Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.257 0,00% ALFA 35.001 0,00% DINNPB 2.730 -0,62% ENHL 1.400 -0,71% IMPL 3.350 -0,18% LSTA 645 8,40% NIIS 735 -0,14%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    119.46

    1.87

    1.59%

    BELEX15

    717.82

    -18.65

    -2.53%

    BELEXLINE

    1,556.26

    -29.70

    -1.87%

    SRX

    212.10

    -6.37

    -2.92%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,862.07

    8.98

    0.48%

    MBI10

    2,262.52

    -4.73

    -0.21%

    MONEX20

    10,822.06

    -77.03

    -0.71%

    SASX-10

    619.95

    1.07

    0.17%

    SBITOP

    789.05

    -2.07

    -0.26%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    21,080.28

    -2.67

    -0.01%

    SPX

    2,415.82

    0.75

    0.03%

    FTSE100

    7,547.63

    29.92

    0.40%

    DAX

    12,602.18

    -19.54

    -0.15%

    NIKKEI

    19,682.57

    -130.56

    -0.66%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,266.10

    13.00

    1.04%

    SILVER

    17.34

    0.22

    1.29%

    COPPER

    2.55

    -0.03

    -1.16%

    OIL

    49.71

    -1.65

    -3.21%

    CORN

    373.75

    4.50

    1.22%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    122.77

    -0.05

    -0.04%

    RSD/CHF

    112.69

    0.11

    0.10%

    RSD/USD

    109.95

    0.33

    0.30%

    EUR/USD

    1.12

    0.00

    -0.34%

    EUR/CHF

    1.09

    0.00

    -0.14%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AERO

    1,257

    10,525

    -3.31%

    13,234,617

    FITO

    2,600

    2,880

    -3.70%

    7,488,040

    NIIS

    736

    4,246

    -0.67%

    3,125,241

    ENHL

    1,410

    1,689

    -5.87%

    2,381,490

    DINNPB

    2,747

    695

    1.48%

    1,909,100

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    KOPB

    2,751

    393

    22.27%

    1,080,995

    TKVO

    89

    100

    15.58%

    8,900

    MBLS

    5,499

    5

    9.96%

    27,495

    KMBNPB

    990

    380

    7.49%

    376,200

    UTSI

    685

    6

    5.38%

    4,110

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    LSTA

    595

    200

    -8.46%

    119,040

    PMLI

    400

    87

    -6.98%

    34,800

    ENHL

    1,410

    1,689

    -5.87%

    2,381,490

    FITO

    2,600

    2,880

    -3.70%

    7,488,040

    AERO

    1,257

    10,525

    -3.31%

    13,234,617

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    2Y eur

    50,000

    99.26%

    1.04%

    53W eur

    50,000

    91.32%

    0.70%

    3Y rsd

    11,000,000

    14.02%

    5.00%

    10Y eur

    125,000

    65.67%

    4.00%

    6M rsd

    300,000

    26.67%

    2.64%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Napred traži smenu uprave Energoprojekta

IZVOR: danas

Bura oko najveće srpske građevinske kompanije Energoprojekta se ne smiruje, a deluje da se borba oko prevlasti zaoštrava kako se približava redovna sednica skupštine akcionara 8. juna.

Opširnije...

Preduzeće Napred razvoj u vlasništvu Dobrosava Bojovića predložilo je dodatnu tačku dnevnog reda, a to je smena predsednika Skupštine akcionara zbog "zloupotrebe funkcije i prekoračenja ovlaštenja", kao i smenu celog Nadzornog odbora kompanije između ostalog i zato što nije stručno obavljao "nadzor nad radom generalnog direktora i izvršnih direktora društva". Napred razvoj je drugi po veličini akcionar posle države sa 24,05 odsto, dakle na samo korak od 25 odsto posle čega mora da objavi poziv za preuzimanje akcija ostalih akcionara.

Aktuelni okršaj između trenutnog menadžmenta traje od februara ove godine kada je naprasno u samo dva dana prodato 5,81 odsto akcija Energoprojekta koji su bili u vlasništvu Dunav osiguranja i Ist kapitala, što je ekvivalentno godišnjem prometu akcija ove kompanije u 2016. Uprava Energoprojekta tvrdi da Bojović sada pokušava da neprijateljski preuzme kompaniju i da je ovime tajno, preko povezanih lica, već stekao više od 25 odsto udela u kompaniji, što na njihov zahtev istražuje Komisija za hartije od vrednosti.

Bojović je povodom ovih optužbi za Danas ranije izjavio da akcije nisu kupovala njegova preduzeća. Energoprojekt je tada otkupio 0,89 odsto sopstvenih akcija u pokušaju da se odupre eventualnom preuzimanju, a direktor Vladimir Milovanović je pozvao zaposlene da kupuju akcije preduzeća.

Juče je na scenu stupila i treća strana, grupa malih akcionara koja je poslala dopis Komisiji za HoV sa zahtevom da naloži izradu elaborata o proceni fer vrednosti zavisnih preduzeća Energoprojekt entela, Energoprojekt opreme i Energoprojekt industrije i ostalih društava čiji je kontrolni akcionar Energoprojekt holding.

Kako navode, "u pitanju je u potpunosti isceniran sukob i upravo rukovodstva Energoprojekt holdinga i zavisnih društava, koji pre svega svojim nečinjenjem da zaštite najbolje interese akcionara grupe Energoprojekt, zajednički deluju sa "neprijateljski" raspoloženim akcionarom Napred razvoj sa ciljem da se tom investitoru i licima koja sa njim zajednički deluju, omogući da Energoprojekt holding preuzme po ceni koja je, po našoj proceni, oko tri puta manja od fer vrednosti akcija ovog društva". Mali deoničari smatraju da akcije najvrednijih zavisnih preduzeća Energoprojekta nisu likvidne tako da ne prikazuju fer vrednost kompanija.

Suština sukoba - plac kod Beogradske arene

Upućeni tvrde da iza cele priče oko preuzimanja Energoprojekta od strane Napreda stoji verovatno najatraktivnije neizgrađeno građevinsko zemljište u Beogradu, u Bloku 26 preko puta Arene na kom se prema planu detaljne regulacije mogu izgraditi objekti od bruto 380.000 kvadratnih metara. Vlasnici ovog placa su Energoprojekt i Napred. U priču je 2006. godine uvedena firma Triniti kapital u vlasništvu švajcarske firme Jopag. Tadašnje rukovodstvo Energoprojekta, koje su činili i ljudi koje je Napred sada predložio za nove članove Nadzornog odbora tog preduzeća, prodalo je, kako tvrde upućeni, pravo korišćenja za 6,5 miliona evra. Poređenja radi, 2008. godine postojale su spekulacije da bi u saradnji sa Energoprojektom izraelska kompanija CEE trebalo da gradi četiri kule od po 120 metara u šta bi uložili 400 miliona evra. U medijima su se čak pominjali profiti od izgradnje na celoj parceli od milijardu evra.

Energorpojekt holding je ove godine pokrenuo postupak pred Privrednim sudom o utvrđivanju ništavosti ugovora između konzorcijuma Energoprojekt i Napred i kompanije Triniti kapital. Inače u medijima se spekuliše da iza ove kompanije, odnosno njenog vlasnika Jopag AG stoji upravo Bojović, vlasnik Napreda, a pominje se da je ova kompanija učestvovala i u kupovini akcija Energoprojekt holdinga u februaru ove godine koji sada istražuje Komisija za hartije od vrednosti, upravo na zahtev Energoprojekta.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=346708&title=Napred+tra%C5%BEi+smenu+uprave+Energoprojekta

Gorenje poboljšalo profitabilnost u prvom kvartalu 2017. - Neto dobit iznosila 2,1 mil EUR

IZVOR: ekapija ; seebiz

Gorenje je u prvom kvartalu povećalo prodaju 7,1%, na 305,7 mil EUR, što je 3,4% iznad plana. Prihodi matične kompanije ...

Opširnije...

Gorenje je u prvom kvartalu povećalo prodaju 7,1%, na 305,7 mil EUR, što je 3,4% iznad plana. Prihodi matične kompanije porasli su 3,4%, na 250,9 mil EUR.

Prodaja premium kućnih aparata porasla je 13,3% dok su inovativni aparati zabeležili rast prodaje od 9,9%.

Izvan Evrope, prodaja je porasla 37,7%, dok je na istoku Evrope i u zemljama Beneluksa porasla 5%. Na zapadu Evrope prodaja je pala 4,6%.

EBITDA je u prvom kvartalu porasla 11,6%, na 20,6 mil EUR. Neto dobit iznosila je 2,1 mil EUR i bila je za 1,5 mil EUR veća nego u istom razdoblju prošle godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1770317/Gorenje-pobolj%C5%A1alo-profitabilnost-u-prvom-kvartalu-2017-Neto-dobit-iznosila-2-1-mil-EUR

http://www.seebiz.eu/gorenje-poboljsalo-profitabilnost-u-prvom-kvartalu/ar-156616/

Merkator preuzima Konzum

IZVOR: danas

Slovenački trgovački lanac Merkator vraća se na tržište Bosne i Hercegovine (BiH) tako što će preuzeti dve kompanije pod okriljem Agrokora, Konzum i Velpro, saopštio je danas poverenik Vlade Hrvatske za ...

Opširnije...

Slovenački trgovački lanac Merkator vraća se na tržište Bosne i Hercegovine (BiH) tako što će preuzeti dve kompanije pod okriljem Agrokora, Konzum i Velpro, saopštio je danas poverenik Vlade Hrvatske za Agrokor Anto Ramljak.

Ramljak je rekao da većina kompanija Agrokora u BiH posluje stabilno, a da dve kompanije, Konzum i Velpro, posluju relativno dobro, ali ne i zadovoljavajuće, prenosi N1 Sarajevo.

Merkator će preuzeti obaveze za dobavljače i zaposlene i osigurati radna mesta i vraćati dugovanja, a preuzeće i sve maloprodajne objekte u BiH, rekao je Ramljak.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=346729&title=Merkator+preuzima+Konzum

 

Srbija godišnje samo na kockanju od turista zaradi 500 mil USD

IZVOR: ekapija

Prihodi kockarnica u Srbiji čine petinu ukupne zarade u turizmu, izjavio je savetnik za ekonomski razvoj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Aleksandar ...

Opširnije...

Prihodi kockarnica u Srbiji čine petinu ukupne zarade u turizmu, izjavio je savetnik za ekonomski razvoj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Aleksandar Denda.

- Srbija je 2015. godine od turizma zaradila 2,5 mlrd USD od čega je 500 mil USD prihodovano od kockanja stranaca - rekao je Denda i dodao da podaci za prošlu godinu još nisu obrađeni.

On je istakao da zbog toga što zarada na igrama na sreću iznosi čak 20% ukupnog prihoda treba podsticati taj vid rekreacije.

- Bilo bi dobro ulagati u rizort hotele koji nude usluge zabave i rekreacije u čijoj je kategoriji i kockanje. U Srbiju dolaze Turci, Arapi, Izraelci, Iranci da se kockaju jer je u njihovim zemljama to uglavnom zabranjeno za domaće stanovništvo - rekao je Denda.

Dodao je da su sport i rekreacija Srbiji 2015. godine doneli više prihoda u turizmu nego što su bili prihodi od smeštaja, a nadmašila ih je zarada u ishrani (36,72%) i prevozu (25,87%).

- U 2015. godini ostvareni su izuzetni rezultati poslovanja u turizmu, gubitak je smanjen sa 36 na 17 miljardi dinara, a dobit je povećana za 36%, odnosno sa 11 na 15 milijardi dinara - rekao je Denda.

Dodao je da su 2015. godine kratkoročni krediti u turističkoj privredi smanjeni sa 45 milijardi dinara na 10, ali su dugočni povećani za 3,5 milijardi u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su 65 milijardi dinara, a kamate su plaćene 8,3 milijardi dinara.

Turizam je, prema rečima Dende grana koja brzo raste, 2014. godine ostvaren je prihod od 234 milijardi dinara, što je činilo 5,52% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

- U 2015. godini turizam je našoj zemlji doneo 17,41% više prihoda nego prethodne godine ili 275 milijardi dinara, što je 6,44% BDP, a za 2016. godinu očekivani prihod je 326 milijardi dinara ili 7,88% BDP - rekao je Denda.

Očekivani prihod za ovu godinu bi na osnovu rasta prethodnih godina, prema njegovim rečima, trebalo da bude 386 milijardi dinara, što bi činilo 9,06% BDP. Istakao je da je u turističkoj privredi povećan i broj zaposlenih sa 81.610 u 2015. godini na 87.244 u 2016. godini.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1770918/Srbija-godi%C5%A1nje-samo-na-kockanju-od-turista-zaradi-500-mil-USD

Od jeseni direktan let od Beograda do Pekinga

IZVOR: novosti

Avio-kompanija HNA grupa od septembra uvodi novu liniju od srpske prestonice do glavnog grada Kine. Na toj maršruti saobraćaće "erbas A330-300", a sletaće i u Prag.

Opširnije...

PEKING i Beograd će se povezati od septembra! Kineska avio-kompanija "Hainan erlajns" uvešće liniju između prestonice Srbije i Kine, ali preko Češke. Planirano je da u prvih nekoliko meseci na toj maršruti "erbas A330-300", sleće i u Prag.

"Hainan erlajns" je već podneo zahtev kineskom Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. Njihov plan je da na ovoj relaciji saobraćaju dva puta nedeljno i to ponedeljkom i petkom. "Erbas A330-300" ima 260 mesta u ekonomskoj i 32 mesta u biznis klasi.

Premijer Aleksandar Vučić je uoči nedavne posete Kini rekao da očekuje konačni dogovor oko avio-linije i nagovestio da bi nova linija tokom prvih šest meseci mogla da se odvija preko nekog evropskog grada.

AVIO-GIGANT

OSNIVAČ kompanije HNA je Čen Feng, koji je i član Izvršnog odbora Svekineske federacije industrije i trgovine, ali i profesor na nekoliko značajnih univerziteta u Kini.
O njegovom uspehu svedoči i podatak da je 1993. započeo biznis u avio-industriji sa jednim "boingom 737", a kompanija na čijem je čelu danas ima čak 13 aerodroma i 1.250 aviona, a zapošljava 410.000 ljudi.

Kompanija "HNA grupa" je nedavno potpisala pismo o namerama sa Vladom Srbije o uspostavljanju dugoočekivanih interkontinentalnih letova između dva glavna grada.

Predsednik Kineske jugoistočnoevropske poslovne asocijacije, Mario Rendulić, je za "Novosti" tada izjavio da će se let za Kinu Srbiji višestruko isplatiti, jer će Beograd postati hab za putnike iz Makedonije, BiH, Hrvatske, Slovenije.

- Avioni kompanije "HNA grupe" trebalo je da lete iz Kine do Hrvatske, ali čim je Srbija ukinula vize Kini, oni su odustali od namere za uspostavljanjem avio-linije zbog komplikovanih viznih i drugih tehničkih procedura, jer je Hrvatska članica EU - istakao je Rendulić. - Tri godine se radilo na uspostavljanju ove veze, ali od toga trenutno nema ništa. Povezivanje sa Kinom je velika stvar i ogromna prednost Srbije u odnosu na zemlje u regionu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:667237-Od-jeseni-direktan-let-od-Beograda-do-Pekinga

Aprilska plata 49.635 dinara

IZVOR: danas

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u aprilu bila je 49.635 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Opširnije...

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u aprilu bila je 49.635 dinara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna aprilska bruto zarada, sa porezima i doprinosima, iznosila je 68.246 dinara. U poređenju sa aprilom prošle godine, prosečna neto zarada nominalno veća za 0,8 odsto, a realno je manja za 3,1 odsto, dok je prosečna bruto zarada nominalno veća za 1,2 odsto, a realno je manja za 2,7 odsto.

U odnosu na mart ove godine, prosečna aprilska neto zarada veća je za 3,8 odsto nominalno i za 3,0 odsto realno, dok je bruto zarada veća za 3,9 odsto nominalno i za 3,1 realno.
 
 

Pokrenuta proizvodnja u svim pogonima hemijske industrije Župe - Posao za 130 radnika

IZVOR: ekapija

Novi vlasnik kruševačke Župe, firma Eucom pokrenuo je proizvodnju u sve četiri fabrike te hemijske industrije, a zaposleno je 130 ...

Opširnije...

Novi vlasnik kruševačke Župe, firma Eucom pokrenuo je proizvodnju u sve četiri fabrike te hemijske industrije, a zaposleno je 130 ljudi, rečeno je Beti u tom preduzeću.

- U rad su puštena sva tri pogona pesticida, jedan pogon sulfata, dva pogona ksantata i pogon kalijumove hemije. Trenutno zapošljavamo 130 ljudi i radimo početnim kapacitetima, a cilj je bio da pokrenemo što više pogona, odnosno da se u prvoj godini na tržištu pojavi Župin program - rekao je generalni direktor Župe Aleksandar Mandić.

Obnovljena je proizvodnja plavog kamena, po kome je Župa nekada bila prepoznatljiva, i on se osim na domaćem prodaje i na stranom tržištu, dok je kod pesticida, kako je Mandić kazao, situacija sprecifična jer je za njihovu registraciju potrebno dve godine.

- Nekada je Župa imala više od 100 dozvola za pesticide, kada smo je preuzeli imala je 12, do sada smo pokrenuli proizvodnju osam, očekujemo da pokrenemo proizvodnju još tri pesticida, kao i da do kraja godine proradi pogon aditiva stočne hrane - rekao je Mandić.

Plan je da se, dodao je on, svi pogoni saniraju i osavremene, te da se organizuje "ozbiljna proizvodnja" i da se proizvodi osim na domaćem plasiraju i na strano tržište.

Pred Župom je, kako je kazao Mandić, mukotrpan rad kako bi se vratila na tržište na koje su u međuvremenu ušli veliki distributeri i drugi proizvođači, a u uspeh ne sumnja jer Župu vidi kao sinonim za kvalitet u proizvodnji i distribuciji raznih hemijskih proizvoda. Cilj je da polovinom sledeće godine u fabrici radi oko 200 ljudi, a očekivanja su da, u zavisnosti od tržišta, u periodu do pet do deset godina Župa ima od 300 do 500 radnika.

Beogradska firma Eucom je u decembru prošle godine za 316,2 miliona dinara kupila Župu u stečaju, kao jedini ponuđač na oglasu koji je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Župa je bila privatizovana 2003. godine, dve godine kasnije je ugovor o prodaji raskinut, a posle nekoliko neuspešnih tendera 2010. godine je ušla u postupak restrukturiranja.

Tokom prethodne skoro decenije i po radnici su kroz socijalne programe napuštali fabriku i od oko 1.400 na početku privatizacije, u Župi je pred uvođenje stečaja radilo samo 18 ljudi.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1770982/Pokrenuta-proizvodnja-u-svim-pogonima-hemijske-industrije-%C5%BDupe-Posao-za-130-radnika

Neto dobit Aerodroma Nikola Tesla veća za 21% - Ukupni prihodi u prva četiri meseca 2017. iznose 2,75 milijardi dinara

IZVOR: ekapija

Aerodrom Nikola Tesla saopštio je danas da je u prva četiri meseca 2017. godine ...

Opširnije...

Aerodrom Nikola Tesla saopštio je danas da je u prva četiri meseca 2017. godine ostvario neto dobit od 831,7 miliona dinara, što je za 21% više nego u istom periodu prošle godine. Bruto dobit je iznosila 975,3 miliona dinara, što je rast od 18% u odnosu na isti period 2016.

Kako se navodi, u aprilu je ostvarena bruto dobit u iznosu od 394,3 miliona dinara, kao i neto dobit u iznosu od 335,1 milion dinara, što je za po 69% više nego u aprilu 2016. godine.

Ukupni prihodi od početka godine iznose 2,75 milijardi dinara i za 10% su veći u odnosu na isti period lani.

Poslovni prihodi u prva četiri meseca ove godine iznose 2,7 milijardi dinara i veći su za 11% u odnosu na 2016. godinu.

Najveće povećanje poslovnih prihoda zabeleženo je po osnovu usluge odleđivanja aviona, zatim prihoda od VIP salona, usluga na posebni zahtev, usluga komercijalnog korišćenja platforme, putničkog servisa i od usluga robno-carinskog magacina.

- Prema svim poslovnim pokazateljima, tekuća godina biće godina daljeg uspona beogradskog aerodroma - ocenjeno je u saopštenju.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1769682/Neto-dobit-Aerodroma-Nikola-Tesla-ve%C4%87a-za-21-Ukupni-prihodi-u-prva-%C4%8Detiri-meseca-2017-iznose-2-75-milijardi-dinara

NBS: Uskoro ograničavamo provizije za kartice

IZVOR: danas

* Milan Knežević: U maloprodaji nema posla koji ima profitnu stopu veću od 10 odsto, a najčešće su na nivou pet do sedam odsto, dok se banci mora platiti 2,5 odsto od bruto prihoda od robe plaćene karticama *

Opširnije...

* Milan Knežević: U maloprodaji nema posla koji ima profitnu stopu veću od 10 odsto, a najčešće su na nivou pet do sedam odsto, dok se banci mora platiti 2,5 odsto od bruto prihoda od robe plaćene karticama *

Iako najavljivan za početak godine, nacrt zakona koji bi trebalo da ograniči međubankarsku proviziju kod plaćanja platnim karticama još nije spreman, a kako kažu u Narodnoj banci pored ovog, sprema se još nekoliko zakonskih rešenja koja će urediti naknade vezane za platne račune građana, što je i razlog zašto predlog još nije izašao u javnu raspravu.

"Narodna banka Srbije je izradila gotovo u potpunosti nacrt propisa kojim će se urediti visina međubankarskih naknada i druga pravila iz oblasti poslovanja sa platnim karticama, a koje u velikoj meri utiču na iznos naknade koju trgovac plaća svojoj banci svaki put kada kupac izvrši plaćanje platnom karticom na prodajnom mestu", stoji u pisanom odgovoru NBS.

Narodna banka se čuva da ne objavi na kom će nivou biti postavljen limit za provizije koju banka čiji je POS terminal naplaćuje banci izdavaocu kartice, mada s obzirom da se NBS poziva na usklađivanje sa EU regulativom, to bi moglo značiti da će provizije biti maksimalno 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice. Inače, treba znati da, iako se radi o međubankarskoj proviziji, to plaća trgovac banci čija je kartica provučena. Te naknade idu i do 3,5 odsto. Ko može, taj trošak prebacuje na krajnje kupce, što u konačnici poskupljuje robu za građane.

Trgovci već godinama pozivaju da se ili smanje provizije za plaćanje karticama ili da im se omogući da povećaju cenu robe za iznos provizije ako se plaća karticama. S obzirom da prvo do sada nije razmatrano, a drugo je nezakonito, mnogi su prosto odustali od primanja kartica.

Prema istraživanju NBS, međubankarska provizija je u proseku iznosila 1,2 odsto, ali je išla i preko dva odsto, dok je ukupna provizija za promet karticama išla do tri odsto.

Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus, naziva pljačkom proviziju od 2,5 odsto na bruto promet za plaćanje karticom.

- Nečuveno je da oni naplaćuju proviziju čak i na PDV. Ako je roba 100 dinara sa PDV-om, banka naplaćuje 2,5 odsto na ceo taj iznos. Prema našim računicama, moja firma je 2014. godine za provizije u platnom prometu karticama platila bankama 14.000 evra. Što je mnogo, mnogo je - kaže Knežević dodajući da u maloprodaji nema posla koji ima profitnu stopu veću od 10 odsto, a najčešće su na nivou pet do sedam procenata. Prema toj računici, banka za provizije naplati 50 odsto profita firme na robi koja se plati karticama. U nekim slučajevima provizija za kartice je veća od marže na neke proizvode, recimo na kioscima.

On ističe da su neki prodavci dizali cene, neki davali popuste za keš plaćanje, jer bolje da daju 2,5 ili tri odsto kupcima nego banci.

- Tu cenu na kraju plate potrošači i trgovci kroz manju prodaju zbog viših cena. Pravo je pitanje ko dozvoljava da se enormni novac isisava iz privrede i od građana preko provizije za plaćanje karticama - pita se Knežević dodajući da su banke terale trgovce čak i da kupuju POS terminale.

Inače, visinu međubankarskih provizija određuju kartičarske kuće, a ne banke između sebe. Čak visina provizije služi kao mamac banci da klijentima izdaje kartice baš te kuće.

Pored propisa koji će ograničiti visinu provizija NBS radi i na zakonima koji bi omogućili uporedivost naknada u vezi sa računima građana, kao i lakši prenos platnih računa iz banke u banku, što bi trebalo da podstakne konkurenciju između banaka.

U NBS ističu da se razmatra i mogućnost da za osetljive grupe, kao na primer korisnike socijalne pomoći, određene usluge budu bez naknade.

Šta sve plaćamo

Uz tekući račun dolazi veliki broj naknada u zavisnosti od toga koje se usluge koriste. Otvaranje računa u banci je po pravilu besplatno, ali se zato naplaćuje održavanje koje ide od 125 do 500 dinara mesečno u zavisnosti od toga šta sve ima u paketu. Zatim su tu naknade za izdavanje čekova, provizije za prenos sredstava, za isplate sa tekućeg računa, opomene zbog kašnjenja u izmirivanju obaveza itd. Tu su i naknade vezane za obaveštavanje o promenama na računu, za devizne račune, pa kreditne kartice...

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=346620&title=NBS%3a+Uskoro+ograni%C4%8Davamo+provizije+za+kartice

Odbijen zahtev Montenegro Airlinesa za reprogram poreskog duga - Crnogorska aviokompanija leti ka stečaju?

IZVOR: ekapija

Poreska uprava Crne Gore odbila je zahtev Montenegro Airlinesa za reprogram ...

Opširnije...

Poreska uprava Crne Gore odbila je zahtev Montenegro Airlinesa za reprogram poreskog duga od preko 15 mil EUR. Rešenje je dostavljeno toj kompaniji, a njihov zahtev za otplatu duga u 60 mesečnih rata odbijen je jer su bili korisnici državne pomoći.

Za one kompanije koje nisu reprogramirale poreski dug, jedno od rešenja je uvođenje stečaja, što pokazuje da Montenegro Airlines ipak neće moći da se izvuče iz ogromnih dugova i završiće u stečaju.

Iz Poreske uprave u više navrata su poručivali da će kompanije koje se nisu prijavile za reprogram, ili im reprogram nije odobren iz nekog razloga, morati da se suoče sa ozbiljnim posledicama kao što je pojačan inspekcijski nadzor, ali i zahtev Privrednom sudu za uvođenje stečaja.

Ipak, imajući u vidu da je poslovanje kompanije Montenegro Airlines od javnog interesa, naročito sada pred početak turističke sezone, Vlada Crne Gore će pokušati da nađe način da ta kompanija otplati dug, iako su šanse male.

Problemi u nacionalnom prevozniku nastavljaju da se gomilaju. Osim što predvode listu najvećih dužnika po osnovu poreza i doprinosa na lična primanja sa preko 15 mil EUR, prošle godine su ostvarili i rekordan gubitak od preko 11 mil EUR.

Montenegro Airlines je završio prošlu godinu sa rekordnim gubitkom u poslovanju za poslednjih deset godina u iznosu od 11,5 mil EUR. Oni su za milion uvećali gubitak u odnosu na 2015. godinu, kada su poslovnu godinu završili sa minusom od 10,4 mil EUR.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1768963/Odbijen-zahtev-Montenegro-Airlinesa-za-reprogram-poreskog-duga-Crnogorska-aviokompanija-leti-ka-ste%C4%8Daju?

Pisali "minus", zaradili "plus"

IZVOR: novosti

Očekujući lošije rezultate javna preduzeća 2016. završila sa profitom od 8,3 milijarde dinara.

Opširnije...

JAVNA preduzeća čiji je osnivač država prošlu godinu su zbirno završila "u plusu". Prema preliminarnim podacima Ministarstva privrede, ona su lane ostvarila profit od 8,3 milijarde dinara. Godinu su započela očekujući mnogo lošiji rezultat - da će je završiti s gubitkom od 11,4 milijarde dinara.

Tokom 2016. godine javna preduzeća su imala ukupno 440 milijardi dinara prihoda. Programima poslovanja, ona su predvidela nešto veći obrt - 455 milijardi dinara. Međutim, za tri odsto manji prihod nije uticao na krajnji rezultat, jer su i manje trošili.

- Javna preduzeća su realizovala poslovne rashode u iznosu od 385,07 milijardi dinara, dok su programima poslovanja za 2016. godinu planirani poslovni rashodi u iznosu od 432,1 milijardu dinara - stoji u preliminarnoj analizi poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač Srbija. - Realizovani poslovni rashodi su za 11 odsto manji od planiranih.

Kada se podvuče crta, poslovna dobit, znači rezultat od obavljanja isključivo svoje delatnosti, donela im je dobitak od 55 milijardi dinara. Na početku prošle godine, u planovima su na to mesto upisali dobit od 23,2 milijarde dinara.

I rezultat iz redovnog poslovanja preduzeća, pre oporezivanja, nadmašio je njihova očekivanja. U programima poslovanja planirali su gubitak od 9,7 milijardi dinara, a na kraju godine su dočekali rezultat "u zelenom", i to 18,2 milijarde dinara.

SA LOKALOM

PODACI o poslovanju svih javnih preduzeća naziru se iz izveštaja Agencije za privredne registre. U njihov delokrug ulaze sva javna preduzeća, bez obzira na osnivača, koja njima podnose finansijski izveštaj. Takvih je lane bilo 554, što je za 73 više nego godinu ranije.

Oni su zbirno postigli 21,1 milijardu dinara dobiti. Sa dobitkom ih je poslovalo 396, sa gubitkom njih 127, a bez neto rezultata 31.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:666896-Pisali-minus-zaradili-plus

Neto dobit Mercatora u prvom kvartalu 2017. skočila 64% - Čista zarada 1,1 mil EUR

IZVOR: ekapija ; seebiz

Trgovački lanac Mercator u prva tri meseca ove godine ostvario je 1,1 mil EUR čiste dobiti, što je povećanje od 64% prema istom razdoblju 2016, pokazuju podaci iz ...

Opširnije...

Trgovački lanac Mercator u prva tri meseca ove godine ostvario je 1,1 mil EUR čiste dobiti, što je povećanje od 64% prema istom razdoblju 2016, pokazuju podaci iz tromesečnog finansijskog izveštaja koje je slovenački trgovinski lanac u vlasništvu koncerna Agrokor objavio putem Ljubljanske burze.

Grupa Mercator je u prva tri ovogodišnja meseca ostvarila prihode od prodaje u iznosu od 564,6 mil EUR, što je u odnosu na isti kvartal lane nominalno smanjenje za 6,7%. Ipak, realni pad je manji, oko 0,7%, s obzirom da je kompanija u međuvremenu prodala svoje lance trgovina Modiana i Intersport.

Dobit iz poslovanja grupe Mercator u prvom kvartalu ove godine iznosi 5,9 mil EUR.

Kako se navodi u Mercatorovom saopštenju za javnost, Nadzorni odbor je 14. aprila od uprave zatražio da se odmah prouče sve mogućnosti za što skorije prebijanje međusobnih potraživanja i obaveza kompanija iz sastava Mercatora i koncerna Agrokor, koje ne posluju u okviru grupe Mercator.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1768961/Neto-dobit-Mercatora-u-prvom-kvartalu-2017-sko%C4%8Dila-64-%C4%8Cista-zarada-1-1-mil-EUR

http://www.seebiz.eu/mercator-neto-dobit-u-prvom-kvartalu-skocila-64/ar-156586/

Da ste pre sedam godina potrošili 100 dolara na NJIH, danas biste imali 75 MILIONA DOLARA

IZVOR: blic

U ponedeljak u podne bitkoin je vredeo čak 2.251,61 dolar, što je novi rekord nakon što je za vikend prvi put prekoračio vrednost ...

Opširnije...

U ponedeljak u podne bitkoin je vredeo čak 2.251,61 dolar, što je novi rekord nakon što je za vikend prvi put prekoračio vrednost od 2.000 dolara, pokazuju podaci CoinDesk data.

Dvadeset drugog maja 2010. godine programer Laslo Hanjec ponudio je korisniku specijalizovanog foruma 10.000 bitkoina za dve pice. U to vreme Hanjec je mislio da novac u njegovom digitalnom novčaniku (računaru) vredi oko 0,003 centa po bitkoinu.

Kriptovaluta bitkoin ima mnogo protivnika, jer se dovodi u vezu s kriminalnim radnjama, ali, uprkos tome, njena vrednost raste.

Na sedmu godišnjicu od prve transakcije u bitkojnima, poznate kao “Bitcoin Pizza Day”, treba ukazati na dve činjenice:

Prvo: Hanjecove pice, koje su pre sedam godina vredele 30 dolara, prema aktuelnoj vrednosti bitkojna koštale bi 22,5 miliona dolara.

Drugo: da ste 22. maja 2010. po ceni od 0,003 centa kupili bitkoine u vrednosti od 100 dolara, danas biste imali 75 miliona dolara.

Faktori koji su doprineli skoku vrednosti bitkojna su, između ostalog, sledeći:

- nedavno usvojeni zakon u Japanu, koji omogućava trgovcima na malo da primaju bitkojne kao zvaničnu valutu, podstakao je trgovinu u jenima, koja danas čini više od 40 odsto ukupne trgovine u bitkojnima;

- globalna politička nestabilnost povećala je potražnju za bitkojnom kao sigurnom investicijom.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/da-ste-pre-sedam-godina-potrosili-100-dolara-na-njih-danas-biste-imali-75-miliona/2enm6bd

OTP banka želi veći udeo na tržištima Rumunije i Srbije

IZVOR: ekapija ; seebiz

Mađarska OTP banka očekuje da će do početka jula biti doneta odluka o njenoj ponudi za rumunsku banku Bance Romaneasce, rekao je Reutersu u ponedeljak (22. maja 2017. godine) ...

Opširnije...

Mađarska OTP banka očekuje da će do početka jula biti doneta odluka o njenoj ponudi za rumunsku banku Bance Romaneasce, rekao je Reutersu u ponedeljak (22. maja 2017. godine) zamenik izvršnog direktora Laszlo Wolf.

- Po mojoj proceni, vest o potpisivanju sporazuma za Bancu Romaneascu mogla bi da stigne krajem juna, odnosno početkom jula - kazao je Wolf na Reutersovom investicionom samitu srednje i istočne Evrope, i najavio da će OTP banka - "ako sve bude dobro prošlo" - zauzeti 7-8% rumunskog tržišta.

On smatra da bi, nezavisno od ovog sporazuma, za OTP banku bilo dobro da dostigne 6 do 8%, što bi značilo da će udeo na rumunskom tržištu biti udvostručen, odnosno utrostručen. Wolf napominje da u OTP-u razmatraju i druge prilike u Rumuniji, koje bi im omogućile povećanje udela na tom tržištu.

Kako podseća Reuters, najveći srednjoevropski samostalni zajmodavac nedavno je objavio da je podneo obavezujuću ponudu za grčku banku National Bank of Greece, koja u Rumuniji ima 109 poslovnica.

OTP je već dominantni igrač u Mađarskoj i Bugarskoj, a nastoji da poveća prisutnost širem srednje i istočne Evrope i iskoristi povlačenje grčkih i zapadnoevropskih kreditora usled slabijih izgleda za profit i strožih propisa. Krajem prošle godine u Hrvatskoj su kupili Splitsku banku, članicu francuske banke Societe Generale, podseća Reuters.

U razgovoru za Reuters Laszlo Wolf je istakao da u OTP-u razmišljaju i o mogućim prilikama za širenje poslovanja u Srbiji, a osvrnuo se i na projekat akvizicije u Crnoj Gori, koji je izvršni direktor Sandor Csanyl u martu nazivao skoro zaključenim, a koji je, izgleda, za sada ipak odložen zbog izostalog odobrenja regulatora.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1768377/OTP-banka-%C5%BEeli-ve%C4%87i-udeo-na-tr%C5%BEi%C5%A1tima-Rumunije-i-Srbije

http://www.seebiz.eu/otp-cilja-na-vece-udjele-na-trzistima-rumunjske-i-srbije/ar-156482/

Vulin: Nezaposlenost 13 odsto

IZVOR: danas

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas u Ćupriji da je nezaposlenost u Srbiji u poslednjem kvartalu 2016. iznosila 13 odsto, saopštilo je Ministarstvo.

Opširnije...

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas u Ćupriji da je nezaposlenost u Srbiji u poslednjem kvartalu 2016. iznosila 13 odsto, saopštilo je Ministarstvo.

U odnosu na treći kvartal to je smanjenje od 0,8 odsto, a u odnosu na 2012, kada je nezaposlenost bila 23,8 odsto, vidimo kako je to veliko smanjenje, rekao je Vulin.

To svakako nije dovoljno, naš cilj je nekih 11 odsto, što jeste evropski prosek, a svakako i manje od toga. Međutim, nije važna samo formalna zaposlenost, već je naša borba i da unapredimo kvalitet zaposlenosti, u smislu održivosti, trajnosti radnog mesta i, naravno, plaćenosti, rekao je Vulin.

Da bi povećanje zarada u privatnom sektoru bilo moguće, treba ponuditi obrazovanu radnu snagu i politički stabilnu zemlju u kojoj vredi investirati i ulagati, zaključio je Vulin.
 

Zagrebački Viadukt pregovara sa strateškim partnerom - Podnet predlog za otvaranje predstečajnog postupka

IZVOR: ekapija ; seebiz

Zagrebačka građevinska firma Viadukt ovih dana intenzivno pregovara sa inostranim ...

Opširnije...

Zagrebačka građevinska firma Viadukt ovih dana intenzivno pregovara sa inostranim strateškim partnerom, nezvanično saznaje SEEbiz.

Iako se špekulisalo kako je za preuzimanje Viadukta zainteresovana kompanija Strabag, čini se da od toga nema ništa. Navodno, u celoj priči posreduju banke kojima nikako ne bi bilo u interesu da Viadukt nestane. Banke su, prema tim informacijama, izložene sa nekoliko desetina miliona evra i zato pokušavaju da organizuju da kompanija ne završi u stečaju.

Viadukt za sada ima težak zadatak da osigura likvidnost u narednih nekoliko meseci, pa su već počeli razgovori o prodaji udela koje kompanija ima u pojedinim projektima, na primer Zračnoj luci Zagreb.

Viadukt je u utorak (23. maja 2017. godine) saopštio da je Trgovačkom sudu u Zagrebu podneo predlog za otvaranje predstečajnog postupka. Zahtev za pokretanje predstečajnog postupka podnet je 18. maja, a šest dana ranije Holcim je obavestio javnost da je zbog duga od 312.900 kuna (oko 45.000 EUR) podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka nad Viaduktom. Zagrebački trgovački sud već je doneo rešenje kojim se pokreće prethodni postupak radi utvrđivanja pretpostavki za otvaranje stečajnog postupka nad Viaduktom.

Problemi za Viadukt počeli su još u martu, nakon što je hrvatska država raskinula ugovor sa kompanijom za gradnju mosta Čiovo. Nakon toga je usledila i blokada računa, pa i smena predsednika Uprave Joška Mikulića koga je zamenio Krešimir Mikolić. Krajem marta pojavila se informacija da je Viaduktu potrebno tridesetak miliona kuna (više od 4 mil EUR) finansijske injekcije za plate i tekuću likvidnost. Račun firme blokiran je od tada već mesec i po dana u kontinuitetu, a zaposlenima nisu isplaćene plate već četiri meseca. Od početka 2017. Viadukt je napustilo više od 400 radnika.

Pre desetak dana smenjen je i Mikolić, a na njegovo mesto doveden je Damir Kezele, koji je već ranije bio u upravi kompanije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1768304/Zagreba%C4%8Dki-Viadukt-pregovara-sa-strate%C5%A1kim-partnerom-Podnet-predlog-za-otvaranje-predste%C4%8Dajnog-postupka

http://www.seebiz.eu/viadukt-pregovara-sa-strateskim-partnerom/ar-156567/

Srbiji na zimu prete restrikcije

IZVOR: danas

* Umesto neophodnih 1,5 miliona tona, na deponiji TENT-a nalazi se gotovo četiri puta manja količina uglja * U "Kolubari" nema vitalnih delova za održavanje proizvodnje i koliko god novca da dobije od države ...

Opširnije...

* Umesto neophodnih 1,5 miliona tona, na deponiji TENT-a nalazi se gotovo četiri puta manja količina uglja * U "Kolubari" nema vitalnih delova za održavanje proizvodnje i koliko god novca da dobije od države ili kredita, efekat će se videti tek za par godina *

Na deponiji Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu u ovom trenutku nema dovoljno uglja za proizvodnju struje, zbog čega se Srbija u novembru može suočiti sa restrikcijama električne energije, tvrdi dobro obavešteni izvor Danasa u TENT-u i Rudarskom basenu "Kolubara".

Naime, rezerve uglja sa kojima raspolaže TENT su veoma male i kako tvrdi naš sagovornik, ako se po tom pitanju ništa ne promeni u dogledno vreme, veliko je pitanje da li će tokom zimske sezone, kada je potrošnja najveća, Elektroprivreda Srbije uspeti da obezbedi dovoljne količine inače znatno skuplje struje iz uvoza.

- Deponija u TENT-u je ispunjena sa oko četiristo hiljada tona uglja a trebalo bi u njoj da bude milion i po tona. Ono što treba naglasiti je da nema uspeha ni sa dopunom, iako je isključeno nekoliko blokova za proizvodnju struje. U Rudarskom basenu "Kolubara" nema vitalnih delova za održavanje proizvodnje i koliko god novca da dobije od države ili kredita, ovog trenutka efekat će se videti tek za par godina. Međutim, postavlja se pitanje: a šta do tada - navodi naš izvor koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje da je apsolutno tačno da u Rudarskom basenu "Kolubara" nema dovoljno otkrivenog uglja i da se na preostala tri kopa ugalj kopa "po ćoškovima".

- Bager koji kopa ugalj čeka da mu drugi skine zemlju da bi mogao par sati da radi na uglju. Druga prevara kojom se rukovodstvo bavi je dodavanje odnosno mešanje proslojka koji nije ugalj, da bi se dobilo na tonaži i formalno ispunio propisan proizvodni plan - navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, RB "Kolubara" već mesecima ne šalje ugalj potrebnog kvaliteta u Termoelektranu "Nikola Tesla", a sve što sadrži ispod 6.500 kilo-kalorija se ne računa u ugalj, a dokaz za to je enormna potrošnja mazuta u TENT-u. Naime, čim ugalj ne poseduje potreban kvalitet, dodaje mu se mazut, objašnjava naš sagovornik.

Podsećanja radi, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, nedavno je izjavio da je proizvodnja električne energije pala u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ali ne za 20 odsto kako to tvrdi opozicija, već za 14,5 odsto. On je dodao da je proizvodnja uglja pala za 10 odsto. Kao razloge za pad proizvodnje naveo je problem sa transportom uglja u januaru između Kolubare i Obrenovca, kada je umesto 100, dnevno prevoženo 50 tona, zbog potrebe odleđivanja vagona, a na pad proizvodnje uticali su, tvrdio je ministar energetike, meteorološki i hidrometeorološki uslovi. U februaru je, kako je objasnio, proizvodnja na polju D bila smanjena zbog aktiviranog klizišta u dužini od 2,6 kilometara.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=346518&title=Srbiji+na+zimu+prete+restrikcije

Mali akcionari traže deo stečajne mase

IZVOR: danas

Mali akcionari tvrde da je Beko namerno oteran u stečaj zbog vrednih nekretnina * Iako su stečajni poverioci isplaćeni, prodaja objekata se nastavlja * Stečajni upravnik kaže da do okončanja dve parnice ...

Opširnije...

Mali akcionari tvrde da je Beko namerno oteran u stečaj zbog vrednih nekretnina * Iako su stečajni poverioci isplaćeni, prodaja objekata se nastavlja * Stečajni upravnik kaže da do okončanja dve parnice nema uslova za zaključenje postupka

Više od 400 malih akcionara Beogradske konfekcije Beko i ove nedelje nastavilo je da podnosi lične zahteve za isplatu dela viška stečajne mase, preostale nakon prodaje oko 35 objekata, za koje je postignuta ukupna cena od 65 miliona evra.

Svi stečajni poverioci isplaćeni su još 2009. godine, a na računu je, oročeno kod banaka, preostalo sa kamatama više od 28 miliona evra.

- Beko je namerno oteran u stečaj 2003. godine, zbog vrednih nekretnina koje je imao a sve zbog duga koji je bio znatno ispod vrednosti imovine. Iz prodaje velikog broja objekata dugovi su isplaćeni, i mi već godinama tražimo zaključenje stečaja. Umesto toga, nastavlja se prodaja, nedavno je jednom turskom biznismenu prodat pogon u Lazarevcu za 450.000 evra iako je procena da vredi 1,6 miliona evra, a u toku je prodaja u Kovinu. Vrednost firme se tako umanjuje i umesto da mi sami raspolažemo svojom imovinom, objekte i dalje prodaje odbor poverilaca i stečajni upravnik - kaže za Danas Zlatko Kunštek, predsednik udruženja UVA "Beko".

On dodaje da su preostale samo dve parnice, jedna sa bivšim kupcem, grčkom Lambdom, i druga sa Ministarstvom odbrane, i da su obe već presuđene ali da je postupak po žalbama u toku.

- Nema potrebe da čekamo odluku Apelacionog suda, jer na računu ima dovoljno novca a mali akcionari traže delimičnu raspodelu, odnosno samo oko polovine, 15 miliona dok bi preostali iznos ostao kao rezerva do okončanja postupka - kaže Kunštek, kome je u čitavoj situaciji najspornije to što se prodaja nastavlja "kao da mali akcionari nisu u stanju da sami prodaju svoje vlasništvo".

U predmetu Beko menjali su se stečajni upravnici, neki su zbog postupaka u tom slučaju izgubili licencu, a poslednjih nekoliko godina na toj poziciji je Mihajlo Koruga. On potvrđuje da su svi stečajni poverioci izmireni, ali da postoje i poverioci koji su nastali tokom tog procesa, a svi takvi troškovi namiruju se iz stečajne mase.

- Grčka firma, koja je izgubila jednu parnicu i pokrenula drugu, potražuje oko 7,5 miliona evra. U prvostepenom postupku, njihov je zahtev odbijen, a svakog dana očekujemo presudu po žalbi koju su uložili. I Vojska, koja tvrdi da je prilikom jedne od prodaja obuhvaćena i njena imovina, izgubila je u prvom stepenu, uložili su žalbu Apelacionom sudu i upravo ovih dana trebalo bi da prosledimo odgovor Beka po tom pitanju, kao i zamolnicu da se o tome odluči što pre - kaže za Danas Koruga i dodaje kako veruje da će i bez molbe to biti rešeno brzo "jer je svima već dosta Beka, jedva čekaju da se to završi".

On očekuje da se obe parnice okončaju u korist Beka i do kraja ove godine, ali tvrdi da ne može da prejudicira ishod.

- To je razlog što se stečaj ne zaključuje, ne postoje uslovi za to dok se ne okončaju oba sudska procesa - ističe Koruga.

Inače, Beko je privatizovan po prethodnom zakonu o transformaciji društvenog kapitala, pa je oko 60 odsto akcija pripalo zaposlenima, 10 odsto PIO a 30 odsto Akcijskom fondu.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=346517&title=Mali+akcionari+tra%C5%BEe+deo+ste%C4%8Dajne+mase

Država grantuje za kredite vredne 60 mil EUR - Skupština usvojila zakone o zaduživanju EPS i EMS kod KfW

IZVOR: ekapija

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u utorak (23. maja 2017. godine) Zakon o ...

Opširnije...

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u utorak (23. maja 2017. godine) Zakon o davanju garancija Srbije u korist Nemačke razvojne banke (KfW) po zaduženju Elektroprivrede Srbije (EPS), kao i zakon kojim se daju garancije za kredite KfW po zaduženju Elektromreža Srbije (EMS).

Srbija će biti garant kredita od 45 mil EUR KfW za Elektroprivredu Srbije, namenjenom modernizaciji sistema za otpepeljivanje Termoelektrane Nikola Tesla A, a novac za otplatu te pozajmice obezbediće EPS iz sopstvenih prihoda. Sporazum o zajmu potpisali su EPS i KfW krajem februara ove godine, a davanje državnih garancija za tu pozajmicu planirano je budžetom Srbije za ovu godinu.

Cilj projekta modernizacije sistema za otpeljivanje TE Nikola Tesla A je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u toj najvećoj TE u Srbiji, kao i bolja zaštita životne sredine. Kredit KfW otplaćivaće EPS 12 godina, uključujući period počeka od pet godina, a poslednja rata glavnice dospeva na naplatu 2028. godine, po fiksnoj kamati od 0,8 odsto godišnje.

Usvojeni su i propisi za davanje garancija KfW za kredit od 15 mil EUR namenjen EMS-u. Ta pozajmica biće iskorišćena za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu, otplaćivaće se po fiksnoj kamati od 0,8 odsto godišnje u roku od 12 godina, uključujući period počeka od tri godine. Poslednja rata glavnice dospeva na naplatu 30. juna 2029. godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1767443/Dr%C5%BEava-grantuje-za-kredite-vredne-60-mil-EUR-Skup%C5%A1tina-usvojila-zakone-o-zadu%C5%BEivanju-EPS-i-EMS-kod-KfW

Srbija od EU dobila pohvale i smernice za ekonomske reforme

IZVOR: danas

Evropska unija pohvalila je Srbiju za privredni rast, ali je ukazala i na izazove koje treba rešiti u oblasti strukturnih reformi i konkurentnosti, zaključeno je na sastanku ...

Opširnije...

Evropska unija pohvalila je Srbiju za privredni rast, ali je ukazala i na izazove koje treba rešiti u oblasti strukturnih reformi i konkurentnosti, zaključeno je na sastanku o ekonomskoj politici na Zapadnom Balkanu, održanom danas u Briselu.

Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske sastali su se danas na godišnjem sastanku o ekonomskoj politici u Briselu.

Srbiju su predstavljali ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, navodi se u zajedničkom saopštenju Delegacije EU u Srbiji i ministarstva finansija.

Zaključci za Srbiju vrlo pozitivno ocenjuju privredni rast u 2016. kao i snažnu fiskalnu konsolidaciju koju je zemlja sprovodila u prošloj godini. Osim toga, održana je i finansijska stabilnost, naročito uz smanjenje nenaplativih kredita, navodi se u saopštenju.

Ipak, kako se dodaje, strukturne prepreke privrednom rastu i konkurentnosti još uvek predstavljaju izazov, uključujući preveliki uticaj države na privredu.

Dogovoreno je šest preporuka za Srbiju, koje su usmerene na potrebu da se nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita u 2017. godini i na srednjoročnom planu.

U tom kontektsu istaknute su reforme državnih preduzeća, uključujući najavljeno restrukturiranje Srbijagasa i sprovođenje plana optimizacije EPS, uz snažniju reformu poreske uprave.

Potrebno je, navodi se u zaključcima za Srbiju, sprovesti ostale mere strategije za rešavanje problematičnih kredita, nastaviti napore usmerene na promovisanje većeg korišćenja dinara, završiti reformu i privatizaciju dve velike banke u državnom vlasništvu i pronaći rešenje za ostale male državne banke.

Srbija takođe treba da poveća efikasnost energetskog sektora, prevashodno kroz postepeno usklađivanje tarifa za električnu energiju kako bi odražavale stvarne troškove i kroz bolju naplatu računa za struju.

Potrebno je i da poboljša poslovni ambijent boljim regulisanjem parafiskalnih nameta i inspekcije i lakšim pristupom finansijskim sredstvima.

Smanjenje poreza i doprinosa na plate radnika, fokusiranje aktivnih mera tržišta rada na ugrožene grupe i uvođenje dualnog obrazovanja su takođe prepoznati kao neophodne mere za podsticanje razvoja privatnog sektora.

Naš cilj je da održimo snažnu makroekonomsku stabilnost i ustrajemo u sprovođenju aktuelnih strukturnih reformi, posebno onih koje se odnose na državna preduzeća i problematične kredite, kao i da postignemo održiv srednjoročni rast, izjavio je Vujović, komentarišući rezultate dijaloga.

Jorgovanka Tabaković je izjavila da je Srbija zabeležila značajan napredak 2016. na planu makroekonomske stabilizacije i smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža.

Prema njenim rečima, dinarizacija će ostati jedan od prioriteta a već je preko 70 dosto novih kredita stanovništvu odobreno u dinarima i EBRD izdala prvu trogodišnju dinarsku obveznicu.

Slažemo se sa datom ocenom da smo na planu rešavanja pitanja problematičnih kredita postigli značajan napredak tokom 2016. godine, što potvrđuje da su Strategijom za rešavanje problematičnih kredita u Srbiji identifikovane i rešavane prave prepreke, rekla je Tabaković.

Mnogo toga je urađeno, ali je još posla pred nama, naglasila je ona.

Oskar Benedikt, vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakao je da zaključci jasno prepoznaju važne korake koje je Srbija načinila ka postizanju privrednog rasta i makrofiskalne stabilnosti.

"Srbija treba da nastavi s reformama na ambiciozan način, posebno kada je reč o strukturnim reformama i stvaranju boljeg poslovnog ambijenta koji će zauzvrat povećati privredni rast i stvoriti nova radna mesta", naglasio je Benedikt.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=346570&title=Srbija+od+EU+dobila+pohvale+i+smernice+za+ekonomske+reforme

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory