Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.300 0,00% DINNPB 2.750 3,34% IMPL 3.250 1,56% JMBN 6.000 -7,71% LSTA 700 0,00% NIIS 750 -0,66% TGAS 11.300 0,33%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    117.59

    -0.15

    -0.13%

    BELEX15

    732.41

    -1.99

    -0.27%

    BELEXLINE

    1,576.33

    -4.48

    -0.28%

    SRX

    216.70

    0.05

    0.02%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,937.55

    -7.70

    -0.40%

    MBI10

    2,182.14

    -26.45

    -1.20%

    MONEX20

    11,437.96

    -157.81

    -1.36%

    SASX-10

    621.87

    1.17

    0.19%

    SBITOP

    777.29

    -1.64

    -0.21%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    20,996.12

    232.23

    1.12%

    SPX

    2,388.61

    14.46

    0.61%

    FTSE100

    7,275.64

    10.96

    0.15%

    DAX

    12,467.04

    12.06

    0.10%

    NIKKEI

    19,289.43

    210.10

    1.10%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,265.10

    -8.80

    -0.69%

    SILVER

    17.58

    -0.25

    -1.40%

    COPPER

    2.59

    0.03

    1.17%

    OIL

    49.47

    0.10

    0.20%

    CORN

    372.50

    8.50

    2.34%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.41

    -0.05

    -0.04%

    RSD/CHF

    113.59

    -0.50

    -0.44%

    RSD/USD

    112.74

    -0.85

    -0.74%

    EUR/USD

    1.09

    0.01

    0.71%

    EUR/CHF

    1.09

    0.00

    0.40%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    ENHL

    1,500

    4,784

    0.00%

    7,176,012

    AERO

    1,300

    4,400

    0.00%

    5,719,086

    GRDN

    200

    24,442

    0.00%

    4,888,400

    NIIS

    755

    2,082

    -0.40%

    1,572,433

    JESV

    4,700

    160

    0.00%

    752,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    COKA

    4,725

    10

    18.15%

    47,250

    AMSO

    200

    300

    11.11%

    60,000

    MTLC

    1,685

    40

    0.24%

    67,401

    IMPL

    3,200

    62

    0.22%

    198,400

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    VNAC

    453

    67

    -24.63%

    30,351

    TIGR

    60

    138

    -16.67%

    8,316

    AVEN

    750

    1,000

    -11.76%

    750,000

    ENOP

    4,355

    3

    -3.01%

    13,065

    SJPT

    509

    186

    -2.12%

    94,402

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    3Y rsd

    11,000,000

    14.02%

    5.00%

    53W eur

    50,000

    60.03%

    0.74%

    10Y eur

    125,000

    65.67%

    4.00%

    6M rsd

    300,000

    26.67%

    2.64%

    5Y eur

    100,000

    98.42%

    2.69%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Reotvaranje emisije trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na reotvaranju emisije trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, emitovane 11. januara 2017. ...

Opširnije...

Na reotvaranju emisije trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, emitovane 11. januara 2017. godine, a ponovo otvorene 24. aprila 2017. godine, ponudjeni obim aukcije iznosio je 42.072.000 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 55.183.000 evra. Realizovano je 42.072 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 42.072.000 evra.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,89 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 13. januara 2020. godine. Datum dospeća kupona (2,00% godišnje) je 13. januar. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, ostala je nepromenjena u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na prethodnoj aukciji ove hartije od vrednosti održanoj 11. januara 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti i drugih obaveza po osnovu javnog duga koje dospevaju u aprilu 2017. godine.

Saopštenje povodom promene kalendara aukcija državnih hartija od vrednosti Republike Srbije, za drugi kvartal 2017. godine

M&V Investment VESTI

U drugom kvartalu 2017. godine predviđene su sledeće emisije državnih hartija od ...

Opširnije...

U drugom kvartalu 2017. godine predviđene su sledeće emisije državnih hartija od vrednosti:

Dinarske državne hartije od vrednosti:

04. maj 2017. - trogodišnje državne obveznice, planirani obim prodaje do 20.000.000.000 dinara

16. maj 2017. - dvogodišnje državne obveznice, obim emisije 25.000.000.000, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

17. maj 2017. - sedmogodišnje državne obveznice, planirani obim prodaje do 15.000.000.000 dinara

13. jun 2017. - dvogodišnje državne obveznice, planirani obim prodaje do 15.000.000.000 dinara

22. jun 2016. - dvogodišnje amortizacione državne obveznice, obim emisije 10.000.000.000 dinara

 

Evro denominovane državne hartije od vrednosti:

24. april 2017. - trogodišnje državne obveznice, obim emisije 42.072.000 evra, reotvaranje od 11. januara 2017. godine

15. maj 2017. - pedesettronedeljni državni zapisi, obim emisije 50.000.000 evra

23. maj 2017. - dvogodišnje državne obveznice, obim emisije 50.000.000 evra

31. maj 2017. - petogodišnje državne obveznice, obim emisije 100.000.000 evra

21. jun 2017. - trogodišnje državne obveznice, obim emisije 75.000.000 evra 

26. jun 2017. - pedesettronedeljni državni zapisi, obim emisije 26.867.000 evra, reotvaranje od 12. januara 2017. godine

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

RZZS: Prosečna plata skoro 48.000 dinara

IZVOR: danas

Prosečna neto zarada isplaćena u martu u Srbiji iznosi 47.814 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Opširnije...

Prosečna neto zarada isplaćena u martu u Srbiji iznosi 47.814 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U odnosu na februar, prosečna neto plata je veća za 1,8 odsto nominalno, a za 1,6 odsto realno.

U poređenju sa martom prošle godine, prosečna neto zarada je veća za 4,2 odsto nominalno, odnosno za 0,6 odsto realno, navodi se u saopštenju.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=344323&title=RZZS%3a+Prose%C4%8Dna+plata+skoro+48.000+dinara

Zastava oružje novi vlasnik Kovačnice - Kragujevačka kompanija postaje centar za domaću vojnu i automobilsku industriju

IZVOR: ekapija

Zastava kovačnicu u bankrotu kupila je u ponedeljak, 24. aprila 2017. godine, ...

Opširnije...

Zastava kovačnicu u bankrotu kupila je u ponedeljak, 24. aprila 2017. godine, kompanija Zastava oružje po početnoj ceni od 3,43 mil EUR. Prehodno su od učešća na tenderu odustale tri kompanije - po jedna kineska, italijanska i domaća.

- Bio sam spreman da za Kovačnicu ponudim i 6 mil EUR - rekao je direktor Zastava oružja, Milojko Brzaković, naglašavajući da su Kovačnicu kupili iz sopstvenih sredstava.

On je dodao da je jedan od ključnih dobavljača Zastava oružja uvek bila Kovačnica.

- Bili smo svesni da bi gubljenje Kovačnice na bilo koji način imalo pogubne posledice ne samo po vojnu industriju, već i po celi domaći metalski kompleks - naveo je Brzaković.

Kako dodaje, oružari planiraju da od Kovačnice naprave centar za domaću vojnu i automobilsku industriju te za proizvođače poljoprivredne mehanizacije, što znači da će se u Kragujevcu kovati otkovci i za Krušik iz Valjeva, Slobodu iz Čačka, Prvu petoletku iz Trstenika i druge fabrike.

Kovačnica će, dodao je, kao i do sada otkovke nastaviti da isporučuje automobilskim kompanijama u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj i Rumuniji.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1739259/www.danas.rs/

Vojne fabrike u dugovima, hale i oprema zastareli

IZVOR: danas

* Nakon ulaganja očekuje se da izvoz 2017. dostigne 550 miliona dolara, a za tri godine 750 miliona dolara * Oružarima je pre dve godine obećano 60 miliona evra, ali ih nisu dobili

Opširnije...

* Nakon ulaganja očekuje se da izvoz 2017. dostigne 550 miliona dolara, a za tri godine 750 miliona dolara * Oružarima je pre dve godine obećano 60 miliona evra, ali ih nisu dobili

Država će do kraja narednog meseca u revitalizaciju domaće namenske industrije da uloži oko 43 miliona evra, saopštio je premijer Aleksandar Vučić, što je već drugi put da se najavljuje velika pomoć ovoj grani.

Naime, krajem 2014. je Ministarstvo odbrane, takođe zvanično, najavilo investicije od svih 60 miliona evra, ali u fabrike do sada nije stigao ni jedan jedini cent. Oružari se ipak nadaju da je obećanje ovoga puta ozbiljnije, jer se očekuje da izvoz namenske industrije u 2017. "teži" oko 550 miliona dolara, a da do 2020. dostigne 750 miliona dolara godišnje.

Plan Vlade ipak nije lako ostvariv, jer je većina fabrika te grane decenijama suočena sa problemima i visokim poreskim dugovima, koji samo kod Zastave oružja dostižu fantastičnih osam milijardi dolara, a sa teretom obaveza bori se i čačanska Sloboda i druga preduzeća. Činjenica je da su dugovi nastali najvećim delom sredinom prošle decenije, uz prećutnu saglasnost države, koja je tolerisala nevraćanje kredita iz Fonda za razvoj kako bi i na taj način pomogla brži oporavak fabrika namenske proizvodnje. Dugovi su narasli zbog kamata, koji čine polovinu starih poreskih obaveza kragujevačkih oružara, dok sada redovno izmiruju dažbine i ostvaruju dobit. Analitičari zato tvrde da su ulaganja opravdana, očekuju da ih realizuje za sada država, dok po stupanju na snagu novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, čiji je nacrt prošao javnu raspravu, to bi mogli da učine i inostrani partneri. Namenska industrija je, uz automobilsku, gde ipak dominiraju inostrane kompanije (Fijat, Jura, Manjeti Mareli...) jedan od najvećih domaćih ne samo bruto, nego i neto izvoznika. Prvi partizan godišnje izveze municiju za više od 100 miliona dolara, Zastava oružje svoj asortiman plasira u više od 40 zemalja širom sveta, "Milan Blagojević" gotovo kompletnu proizvodnu baruta prodaje inostranstvu...

Da bi opstale na svetskim tržištima, domaćim fabrikama neophodno je ulaganje u nove hale, u podizanje tehničko-tehnološkog nivoa, što omogućava veću proizvodnju a manje troškove. Uz to, gotovo sve fabrike namenske stradale su u NATO bombardovanju, pa je na primer u kragujevačkoj Zastavi polovina pogona srušena a tri hale još su van upotrebe. Iako posluju u takvim uslovima, domaće fabrike imaju zavidan kvalitet, a koren toga datira još iz 80-ih godina prošlog veka, kada su kao deo Jugoslovenske industrije, u proizvodnji tenkova bili među prvih deset u svetu, među osam najboljih u proizvodnji podmornica i torpeda, helikoptera ("gazela"), i borbenih aviona ("galeb" i orao"). Bivša SFRJ i Srbija su, krajem tih 80-ih, po izvozu oružja i tehnologije, koji je "težio" više od dve milijarde dolara godišnje, bile peta vojna industrija na svetu.

Plan državnog ulaganja

Najviše novca od planiranih 43 miliona evra biće izdvojeno za Zastava oružje, 9,7 miliona, Prvoj petoletki je namenjeno 3,5 miliona, Fabrika municije Prvi partizan iz Užica može da računa na četiri miliona evra za novu fabriku, čiji kamen temeljac treba da bude položen u junu, a čačanska Sloboda dva miliona, za dve vertikalne prese - mehaničku i hidrauličnu. Zemunski Teleoptik - žiroskopi, koji je bio na ivici propasti, dobiće oko 6,86 miliona, jer su njegovi proizvodi sastavni deo vođenih projektila, dok će fabrika "Milan Blagojević" iz Lučana dobiti 4,4 miliona evra za modernizaciju opreme i ulaganje u veću bezbednost. Pribojski FAP, koji treba da uđe u sistem odbrambene industrije, dobiće 2,5 miliona evra, za obaveze iz UPPR-a. Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" iz Batajnice će dobiti četiri miliona evra, Tehnički remontni zavod iz Čačka tri, kragujevački dva miliona, dok će u poligon u Nikincima, gde se ispituju nova borbena sredstva, biti uloženo 1,5 miliona, za izgradnju tri nova objekta. Fabrika Krušik iz Valjeva nije tražila novac, dok su u kruševački Trajal i Prvu iskru iz Bariča sredstva uložena ranije.

Za FAP uslovno

Pribojski FAP novac namenjen revitalizaciji vojne industrije dobio je uslovno - ukoliko savlada tehnologiju proizvodnje vozila sa nezavisnim vešanjem. Reč je o novom borbenom vozili u čijoj izradi, pored FAP-a, učestvuju i kragujevačka Zastava i Prva petoletka, čiji je prototip predstavljen 22. oktobra prošle godine, na vojnoj parade u Novom Sadu. Nevolja je što se FAP, prilikom sklapanja suočio sa problemima, te je kao "ispomoć", morala da se angažuje jedna privatna kompanija. "Spremni smo da izdvojimo koliko hoćete sredstava, samo da nađu rešenje za nezavisno vešanje i pogon na svim točkovima" izjavio je premijer dodajući da je takvo vozilo potrebno vojsci i policiji.

Afera "Temeks"

Poreski dugovi vojnih fabrika uzrokovani su i aferom "Orao" iz 2003. godine, nastalom nakon što je privatna firma "Temeks", 2002. godine, izvezla pešadijsko naoružanje u Nigeriju, pri čemu je deo tog oružja završio u Liberiji, koja je bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija, i koje su potom i deo domaće vojne industrije stavile "na crnu listu", što im je uveliko otežalo poslovanje sa svetom.

Zastava oružje novi vlasnik Kovačnice?

Tender za ponovnu podaju Zastave kovačnice u bankrotu zakazan je za danas. Tendersku dokumentaciju, uplatom odgovarajućeg depozita, otkupile su četiri kompanije: dve inostrane (kineska i italijanska) i dve domaće, od kojih je jedna Zastava oružje.
Mada će tenderska procedura za prodaju Zastava kovačnice biti realizovana u potpunosti, gotovo da je izvesno, saznaje naš list, da će novi vlasnik od danas biti Zastava oružje.
Oružari će na taj način trajno obezbediti kontinuitet snabdevanja otkovcima, a time i nesmetanu proizvodnju pešadijskog naoružanja i drugog oružja. Kovačnica tako ponovo postaje deo domaće vojne industrije. Početna prodajna cena Kovačnice je oko 3,4 miliona evra.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=344227&title=Vojne+fabrike+u+dugovima%2c+hale+i+oprema+zastareli

Prognoziraju pad cena rude gvožđa ispod 50 dolara u 2018

IZVOR: politika

NJUJORK – Cena rude gvožđa će naredne godine pasti ispod 50 dolara po metričkoj toni, jer zalihe nastavljaju da rastu, prema proceni ekonomiste australijske banke ...

Opširnije...

NJUJORK – Cena rude gvožđa će naredne godine pasti ispod 50 dolara po metričkoj toni, jer zalihe nastavljaju da rastu, prema proceni ekonomiste australijske banke Vestpak benking korp, Džastina Smirka.

„U trećem tromesečju ove godine, cena rude gvožđa će pasti na prosečnih 62 dolara i na 59 dolara u poslednjem ovogodišnjem kvartalu, pre nego u 2018. godini padne na minimum od 41 dolara”, izjavio je Smirk.

Takav pad cena će, kako je dodao, verovatno prouzrokovati rasprodaju zaliha.

„Kako se zalihe budu nagomilavale a cene padale, ljudi će se zapitati da li je mudro da drže zalihe”, rekao je Smirk u intervjuu za njujoršku agenciju „Blumberg”, prenosi Tanjug.

Nakon kolebljive prošle nedelje, spot cena rude gvožđa je u petak u kineskom lučkom gradu Ćingdao porasla za 4,4 odsto na 68,22 dolara po toni.

Prosečna cena te sirovina, koja je u februaru dostigla 94,86 dolara, iznosila je u prva tri meseca ove godine 86 dolara, a u tekućem kvartalu 72 dolara.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/379100/Prognoziraju-pad-cena-rude-gvozda-ispod-50-dolara-u-2018

INSPEKCIJA UTVRDILA DA NIS CRPI SRPSKE BUŠOTINE Srbija za četiri godine ostaje BEZ ZALIHA NAFTE

IZVOR: blic

Za nepune četiri godine Srbija će ostati bez sopstvenih zaliha nafte, ali i velikih površina plodne vojvođanske zemlje koja je ...

Opširnije...

Za nepune četiri godine Srbija će ostati bez sopstvenih zaliha nafte, ali i velikih površina plodne vojvođanske zemlje koja je ruinirana zbog ubrzane eksploatacije NIS-a.

Ćutanje države na ozbiljna upozorenja stručnjaka da se na srpskim naftnim poljima primenjuju neadekvatne metode eksploatacije, platiće poreski obveznici Srbije, koji nadoknađuju sve što NIS ne uspeva da pokrije privilegovanom rudnom rentom od tri odsto, iako ona za ostale domaće i strane kompanije iznosi sedam odsto. Od tih para ne mogu se nadoknaditi štete koje su Rusi načinili na plodnim oranicama Vojvodine i infrastrukturi u mnogim mestima, gde su nastojali da što pre iscrpe rudno bogatstvo, kako bi prečicom došli do profita. To su radili nedozvoljenim metodama, koje se u svetu koriste samo za istraživanja, a ne i eksploataciju nafte. To rade uz pomoć velikih pumpi, kojima se naglo diže pritisak kako bi se iz bušotine izbacila što veća količina nafte. Problem su i cevi, jer su umesto standardnih ugradili znatno veće, opet da bi što veća količina nafte izašla iz zemlje.

Da je to istina, utvrdila je i pokrajinska inspekcija tokom 2012. i 2013. U njihovim izveštajima, koji nose oznaku tajnosti, upravo piše sve ono što smo gore naveli, pa je pravo pitanje zašto se o njemu ćuti dok NIS uverava javnost da sve radi po metodama koje primenjuju sve velike svetske kompanije i pritom nabraja nekoliko zemalja, među kojima nema zemlje većinskog vlasnika "Gaspromnjefta" - Rusije.

- Kontrola je pokazala da NIS na svakom naftnom polju koristi zakonom zabranjene metode eksploatacije. Reč je o kontrolisana 52 polja, gde je utvrđeno da su umesto za istraživanje, ugrađene jake pumpi u bušotine, koje su potpomognute i neadekvatnim cevima za eksploataciju, većim od 15 cola. A one bi trebalo da se koriste samo za istraživanje. Na terenu je utvrđeno i da je zemljište u blizini naftnih polja i svih bušotina ruinirano, kao i infrastruktura, jer je sve oštetila mehanizacija. Meštani tvrde da NIS ne želi da sanira posledice - piše između ostalog u jednom od izveštaja pokrajinske inspekcije, koji je dostavljen pokrajinskoj i republičkoj vladi.

Jedan od šest inspektora, koji je bio angažovan na ovim poslovima (ime poznato redakciji), kaže za "Blic" da je upravo taj njihov izveštaj bio povod da se bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović založi da se definišu jasni partnerski odnosi države i "Gaspromnjefta".

- Utvrđeno je ne samo da su primenjivali nedozvoljene metode, već i da ne ulažu u naftna polja iako su imali takvu obavezu. Treba da se zna da je taj izveštaj upućen tadašnjoj pokrajinskoj vladi, ali i ministru rudarstva Milanu Bačeviću. On je, naime, u početku vodio ovaj resor. Neka se pogleda šta piše u tom izveštaju i analizi, koju je radila grupa stručnjaka, pa će se videti da je to što NIS tvrdi da radi po metodi koja se primenjuje u svetu notorna laž. Pokrajinska vlada odbila je da od 1. januara 2013. godine da pravo NIS-u na eksploataciju po rudnoj renti od tri odsto. U obrazloženju te odluke piše da je to suprotno zakonu i da se ne pokrivaju troškovi degradacije životne sredine i predlaže se da se putem tendera dođe do prava na eksploataciju. Mislim da su to rešenje, izveštaj inspekcije, kao i analize koje su radili stručnjaci, bili osnov da ministarka Zorana Mihajlović, koja je nasledila Bačevića, zatraži da se uradi strategija ponašanja države u zaštiti njenih interesa u NIS - kaže naš sagovornik.

Tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da ne želi da se meša u sektor koji više ne vodi. Ona, međutim, svojim odgovorom indirektno potvrđuje da je upoznata sa izveštajem pokrajinske inspekcije o metodu eksploatacije nafte.

- Sve sto smo radili mi, ali i drugi organi oko NIS-a, postoji sigurno u dokumentaciji Ministarstva energetike. Postoje papiri i u pokrajinskoj vladi i njihovom sekretarijatu, uključujući i one o sprovedenom inspekcijskom nadzoru, ali ja ne želim da sada komentarišem šta u njima piše jer više nisam u tom poslu. Ono što mogu da kažem to je da sam i kao ekspert za energetiku bila protiv da se proda "Naftagas", odnosno naša domaća nafta. I tada, a i sada, tvrdim da je bilo malo prostora da se naknadno ispravlja ono što su prilikom privatizacije dogovorili Boris Tadić, Velimir Ilić i druge klike koje su napravile ugovor koji nije u interesu Srbije. Mi zbog njihove nepromišljenosti o značaju srpskih naftnih polja godinama ispaštamo. Za takav ugovor nam nije kriv "Gaspromnjeft" ili ruska država, pošto su oni svoje interese znali da zaštite, već oni i prethodne vlade. Pitanje za njih je iz kojih su se interesa tako poneli. Zato Tadić, Ilić, Vuk Jeremić, ali i svi srpski članovi borda NIS, među kojima je bio u to vreme i Dušan Petrović, treba da odgovore zašto je napravljen takav ugovor kojim se nisu zaštitili interesi Srbije, uključujući i deo koji se odnosi na naftna polja - kaže za "Blic" Mihajlovićeva.

NIS: U Srbiji radimo poštujući zakone i standarde

Kompanija NIS poslala je "Blicu" reagovanje na tekstove koje smo objavili u petak i subotu. Njihov dopis prenosimo u celini, a možete ga pročitati ovde.

Pajtić: Pokrajinska vlada im zabranila eksploataciju, Bačević ipak odobrio

Bojan Pajtić, nekadašnji pokrajinski premijer, kaže za "Blic" da je tačno da je pokrajinska vlada, zbog nalaza do kojih su došli inspekcijski organi, odbila da produži NIS-u dozvolu za eksploataciju.

- Koliko me sećanje služi, mislim da je to bilo krajem 2012. godine. Tada smo odbili da produžimo NIS-u dozvolu za eksploataciju nafte na vojvođanskim poljima zbog niske rudne rente od tri odsto, koja nije pokrivala štete koje su nastajale zbog metoda eksploatacije. Zbog toga smo doneli rešenje da se od 1. januara 2013. godine NIS ne dozvoli eksploatacija naftnih polja, već da mora da se primeni važeća zakonska stopa od sedam odsto. Suprotno našoj odluci i zakonu, tadašnji ministar energetike Milan Bačević, koliko se sećam, ipak je do 2023. godine produžio NIS-u eksploataciju nafte i plaćanje po stopi od tri odsto.

- Ponavljam, ovo govorim sve na osnovu sećanja, jer nemam ispred sebe papire, ali znam da je rešenje bilo doneto.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/inspekcija-utvrdila-da-nis-crpi-srpske-busotine-srbija-za-cetiri-godine-ostaje-bez/7fbmq6t

Kina hoće 500.000 tona govedine

IZVOR: novosti

Predsednik Srbije ugostio Dži Šupinga, kineskog ministra generalne uprave. Na listi za izvoz i mlečni proizvodi, kukuruz, šećerna repa, suve šljive.

Opširnije...

NARODNA Republika Kina zainteresovana je za uvoz 500.000 tona goveđeg mesa godišnje, a Srbija je spremna da ispuni sve uslove koje zahtevaju kineski standardi, kako bi se što pre počelo sa ovim poslovima. Brojne kineske kompanije zainteresovane su da ulažu u srpsku poljoprivredu.

Ovo je rečeno prilikom posete delegacije Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin i ministra u Generalnoj upravi, Dži Šupinga, koje je ugostio predsednik države Tomislav Nikolić. Predsednik Nikolić, razgovarao je o izvozu srpskih poljopirvrednih proizvoda u Kinu.

- Ovaj projekat je velika poslovna šansa za našu zemlju i da će Srbija, čim Generalna uprava završi svoj rad i uveri se da naši proizvodi zadovoljavaju traženi kvalitet, biti spremna da započne izvoz mesa u NR Kinu - istakao je predsednik Nikolić.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije i predstavnici Generalne uprave potpisali su juče Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti davanja garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda namenjenih za uvoz i izvoz. Sporazum su parafirali ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i ministar Dži Šuping.

- To je krovni dokument koji će omogućiti Srbiji da izvozi meso, mleko, mlečne proizvode, kukuruz, šećernu repu i suve šljive u Kinu - kazao je Nedimović. - Dobićemo mogućnost da stvaramo stručne radne grupe, po različitim oblastima, kako bismo što prerešili probleme oko izvoza mesa. Ujedno je potpisan i Protokol koji se tiče razmene naučnih informacija oko bolesti kvrgave kože krava.

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI - MINISTAR Nedimović, naveo je da je sa kineskim predstavnicima razgovarao o mogućniosti izvoza mleka i mlečnih proiizvoda, kao i mleka za bebe iz Srbije u Kinu. - To su namirnice koje su osetljive za zdravlje stanovništva i zato moramo biti pažljivi i raditi obazrivo i da imamo sinhronizovane akcije kako bi čitav ovaj proces živeo duži vremenski period - kazao je Nedimović.

Prema rečima Nedimovića, sporazum u vezi sa nodularnim dermatitom doneće prostor da automatski posle sagledavanja čitavog stanja, od strane zajedničke radne grupe, možemo da stavimo naše sertifikate u pogon i samim tim počne izvoz goveđeg mesa. Uz postojeće kompanije iz Srbije, koje trenutno žele da izvoze na prostor Kine, ima i nekoliko kineskih investitora koji su zainteresovani da investiraju u sektor prehrambene industrije Srbije. Tačnije u sektor mleka i mesa.

- Srbija i Kina imaju tradicionalno dobre odnose, koji su trenutno na najvišem nivou, i potpisivanje dokumenata veoma je značajno da se osigura bezbednost hrane, jer je to neophodan uslov da bi se ona brže našla na tržištu Kine - objasnio je Šuping. 

PROIZVODNjA

SRBIJA je prošle godine proizvela 400.000 tona mesa. Od toga, kako kaže Branislav Gulan, član odbora SANU, za selo svinjskog mesa oko 320.000, a junetine svega 75.000, što je najmanje od kad postoji Srbija.

- Naša zemlja ni za sto godina ne može da ostvari proizvodnju od 500.000 tona junećeg mesa za izvoz - naglasio je Gulan. - Trenutno u tovu imamo između 15.000 i 20.000 junadi. Nemamo više od toga.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:662116-Kina-hoce-500000-tona-govedine

Vlada Crne Gore odustala od prodaje Luke Bar kompaniji OT Logistics - Poljaci dali neadekvatnu ponudu za 30% akcija pristaništa

IZVOR: ekapija

Crnogorska vlada saopštila je u ...

Opširnije...

Crnogorska vlada saopštila je u ponedeljak (24. aprila 2017. godine) da je odustala od prodaje 30% akcija Luke Bar poljskoj kompaniji OT Logistics, jer nije zadovoljna ponudom ponuđača.

- Predloženi model privatizacije nije u interesu Crne Gore… Nakon celokupnog sagledavanja stanja, značaja i perspektive ovog subjekta, odlučili smo da se ne prodaje 30% akcija, odnosno da se Luka Bar ne privatizuje, a samim tim se neće prodati ni akcije Montecarga, jer je njihova kupovina uslovljena od kupca kupovinom akcija Luke Bar - kazao je na konferenciji za novinare nakon sednice Saveta za privatizaciju ministar saobraćaja Osman Nurković.

Tender za prodaju akcija Luke raspisan u oktobru prošle godine, a na koji se jedino prijavila kompanija iz Poljske, je poništen.

Država je vlasnik 54% akcija Luke Bar. Poljska kompanija je za 30% akcija ponudila 8,5 mil EUR i investicioni, trogodišnji plan vredan 14 mil EUR.

Savet za privatizaciju je, međutim odustao od posla s Poljacima, jer smatra i da je cena niska, da je nedovoljno investicija i da postoji mogućnost da ponuđač u kratkom roku postane vlasnik i preostalih 20% akcija i da preuzme kontrolu nad ovim važnim, državnim resursom, precizirano je iz Vlade.

Interesovanje za kupovinu crnogorske luke ranije je pokazivala Srbija, a kao potencijalni kupci pominjali su se i investitori iz Kine, te crnogorsko preduzeće Uniprom, koje upravlja Kombinatom aluminijuma Podgorica.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1738652/Vlada-Crne-Gore-odustala-od-prodaje-Luke-Bar-kompaniji-OT-Logistics-Poljaci-dali-neadekvatnu-ponudu-za-30-akcija-pristani%C5%A1ta

Komisija za zaštitu konkurencije kaznila Vital i Viktoria oil

IZVOR: ekapija

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije novčano je kaznila kompanije Viktorija oil iz Šida i Vital iz Vrbasa jer je utvrdila da su narušile konkurenciju na tržištu jestivog ulja.

Opširnije...

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije novčano je kaznila kompanije Viktorija oil iz Šida i Vital iz Vrbasa jer je utvrdila da su narušile konkurenciju na tržištu jestivog ulja.

Te dve uljare treba da u budžet Srbije uplate po 0,33% ukupnog godišnjeg prihoda u 2014. godini, što je za Viktoria oil oko 23,15 miliona dinara, a za Vital 8,60 miliona dinara.

Viktoria oil i Vital su septembra 2014. godine skopili restriktivan sporazum kojim se ograničava i kontroliše proizvodnja na tržištu jestivog ulja.

Komisija je utvrdila da Vital pod svojom robnom markom proizvodio i punio ulje u Viktorija oilu i da je povreda konkurencije trajala 11 meseci i 10 dana.

Preuzimanjem proizvodnje ulja od Vitala, kompanija Viktorija oil je, kako je objavila Komisija, povećavala svoj tržišni udeo.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1738137/Komisija-za-za%C5%A1titu-konkurencije-kaznila-Vital-i-Viktoria-oil

Profit porastao tri puta

IZVOR: novosti

Agencija za privredne registre objavila prve rezultate poslovanja srpske privrede u 2016. godini. Preduzeća u "plusu" 229,3 milijarde dinara, a godinu ranije profitirala su 67,2 milijarde.

Opširnije...

PRIVREDA Srbije prošlu godinu je završila u "plusu" od 229,3 milijarde dinara, što je za 162,1 milijardu bolji rezultat nego godinu ranije. Broj zaposlenih je, prvi put posle četiri godine, premašio milion - 1.036.057 i za 45.157 je veći nego u 2015. godini. Ovo su podaci Agencije za privredne registre na osnovu završnih računa 97.543 preduzeća i preduzetnika.

Dobar rezultat je povukla prerađivačka industrija. Iz gubitka od 24 milijarde dinara, profitirali su 91 milijardu dinara. Sledi trgovina sa 41,6 milijardi dinara dobiti, što je malo manje nego godinu pre. S druge strane, najveći gubitak je zabeležio finansijski sektor - 20,9 milijardi dinara. U njega ne spadaju banke i osiguravajuća društva, već firme koje nude finansijske usluge ili upravljaju velikim sistemima. Sa gubitkom su godinu završili i građevinari - 6,1 milijardu dinara.

- Rezultati su u odnosu na 2014. godinu neuporedivo bolji - istakao je Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede. - Sve ono što sprovodi Vlada, Ministarstvo privrede i ono što je rađeno kroz godinu i deceniju preduzetništva konačno je imalo efekta. Privreda je imala rast profita od 17,5 odsto, a ukupan gubitak, onih koji su poslovali sa njim, manji je za 21 odsto. Javna preduzeća su uvećala dobit za 61 odsto.

Kada se posmatraju preduzeća prema veličini, najbolje su prošla velika - imaju dobitak od 114,5 milijardi dinara. Srednja su u "plusu" 62,1 milijardu dinara, a mala - 88,1 milijardu. U "minusu" su samo mikro firme - imale su gubitak od 35,4 milijarde dinara.

- Pozitivan rezultat privrede započet u 2015. godini nastavljen je i prošle - ocenila je Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja. - Velike firme, nosioci privrde u Srbiji imaju bolji rezultat. Interesantno je da su se mala preduzeća ove godine izdvojila kao zdrava grupa, sa jasnom delatnošću, sa većim brojem zaposlenih.

Zanimljiva grupa i ove godine su javna preduzeća. Prema izveštajima koji su stigli u APR njih je u 2016. bilo za 73 više nego 2015 godine. I broj zaposlenih je za 5.554 veći. U stvarnosti, međutim, stvari izgledaju drugačije. Iza brojčane promene stoji pripajanje "EPS snabdevanja" i dela zaposlenih u pojedinim rudnicima matici - "Elektroprivredi Srbije".

- Broj zaposlenih je veći jer je jedno javno preduzeće pripojilo društvo sa ograničenom odgovornošću - objasnila je Ružica Stamenković. - Što se broja javnih preuzeća tiče, deo onih koji finansijske izvešataje predaju Upravi za trezor, od prošle godine ih šalju nama. Zato što je deo lokalnih javnih preduzeća iz budžetskog sistema preveden u tržišni sistem. Ima i jedan mali broj novoosnovanih javnih preduzeća.

SLEDE PRIJAVE

FINANSIJSKE izveštaje nije predalo 39.085 preduzeća. Oni sledeće godine mogu da iščekuju prijavu za privredni prestup.

Najveći deo, 77 odsto njih, nije imao dinar prometa, a neki ni tekući račun. Njihova je obaveza bila da podensu izjavu o neaktivnosti, što nisu učinili. Oko 17 odsto je imalo promet od jednog do 600.000 dinara i po starom zakonu država ih ne bi teretila jer je smatrala da je njihov prestup "male društvene štetnosti". Na kraju je ostalo šest odsto onih koji imaju veći promet, a među njimaje i 2.000 do 2.500 firmi sa prometom većim od milion dinara.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:661659-Profit-porastao-tri-puta

Južnokorejski aerodrom zainteresovan za koncesiju beogradskog

IZVOR: blic

Inčeon aerodrom iz Južne Koreje zainteresovan je za koncesiju aerodroma "Nikola Tesla" i planira da, ukoliko pobedi na tom tenderu, beogradski aerodrom ...

Opširnije...

Inčeon aerodrom iz Južne Koreje zainteresovan je za koncesiju aerodroma "Nikola Tesla" i planira da, ukoliko pobedi na tom tenderu, beogradski aerodrom postane glavni međunarodni aerodrom u regionu Balkana, izjavio je zamenik ministra za civilno vazduhoplovstvo u Ministarstvu prostornog planiranja, infrastrukturе i transporta Južnе Korеjе Suh Hoon-taik.

On je rekao da imaju ozbiljnu nameru da učestvuju u koncesiji za aerodrom "Nikola Tesla" i da su to preneli i srpskoj vladi prilikom nedavne posete Beogradu, kada se delegacija iz Južne Koreje sastala i sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović.

Od Srbije su, kako je istakao, dobili uveravanja da će svi imati iste uslove za učešće na tenderu za koncesiju i da će postupak biti čist i transparentan.

- Mi hoćemo da pokažemo da smo ozbiljno zainteresovani za ovaj projekat. Spremni smo da naše iskustvo i znanje primenimo i na srpskom aerodromu - rekao je on i izrazio uverenje da bi takav posao bio dobar i za Srbiju i Južnu Koreju.

Hoon-taik je naveo da su informisani da Aerodrom "Nikola Tesla" planira da bude glavni u ovom regionu i da oni žele na tome da zasnuju i svoju buduću strategiju, ukoliko budu izabrani koncesionar. Dodao je da bi oni takođe bili spremni da što brže proširuju kapacitet beogradskog aerodroma.

- Čuli smo da se svake godine povećava broj korisnika aerodroma za oko sedam odsto. Po tome moramo napraviti neki dobar plan da uskladimo sa povećanjem kapaciteta, ali i da pružimo što bolje i kvalitetnije usluge za putnike - rekao je on.

Hoon-taik je naglasio da aerodrom Inčeon ima dve akademije u kojima se obučavaju stručnjaci za civilnu avijaciju, a to bi, kako je ocenio, bilo korisno i za stručnjake iz Srbije.

Južnokorejski zvaničnik istakao je i da postoji interesovanje dve zemlje za uspostavljanjem direktnog leta Srbija-Južna Koreja, a preduslov za to je bio sporazum o vazdušnom saobraćaju, koji je potpisan prošle godine.

Za sada, kako je istakao, treba proceniti da li ima dovoljno zainteresovanih za takav let i ta ideja je tek u začetku.

Dodao je da u Koreji imaju devet aviokompanija, od kojih su dve velike – Korean air i Asiana airlines, a ostalih sedam su sedam lou kost.

- Ja ću pomoći da se poveća saradnja korejskih avio kompanija i Er Serbia - rekao je Hoon-taik.

Dodao je da je aerodrom Inčeon prošle godine imao operativni prihod od jedne milijarde evra, a da su 2016. dvanaestu godinu za redom godini dobili nagradu za najbolji aerodrom na svetu na osnovu istraživanja Međunarodnog aerodromskog saveta.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/juznokorejski-aerodrom-zainteresovan-za-koncesiju-beogradskog/e88hfjr

Gubitak Montenegro Airlinesa 72 mil EUR - Kompanija podnela zahtev za reprogram poreskog duga

IZVOR: ekapija

Crnogorska nacionalna aviokompanija Montenegro Airlines završila je prošlu godinu sa gubitkom od 11,47 mil EUR, ...

Opširnije...

Crnogorska nacionalna aviokompanija Montenegro Airlines završila je prošlu godinu sa gubitkom od 11,47 mil EUR, čime je nagomilani gubitak dostigao 71,89 mil EUR.

Prošlogodišnji gubitak kompanije, na čijem su čelu tada bili predsednik Borda Daliborka Pejović i izvršni direktor Zoran Kostić, povećan je za milion evra u odnosu na 2015. godinu, kada je iznosio 10,39 mil EUR.

Poslovni prihodi kompanije su u odnosu na 2015. godinu smanjeni 3,4% na 65,38 mil EUR, a rashodi povećani skoro 3% na 75,6 mil EUR. Firma duguje državi 15,38 mil EUR po osnovu poreza i doprinosa.

Montenegro Airlines je početkom aprila podnela zahtev za reprogram poreskog duga, ali pošto je kompanija bila korisnik državne pomoći ne može da iskoristi zakonsku mogućnost da plati dug na period od pet godina u jednakim mesečnim ratama.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1737720/Gubitak-Montenegro-Airlinesa-72-mil-EUR-Kompanija-podnela-zahtev-za-reprogram-poreskog-duga

Maline i jagode najviše stradale

IZVOR: novosti

Aprilski mraz koji se očekuje narednih dana mogao bi u potpunosti da opustoši voćnjake u Srbiji. Ugrožene šljive, jabuke i trešnje. Najgore u Novoj Varoši i Prijepolju.

Opširnije...

NEPOVOLjNI vremenski uslovi, sneg i mraz uništili su dobar deo voćnjaka, vinograda i malinjaka u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se obistine najave meteorologa da će narednih dana biti izuzetno niske temperature i mraz, rod u voćnjacima u našoj zemlji biti desetkovan, a pojedini voćnjaci će biti i potpuno uništeni. Najmanje štete pretrpeće voće na višim nadmorskim visinama, gde vegetacija počinje kasnije.

- Oštećenja ima u zasadima jagodičastog voća - priča Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. - Kod malina je došlo do lomljena rodnih grančica, a samim tim i do velikog oštećenja i smanjenja roda za ovu godinu. Te štete veće su tamo gde je sneg bio veći, a na područjima Nove Varoši i Prijepolja sneg je dostigao visinu i do 30 centimetara. U nižim predelima, rodne grančice su duže, jer je ranije počela vegetacija, pa su veći lomovi. Tamo gde su veće nadmorske visine i dužina rodnih grančica je manja, pa je manja i šteta. O stepenu oštećenja možemo da govorimo tek posle nekoliko dana, kada se detaljno sagleda stanje i pogledaju sva malinogorja u Srbiji. Svakako, svi malinjaci u Srbiji su pretrpeli neko oštećenje.

Od mraza su stradali i plodovi kajsije. Došlo je do izmrzavanja plodova. Ništa bolje nisu prošle ni druge koštičave i jabučaste voćke. Kako priča Lukić, uništeni su tek zametnuli plodovi, koji su i najosetljiviji na prolećne mrazeve.

- Situacija može biti utoliko gora ukoliko se u naredna dva do tri dana, prema najavi meteorologa, temperature spuste do -3 ili -4 stepena celzijusa. Ako tako bude, oštećenje će biti znatno i možemo da očekujemo veliko umanjenje prinosa. Do pre neki dan, bio je dobar rodni potencijal u zasadima šljive, jabuke, trešnje, pa je to umanjilo štetu. Ali temperatura od minus četiri, u ovom stadijumu, zaista ne daje nikakvu šansu voću. Plodovi su sada najosetljiviji, i sve iznad minus jedan-dva praktično uništava voće. Nije svejedno ni koliko dugo traje mraz.

MINISTAR NEDIMOVIĆ: POMOĆ DRŽAVE MINISTARSTVO poljoprivrede, u koordinaciji sa Institutom za voćarstvo, kontinuirano prati situaciju na terenu. Kako je za "Novosti" rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, država daje 50 odsto sredstava za nabavku protivgradne mreže, kao i 40 odsto za osnovno i posebno osiguranje. - Preventiva i ulaganje u preventivu jedini su načini da se prevaziđu ovakve situacije, pa zbog toga apelujemo da se zasadi osiguravaju, a ko ima mogućnost, treba da ulaže i u protivgradne sisteme - naglasio je Nedimović.

Manji poljoprivredni proizvođači, objašnjava Lukić, zasade mogu da štite zadimljavanjem voćnjaka senom ili strugotinama koje sporo gore. Te mere nemoguće su u većim voćnjacima, koji se nalaze na 10 i više hektara.

- Jedini pravi način jeste orošavanje voća, koji se najčešće primenjuju u zasadima jabuke, tokom perioda niskih temperatura - govori Lukić. - Tu su, s druge strane, potrebne velike količine vode, ali i kompletan sistem koji to obezbeđuje. Toga ima u Srbiji izuzetno malo, i tek nekoliko voćnjaka može time da bude zaštićeno. Ostali su prepušteni na milost i nemilost prirode. Oni koji imaju protivgradnu mrežu, kada je jabuka u pitanju, u povoljnijoj su situaciji, jer kada je rašire, ispod se stvara mikroklima, koja može bar za stepen da podigne temperaturu. Tamo gde ima snega, to je nemoguće, jer se mreža kida od mokrog i teškog snega.

Direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Žarko Galetin kaže da je neozbiljno govoriti sada o proceni štete, ali je izvesno da će voće ispaštati. Veći problem je sa voćem gde su se već zametnuli mali plodovi nego tamo gde tek počinje cvetanje, na višim terenima.

- Kažu da će se za vikend razvedriti, ali i da će se temperature spustiti na minus tri ili četiri stepena celzijusa - priča Galetin. - To će biti prilično loše za voće.

VINOGRADI

VINOGRADI su takođe pretrpeli oštećenje, a ovo je period kada su se bobice tek zametnule i u osetljivoj su fazi. Stručnjaci objašnjavaju da su vinogradi u izvesnoj meri pretrpeli oštećenje i da je situacija ista kao i s voćem.

SENO GREJE VOĆE

VREMENSKE prilike nikako ne idu naruku voćarima i sigurno je da će biti smanjenih prinosa, naročito kod manjih proizvođača. Velika su oštećenja u voćnjacima i vinogradima. Mali, individualni proizvođači još nisu ni svesni koliko će da izgube. Ovako, za "Novosti", priča Nikola Milićević, direktor imanja "Podunavlje Čelarevo", koje posluje u okviru "Delta Agrara":

- Koristimo antifrost sisteme, ali i mehaničke mere, kako bismo sprečili štetu od niskih temperatura u voćnjaku. Postavljene su bale sa senom, koje se noću pale kako bi se podigla temperatura. Svakako, prinosi će biti smanjeni, jer loše vreme traje već danima. Pojedini voćari se možda nadaju da će sve biti u redu, ali neće. Dani koji su ispred nas doneće nove probleme. Zbog snega, sklanjaju se i protivgradne mreže, kako se ne bi oštetile. Poslednje tri godine, vremenski uslovi uopšte ne idu naruku voćarima i vinogradarima.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:661557-Maline-i-jagode-najvise-stradale

DRŽAVA DA ZAUSTAVI NIS Rusi pustoše naftna polja u Srbiji i TRAJNO IH UNIŠTAVAJU

IZVOR: blic

Način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji ne samo što ugrožava životnu sredinu već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava.

Opširnije...

Reč je o metodi koja se nigde u svetu ne koristi, takozvanom frakturiranju, koji podrazumeva da se u bušotine ubacuju pumpe kojima se naglo diže pritisak, kako bi se izbacile što veća količina nafte. Upravo zbog ovakve tehnologije, koja u svetu nije dozvoljena, a ne koristi je ni "Gaspromnjeft" u Rusiji, srpska naftna polja su na izdisaju. Stručnjaci tvrde da je gotovo nedopustivo da niko od predstavnika države, koja je manjinski vlasnik NIS , nije kontrolisao šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakvo je nafta. Oni upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte, iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

- Treba da se zna da je "Gaspromnjeft" na srpska naftna polja uveo praksu koju na svojima ne primenjuje, jer svoja ne želi da zatvori, što, čini se, za srpska ne važi. Oni, naime, posebnim pumpama koje naglo dižu pritisak izbacuju velike količine nafte. Te pumpe razvale celu bušotinu, a nafta nekontrolisano kreće u svim pravcima. Ta metoda se ne koristi čak ni u zemljama koje imaju mnogo veće količine nafte, pošto se nalazišta brzo iscrpe. Pored toga trajno degradiraju i životnu sredinu, kaže za "Blic" Milan Blagojević, tehnolog koji je dugo radio na naftnim poljima u Libiji.

Naš sagovornik dodaje da mu je nejasno ćutanje države na sve ove štetne pojave koje se primenjuju u NIS-u.

- To je nedopustivo jer ja znam da je na nekim naftnim poljima ostala pustoš. Država je morala to da zaustavi. Znam da je nekadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović najavljivala da će reagovati, ali izgleda da se od toga odustalo. Treba da se zna da je prodaja NIS-a za 400 miliona evra značila zapravo prodaju prava na istraživanje i korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa vrednih čak sedam milijardi evra. Srbija ima dokazane rezerve od 10,5 miliona tona nafte i 4,35 milijardi kubika gasa. Ne samo da je "Gasprom" na korišćenje dobio rezerve nafte i gasa vredne sedam milijardi evra, već je povlašćen i kada je u pitanju plaćanje dažbina za izvlačenje tih rezervi. Po mojim saznanjima, ukupna vrednost rezervi iskorišćenih samo tokom 2013. godine je oko 800 miliona evra. To znači da je samo te godine vrednost iskorišćenih rezervi bila duplo veća od cene koju je "Gaspromnjeft" platio za 51 odsto NIS-a - kaže Blagojević.

Iz Ministarstva energetike i rudarstva pokušali smo da dobijemo odgovore da li su upoznati sa time da NIS ubrzano eksploatiše naftu sa naftnih polja u Vojvodini i da li država ima nameru da prekontroliše da li se primenjuju metode koje nisu dozvoljene, jer degradiraju životnu sredinu, ali odgovor nismo dobili. Ipak, da nešto ne štima u celom ovom procesu, govori i izjava nekadašnje ministarke za energetiku Zorane Mihajlović, koja je još 2013. posumnjala u nečasne radnje ruskih partnera.

- Mi moramo da zaštitimo naše resurse. Za Srbiju je bitno kojom se brzinom eksploatišu naftna nalazišta i da li će ona biti potpuno iscrpljena. Pitanje za NIS je da li se bavi istraživanjem novih naftnih polja ili samo eksploatacijom onoga što imamo. Naš interes je da istražujemo i čuvamo naša nalazišta za sve generacije koje dolaze. Postoje indicije da se ubrzano eksploatišu domaća nalazišta i zato treba da razgovaramo o ovim pitanjima sa rukovodstvom NIS-a - rekla je tada Zorana Mihajlović.

Od te izjave ministarke prošle su tri godine, a njena inicijativa nikada nije sprovedena.

Boarov: Srbija u minusu 3,4 milijarde evra

Detaljnu analizu situacije u NIS-u nedavno je dao i ekonomski analitičar Dimitrije Boarov.

- Srbija je u NIS-u proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga (nafte i gasa) koja se ceni na 4.198.812.447 evra, a prihodovala je ukupno 793 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit - što znači da je Srbija konsolidaciju NIS-a, uz rusko posredovanje, platila 3,4 milijarde evra. To je trenutni saldo posla dve države u koji je jedna uložila međunarodnu političku pomoć za "očuvanje integriteta i suvereniteta", a druga svoju naftu i gas - napisao je Boarov.

NIS: Poštujemo sve standarde

Iz NIS-a, s druge strane, kažu da su oni društveno odgovorna kompanija koja sve svoje aktivnosti izvodi u skladu sa definisanim standardima.

- U oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, NIS sve izvodi uz strogo poštovanje propisanih uslova i u skladu sa najvišim ekološkim standardima i pravilima koja regulišu oblast bezbednosti na radu. NIS u Srbiji poseduje više od 50 naftnih i gasnih polja, a ukupni ostvareni obim proizvodnje nafte i gasa u 2016. godini, uključujući i Angolu, iznosio je 1,46 miliona uslovnih tona - navodi se u jučerašnjem odgovoru NIS-a.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/drzava-da-zaustavi-nis-rusi-pustose-naftna-polja-u-srbiji-i-trajno-ih-unistavaju/fe70h6t

Piraeus banka u prvom kvartalu imala 223,8 miliona dinara profita - Adekvatnost kapitala 28,7%

IZVOR: ekapija

Piraeus banka u Srbiji je u prvom kvartalu 2017. godine imala profit koji pre oporezivanja iznosi 223,8 miliona dinara, ...

Opširnije...

Piraeus banka u Srbiji je u prvom kvartalu 2017. godine imala profit koji pre oporezivanja iznosi 223,8 miliona dinara, znatno više nego što je bilo planirano.

- Postignuti rezultati su posledica stalne brige o klijentima i unapređenja proizvoda i usluga u skladu sa zahtevima tržišta - rekao je predsednik Izvršnog odbora Piraeus banke Vojislav Lazarević.

U odnosu na prvi kvartal 2016. godine neto krediti te banke su zabeležili rast od 15,4%, dok je neto kamatni prihod veći za 8,4%. Najviše su uvećani, od više od 10%, dinarski gotovinski krediti namenjeni stanovništvu.

Adekvatnost kapitala Piraeus banke je na kraju prvog kvartala ove godine bila 28,7%, što je znatno iznad regulatornog limita od 12% koji propisuje Narodna banka Srbije.

Ta banka je u saopštenju navela da je u proteklih godinu dana značajno smanjila i procenat nenaplativih kredita, a do kraja 2017. očekuje se njihov dalji pad na oko 11%.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1736859/Piraeus-banka-u-prvom-kvartalu-imala-223-8-miliona-dinara-profita-Adekvatnost-kapitala-28-7

Liju pod kiriju

IZVOR: novosti

Iako je stečaj otvoren pre dva i po meseca, zrenjaninski "Radijator" nastavio rad. Peći rade za zakupca, beogradski "Nodular".

Opširnije...

U LIVNICI "Radijator", najstarijem industrijskom pogonu u Zrenjaninu, gde je proizvodnja počela još davne 1932. godine, otvoren je stečaj pre dva meseca, ali peći i kalupi, srećom, nisu ugašeni.

Livenje gvožđa nastavilo je preduzeće "Nodular" iz Beograda. Kako saznajemo, stečajni upravnik Miloš Borovčanin je pogone u Zrenjaninu iznajmio firmi čiji je vlasnik Dragoslav Ćihović. Ovaj je uplatio depozit od 200.000 evra i obavezao se na mesečnu kiriju od 20.000 evra.

Na posao je vratio stotinak zrenjaninskih livaca, kojima je uz ugovor o angažovanju na određeno vreme i platu od 30.000 dinara, obezbedio i overu zdravstvenih knjižica i uplatu doprinosa za penzijski staž.

Beogradski "Nodular" će, najverovatnije, nastaviti i sa realizacijom ranije ugovorenih poslova livnice u stečaju, koja se posle privatizacije 2007. godine našla u većinskom vlasništvu konzorcijuma iz Hrvatske.

Nove gazde su uspešno vodile poslovanje "Radijatora", ali su se pre četiri godine nenadano našle u finansijskim problemima. Pokušali su da se iz teškoća izvuku uz pomoć plana reorganizacije i zbog toga su premestili sedište firme u Beograd, ali to im nije pomoglo da se spasu.

Privredni sud u Beogradu ocenio je da "Radijator", ipak, nema šanse da prebrodi nelikvidnost, jer je im je račun neprekidno u blokadi 1.070 dana za iznos od 675 miliona dinara.

Zbog uvedenog stečaja, bez posla je ostalo 450 radnika, a posle privremene obustave rada livnice, peći i kalupi ponovo su proradili zahvaljujući kompaniji iz Beograda.

POVERIOCI "KRATKIH RUKAVA"

DUGOVI "Radijatora" premašuju 3,5 milijarde dinara, što je duplo više od knjigovodstvene vrednosti fabrike.

Neizbežnim bankrotom moći će da se (ras)proda imovina za najviše 400 miliona dinara, zbog čega će mnogi poverioci i banke ostati "kratkih rukava".

 

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:661701-Liju-pod-kiriju

Stranci drže 70 odsto finansijskog tržišta Srbije

IZVOR: danas

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto ...

Opširnije...

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta

Bankarski sektor je činio 91,2 odsto ukupnog finansijskog sektora Srbije na kraju 2016. godine, čime je naše finansijsko tržište ostalo izrazito bankocentrično. Drugim rečima, do kapitala je skoro nemoguće doći osim u bankama.

Osim banaka sektor osiguranja čini 6,1 odsto finansijskog sektora sa 216 milijardi dinara, dobrovoljni penzijski fondovi 0,9 odsto sa imovinom od svega 33 milijarde dinara, a sektor lizinga sa 66 milijardi dinara je činio 1,9 odsto finansijskog tržišta. Investicioni fondovi u Srbiji su toliko zanemarljivi da su na nivou statističke greške.

Kao kontrast tome, ukupna aktiva banaka je iznosila 3.242 milijarde dinara, naspram ukupne aktive celog finansijskog sektora od 3.556 milijardi dinara ili 84,6 odsto BDP-a.

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća u ukupnoj aktivi, što je čak i blagi rast u odnosu na prethodne godine. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta. Ovo će se verovatno značajno promeniti nakon prodaje Komercijalne banke čiji je država najveći akcionar i koja zauzima 13 odsto tržišta. Ukoliko bi strani vlasnik kupio Komercijalnu, što je verovatno, strani kapital bi kontrolisao više od četiri petine bankarskog, a samim tim i ukupnog finansijskog tržišta u Srbiji.
Među stranim bankama dominiraju dve italijanske banke, Inteza i Unikredit, sa ukupno 24,8 odsto tržišta, zatim tri austrijske Rajfajzen, Erste i Adiko, sa 13,9 odsto. Najbrojnije su grčke banke, a njih četiri drže 11,3 odsto tržišta. Značajno učešće imaju još i tri francuske banke sa 9,2 odsto tržišnog kolača.

Banke su u prošloj godini ostvarile najveću dobit još od 2011. godine, oko 150 miliona evra. U skladu s tim su popravljeni pokazatelji profitabilnosti, ali je to i dalje daleko od velikih prinosa iz vremena pre krize.

Najvažniji prihod banaka bile su kamatne marže koje su iznosile 70,4 odsto poslovnih prihoda. U 2015. godini recimo kamatna marža je iznosila 70,7 odsto prihoda, a 2013. 72,6 odsto tako da je vidljiv uticaj pada kamatnih stopa na zaradu banaka. Ono što je takođe vidljivo je i smanjenje troškova za zaposlene što otpuštanjem što smanjenjem plata. Tako su na kraju 2016. rashodi za zaposlene iznosili 37,7 odsto poslovnih rashoda, a recimo 2011. godine ovi rashodi su bili na nivou 42 odsto ukupnih poslovnih rashoda.

Najvažniji elemenat profita banaka u prošloj godini bili su manji troškovi otpisa problematičnih kredita. Uz prodaju NPL-ova drugim firmama udeo loših kredita u ukupnim je pao na 17 odsto na kraju 2016. sa 21,6 odsto na kraju 2015. godine. To je na primer nivo problematičnih kredita iz 2011. godine. Prema podacima Narodne banke za 72,9 odsto problematičnih kredita banke su ispravile vrednost, što znači da je priznata njihova stvarna vrednost koja je daleko manja od nominalne. Takođe, banke su izdvojile rezervisanja za 19 odsto veća od iznosa problematičnih kredita. Primetno je da su od 2011. godine banke uvele mnogo konzervativniju procenu rizika tako da su novoodobreni krediti uglavnom nerizični.

Zanimljivo je da je na kraju prošle godine učešće kredita građanima dostiglo rekordan nivo u poslednjih 10 godina. Od ukupnog iznosa kredita 41,4 odsto je dato građanima. O kolikom skoku se radi govori podatak da je 2011. godine udeo građanstva u ukupnim kreditima bio 32,4 odsto. Stambeni krediti iznose 17,9 odsto ukupnih kredita koje su banke odobrile što je više nego bilo kojoj grani privrede. Najveće učešće u bankarskim kreditima ima industrija sa 16,5 odsto i trgovina sa 14,3 odsto. Ovo ukazuje i na to da banke ne igraju jednu od glavnih uloga u svakoj ekonomiji, a to je distribucija kapitala od onih koji štede ka onima koji investiraju, a to je pre svega privreda. Zato će prema mišljenju stručnjaka glavni zadatak države, i to ne samo naše, biti da preusmeri bar deo štednje stanovništva koja u Srbiji iznosi preko devet milijardi evra u privredu.

Lizing sve profitabilniji

Na tržištu lizinga je prema izveštaju NBS za 2016. godinu poslovalo 16 lizing kuća. Od toga osam u stranom vlasništvu, dok je od ostalih osam sedam u vlasništvu banaka koje kontroliše inostrani kapital. Ukupna aktiva lizing kuća je iznosila 66,3 milijarde dinara, a ukupan kapital 8,4 milijarde dinara. Lizing je u 2016. zabeležio izuzetan rast profitabilnosti, pa je prinos na aktivu iznosio 2,05 odsto, što je tri puta više nego u 2015. Prinos na kapital je iznosio čak 16 odsto, što je tri puta više od prinosa od 5,39 odsto u 2015. godini. Ukupna dobit celog sektora u 2016. iznosila je 1,1 milijardu dinara, a od 16 kuća tri su zabeležile gubitak.

Pokazatelji profitabilnosti

Prinos na aktivu u bankarskom sektoru (ROA), to jest odnos profita i angažovanih sredstava, na kraju 2016. bio 0,7 odsto, što je 2,5 puta više nego 2015. godine, kada je ROA iznosio 0,3 odsto ili čak sedam puta više nego 2014. godine kada je bio svega 0,1 odsto, iz čega se vidi koliko su banke podigle svoje poslovne performanse. Ali, vlasnike i akcionare banaka najviše zanima prinos na uloženi kapital i tu je takođe ostvaren značajan rast u odnosu na prethodne godine. Ostvareni prinos na kapital (ROI) u 2016. iznosio je 3,4 odsto, više nego dvostruko više nego u 2015. kada je bio 1,6 odsto. U 2014. godini prinos na kapital je iznosio 0,6 odsto, dok je 2013. godine bio u minusu.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=343786&title=Stranci+dr%C5%BEe+70+odsto+finansijskog+tr%C5%BEi%C5%A1ta+Srbije

Knjaževac izdaje municipalne obveznice

IZVOR: ekapija

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić i predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić potpisali su 19. aprila sporazum o realizaciji projekta izdavanja municipalnih ...

Opširnije...

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić i predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić potpisali su 19. aprila sporazum o realizaciji projekta izdavanja municipalnih obveznica, kao instrumenta za izgradnju infrastrukture i unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou, navodi se na sajtu ove opštine.

Opština Knjaževac emitovaće municipalne obveznice i na taj način pružiti mogućnost građanima, fizičkim i pravnim licima, da finansijski podrže one projekte za koje smatraju da su važni. Uz to, građani će moći i da zarade, jer će pripis dobiti na osnovu obveznica biti veći nego što je sada u bankama kao kamata na štednju, rekao je Đokić.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1736706/Knja%C5%BEevac-izdaje-municipalne-obveznice

Dobit Delta holdinga u prvom kvartalu 2017. iznosila 12 mil EUR - Prihod premašio 120 mil EUR

IZVOR: ekapija

Delta holding u prvom kvartalu ove godine ostvario je ukupan prihod od 120,6 mil EUR, što je 10,6 mil EUR više nego prošle  ...

Opširnije...

Delta holding u prvom kvartalu ove godine ostvario je ukupan prihod od 120,6 mil EUR, što je 10,6 mil EUR više nego prošle godine, saopštila je danas ta beogradska kompanija.

Dobit pre oporezivanja, isplate kamata i amortizacije (EBITDA) Delta holdinga iznosila je 12 mil EUR i za 2,5 mil EUR je veća nego u istom periodu prošle godine.

Najveći deo prihoda holdingu obezbedjuje firma Delta agrar (67%), a zatim Delta distribucija (27%), saopštila je ta kompanija.

Navedeno je da je Delta agrar nastavio da širi svoju voćarsku proizvodnju i da je na imanju u Zaječaru podignut zasad trešnje na prvih 50 hektara, sa namerom da dostigne površinu od 150 hektara. Delta agrar ulaže i u stočarstvo, a trenutno je otvoreno sedam gradilišta na farmama.

Najavljeno je i da će kompanija Delta Real Estate početi izgradnju tržnog centra u Banjaluci sredinom ove godine, dok je izgradnja hotela InterContinental u Ljubljani završena. Delta Real Estate aktivno radi na dobijanju neophodnih dozvola, nakon čega sledi i početak izgradnje šoping mola Delta Planet na Autokomandi.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1736442/Dobit-Delta-holdinga-u-prvom-kvartalu-2017-iznosila-12-mil-EUR-Prihod-prema%C5%A1io-120-mil-EUR

Društvene firme još čekaju kupce

IZVOR: politika

Preostalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih. – Među nerešenim i 11 strateških

Opširnije...

Preostalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih. – Među nerešenim i 11 strateških

Drržava i njena preduzeća zemunskoj „Galenici” neće naplaćivati dugove do 30. septembra ove godine.

Prethodna zaštita od poverilaca istekla je 31. marta, a ova nedavno doneta odluka Vlade Srbije došla je posle neuspelog pokušaja prodaje dela nekada moćnog proizvođača lekova.

Ministarstvo privrede je istovremeno zaduženo da u narednih šest meseci još jednom pokuša da za „Galeniku” nađe „adekvatan model privatizacije”. Posrnuli gigant duguje bankama oko 70 miliona, a državi oko 160 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva privrede, posle gotovo tri decenije od početka srpske tranzicije, osim „Galenike”, u aprilu 2017. kupca je čekalo 161 preduzeće sa oko 52.000 zaposlenih.

To malo preostalih društvenih preduzeća, prevedenih u državna, na izdisaju su, ali i dalje daju znake života. Za upućene, ona čekaju da ih kapitalisti kupe „za tepsiju ribe”, ili da skončaju u stečaju, odnosno likvidaciji.

Za Elen Goldstin, regionalnu direktorku Svetske banke za zapadni Balkan, „za svaku pohvalu” je činjenica da je od 526 preduzeća sa 90.000 radnika, koliko ih je u avgustu 2014. bilo u vlasništvu države, za dve godine rešena sudbina 300 firmi.

Prema zvaničnim podacima, rešeno je pitanje 365 firmi – za 234 preduzeća pokrenut je stečaj, za 86 je obustavljen „postupak privatizacije”, a 45 je prodato. Da li „rešene firme” rade i koliko ljudi u njima zarađuje za pristojan život, takođe se ne zna.

Goldstinova je u nedavnom razgovoru za „Politiku” ipak naglasila da „nerešeni” što pre moraju da se reše.

– To pitanje mora da se reši veoma brzo, jer takve kompanije stvaraju velike fiskalne obaveze za državu i budžet – kazala je.

Gotovo jednako govore i članovi Fiskalnog saveta. Još neprivatizovana preduzeća, naročito ona koja nisu od strateškog značaja, i za njih su „tempirana bomba javnih finansija”.

– Još neprivatizovana preduzeća direktno ili indirektno dobijaju državnu pomoć i zaštitu, a njihovo loše poslovanje preti da još više optereti javne finansije u sledećim godinama – ukazuju ovi nadzornici državne kase u nedavno objavljenom radu „Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015–2017 – plan, ostvarenja, pokretači”, pisanog za ovogodišnji „Kopaonik biznis forum”.

U nadležnom ministarstvu naglašavaju da, osim „Galenike”, nijedno „nerešeno” preduzeće ne uživa zaštitu od prinudne naplate i da sva posluju po tržišnim uslovima. To znači da moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima. U suprotnom – sleduje im stečaj.

Među njima je i 11 „strateških preduzeća”. Osam je u postupku usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), što je drugo ime za poslednju šansu. Za dva se traži „adekvatan model privatizacije”, a za jedno je u toku izrada plana reorganizacije i finansijske konsolidacije. Opstanak im zavisi od toga da li će njihovi poverioci prihvatiti taj plan.

Među 11 „strateških”, „RTB Bor” je najskuplja srpska ekonomska muka. Premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je nedavno da se razgovara s kineskom kompanijom CNCT, ali konačni dogovor nije blizu. Odgovarajući na pitanje šta je problem, Vučić je kazao da „RTB Bor” duguje 1,1 milijardu evra i „da nije lako naći nekog ko bi dao tolike pare i dodatno investirao”. Naime, treba otvarati nove rudnike. Imamo novu topionicu, ali nemamo svoju rudu, uvozimo koncentrat. Za rudnik „Majdanpek” bi se našlo 30 miliona evra, kazao je, ali u „Cerovo” treba uložiti 300 miliona evra. Privredni sud u Zaječaru usvojio je jula prošle godine UPPR za četiri preduzeća u sastavu „RTB Bor”, a država je otpisala oko 900 miliona evra.

Objavljen je javni poziv i za privatizaciju tri fabrike petrohemijskog kompleksa – „Petrohemiju”, MSK i „Azotaru”. Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti je 3. maj 2017. Novine su pisale da su za „Petrohemiju” zainteresovane fabrike iz Kine i Češke.

Privredni sud u Kragujevcu je 20. marta 2017. doneo rešenje kojim je odbačen predlog za pokretanje stečajnog postupka u Industriji kablova Jagodina. Kakva će biti njegova sudbina za sada može samo da se nagađa.

Za kruševački „Trajal” sud je usvojio UPPR 25. novembra 2016. Kako je nedavno saopšteno iz ove kompanije, posle dve neuspešne privatizacije, prošlu godinu je završila sa pozitivnim poslovnim rezultatom.

Kupac se još traži i za pribojski FAP. Premijer Aleksandar Vučić je izjavio da će država uložiti u nabavku opreme za proizvodnju vojnog borbenog vozila „miloš”, za kojim ima tražnje, ali pod uslovom da FAP može da garantuje da će obezbediti proizvodnju.

Ministar privrede Goran Knežević je krajem marta izjavio da rešavanje problema „ide svojim putem” i da očekuje bolju budućnost za FAP. Krajem aprila se očekuje pravosnažnost UPPR-a, posle toga da Ministarstvo odbrane preuzme upravljanje FAP-om, „imaju već ugovorene određene poslove”.

– Predsednik vlade dao je zadatak, pre svega nama ministrima, da pokušamo da nađemo što više posla za FAP i mi to već radimo – rekao je Knežević.

„Ikarbus” je 29. novembra 2016. povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka i predložio novi UPPR. Na ročištu održanom 21. februara 2017. odloženo je odlučivanje o UPPR za 21. april 2017. U ministarstvu kažu da je održano više sastanaka sa zainteresovanim investitorima. Kineski „Jinlong”, najveći proizvođač električnih autobusa na svetu, zainteresovan je za preuzimanje većinskog udela ove zemunske fabrike autobusa. Mario Rendulić, predsednik Kinesko-jugoistočno evropske poslovne asocijacije (CSEBA), izjavio je krajem prošlog meseca da kineska strana nudi da otkupi dugovanja „Ikarbusa” za 51 odsto njegovog kapitala.

Za „Politiku” a. d. novi UPPR je predat sudu 8. novembra. Rok od šest meseci zaštite ističe 8. maja 2017. Ročište koje je bilo zakazano za 23. februar 2017. je odloženo, a sud nije odredio novo.

UPPR za vranjski „Jumko” trebalo bi da bude podnet sudu 20. juna 2017.

Za Rudnike podzemne eksploatacije uglja „Resavica” još nije urađen plan reorganizacije i finansijske konsolidacije. Vlada je 24. maja 2016. usvojila Zaključak kojim se saglasila da se potraživanja državnih poverilaca konvertuju u kapital društva.

Ministarstvo privrede je 18. januara ove godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanih za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata „Beograd”. Rok je bio 17. februar 2017. U zavisnosti od procene fer tržišne vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2016, čija je izrada u toku, doneće se odluka o najpovoljnijem načinu prodaje PKB-a. U obzir dolaze prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo ili neki drugi vid prodaje.

Koliko god se nekome žurilo da što pre skine s dnevnog reda preduzeća koja su bila „svačija i ničija”, izgleda da će se o njima još dugo pričati.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/378617/Drustvene-firme-jos-cekaju-kupce

EK odobrila Sloveniji uvođenje takse za pretovar robe u Luci Koper - Nove cene od 2019. godine?

IZVOR: ekapija ; seebiz

Zbog finansiranja izgradnje 27 kilometara pruge od Kopra do Divače i povećanja kapaciteta transporta iz i u luku Koper ...

Opširnije...

Zbog finansiranja izgradnje 27 kilometara pruge od Kopra do Divače i povećanja kapaciteta transporta iz i u luku Koper, Slovenija će privremeno povećati putarine za teretna vozila na nekim deonicama, te taksu za pretovar robe u luci Koper, što joj je odobrila Evropska komisija, kazao je u sredu (19. aprila 2017. godine) državni sekretar u slovenačkom ministarstvu finansija Jure Leben.

Zakon o delimičnom finansiranju gradnje te pruge u hitnom je parlamentarnom postupku, a Evropska komisija podržala je predlog, pa nema prepreka da se takvi dodaci na teretni promet uvedu početkom 2019. godine, kazao je Leben.

Predviđa se da će se dodatak od 15% na uobičajenu putarinu za teretna vozila naplaćivati za vozila na relaciji Koper-Ljubljana, a dodatak od 5% na relaciji Ljubljana-Šentrupert, dok taksa za pretovar u luci Koper još nije definirana, ali se očekuje da će se iz tog izvora godišnje dobijati 10 mil EUR.

Zakon kojim se ubrzava gradnja pruge Koper-Divača, što je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Sloveniji u poslednjih desetak godina, poslat je u parlament po hitnom postupku, kako bi Slovenija mogla pravovremeno da konkuriše za dobijanje nepovratnih sredstava EU na tzv. "blending" nadmetanju, u sklopu kojeg se udružuju sredstva više investitora.

Pruga Koper-Divača prema jednom bi planu koštala ukupno 1,4 mlrd EUR, a po drugom oko 800 mil EUR, a za nju se traže privatni investitori, sredstva EU, kao i investicije iz susednih država Srednje Evrope.

Pismeno su projekt gradnje nove pruge prema Kopru podržale sve članice Višegradske grupe, a Mađarska je obećala da će u projekt uložiti 200 mil EUR, uz zahtev da dobije trajnu koncesiju u luci Koper ili da njena građevinska industrija učestvuje u gradnji pruge, preneli su slovenački mediji.

Slovenački prevoznici nisu zadovoljni dodatnom taksom na teretni promet i tvrde da im je železnica konkurencija u situaciji kad se premalo ulaže u obnovu i održavanje puteva. Službene rezerve iznela je i slovenačka Gospodarska komora (GZS).

Nisu u potpunosti zadovoljni ni u upravi Luke Koper, državne kompanije s isključivom koncesijom u luci, jer smatraju da će taksa na pretovar tereta smanjiti tržišnu konkurentnost Kopra u odnosu na ostale severnojadranske luke.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1735026/EK-odobrila-Sloveniji-uvo%C4%91enje-takse-za-pretovar-robe-u-Luci-Koper-Nove-cene-od-2019-godine?

http://www.seebiz.eu/ek-odobrila-sloveniji-uvodenje-takse-za-pretovar-robe-u-luci-koper/ar-154487/

Investicioni fondovi kupuju Štadu i Hemofarm

IZVOR: danas

Upravni i Nadzorni odbor ŠTADA grupe odlučili su da podrže ponudu o promeni 100 odsto vlasništva kompanije, ali da se ne menja strategija poslovanja, izjavio je večeras u Vršcu generalni direktor ...

Opširnije...

Upravni i Nadzorni odbor ŠTADA grupe odlučili su da podrže ponudu o promeni 100 odsto vlasništva kompanije, ali da se ne menja strategija poslovanja, izjavio je večeras u Vršcu generalni direktor i predsednik Upravnog odora ŠTADA grupe Matijas Videnfels.

On je poručio da se za Hemofarm koji posluje u okviru ŠTADA grupe ništa ne menja i da neće biti otpuštanja.

On je precizirao da su investicioni fondovi Bain kapital i Sinvena ponudili akcionarima 66 evra po akciji nemačkog koncerna i da ukuna vrednost ugovora, koji bi tek trebalo da bude realizovan, iznosi 5,3 milijarde evra.

Postigli smo veoma dobar sporazum. Svim zaposlenima ću da kažem da smo postigli dobar sporazum i to, ne samo u okvirima Nemačke, nego i u okvirima Evrope, istakao je Videnfels na konferenciji za novinare zajedno sa generalnim direktorom Hemofarma i potpredsednikom ŠTADE za jugoistočnu Evropu Ronaldom Zeligerom.

Fondovi nude 66 evra po akciji i prepoznali su vrednost ŠTADA grupe i njen potencijal. To znači da oni poštuju i doprinos koji dolazi iz Srbije za ŠTADU što se tiče proizvodnje i prodaje, naglasio je Videnfels i istakao da je ova lokacija jedan od stubova ŠTADA grupe.

Mi smo i pisanim putem dobili uveravanja i stekli smo poverenje u njih da ne žele da rascepaju kompaniju i da je rasformiraju. Oni podržavaju našu strategiju i ne planiraju otpuštanja, to je poruka koju želim da pošaljem ljudima koji rade ovde i koji doprinose našem poslovanju. Investicioni fondovi su to prepoznali i to će podržati, istakao je Videnfels.

ŠTADA će ostati ŠTADA i samo će promeniti vlasništvo. Fondovi će nam dati novac svojih klijenata i to će pomoći razvoj naše strategije poslovanja, objasnio je Videnfels.

Želeo bih da naglasim da je Hemofarm veoma važna proizvodna lokacija za celu grupu. Menadžemnet ŠTADA ne prodaje firmu, napomenuo je Videnfels, nego će to uraditi vlasnici akcija.

Još ne znamo da li će svi vlasnici akcija to uraditi. Rukovodstvo vodi transparentan proces. Nama su se obratila dva investiciona fonda koja ne žele da promene način našeg poslovanja, ponovio je Videnfels.

Posle detaljne analize, smatramo da je ponuda veoma atraktivna. Mi preporučujemo akcionarima da prihvate ponudu. Tačno se zna oni su ponuduli 65,28 evra po akciji, plus dividenda, tako da to odlazi na 66 evra po akciji, precizirao je Videnfels i konstatovao da je ukupan iznos 5,3 milijarde evra.

ŠTADA je 100 odsto vlasnik Hemofarma. Neće biti programa otpuštanja i to je veoma važna poruka koju ću ja preneti zaposlenima, naglasio je Videnfels, koji očekuje velike investicije u proizvodnju i to ne samo u Vršcu, nego i u regionu.

Preuzimanje akcija ŠTADA grupe još nije počelo. Nadzorno telo u Nemačkoj proverava dokumentaciju i, nakon njenog pristanka, najavio je Videnfels, ponuda će biti objavljena, tako da će akcionari imati od četiri do šest nedelja da se odluče.

Generalni direktor Hemofarma i potpredsednik ŠTADE za jugoistočnu Evropu Ronald Zeliger je rekao da mu je drago da je Videnfels "danas ovde da najavi sledeću fazu našeg razvoja".

Posle 10 godina, ŠTADE u Hemofarmu, tokom kojih smo povećali prodaju i proizvodnju, sada smo u novoj fazi, kako bi poboljšali poslovanje, istakao je Zeliger.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=343908&title=Investicioni+fondovi+kupuju+%C5%A0tadu+i+Hemofarm

Sremska mlekara kupila DIB Bujanovac za 686.374 EUR - U planu i kupovina Duvanske industrije u Ljuboviji

IZVOR: ekapija

Po ceni od 686.374 EUR Sremska mlekara, kako piše na sajtu Ministarstva privrede, kupila je 57,93% kapitala Duvanske ...

Opširnije...

Po ceni od 686.374 EUR Sremska mlekara, kako piše na sajtu Ministarstva privrede, kupila je 57,93% kapitala Duvanske industrije u Bujanovcu, a kako je ranije Južnim vestima rekao direktor Sremske mlekare Rade Basta, ideja je da DIB oživi i da se ponovo proizvode cigare na krajnjem jugu Srbije.

Mlekara je ugovor o kupovini potpisala 13. aprila, a ponudili su svega 20 EUR više u odnosu na početnu cenu koju je propisalo Ministarstvo privrede.

S obzirom na to da je Mlekara bila jedini ponuđač, deo kapitala DIB-a je prodat njoj, a ministarstvo je, kako kažu, proverilo preduzeće iz Sremske Mitrovice i zaključilo da ispunjava sve uslove.

Pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala sa proglašenim kupcem, Ministarstvo privrede je pribavilo, u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Uredbom o uslovima, postupku i načinu prodaje kapitala i imovine metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, mišljenje od Ministarstva finansija - Uprave za sprečavanje pranja novca, o nepostojanju smetnji na strani kupca za zaključenje Ugovora - piše na sajtu Ministarstva.

Podsetimo, prema podacima Agencije za privredne registre, 100% kapitala u Sremskoj mlekari ima RA.B Capital Group LTD, firma koja je registrovana na Kipru.

Aktuelni direktor Rade Basta, inače bliski saradnik Ivice Tončeva, rekao je da on nema veze sa kiparskom kompanijom i da Mlekara planira da privatizuje i Duvansku industriju u Ljuboviji.

- Želimo da zaposlimo, da vratimo malo ljude tamo. Da se podigne proizvodnja i da ubacimo nove linije. Tražićemo i od države dozvolu za proizvodnju cigara. Hoćemo domaći brend koji je primamljiv za sve - rekao je tada Basta.

Duvanska industrija Bujanovac trenutno upošljava 100 radnika, a kako je Basta najavio, poslu mogu da se nadaju i poljoprivrednici iz ovog kraja, koji bi mogli da proizvode duvan za DIB.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1733898/Sremska-mlekara-kupila-DIB-Bujanovac-za-686-374-EUR-U-planu-i-kupovina-Duvanske-industrije-u-Ljuboviji

SAVA CENTAR I DALJE U MAGLI Odluka o novom gazdi i rekonstrukciji odložena za 25. maj

IZVOR: blic

Odluka o sudbini Sava centra ponovo je odložena. Ko će upravljati najvećom kongresnom dvoranom u našoj zemlji, ali i ...

Opširnije...

Odluka o sudbini Sava centra ponovo je odložena. Ko će upravljati najvećom kongresnom dvoranom u našoj zemlji, ali i ko će izdvojiti desetine miliona evra za njegovu rekonstrukciju, u najboljem slučaju će biti poznato u drugoj polovini ove godine.

Druga faza javnog poziva ponovo je odložena, pa dva kandidata za ovaj posao sada imaju rok do 25. maja da potvrde zainteresovanost, ali i da dostave svoje detaljne planove za budućnost Sava centra.

Podsetimo, prvi krug su prošli Delta holding sa samostalnom ponudom, te konzorcijum koji čine Aerodrom "Nikola Tesla", Beogradski sajam i Energoprojekt.

U međuvremenu izvršene su neke izmene u samoj konkursnoj dokumentaciji, pa je dodat pasus u kojem stoji da "Grad Beograd neće snositi bilo kakvu odgovornost za eventualne troškove ili štetu bilo kom licu u slučaju da obustavi postupak u slučaju prijema samo jedne ponude", kao i da će "po podnošenju ponuda, biti dostavljeni nacrti ugovora o osnivanju zajedničkog privrednog društva i ugovora članova u skladu sa sadržajem podnetih ponuda, o kojima će Grad Beograd pregovarati sa kvalifikovanim partnerima pre donošenja odluke o izboru partnera".

 

http://www.blic.rs/vesti/beograd/sava-centar-i-dalje-u-magli-odluka-o-novom-gazdi-i-rekonstrukciji-odlozena-za-25-maj/hzf9mdn

RTB BOR popravlja poslovanje zahvaljujući višoj ceni bakra - Od decembra 2016. izmirene prioritetne obaveze vrednosti 54 mil USD

IZVOR: ekapija

Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor ...

Opširnije...

Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor uredno izmiruje obaveze prema državi, lokalnim samoupravama i kreditorima zahvaljujući rastu cene bakra na svetskom tržištu, saopštilo je danas to preduzeće.

Zamenica generalnog direktora RTB-a Bor za ekonomiju i finansije Mirjana Antić navela je da je za dobro poslovanje RTB u prvom kvartalu ove godine zaslužna veća rudarska proizvodnja, dobar rad nove topionice, ali i bolja cena bakra koja je viša od prosečne u prošloj godini za oko 900 USD.

- Otkako je Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) u decembru prošle godine postao pravosnažan za RTB Bor, kompanija je za četiri meseca, pored urednog plaćanja svih tekućih obaveza iz proizvodnog procesa, izmirila i prioritetne u vrednosti od 54 mil USD - rekla je Antić.

Ona je dodala da je po osnovu obaveza iz UPPR-a za javne prihode uplaćeno 490 miliona dinara, a da je državi, mimo toga, za rudnu rentu od decembra prošle do aprila ove godine uplaćeno 355 miliona dinara.

Prema njenim rečima, redovno se kanadskoj EDC banci otplaćuje rata kredita za izgradnju nove topionice, redovno se plaćaju struja, rudna renta i obaveze prema lokalnim samoupravama Bora i Majdanpeka, a redovne su i plate za 4.900 radnika.

- EPS-u je za struju plaćeno 1,859 milijardi dinara, a u budžet opština Bor i Majdanpek RTB je ukupno uplatio 67 miliona dinara. RTB popravlja poslovanje i likvidnost i sada uredno izmiruje sve nemale tekuće i obaveze koje proističu iz UPPR-a - rekla je Antić.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1733775/RTB-BOR-popravlja-poslovanje-zahvaljuju%C4%87i-vi%C5%A1oj-ceni-bakra-Od-decembra-2016-izmirene-prioritetne-obaveze-vrednosti-54-mil-USD

Likvidnost EPS-a na staklenim nogama

IZVOR: politika

U kojoj meri će ovo javno preduzeće uspeti da u naredne tri godine pozitivno posluje zavisiće od rasta inflacije, procenta naplate struje, deviznog i kreditnog rizika

Opširnije...

U kojoj meri će ovo javno preduzeće uspeti da u naredne tri godine pozitivno posluje zavisiće od rasta inflacije, procenta naplate struje, deviznog i kreditnog rizika

Ellektroprivreda Srbija planira da u naredne tri godine, zaključno sa 2019, nastavi pozitivno da posluje.

Odnosno, da joj u ovoj godini prihodi za 16,6 milijardi dinara budu veći od rashoda, u 2018. godini za 24,4 milijarde dinara, a u 2019. godini  za 25,3 milijarde dinara, pokazuje konsolidovani plan poslovanja ovog javnog preduzeća.

Takvi rezultati poželjni su, pre svega, zbog stalnih primedbi Fiskalnog saveta na rad i kašnjenje u restrukturiranju ovog javnog preduzeća, pa je Pavle Petrović, predsednik ovog saveta, nedavno ponovio da EPS sada ostvaruje profit, ali da su investicije veće od amortizacije, zbog čega se taj sistem urušava. Dug tog preduzeća iznosi 1,1 milijardu evra i dupliran je u odnosu na 2009. godinu.

EPS će kako je predviđeno planom, ove godine najviše para da potroši na zaposlene oko 63,9 milijardi dinara, kupovinu struje 30,2 milijardi dinara i amortizaciju 40 milijardi dinara.

S druge strane, naplata električne energije trebalo bi u najvećoj meri da popuni budžet EPS-a. Planirana je zarada od 221,6 milijardi dinara, dok bi prodaja uglja za industriju i široku potrošnju inkasirala oko pet milijardi dinara.

Konsolidovani plan poslovanja istovremeno uključuje i rizik po likvidnost kompanije koju može izazvati veliki odliv gotovine za potrebe finansiranja planiranih investicija.

U kojoj meri će biti realizovan plan poslovanja zavisiće i od tržišnog rizika, odnosno obima potražnje i cena struje, odnosa ponude i tražnje, kao i problema u snabdevanju gasa.

EPS računa i na devizni rizik, jer svaki procenat rasta deviznog kursa dinara uvećava troškove poslovanja za oko 400 miliona dinara godišnje.

Postoji i bojazan od kamatnog rizika, jer je većina kredita sa varijabilnim kamatnim stopama, te svako njihovo povećanje negativno utiče na projektovanu finansijsku stabilnost EPS-a.

Svaki procenat smanjenja naplate struje umanjuje priliv para za oko dve milijarde dinara godišnje. Stopa inflacije veća od očekivane ugrozila bi i pozitivno poslovanje i elektroenergetski bilans.

Jer, svaki procenat neplanirano veće inflacije dovodi do povećanja troškova poslovanja EPS-a za milijardu dinara godišnje.

Isto tako, svako povećanja procenta gubitaka struje umanjuje prihode za oko 1,5 milijardi dinara, dok samo produženje remonta jedne termoelektrane „Kostolac” od 10 dana, smanjuje zaradu za oko 0,85 milijardi dinara godišnje. Istovremeno bi smanjenje proizvodnje uglja od samo pet odsto u „Kolubari” umanjilo prihode za oko 4,2 milijarde dinara.

Ključni eksterni rizik je neizvesnost u pogledu rasta privrede evrozone koja ima direktan uticaj na potražnju i tržišne cene. Ostali rizici odnose se na dinamiku sprovođenja ekonomskih reformi i mera fiskalne konsolidacije, navedeno je u konsolidovanom trogodišnjem izveštaju EPS-a, koji je usvojio Upravni odbor.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/378618/Likvidnost-EPS-a-na-staklenim-nogama

Dobitak Komercijalne banke u prvom kvartalu 20 mil EUR

IZVOR: ekapija

Komercijalna banka iz Beograda je u prvom kvartalu 2017. godine imala dobit u iznosu od 2,48 milijardi dinara (oko 20 mil EUR), što je za 1,52 milijarde dinara više nego što je bilo planirano ovogodišnjim planom ...

Opširnije...

Komercijalna banka iz Beograda je u prvom kvartalu 2017. godine imala dobit u iznosu od 2,48 milijardi dinara (oko 20 mil EUR), što je za 1,52 milijarde dinara više nego što je bilo planirano ovogodišnjim planom poslovanja, saopštila je danas ta banka.

- Ovo su prvi rezultati reorganizacije Komercijalne banke koju je u proteklih nešto više od godinu dana realizovao novi menadžment, u cilju daljeg jačanja njene pozicije na tržištu Srbije, ali i regiona - izjavio je predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj.

Kako je saopšteno, u odnosu na prvi kvartal 2016. godine, ostvareni pozitivan rezultat bolji je za 1,8 milijardi dinara, a očekuje se da će ti pozitivni trendovi u poslovanju biti nastavljeni i tokom 2017. godine.

- Na ovaj način je Komercijalna banka pokazala da je veoma stabilna banka i jedan od lidera na bankarskom tržištu kako u Srbiji, tako i u regionu - rekao je predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Aleksander Piker.

Po visini akcionarskog kapitala, Komercijalna banka zauzima drugu poziciju na tržištu, pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 26,97%, što je znatno iznad regulatornog limita od 12%, koji propisuje Narodna banka Srbije.

Po nivou bilansne aktive, prema poslednjim objavljenim podacima, Komercijalna banka zauzima oko 13% srpskog bankarskog tržišta i zadržala je drugo mesto među poslovnim bankama u Srbiji, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da je Komercijalna banka po visini štednih uloga i dalje lider na bankarskom tržištu Srbije i da je štednja u 2016. godine uvećana za 21 mil EUR, tako da je na kraju godine iznosila 1,59 mil EUR.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1732417/Dobitak-Komercijalne-banke-u-prvom-kvartalu-20-mil-EUR

Srpske banke prodale 460 miliona evra loših kredita

IZVOR: danas

Banke često drže problematične kredite u bilansima zato što njihov otpis i prodaja znače gubitak u izveštajima, ali i izostanak bonusa za menadžere, kaže bivši guverner NBS Dejan Šoškić * Udeo loših kredita u ...

Opširnije...

Banke često drže problematične kredite u bilansima zato što njihov otpis i prodaja znače gubitak u izveštajima, ali i izostanak bonusa za menadžere, kaže bivši guverner NBS Dejan Šoškić * Udeo loših kredita u Srbiji za godinu dana pao na 17 odsto

Ceo region Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjuje iznos problematičnih kredita i to zahvaljujući pre svega prodaji NPL-ova - problematičnih kredita, pokazuje studija Dilojta pod nazivom "CIE tržište NPL u punom zamahu".

Prema njihovim podacima prodaja problematičnih kredita porasla je u 2016. godini, usled većeg interesovanja investitora i intenziviranja aktivnosti banaka. Obim prodaje NPL-ova u regionu je u 2015. godini iznosio 4,3 milijarde evra, a do oktobra 2016. još 5,2 milijarde evra, dok je u pregovorima kupoprodaja 5,6 milijardi evra vredan portfolio problematičnih kredita.

U regionu prednjače Rumunija, Mađarska i Hrvatska.

U ovaj trend se uklapa i srpsko bankarsko tržište koje je u 2016. godini prodalo loših kredita vrednih 57,1 milijardi dinara ili oko 460 miliona evra nebankarskim institucijama, najčešće investicionim fondovima. To je prema podacima Narodne banke Srbije 3,5 puta više nego u 2015. godini. Takođe, u prošloj godini banke su otpisale problematične kredite u iznosu od 45,9 milijardi dinara (oko 370 miliona evra), za četiri milijarde više nego prethodne godine. Od prošle godine otpisi loših potraživanja se priznaju kao rashodi pa ovo bankama umanjuje osnovicu za porez na dobit. Kao rezultat svega ovoga NPL u Srbiji su pali na 17 odsto na kraju 2016. godine sa 21,6 odsto na kraju 2015. po čemu smo bili navrhu liste 12 zemalja regiona Centralne i Istočne Evrope i Baltičkih zemalja koje je obuhvatio Dilojt.

U prošloj godini je prema podacima NBS najviše smanjen iznos NPL u građevinskoj industriji, za 8,2 procentna poena, ali i dalje je ostalo na izuzetno visokih 30 odsto. Takođe, NPL-ovi firmi u stečaju iznosili su na kraju 2016. godine 23,5 odsto.

Prema analizi Dilojta procenjuje se da u ovom regionu vrednost problematičnih kredita iznosi 51 milijardu evra. Tokom 2015. godine najveće smanjenje NPL-ova imali su Mađarska (31 odsto) i Slovenija (20 odsto).

Vladimir Surla, direktor u Dilojtovom Sektoru za finansijsko savetovanje ocenio je da kada se radi o prodaji problematičnih kredita u Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji u 2016. godini je povećan broj završenih i tekućih transakcija, pa su se ove zemlje tako približile Rumuniji i Sloveniji kao već aktivnim tržištima.

"Restrukturiranje kredita u narednim godinama moglo bi da dodatno podstakne smanjenje problematičnih kredita, a time i doprinese rešavanju problema likvidnosti koje trenutno preživljavaju i neke dugoročno solventne kompanije i pojedinci i time se olakša otplata kredita. Druga novost je da je, za razliku od ranije, kad su se prenosili uglavnom problematični krediti poslovnih subjekata, u 2016. godini oživelo tržište problematičnih hipotekarnih kredita stanovništvu", kaže Surla.

I dok u Srbiji propisi ne dozvoljavaju bankama da prodaju nebankarskim institucijama kredite fizičkih lica, u regionu CEE to je sve veći posao. Tako je u 2015. i 2016. godini ostvaren promet ovim kreditima od 1,6 milijardi evra.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, objašnjava da loše kredite kupuju specijalizovane institucije koje se nadaju da će te zajmove naplatiti skuplje nego što su ih platili bankama.

"Ako se radi o kreditima preduzeća koja mogu da opstanu te institucije često preuzimaju kontrolu nad njima i kasnije se naplate. U slučaju da su preduzeća pred likvidacijom onda se kao poverioci naplaćuju iz stečajne mase", kaže Šoškić dodajući da je jedan od razloga još nerazvijenog tržišta NPL-ova u Srbiji to što njihov otpis i prodaja znače gubitak, ali ne samo za banku, već i za menadžment koji ostaje bez bonusa.

Prema njegovim rečima bankama odgovara da prodaju problematične kredite, ali se postavlja pitanje po kojoj ceni.

"Ako banke drže ove kredite u bilansima to znači da ih vrednuju više nego što im je stvarna vrednost, a to rade često zato što to utiče na bilanse banke, ali i bonuse menadžera. Tako nešto je uradila Hipo banka pre prodaje, zatim Erste banka nakon što je na nivou centrale odlučeno da se čiste bilansi, a vidimo prošle godine i Komercijalna banka", ističe Šoškić dodajući da banke prodajom NPL-ova dobijaju živ novac kojim mogu da povećaju kreditnu likvidnost, a istovremeno i oslobađaju sredstva namenjena rezervisanju loših kredita. Takođe kad je banka opterećena NPL-ovima ona teže i skuplje plaća izvore finansiranja.

Surla iz Dilojta ističe da najveći međunarodni investicioni fondovi ne pokazuju značajnije zanimanje za region, ali postoji i deset do petnaest većih investitora koji ulažu značajna sredstva u region i aktivno učestvuju u transakcijama problematičnih kredita.

"Investitori su dodatno motivisani sve boljim makroekonomskim okruženjem, oporavkom tržišta nekretnina, povećanjem raspoloživog dohotka, ali pre svega i većom otvorenošću banaka za transakcije. Sve življe tržište problematičnih kredita kao i sve veći broj banaka u regionu sa već sklopljenim transakcijama prodaje problematičnih kredita, rezultirali su većom tolerancijom investitora na rizik. Dilojt očekuje da će se nivo transakcija iz 2016. zadržati i u 2017. godini", ocenjuje Surla.

U regionu ima čak 51 milijarda evra problematičnih kredita

U evrozoni 921 milijarda evra loših kredita

Inače i banke evrozone kubure sa problematičnim kreditima, a prema podacima ECB na kraju trećeg kvartala prošle godine ukupan iznos NPL-ova u sistemskim bankama je iznosio 921 milijardu evra.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=343568&title=Srpske+banke+prodale+460+miliona+evra+lo%C5%A1ih+kredita

Slovenija traži produženje roka za privatizaciju NLB banke do kraja 2018. - Moguća prodaja filijala u regionu

IZVOR: ekapija

Vlada Slovenije saopštila je da je odlučila da od Evropske komisije zatraži produženje roka u kojem mora da privatizuje svoju ...

Opširnije...

Vlada Slovenije saopštila je da je odlučila da od Evropske komisije zatraži produženje roka u kojem mora da privatizuje svoju najveću banku, Novu ljubljansku banku (NLB).

Ministarstvo finansija je saopštilo da bi obaveza Slovenije da proda 75% deonica NLB ostala, "ali bi se sprovela u više faza, da bi se osigurala veća pravna sigurnost potencijalnih investitora, i mogućnost većeg prihoda od prodaje". Evropska komisija je 2013. odobrila Sloveniji da dokapitalizuje slovenačke državne banke koje su zbog loših kreditnih plasmana imale gubitke, ali uz uslov da najveću, NLB, čijih je 100% vlasnik država, proda do kraja 2017. godine, kako se ta dokapitalizacija ne bi po propisima EU računala u nedopuštenu pomoć države.

Slovenija je prošle godine počela pripreme za prodaju 75% deonica NLB uz posredovanje i pomoć nemačke Dojče banke, ali do sada nije tražila da se rok za prodaju NLB produži do kraja 2018, što sada planira.

Slovenačka vlada predviđa da bi se ove godine prodalo 50% deonica NLB, a do kraja 2018. ostalih 25%, manje jedna deonica.

Vlada smatra da bi prodajom NLB mogla da dobije oko milijardu evra, računajući da je vrednost te banke porasla jer ona u poslednje tri godine ponovo posluje s dobiti.

Mediji navode, prenosi agencija Hina, da bi, ako Evropska komisija ne dopusti produženje roka za prodaju NLB, Slovenija mogla biti obavezna da proda filijale NLB u Srbiji, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, koje su 2016. i 2015. godine ostvarile većinu operativne dobiti grupacije NLB, te bi se time znatno smanjila potencijalna vrednost same NLB.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1732423/Slovenija-tra%C5%BEi-produ%C5%BEenje-roka-za-privatizaciju-NLB-banke-do-kraja-2018-Mogu%C4%87a-prodaja-filijala-u-regionu

Hotel Fontana u Vrnjačkoj Banji prodat za više od milion evra - Novi vlasnik Energotehnika Južna Bačka

IZVOR: ekapija

Energotehnika Južna Bačka kupila je na javnom nadmetanju hotel Fontana u Vrnjačkoj Banji po početnoj ceni od ...

Opširnije...

Energotehnika Južna Bačka kupila je na javnom nadmetanju hotel Fontana u Vrnjačkoj Banji po početnoj ceni od 136.520.425 dinara (više od milion evra).

Rasprodaja objekata iz stečaja HTP Fontane započela je krajem marta, kada je Filip Cepter na aukciji kupio hotel Zvezdu sa opremljenim kongresnim centrom za 1,45 mil EUR, dok je kultnu kafeteriju Švajcariju kupio lokalni ugostitelj iz Kraljeva, Aciko komerc za 911.000 EUR.

Hotel Fontana nalazi se u Ulici cara Dušana, ukupne je površine 9.172 m2, na šest spratova.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1732135/Hotel-Fontana-u-Vrnja%C4%8Dkoj-Banji-prodat-za-vi%C5%A1e-od-milion-evra-Novi-vlasnik-Energotehnika-Ju%C5%BEna-Ba%C4%8Dka

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory