika od mogućeg trgovinskog rata sa SAD, što pomračuje perspektive ...

Opširnije...

PEKING - Kineski izvoz je prošle godine pao drugu godinu zaredom, pošto su isporuke smanjene zbog posrtanja globalne tražnje i straha zvaničnika od mogućeg trgovinskog rata sa SAD, što pomračuje perspektive za 2017. godinu.

Kineski izvoz je u 2016. godini potonuo za 7,7 odsto, a uvoz za 5,5 odsto, što je druga godina zaredom da se eksport smanjuje i najveći pad od globalne finansijske krize 2009. godine, javlja Rojters a prenosi Tanjug.

Samo u decembru, kineski izvoz je pao više od očekivanog, za 6,1 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz blago nadmašio očekivanja, ostvarivši rast od 3,1 odsto.

Pred kineskom spoljnom trgovinom je i ove godine težak zadatak, naročito ukoliko inauguracija Donalda Trampa i druge velike političke promene ograniče rast kineskog izvoza zbog većih protekcionističkih mera, saopštila je kineska Carinska uprava.

„Trend antiglobalizacije postaje sve evidentniji, a Kina je najveća žrtva tog trenda. Obratićemo veliku pažnju na spoljnu trgovinsku politiku posle Trampove inauguracije za predsednika”, izjavio je portparol Carine Huang Songping novinarima.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/371999/Najveci-pad-kineskog-izvoza-u-poslednjih-sedam-godina

BAT uspeo da preuzme Reynolds American - Stvaranje najveće duvanske kompanije na svetu koštaće 49,4 mlrd USD

IZVOR: ekapija

British American Tobacco (BAT) saglasio se danas da plati gotovo 50 mlrd USD (47 ...

Opširnije...

British American Tobacco (BAT) saglasio se danas da plati gotovo 50 mlrd USD (47 mlrd EUR) za preuzimanje kontrole nad rivalskom američkom firmom Reynolds American, čime će nastati najveća svetska duvanska kompanija.

Proizvođač cigareta Lucky Strike i Rothmans će kupiti 57,8% preostalih akcija kompanije Reynolds koje još ne poseduje, naveo je BAT u saopštenju.

BAT nije otkrio detalje poboljšane ponude u gotovini i akcijama, nakon što je konkurentski američki div, čiji brendovi uključuju Camel i Newport cigarete, odbio njegovu prethodnu ponudu vrednu 47 mlrd USD.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1646321/BAT-uspeo-da-preuzme-Reynolds-American-Stvaranje-najve%C4%87e-duvanske-kompanije-na-svetu-ko%C5%A1ta%C4%87e-49-4-mlrd-USD

Soros izgubio milijardu dolara zbog Trampa

IZVOR: politika

Američki milijarder očekivao nagli pad vrednosti berzanskih indeksa, međutim, desio se potpuno suprotni scenario.

Opširnije...

VAŠINGTON  - Američki milijarder Džordž Soros nimalo nije zadovoljan pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, s obzirom da je zbog toga pretrpeo gubitak od skoro milijardu dolara.

Kako piše „Volstrit džornal” odmah nakon što je postalo jasno da je Tramp pobedio na izborima, američki berzanski indeksi naglo su izgubili na vrednosti, ali je onda došlo do neočekivanog preokreta - akcije su počele da rastu u proseku za 10 procenata dnevno.

Američki list je, pozivajući se na neimenovane izvore bliske milijarderovom poslovanju, naveo da je Soros očekivao nagli pad vrednosti berzanskih indeksa.

Međutim, desio se potpuno suprotni scenario.

Rast koji je usledio negativno se odrazio na kapitalizaciju njegovog fonda. Soros je očekivao da će pad biti veći, što se ispostavilo kao velika greška koja je rezultirala još većim gubicima.

Milijarder je tokom kampanje otvoreno podržavao i finansirao Hilari Klinton, zbog čega i ne čudi njegova skeptičnost po pitanju stanja na tržištu nakon Trampove pobede.

Berza je pokazala da je čovek koji retko greši kada su deonice u pitanju - ipak pogrešio, piše Blic, a prenosi Tanjug.

Soros nije bio usamljen u tim pretpostavkama. Štaviše, gotovo svi stručnjaci s Volstrita očekivali su sunovrat tržišta u slučaju Trampove pobede.

Soros je nakon pobede Donalda Trampa kritikovao republikanca, optužujući ga da je „mogući diktator”, i upozorio Ameriku da će taj rezultat izbora imati „dugoročne posledice po zdravlje demokratije”.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/371998/Soros-izgubio-milijardu-dolara-zbog-Trampa

Gorenje ostvarilo neto dobit od 8 mil EUR u 2016. - Ukupni prihod 1,25 mlrd EUR

IZVOR: ekapija

Gorenje grupa je završila prošlu godinu sa neto profitom od 8 mil EUR posle gubitka od, takođe, 8 mil EUR godinu dana ranije, saopštio je taj slovenački proizvođač aparata za domaćinstvo.

Opširnije...

Gorenje grupa je završila prošlu godinu sa neto profitom od 8 mil EUR posle gubitka od, takođe, 8 mil EUR godinu dana ranije, saopštio je taj slovenački proizvođač aparata za domaćinstvo. Kompanija je u 2016. zabeležila prihode od prodaje u iznosu od 1,25 mlrd EUR, što je za 2,6% više nego prethodne godine.

Kako se navodi u saopštenju, Gorenje je povećalo prodaju premijum i inovativnih uređaja, koji su u prometu velikih uređaja za domaćinstvo učestvovali sa 27,4%, dok je prodaja malih kućnih aparata skočila za 33%.

Grupa je ojačala svoje pozicije i prodaju u Rusiji, Ukrajini i istočnoj Evropi, zemljama Beneluksa, Australiji, SAD-u i Aziji. Ulaganja u marketing i razvoj povećana su na 31 mil EUR.

Dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) procenjuje se na 87 mil EUR, što je za 8,6% više nego u 2015, naveli su iz kompanije.

Relativna zaduženost grupacije je nastavila da se smanjuje, svodeći odnos između neto finansijskog duga i EBITDA na 3,9.

U skladu sa svojom strategijom fokusiranja na osnovnu delatnost, Gorenje je prodalo svoje udele u kompaniji za upravljanje otpadom Publicus i njenom ogranku Ecogor.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1644234/Gorenje-ostvarilo-neto-dobit-od-8-mil-EUR-u-2016-Ukupni-prihod-1-25-mlrd-EUR

Srbija od izvoza zaradila 12,2 milijarde evra

IZVOR: novosti

Naša zemlja u prošloj godini zabeležila rekordan plasman robe u inostranstvo. Čak za 11 odsto domaća privreda premašila rezultat u odnosu na onaj iz decembra 2015.

Opširnije...

IZ Srbije je lane, do decembra, izvezena roba vredna 12,2 milijarde evra i za 11 odsto je premašila rezultat iz istog perioda 2015. godine. Samo u novembru preko granice je otišlo proizvoda i usluga naplaćenih 1,2 milijarde evra, što je za petinu uspešnije nego u novembru prethodne godine. Rekordnom rezultatu doprineli su pre svega - električna oprema, prehrambeni proizvodi, metali i gume.

I uvoz raste, ali ne brzinom izvoza. Tokom 11 meseci prošle godine bio je veći za 5,6 odsto u odnosu na 2015. I dalje mi kupujemo više stranu robu, nego stranci našu, ali je sada ta razlika pala ispod 300 miliona evra na godišnjem nivou.

- Prirast izvoza u novembru iznosi 154 miliona evra - objašnjava Ivan Nikolić, urednik "Makroekonomskih analiza i trendova". - Od toga 25 miliona je veći izvoz električne opreme, 21 milion evra je učinak prehrambenih proizvoda, 20 evra je prirast osnovnih metala, a deset miliona odlazi na gumarsku industriju. Iza električne opreme u najvećoj meri stoji "Gorenje".

U nacrtu Pregovaračkog poglavlja 4, koji priprema Vlada Srbije, stručnjaci upozoravaju da rast izvoza i obima spoljnotrgovinske razmene nije praćen poboljšanjem izvozne strukture.

- Ekspanzija izvoza se može objasniti do sada obavljenom privatizacijom i restrukturiranjem preduzeća, potpisivanjem i ratifikovanjem ugovora o slobodnoj trgovini, kao i rastom izvoza putničkih automobila, hrane i gotovih tekstilnih proizvoda - stoji u predlogu ovog dokumenta. - Poboljšan je odnos razmene, pokazatelj kupovne moći izvoza za jedinicu uvoza, i to sa sa 2,2 odsto u 2015, na 14,7 odsto u prvoj polovini 2016. godine. Komparativne prednosti srpska privreda ostvaruje prvenstveno kod primarnih i proizvoda nižih faza prerade, koji dominiraju u strukturi srpskog izvoza. Učešće izvoza visokotehnoloških proizvoda je znatno ispod proseka EU. U Srbiji oni čine svega devet odsto izvoza, a u EU 26 odsto.

NAJVEĆI - PODACI Ministarstva finansija pokazuju da su najveći izvoznici iz Srbije "Fijat", "Hestil", "Tigar tajers", NIS i "Filip Moris". Kada se uzme u obzir koliki su istovremeno i uvoznici, redosled je nešto drugačiji. Istraživanje "Biznis info grupe" o neto izvoznicima pokazuje da je i tu "Fijat" na vrhu liste, a slede "Petrohemija", "Viktorija grupa", "Jugoimport SDPR" i Livnica "Kikinda".

I Ivan Nikolić priznaje da kompleksnost srpskih izvoznih proizvoda nije za pohvalu, ali i da se stvari polako menjaju.

- Po stepenu prerade proizvoda dva od tri prva najveća neto izvoznika, reklo bi se da smo u srednjem veku. Prvi je kukuruz, a drugi je smrznuto voće - kaže Nikolić. - Za unapređenje kompleksnosti izvoza mogućnosti su beskrajne. To se popravlja polako. Investicije su popravile situaciju, jer one donose znanja i tehnologiju. U 2016. ćemo imati neto pozitivan rezultat IT industrije veći od pola milijarde evra. Softver je proizvod koji zahteva najveći nivo znanja i zahteva najobučeniji kadar. Nije slika tako loša.

U Privrednoj komori Srbije veruju da bi veći industrijski kapaciteti obezbedili i veću zastupljenost proizvoda više faze prerade u izvozu, onih koji nose dodatu vrednost.

- Neophodno je nastaviti sa izgradnjom infrastrukture, kao i privlačenjem stranih i domaćih investicija - kažu u PKS. - Već nekoliko godina Srbija smanjuje deficit tekućeg dela platnog bilansa, koji se u 2016. godini procenjuje na 4,2 odsto sa tendencijom daljeg smanjenja. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 78 odsto. Poseban potencijal Srbije je u nastavku porasta izvoza usluga, s obzirom na konkurentsku prednost koju naša zemlja ima. 

AZIJA U FOKUSU

EVROPSKA unija je najveći srpski spoljnotrgovinski partner, ali u Privrednoj komori Srbije napominju da veću zastupljenost možemo da postignemo i na daljim tržištima.

- Imajući u vidu razgranatu mrežu diplomatskih predstavništava Srbije na afričkom kontinentu, a vrlo skroman nivo spoljne trgovine do sada, ovaj prostor bi trebalo da bude u fokusu u narednom periodu - smatraju u PKS. - Veliki projekat "Put svile" koji sprovodi kineska vlada bi trebalo da predstavlja dobru šansu da se Srbija poveže sa drugim zemljama koje su na trasi tog novog ekonomskog pravca, sa posebnim akcentom na zemlje centralne Azije. Postojeća saradnja sa arapskim zemljama treba da bude znatno unapređena imajući u vidu veliki potencijal ovog tržišta.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:644680-Srbija-od-izvoza-zaradila-122-milijarde-evra

Premijer obilazi svetske berze, a našu zaobilazi

IZVOR: politika

Prošlogodišnji promet više od tri puta manji od onog iz 2007. godine, a samo promet akcijama više od 20 puta manji nego pre devet godina

Opširnije...

Premijer Vučić posetio je pre nekoliko dana berzu u Mumbaju, ali Beogradsku berzu nije nikada. Pažljivi evidentičari njegovih poseta svetskim berzama kažu da ih je posetio najmanje šest – u Njujorku, Londonu, Stokholmu, Berlinu, Frankfurtu i sada u Mumbaju.

Beleks 15 više nema 15 preduzeća

Beleks 15 više nema 15 preduzeća, a na berzi kažu da se kompanije koje su uključene u trgovanje na berzi silom zakona sada povlače, investitori usled takvog opredeljenja kompanija ne osećaju sigurnost i oklevaju sa ulaganjima, stepen edukacije stanovništva o berzanskom poslovanju je izrazito nizak, a nacionalna strategija o korišćenju mehanizama tržišta kapitala u razvoju ekonomije – ne postoji. U tom smislu, broj hartija od vrednosti dovoljno likvidnih da reprezentuju domaće tržište, tj. da budu uključene u indeksnu korpu Beleks 15 indeksa neprekidno se smanjuje, zajedno sa ukupnim brojem kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. Sam trend povlačenja kompanija sa berze nije problematičan, imajući u vidu da je srpsko tržište kapitala, kao i ostala tranziciona, u jednom trenutku moralo da primi veliki broj novonastalih akcionarskih društava, ali ono što jeste problem nedostatak je novih kompanija, bilo da su u pitanju javna preduzeća koja čeka proces privatizacije ili domaće privatne kompanije čiji rast bi mogao i trebalo da bude finansiran putem berze, u javnoj, ravnopravnoj utakmici na tržištu.

Zašto je premijer zainteresovan za tuđe berze, a ne za onu u svom dvorištu, nepoznato je. Međutim, činjenica je da naša berza ima sve manji promet i da je sve marginalizovanija.

Poređenja radi, ukupna vrednost prometa u 2016. više od tri puta manja je od prometa iz 2007. godine, a promet akcijama više od 20 puta manji je nego pre devet godina. Prošlogodišnji promet na Beogradskoj berzi iznosio je 44,6 milijardi dinara i najveći je promet na domaćem tržištu kapitala još od 2009. godine, posmatrano kroz vrednost berzanskih pokazatelja. Indeksni pokazatelji zabeležili su značajnu pozitivnu promenu, tako da je vrednost indeksa Beleks 15 na godišnjem nivou porasla 11,38 odsto, dok opšti indeks domaćeg tržišta kapitala, Beleks lajn, takođe ima dvocifren pozitivan pomak od 13,69 odsto.

Sve ovo jasno govori da na domaćem tržištu postoje strukturni problemi koji se moraju prevazići kako bi berza počela da doprinosi unapređenju ukupnog rezultata privrede i pojedinačnih preduzeća, kažu u ovoj finansijskoj instituciji. Uloga tržišta kapitala i same berze kod nas nije prepoznata, niti tržište kapitala čini deo nacionalne ekonomske jednačine.

– Suština ocene rezultata ostvarenih na tržištu kapitala jeste pre svega u pitanju da li tržište ispunjava svoju osnovnu funkciju, tj. prikupljanje i efikasnu selidbu kapitala za privredne subjekte kojima je on potreban. Imajući u vidu da srpska privredna društva još uvek ne prikupljaju kapital putem tržišta, dakle berze, već poslovanje najčešće finansiraju putem bankarskih kredita, ali i da procesi privatizacije i korporativizacije javnih preduzeća mimoilaze Beogradsku berzu, značajni pozitivni rezultati realno nisu ni očekivani – odgovaraju.

Na berzi dodaju da su u tranzicionim ekonomijama, javna preduzeća bila ta koja su utirala put privatnom sektoru ka prikupljanju kapitala na berzi sve u cilju stvaranja ambijenta koji bi potom koristile i privatne kompanije. Korist od ovakvog finansijskog tržišta imale su ne samo kompanije već i domaći građani kao investitori, penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, ali i svi ostali ekonomski akteri usled značajnog pada troškova finansiranja privrede.

Učešće akcija u prošlogodišnjem trgovanju iznosilo je manje od 15 odsto. Ovaj pokazatelj manji je iz godine u godinu, što jasno govori o nedostatku većeg broja investicionih alternativa i kvalitetnih investicionih izbora za domaće i strane investitore. Dominantno je trgovanje državnim obveznicama.

– Kada se kaže „berza” bilo gde u svetu, najpre se pomisli na akcije. Praktično na svim berzama u svetu akcije predstavljaju dominantan tržišni materijal, zajedno sa izvedenim finansijskim instrumentima, dok sa aspekta organizatora tržišta, obveznice predstavljaju dodatnu investicionu alternativu kreiranu pre svega za smanjivanje rizika. Situacija na domaćem tržištu kapitala, u kom je odnos trgovanja akcijama i obveznicama dominantno na strani obveznica, još jednom potvrđuje da domaća berza, iako tehnološki, kadrovski i organizaciono osposobljena i sa velikim potencijalom, imajući u vidu položaj privrede, ne vrši svoju ključnu funkciju: finansiranje rasta preduzeća i razvoj domaće privrede – kažu na berzi.

Kao posledica dramatično manjeg prometa hartijama od vrednosti, prihodi berze su sve skromniji uz narastajuće troškove finansiranja tehnologije i prilagođavanja regulaciji u hiperregulisanoj industriji, kao što je berzanska. Berze u svetu, pa tako i Beogradska, nastoje da troškovi trgovine hartijama od vrednosti za same investitore kontinuirano opadaju, kako bi se na taj način motivisali za što frekventniju trgovinu, istovremeno razvijajući druge izvore prihoda, kao što su prodaja trgovačkih podataka specijalizovanim distributerima finansijskih podataka (tzv. data vendorima), edukacija, članarine, listiranje hartija od vrednosti itd. Dakle, trgovačke provizije danas više nisu dominantni izvori finansiranja organizatora tržišta, ali su zato svi ostali izvori prihoda berzi direktno izvedeni iz obima ostvarenog prometa. Drugim rečima, nizak promet, pre svega akcijama, rezultuje manjim interesom investitora za kupovinu berzanskih podataka, javnosti za edukacijom itd.

Da li su to državne obveznice

Beogradska berza bez obzira na izuzetno teške uslove poslovanja pokušava da zadrži atraktivne i podsticajne nivoe provizija koje naplaćuje učesnicima u trgovanju, te u tom smislu ograničava maksimalnu vrednost koju naplaćuje po transakciji nastaloj trgovanjem ovim finansijskim instrumentima. To je posebno slučaj sa obveznicama. Za sve obveznice kojima se trguje na berzi maksimalna vrednost provizije po transakciji iznosi svega 5.000 dinara bez obzira na to da li se radi o višemilionskim iznosima u trgovanju. Trgovanje obveznicama po svojoj suštini predstavlja mali broj transakcija relativno velike vrednosti, te je u prihodima Beogradske berze njihov doprinos krajnje marginalan.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/372048/Premijer-obilazi-svetske-berze-a-nasu-zaobilazi

Putevi Užice među prvih pet građevinskih firmi na ruskom tržištu - Samo u Moskvi grade oko 400.000 kvadrata

IZVOR: ekapija

Rusko tržište je velika šansa za našu privredu, pa i za građevinsku industriju, rekao je ministar za rad Aleksandar Vulin ...

Opširnije...

Rusko tržište je velika šansa za našu privredu, pa i za građevinsku industriju, rekao je ministar za rad Aleksandar Vulin prilikom obilaska dva gradilišta u Moskvi na kojima radove izvodi srpska firma Putevi Užice.

- Putevi Užice su jedna od firmi za koju slobodno možemo da kažemo da su ponos naše građevinske operative. Graditi ovako velike objekte, imati ovako veliko poverenje ruskih investitora govori dobro o njima ali govori dobro i o zemlji iz koje dolaze - rekao je ministar.

Putevi Užice su na ruskom tržištu među prvih pet građevinskih firmi. Samo u reonu Moskve trenutno izvode radove na dva velika gradilišta - "Srce prestonice" u centru grada, stambeni objekat površine 800.000 kvadratnih metara gde Putevi iz Užica grade 250.000 kvadrata i najmoderniji Institut nauke i tehnologije Skolkovo površine 134.000 kvadratnih metara.

Institut Skolkovo delo je čuvenog arhitektonskog studija Hercog i Demeron, a i pored oštre konkurencije za izvođača radova izabrana je srpska firma Putevi Užice koja na ovom projektu sa uspehom predstavlja srpsko građevinarstvo.

Inače, Putevi iz Užica na oba gradilišta upošljavaju više od 2.000 radnika, od toga oko 200 radnika iz Srbije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1644940/Putevi-U%C5%BEice-me%C4%91u-prvih-pet-gra%C4%91evinskih-firmi-na-ruskom-tr%C5%BEi%C5%A1tu-Samo-u-Moskvi-grade-oko-400-000-kvadrata

MMF: Bolji izgledi za globalni ekonomski rast

IZVOR: danas

Međunarodni monetarni fond u najnovijem kvartalnom izveštaju prognozirao rast globalne ekonomije od 3,4 odsto u 2017. i 3,6 odsto u 2017. godini.

Opširnije...

Međunarodni monetarni fond je u svom najnovijem izveštaju Svetski ekonomski izgledi (World economic outlook) koji objavljuje kvartalno prognozirao rast svetske ekonomije u ovoj godini od 3,4 odsto i 3,6 odsto u 2018. nakon rasta od 3,1 odsto u 2016. godini.

Dobar deo globalnog rasta Fond očekuje od oporavka velikih ekonomija zemalja u usponu, ali i zbog boljih očekivanja u SAD, Kini, Evropi i Japanu. Inače, rast globalne ekonomije u 2016. bio je najmanji od 2008/09. godine kada je izbila i svetska finansijska kriza.

Očekivanja za SAD su popravljena zbog najavljenog fiskalnog stimulusa novog predsednika što će naterati i FED da brže povećava kamatne stope. S druge strane, ovo može dovesti i do aprecijacije dolara i povećanja platnobilansnog deficita. MMF je prognozirao rast SAD ekonomije u 2017. na 2,3 odsto, a u 2018. na 2,5 odsto.

Ekonomski ritam ekonomija u usponu određuje Kina, a MMF i za najmnogoljudniju zemlju prognozira rast od 6,5 odsto u 2017. što je za 0,3 odsto više nego u prethodnom izveštaju.

Za evropske zemlje u usponu, region u koji spada i Srbija, MMF prognozira rast od 3,1 odsto u ovoj i 3,2 odsto u sledećoj godini, nakon rasta od 2,9 odsto u 2016. Da podsetimo, Vlada Srbije je budžetom i fiskalnom strategijom planirala privredni rast od tri odsto u 2017, a prema izjavama zvaničnika MMF-a to se slaže sa prognozom Fonda.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=336560&title=MMF%3a+Bolji+izgledi+za+globalni+ekonomski+rast

Stranci zapošljavaju još 2.500 ljudi

IZVOR: politika

U ovoj godini strani investitori će završiti najmanje šest započetih ulaganja. – Od aprila 2014. do kraja 2016. godine država se obavezala da sa 156,72 miliona evra pomogne 40 projekata za 24.924 radna ...

Opširnije...

Za podsticanje direktnih investicija u budžetu za 2017. godinu kao bespovratna pomoć planirano je 11 milijardi dinara i još 400 miliona dinara za snimanje filmova, što je za 900 miliona dinara manje nego u 2016. Prema podacima Ministarstva privrede, od 1. aprila 2014. do 31. decembra 2016. godine, država je potpisala da će sa 156,72 miliona evra pomoći 40 projekata, a investitori su se obavezali da će u njihovu izgradnju i opremanje uložiti 637 miliona evra.

Ako sve bude išlo po planu, novi poslovi, koje uz pomoć države gotovo po pravilu pokreću strani investitori – više od 98 odsto od ukupnog broja, stvoriće još 24.924 radna mesta. Do sada je potpisano 37 ugovora, a u 2017. se očekuje završetak najmanje šest projekata koji će zaposliti 2.570 ljudi. Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji posluju 2.624 strane firme koje zapošljavaju 198.797 ljudi.

Započeto će završiti pirotski „Tigar tajers”, NCR Beograd će završiti dva projekta, zatim „Banja komerc bekament” Aranđelovac, „Aster tekstil” Niš i „Srejt nova” Stara Pazova.

Ukupna vrednost ulaganja u ovih sedam projekata je 236,54 miliona, a za podršku njihove realizacije odobrena su podsticajna sredstva u vrednosti od 43,52 miliona evra.

U Ministarstvu privrede napominju da takozvani period monitoringa za većinu ugovorenih projekata traje do 2022. godine. U tom periodu država će nadgledati da li preduzeća održavaju predviđeni broj zaposlenih radnika, isplaćuju ugovorenu visinu zarada i poštuju ugovorenu vrednost ulaganja.

Od ukupno 37 potpisanih ugovora, samo tri su potpisana sa domaćim investitorima, kažu u Ministarstvu privrede. Ukupna vrednost planiranih ulaganja domaćih je 10,73 miliona evra, što je 1,68 odsto ukupnih ulaganja koja država dotira. Oni planiraju da zaposle 395 osoba, što je samo 1,58 od ukupnog broja. Država će im pomoći sa 2,57 miliona evra, što je 1,64 odsto od ukupno odobrenih podsticaja.

Podsticaje za realizaciju novih investicionih projekata i otvaranje novih radnih mesta Srbija dodeljuje od 2006. godine po više puta menjanoj uredbi. Samo u 2014. nije bilo novih ugovora, tako da su u toj godini samo isplaćivani podsticaji po ranije ugovorenim projektima.

Kompanije koje dobijaju ovu državnu podršku obavezuju se da zaposle ugovoreni broj radnika u roku od tri godine od potpisivanja ugovora, a poslednja rata im se isplaćuje kad se dostigne puna zaposlenost. U slučaju nepoštovanja ugovorenih rokova ugovor se raskida, a isplaćeni podsticaji se povlače aktiviranjem bankarskih garancija.

Ovim modelom privlačenja investitora, koji je Mlađan Dinkić prekopirao od Irske i Slovačke, u Srbiju su došle neke od najprestižnijih svetskih kompanija, kao što su „Boš”, NCR, „Gramer sistem”, „Gorenje”, „Beneton”, „Panasonik”, „Džonson elektrik”, „Jura”, „Leoni” i druge.

S namerom da podstakne domaće i strane ulagača i poveća konkurentnost Srbije u odnosu na zemlje u okruženju, u 2015. je donet novi Zakon o ulaganjima, koji je izjednačio domaće i strane ulagače, i osnovana Razvojna agencija Srbije (RAS). Minimalni broj radnih mesta koji se mora otvoriti da bi projekat mogao da konkuriše za dodelu podsticaja novom uredbom smanjen je na 30 u najnerazvijenijim opštinama, a na 70 u najrazvijenijim. Minimalna vrednost investicije je 250.000 evra u najnerazvijenijim, do milion evra u razvijenim opštinama.

Zakon o kontroli državne pomoći i Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuju da velika firma može da dobije podsticaj i druge zakonom predviđene olakšice do 50 odsto opravdanih troškova ulaganja, srednja preduzeća do 60, a mala do 70 odsto. Kontrola ispunjavanja ugovora postoji prilikom odobravanja podsticaja i tokom praćenja ostvarivanja ugovora. O dodeljivanju podsticaja odlučuje najpre Savet za ekonomski razvoj, ugovore odobrava Vlada Srbije, a Komisija za kontrolu državne pomoći odobrava podsticaje.

Poseban sektor u Ministarstvu privrede prati izvršenje obaveza korisnika isplaćenih podsticaja. U ugovoru je određen period u kojem radnici ne smeju biti otpušteni, u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, što je preuzeto iz pravnog sistema Evropske unije. Taj period je najmanje tri godine za mala i srednja preduzeća i pet za velika. On počinje da teče onda kada korisnik sredstava zaposli ukupan broj radnika iz ugovora.

U organizaciji Naučnog društva ekonomista ugledna imena od struke su sredinom oktobra prošle godine raspravljali na temu „Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji”. Iako mu nije bila namera, Ljubomir Madžar je u svom radu celu raspravu izrazio u četiri rečenice. Prvo, SDI su izuzetno važna dopuna domaćoj akumulaciji, koje gotovo da i nema. Drugo, svetska privredna istorija ne poznaje slučajeve efikasnog ekonomskog razvitka bez oslonca na sopstvenu akumulaciju. Treće, trebalo bi se okanuti nade da će SDI najzad poslužiti kao instrument za konačno rešavanje tzv. preduzeća u restrukturiranju. I četvrto, nema osnove niti mogućnosti da se podrži ono što je centralno u aktuelnoj politici usmeravanja SDI, a to su subvencije.

Bilans 2006–2013.

Prema poslednjim zvaničnim podacima dostavljenim „Politici”, od 2006. do 2013. godine sa investitorima ugovoreno izdvajanje podsticaja za 274 projekta, u visini od četiri do 10.000 evra po radnom mestu. Investitori su se obavezali da će uložiti 1,49 milijardi evra, a država da će na ime podsticaja izdvojiti 299,86 miliona. Za ukupno zaposlenih 55.766 radnika u realizovanim projektima isplaćeno je 239,64 miliona evra.

Raskinuto je 98 projekata – poravnanja i sporazumni raskidi, od kojih je 16 utuženih, bilo što su uzeli podsticaje, a nisu izvršili obaveze, ili za kamate.

Država je naplatila kroz bankarske garancije, okončane sudske procese, sporazumne raskide i na druge načine 25,37 miliona evra, a u prošloj godini u toku su bili procesi pred sudovima sa 16 firmi „teški” nešto više od 2,65 miliona evra.

Od svih ugovora koji su raskinuti, najviše je onih koji su zaključeni tokom 2012. i 2013. godine.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/372103/Stranci-zaposljavaju-jos-2-500-ljudi

Hellenic sugar Serbia u 2016. ostvario dobit od 15 mil EUR - U planu za 2017. proizvodnja 200.000 tona šećera

IZVOR: ekapija

Strateški cilj kompanije Hellenic sugar Serbia za 2017. godinu je konsolidacija preduzeća kao jednog od dva najveća ...

Opširnije...

Strateški cilj kompanije Hellenic sugar Serbia za 2017. godinu je konsolidacija preduzeća kao jednog od dva najveća proizvođača šećera na Balkanu. Kompanija planira da u ovoj godini preradi repu sa površine od 24.000 hektara i proizvede 200.000 tona šećera, što bi dovelo do rasta čiste dobiti na više od 21 mil EUR.

Hristos Aleksopulos, PR menadžer Hellenic sugara, kaže da su ovi ciljevi zasnovani na uspešnim rezultatima iz 2016. i vrednovanju jedinstvene prilike za proširenje nakon povlačenja treće šećerane pred konkurencijom.

- U protekloj godini dogodila se značajna promena u poslovanju industrije šećera koja je uticala na nas i nastaviće svoj pozitivan uticaj. Glavni konkurent Sunoko kupio je firmu TE-TO Senta, što je za rezultat imalo zatvaranje fabrike i okretanje proizvođača ka našim šećeranama. Ova tendencija će se nastaviti i u narednim godinama i na taj način u zemlji će postojati samo dva proizvođača, a naš tržišni udeo povećaće se u 2017. godini sa tradicionalnih 25% na 35%. Istovremeno će doći do porasta procenta za izvoz u EU, uz poboljšanje finansijskog učinka - kaže Aleksopulos.

U vlasništvu grčkog Hellenic sugara su dve šećerane u Srbiji - u Crvenki i Žablju, koje su tokom 2016. godine radile punim kapacitetom.

Kako se navodi u saopštenju kompanije, šećerna repa otkupljena je sa površina od 17.000 hektara i proizvedeno je više od 165.000 tona šećera. Ukupan promet u 2016. iznosio je 105 mil EUR, a procena je da će čista dobit iznositi više od 15 mil EUR.

Hellenic sugar podseća da je Srbija najveći proizvođač i jedini izvoznik šećera na Balkanu, dok sve ostale zemlje regiona, uključujući i Grčku, ali i širu oblast, pre svega Italiju, uvoze šećer u količinama koje znatno prevazilaze postojeću proizvodnju u Srbiji.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1644621/Hellenic-sugar-Serbia-u-2016-ostvario-dobit-od-15-mil-EUR-U-planu-za-2017-proizvodnja-200-000-tona-%C5%A1e%C4%87era

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory