Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.793 0,79% BBTR 3.100 47,62% DINNPB 3.150 3,11% FITO 2.800 -0,28% GFOM 310 0,00% IRTL 650 0,15% KMBN 1.920 1,00% MTLC 2.012 -2,19% NIIS 714 0,42% PLTK 16 0,00% RSO1487 106 -0,73% SRPU 300 0,00% TGAS 12.324 0,20% TIGR 65 -1,52%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    97.53

    -38.25

    -28.17%

    BELEX15

    775.29

    1.96

    0.25%

    BELEXLINE

    1,648.31

    0.05

    0.00%

    SRX

    237.80

    0.68

    0.29%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,873.87

    -2.50

    -0.13%

    MBI10

    2,698.21

    10.68

    0.40%

    MONEX20

    10,013.95

    -68.03

    -0.67%

    SASX-10

    576.08

    -4.22

    -0.73%

    SBITOP

    831.33

    1.85

    0.22%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    26,017.81

    -97.84

    -0.37%

    SPX

    2,798.03

    -4.53

    -0.16%

    FTSE100

    7,700.96

    -24.47

    -0.32%

    DAX

    13,281.43

    97.47

    0.74%

    NIKKEI

    23,808.06

    44.69

    0.19%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,327.20

    -12.00

    -0.90%

    SILVER

    16.95

    -0.21

    -1.23%

    COPPER

    3.20

    0.01

    0.31%

    OIL

    63.95

    -0.02

    -0.03%

    CORN

    351.50

    -1.50

    -0.42%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    118.50

    0.06

    0.05%

    RSD/CHF

    100.94

    0.29

    0.28%

    RSD/USD

    96.61

    -0.42

    -0.44%

    EUR/USD

    1.23

    0.01

    0.49%

    EUR/CHF

    1.17

    0.00

    -0.23%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AERO

    1,793

    8,040

    0.79%

    14,406,839

    NIIS

    714

    4,769

    0.42%

    3,403,072

    FITO

    2,800

    942

    -0.28%

    2,637,600

    BBTR

    3,100

    471

    47.62%

    1,460,100

    MTLC

    2,012

    137

    -2.19%

    275,600

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    BBTR

    3,100

    471

    47.62%

    1,460,100

    DINNPB

    3,150

    50

    3.11%

    157,500

    KMBN

    1,920

    20

    1.00%

    38,400

    AERO

    1,793

    8,040

    0.79%

    14,406,839

    NIIS

    714

    4,769

    0.42%

    3,403,072

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    MTLC

    2,012

    137

    -2.19%

    275,600

    TIGR

    65

    100

    -1.52%

    6,500

    RSO1487

    106

    75

    -0.73%

    79,814

    FITO

    2,800

    942

    -0.28%

    2,637,600

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    5Y eur

    100,000

    80.28%

    1.95%

    53W eur

    50,000

    98.00%

    0.47%

    3Y eur

    50,000

    100.00%

    1.49%

    2Y rsd

    2,500,000

    46.52%

    4.05%

    15Y eur

    75,000

    70.13%

    4.20%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 19. januara 2018. godine, ponuđen ...

Opširnije...

Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 19. januara 2018. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 100.000.000 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 166.131.000,00 evra. Realizovano je 80.280 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 80.280.000 evra. 

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,95 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 23. januara 2023. godine. Datum dospeća kupona (2,250% godišnje) je 23. januar. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa, po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti niža je za 0,43 procentna poena u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na poslednjoj aukciji hartija od vrednosti iste ročnosti emitovanih 21. novembra 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti koje dospevaju u januaru 2018. godine.

Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u ...

Opširnije...

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 18. januara 2018. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 50.000.000,00 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 49.000.000,00 evra, odnosno 98,00 odsto obima emisije. Realizovano je 49.000 komada državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 49.000.000,00 evra. To predstavlja 98,00 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 0,47 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 28. januara 2019. godine. 

Stopa prinosa, po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, niža je za 0,01 procentni poen u odnosu na stopu prinosa na prethodnoj aukciji hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane u decembru 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih zapisa koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti iste ročnosti koje dospevaju u januaru 2018. godine.

Saopštenje povodom kalendara aukcija državnih hartija od vrednosti Republike Srbije, za prvi kvartal 2018. godine

M&V Investment VESTI

U prvom kvartalu 2018. godine predviđene su sledeće emisije državnih hartija od vrednosti:

Opširnije...

U prvom kvartalu 2018. godine predviđene su sledeće emisije državnih hartija od vrednosti:

 

Dinarske državne hartije od vrednosti:

23. januar 2018. - petogodišnje državne obveznice, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

30. januar 2018. - trogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 03.04.2017. godine, planirani obim prodaje do 24.061.830.000 dinara

06. februar 2018. - desetogodišnje državne obveznice, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

13. februar 2018. - petogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 23.01.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

20. februar 2018. - desetogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 06.02.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

27. februar 2018. - petogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 23.01.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

06. mart 2018. - desetogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 06.02.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

13. mart 2018. - petogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 23.01.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

20. mart 2018. - desetogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 06.02.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.000.000 dinara

27. mart 2018. - petogodišnje državne obveznice, reotvaranje emisije od 23.01.2017. godine, planirani obim prodaje do 10.000.

 

Evro denominovane državne hartije od vrednosti:

18. januar 2018. - pedesettronedeljni državni zapisi, obim aukcije 50.000.000 evra

19. januar 2018. - petogodišnje državne obveznice, obim aukcije 100.000.000 evra 

01. februar 2018. - dvogodišnje državne obveznice, obim emisije 50.000.000 evra

02. februar 2018. - trogodišnje državne obveznice, obim emisije 50.000.000 evra

22. mart 2018. - dvogodišnje državne obveznice, obim emisije 50.000.000 evra

26. mart 2018. - desetogodišnje državne obveznice, obim emisije 100.000.000 evra

28. mart 2018. - trogodišnje državne obveznice, obim emisije 50.000.000 evra

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKARSKE GRUPE NA DAN 30.06.2017

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd, „AIK BANKA“ a.d. Beograd  i "JUBANKA" a.d. na dan 30.06.2017. godine

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 31.12.2016. godine

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 31.12.2016. godine.

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/Odluka o usvajanju dok. Objavljivanje podataka 31.12.2016..pdf

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe 31.12.2016.pdf

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKARSKE GRUPE

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd - finansijski izveštaji za 2016. godinu

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Izvestaj revizora za 2016. godinu za Banku - http://www.aikbanka.rs/media/Godisnji_finansijski_izvestaj_za_2016.pdf

Izveštaj revizora za 2016. godinu za Bankarski holding - http://www.aikbanka.rs/media/Izve%C5%A1taj%20revizora%20za%202016.%20godinu%20za%20Bankarski%20holding.pdf

Izveštaj revizora za 2016. godinu za Bankarska grupa - http://www.aikbanka.rs/media/Izve%C5%A1taj%20revizora%20za%202016.%20godinu%20za%20Bankarsku%20grupu.pdf

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 30.06.2016. godine.

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 30.06.2016. godine.

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Vujović: Ne postoji društveni konsenzus da porez treba plaćati

IZVOR: danas

"Manje je više." Zdravko Marić, hrvatski ministar finansija, iskoristio je ove reči da bankarima okupljenim na Juromani konferenciji u Beču opiše način na koji je ...

Opširnije...

"Manje je više." Zdravko Marić, hrvatski ministar finansija, iskoristio je ove reči da bankarima okupljenim na Juromani konferenciji u Beču opiše način na koji je njegova zemlja uspela da podigne poreske prihode i smanji javni dug.

Kako se pohvalio Marić, prva stvar koju je Hrvatska uradila da stabilizuje svoje finansije bila je da spusti poreze, što je oslobodilo sredstva privredi za investicije i na kraju dovelo do većih poreskih prihoda.

To što je u praksi pronašao magični metak liberalne ekonomske teorije, Mariću je donelo aplauz, a sada njegov srpski kolega Dušan Vujović želi da uradi nešto slično. Ako ne ove, a ono naredne godine.

- Mi već godinama razmišljamo o tome. I još uvek nam ostaje mogućnost da to uradimo tokom 2018, a sigurno da razmatramo mogućnost za narednu godinu - kaže Vujović.

Na pitanje zašto onda to već sada nije urađeno, ministar odgovara ovako: "Pravo da vam kažem, u poslednjoj godini aranžmana sa MMF-om, kada smo pravili budžet za 2018, nismo hteli mnogo da menjamo poreze. Zato što bismo time skratili sebi prostor. Kada menjate poreske stope, onda se konzervativne projekcije prihoda smanjuju i to vam sužava prostor za druge stvari koje hoćete da sprovedete. Mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili."

Dakle, prisustvo MMF-a i želja Vlade da podigne penzije i plate u javnom sektoru glavni su razlozi zašto u Srbiji još nemamo poreske rezove. Međutim, Vujović vidi još jedan razlog za to - nedostatak "društvenog konsenzusa" da porez treba plaćati.

- U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji plate primaju bez plaćenih poreza i doprinosa. Ako bismo postigli društveni konsenzus da svi plaćaju porez, onda bismo mogli da spustimo poreze i doprinose na plate, a da se ne smanje prihodi u budžet. Ima najmanje 300.000 ljudi koji primaju ilegalno plate, bez plaćenih doprinosa. Ako bi svi oni plaćali doprinose, onda bismo opterećenje plata mogli da spustimo sa postojećih 71 odsto - kaže Vujović za Danas.

Srbija je uspešno završila trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a jedna od glavnih dilema u ekonomskoj javnosti je da li će Vlada zatražiti novi program ili će izabrati da se oslobodi Fonda, kako bi sebi dala više prostora za potrošnju i subvencije. Vujović kaže da odluke još nema, ali da on smatra da je Srbiji MMF još potreban.

- Nastavićemo dijalog sa MMF-om, a da li ćemo zaključiti i novi program, to ćemo rešiti tokom narednih šest meseci. Ja sam za to da nastavimo. Trenutno je na stolu PCI aranžman (Policy Coordination Instrument), a nama je koordinacija politika i dalje bitna. Sve dok kreditni rejting Srbije ne dostigne investicioni nivo, nama je prisustvo Fonda i dalje bitno. To je moje mišljenje - kaže Vujović.

Srbija je, inače, još daleko od pomenutog investicionog rejtinga. Trenutni rejting zemlje prema agenciji Standard end Purs je "BB", što je nivo koji smo dostigli 15. decembra, posle više od pet godina provedenih na nižem stupnju "BB-".

Prvi rejting iznad ovog na kojem je Srbija danas je "BB+", ali ni on nije investicioni, već i dalje špekulativni, a tek je nivo iznad njega, "BBB-", najniži nivo koji se smatra investicionim. 
To znači da će Srbija, ako se bude vodila Vujovićevim aršinom da nam je MMF potreban sve do dostizanja investicionog rejtinga, imati aranžmane sa Fondom barem do 2021, a vrlo verovatno i posle toga.

Krupan zalogaj

Vlada Srbije bi trebalo u narednih par meseci da odluči da li će privatizovati RTB Bor ili neće, odnosno koje će biti rešenje za ovog gubitaša. Trenutna visoka cena bakra na svetskim tržištima znači da je trenutak za prodaju povoljan i Vujović potvrđuje da postoje firme zainteresovane za kupovinu.

- Situacija sa bankama i svetskim tržištima nam trenutno odgovara, pa interes pojedinih investitora može da dovede do srećnog rešenja da se Bor privatizuje po dobroj ceni. Ali, ako ponuda nije dovoljno dobra, bilo finansijski bilo sa stanovišta ekonomske održivosti, onda je nećemo realizovati. Predsednik stalno ponavlja da mu je žao što se prodaja Telekoma nije realizovala. Ali, ja kažem da sam ja više ekonomista, nisam političar. Ako je cena dobra, treba da se realizuje. Ako cena nije dobra, treba sačekati pa videti - kaže Vujović.

Ipak, on nema sumnje u to da je "na duži rok RTB Bor suviše krupan zalogaj za nas". Kako kaže, pokazalo se da je upravljanje tim kombinatom, "a Bor nisu samo rudnici, nego i prerada i prodaja", za nas suviše komplikovano.

- Nije država dobar preduzetnik. Zato treba to da proda i da prepusti privatnom sektoru to da radi, bilo da kupci budu naši ljudi, bilo stranci - zaključuje Vujović.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368189&title=Vujovi%C4%87%3a+Ne+postoji+dru%C5%A1tveni+konsenzus+da+porez+treba+pla%C4%87ati

Probni rad vetroparka Alibunar od septembra 2018. - Belgijski Elicio počeo postavljanje vetrenjača

IZVOR: ekapija

Na lokaciji kod Alibunara, belgijska kompanija Elicio postavlja temelje za 21 vetrenjaču u okviru vetroparka Alibunar.

Opširnije...

Na lokaciji kod Alibunara, belgijska kompanija Elicio postavlja temelje za 21 vetrenjaču u okviru vetroparka Alibunar.

Peter Goderis, direktor za operacije i izgradnju kompanije Elicio, kaže da će ovaj deo posla biti gotov do kraja januara.

Nakon toga, od februara do kraja maja trajaće isporuka i montaža delova za 21 turbinu koja će biti postavljena u okviru ovog projekta.

Prema njegovim rečima, svi radovi bi trebalo da budu završeni do septembra, kada se može očekivati i početak probnog rada ovog postojenja planiranje snage od 42 MW i vrednog 80 mil EUR.

Ovo je, inače, nastavak investicije kompanije Elicio koja je u oktobru prošle godine pustila u rad četiri vetrenjače u okviru vetroparka Malibunar. Ovaj projekat, snage 8 MW i vredan 14 mil EUR, počeo je redovnu proizvodnju i isporuku električne energije u novembru 2017. godine.

 

https://www.ekapija.com/news/2004315/probni-rad-vetroparka-alibunar-od-septembra-2018-belgijski-elicio-poceo-postavljanje-vetrenjaca

Nezakoniti krediti u francima

IZVOR: novosti

"Udruženje CHF" Poziva ministarstvo finansija, NBS i banke. Valutna klauzula, kažu, ne važi za dinarske pozajmice.

Opširnije...

"Udruženje CHF" Poziva ministarstvo finansija, NBS i banke. Valutna klauzula, kažu, ne važi za dinarske pozajmice.

NIJEDAN zakon u Srbiji ne poznaje valutnu klauzulu kao dozvoljenu mogućnost kod odobravanja dinarskih kredita, a građani koji su podizali stambene zajmove vezane za švajcarske franke od banke su dobijali upravo dinare, a ne stranu valutu. Stoga su ovi kreditni ugovori sa bankama nezakoniti, to jest ništavni - smatraju u "Udruženju CHF", koje okuplja dužnike u švajcarcima.

To praktično znači da bi banke trebalo kod ovih zajmova da eliminišu valutnu klauzulu i uvaže dinarski iznos koji je dužniku odobren prilikom davanja kredita, a potom da se preostali dug otplaćuje u dinarima po definisanoj kamatnoj stopi.

Pravnik Jelena Pavlović, predstavnica "Udruženja CHF", pozvala je juče nadležne iz Ministarstva finansija, Narodne bnake Srbije kao i banaka, na zajednički sastanak kako bi problem ovih dužnika bio rešen.

- Prva evropska pravosnažna kolektivna sudska presuda u Grčkoj, kojom je valutna klauzula u švajcarskim francima proglašena nepoštenom i štetnom, od izuzetnog je značaja, zbog čega je krajnje vreme da i Srbija, po uzoru na deset evropskih zemalja, reši problem tih kredita - istakla je ona.

Pavlović smatra da i ovdašnje banke i te kako shvataju da ovaj problem mora uskoro da bude rešen.

- Naš cilj je da se u okviru srpskog pravosuđa izborimo za svoja prava. U tom slučaju će jedina posledica po banke biti umanjenje dobiti u jednoj godini. U suprotnom, ako to pravo izborimo u Strazburu, trošak bi snosila država Srbija, a ne banke, što smatramo da je nedopustivo. Jer, naša država nije ni na stepenu razvoja zemalja iz kojih te banke dolaze. Ne vidimo nijedan razlog da naša država bude još siromašnija, a druge zemlje još bogatije - istakla je Jelena Pavlović.

Ovo udruženje će od sada javno objavljivati svu dokumentaciju, prvenstveno onu koja se tiče ponašanja banaka u konkretnim slučajevima, kao i javno informisati javnost da li banke izdvajaju rezervisanja po ovim spornim kreditima, zatim kako se ponašaju revizorske kuće i centralna banka.

OSTATAK DUGA

DA je korisnik ovih kredita podigao pre 10 godina zajam u evrima od, recimo 100.000 evra, danas bi mu sa ovako otplaćivanim ratama na ime ostatka duga preostalo da plati još 70.000 evra. Ovako, na 100.000 evra zajma vezanog za franke, ovaj dužnik danas na ime ostatka duga, bez kamate, ima još 115.000 evra - slikovito objašnjava predstavnik "Udruženja CHF" Milan Matić.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:706813-Nezakoniti-krediti-u-francima

Od doznaka više od 2,8 milijardi evra godišnje

IZVOR: politika

Ako je tačan podatak da pošiljke deviza stižu na oko 800.000 adresa, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku.

Opširnije...

Ako je tačan podatak da pošiljke deviza stižu na oko 800.000 adresa, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku.

Prema podacima Narodne banke Srbije, po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva u deset meseci prošle godine na adrese naših građana stiglo je 2,4 milijarde evra, što je 7,5 odsto više u odnosu na isti period 2016. Sudeći po desetomesečnom prilivu, ukupan iznos deviza, koje su naši ljudi slali svojima u zemlji, kao i penzija i invalidnina povratnika iz inostranstva, u 2017. premašile su 2,8 milijardi evra. Srbija je od 2010. naovamo od doznaka iz inostranstva knjižila godišnje u proseku 2,75 milijardi evra.

Ako je tačan podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku. Strane direktne investicije (DSI) u Srbiju od početka januara do kraja novembra 2017. iznosile su 2,12 milijardi evra, što je 20,1 odsto više nego u istom periodu 2016. Vrednost stranih direktnih ulaganja, za jedanaest prošlogodišnjih meseci, premašila je poslednju procenu NBS da će u celoj 2017. dostići 2,1 milijardu evra, ali su doznake i lani premašile taj iznos.

Za razliku od stranih direktnih investicija, koje variraju i koje su u 2017. verovatno dostigle šeststo odsto bruto domaćeg proizvoda,  Srbija od doznaka svake godine ostvaruje relativno stabilan neto devizni priliv, koji se kreće oko osam odsto BDP.

Upućeni tvrde da naši ljudi iz inostranstva pošalju i donesu u zemlju i znatno više od sume koju registruje NBS. U centralnoj banci napominju da sumu doznaka čini registrovani deo, koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca, i neregistrovani, koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva.

Koliko Srbiji znači priliv deviza od njenih građana rasejanih po svetu i kako se on troši?

Odgovor na ova pitanja pružaju rezultati istraživanja Galjine Ognjanove i Marka Vladisavljevića,, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta. Taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć, kažu autori. Naime, u Srbiji bi se mnogo teže živelo bez deviza koje više od pola veka redovno stižu od naših ljudi ,,na privremenom radu u inostranstvu”. Taj novac domaćinstva koja ga primaju štiti od većeg siromaštva, jer u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

– Članovi domaćinstava koja primaju doznake u razgovoru sa istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa – kaže Vladisavljević. – Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradu ili na selu, svi ističu da bi bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli da zamene ličnom zaradom.

Ali, od doznaka se grade i održavaju kuće i stanovi, školuju se deca. Devizni penzioneri su velika podrška kako svojoj deci, tako i unucima. Ovakav obilan i stabilan priliv deviza blagotvorno deluje i na platni bilans zemlje. Da nije doznaka, tvrde upućeni, Srbija bi se proteklih decenija mnogo češće suočavala sa „baukom bankrota”.

Ognjanova predviđa da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Zanimljivo je da primaoci doznaka ocenjuju da su posledice odlaska naše dece u inostranstvo loše – „zato što odlaze najobrazovaniji”, dok stručnjaci smatraju da će te posledice biti pozitivne. Struka veruje da će u narednih četiri-pet godina doznake uticati na porast zaposlenosti, a strah da jednog dana može da presuši priliv novca iz tuđine, podstaknuće decu „gastarbajtera” da manje sede po kafićima i da taj novac iskoriste da pokrenu neki posao.

Početkom sledeće godine u Privrednoj komori Srbije počeće da radi Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore kao tačka kontakta, povezivanja i podrške onima koji rade u inostranstvu, a nameravaju da investiraju u Srbiji, najavio je nedavno predsednik PKS Marko Čadež. Na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS, Čadež je rekao da će komora osnivanjem ovog centra postati servis i veza dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/396561/Od-doznaka-vise-od-2-8-milijardi-evra-godisnje

Ne prodaje se kragujevacki Fijat

IZVOR: danas

Izvršni direktor Fijat Krajsler automobili (FCA) Serđo Markione izjavio je na Sajmu automobila u Detroitu da ta kompanija nema nameru da razdvaja svoje poslovanje ili da pojedinačne brendove prodaje kineskim ...

Opširnije...

Izvršni direktor Fijat Krajsler automobili (FCA) Serđo Markione izjavio je na Sajmu automobila u Detroitu da ta kompanija nema nameru da razdvaja svoje poslovanje ili da pojedinačne brendove prodaje kineskim ili drugim kompanijama.

On je tako komentarisao informaciju Rojtersa "da su se u javnosti pojavile špekulacije da je kineska kompanija Guangdžou automobili zainteresovana za preuzimanje dela FCA"...

Ipak, ovom izjavom nije definitivno stavljena tačka na tu vrstu spekulacija koje se u domaćoj javnosti namah dovode u vezu sa kragujevačkom filijalom FCA i njenom prodajom Kinezima i sve učestalijim (dez)informacije o njihovom interesovanju za FCA ili neke druge velikane iz sveta automobilske industrije, što bi mogla da bude i besplatna reklama za relativno nepoznate dalekoistočne kompanije.

Tako se i letos digla velika medijska prašina oko informacije da bi kineski proizvođač automobila Grejt vol motors (GWM) trebalo da kupi Grupaciju FCA ili pojedine njene brendove. Pojedini domaći mediji, posebno oni bliski aktuelnoj vlasti, otišli su toliko daleko da su proizvodnju jednog od najznačajnijih Krajslerovih brendova - "Jepp" (DŽip), koji slovi za svojevrsnu ikonu američke tale industrije, već doselili u kragujevačku fabriku.

Prema informaciji Rojtersa, Kinezi su bili zainteresovani za celokupnu Grupaciju FCA ili za pojedine njegove delove, dok je magazin Automative njuz, pozivajući se na izvore iz kineske kompanije, pisao da je GWA ipak najviše zainteresovana za kupovinu brenda "Jeep", pošto ta kompanija navodno želi da postane vodeći svetski proizvođač SUV-ova (luksuznih terenaca, ili luksuznih kombinacija gradskih I terenskih vozila), te da bi joj preuzimanje Jeepa omogućilo ispunjenje tog cilja.

Da u ovoj priči mnogo toga nije štimalo, videlo se najpre po tome, što je, uprkos napisima i u poznatim svetskim medijima, top menadžment Grupacije najave o mogućoj prodaji ćutao u meri, koja je mogla da se okarakteriše i kao - ignorisanje. Čuli su se jedino kineska strana i "analitičari", koji su, ničim izazvani, tvrdili da je takvu odluku doneo Markione, nakon neuspešnih pokušaja, da Grupaciju FCA proda Folksvagenu, ili Dženeral Motorsu. Kinezi su ipak potvrdili da Grejt vol motors "nije uspostavila kontakt sa izvršnim direktorom Fijat Krajslera, niti potpisala ikakav dokument sa tom italijansko američkom grupacijom". Zato će kragujevačke automobildžije morati da sačekaju proizvodnju nekog drugog, skromnijeg modela. Već duže vreme se pominje manji SUV ili zamena za "punto", a čuje se i da će ovogodišnja proizvodnja da bude prekinuta početkom juna, da bi se u potonjoj tromesečnoj pauzi pripremile proizvodne linije i montažne trake za novi model.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368127&title=Ne+prodaje+se+kragujevacki+Fijat

Yumco do kraja januara 2018. otvara novi pogon u Bujanovcu

IZVOR: ekapija

Pamučni kombinat Yumco iz Vranja planira da do kraja januara u Bujanovcu otvori novi pogon, rekao je direktor tog preduzeća Branislav Trajković za televiziju Vranjska ...

Opširnije...

Pamučni kombinat Yumco iz Vranja planira da do kraja januara u Bujanovcu otvori novi pogon, rekao je direktor tog preduzeća Branislav Trajković za televiziju Vranjska Plus, a prenosi portal SeeNews.

Podsetimo, još prošlog januara najavljeno je otvaranje pogona u Bujanovcu u kojem je posao trebalo da dobije 50 prekvalifikovanih radnika.

Još tada je najavljeno da će 1. februara 2017. početi tromesečna obuka potencijalnih radnika.

Inače, kompanija iz Vranja 2017. godinu završila je sa dobrim poslovnim rezultatima, pa je u odnosu na 2016. realizacija bila veća 20%, a izvoz 5%.

Kapaciteti Yumca bili su angažovani na izradi uniformi za vojske Nemačke, Finske i Italije, a za partnere iz Nemačke i Švajvcarske proizvodili su konac.

Menadžment kompanije najavio je nedavno još bolje rezultate u 2018, s obzirom na to da su poslovi ugovoreni za celu godinu, tako da se očekuje da realizacija 70% bude veća nego u prethodnoj.

 

https://www.ekapija.com/news/2004290/yumco-do-kraja-januara-2018-otvara-novi-pogon-u-bujanovcu

Delta Holding ponovo učestvuje na tenderu za Sava Centar - Planirano ulaganje 25 mil EUR

IZVOR: ekapija

Delta holding ponovo će učestvovati na tenderu za izbor partnera za rekonstrukciju i upravljanje najvećim kongresnim centrom ...

Opširnije...

Delta holding ponovo će učestvovati na tenderu za izbor partnera za rekonstrukciju i upravljanje najvećim kongresnim centrom u Srbiji, beogradskim Sava Centrom.

Kako je na konferenciji za novinare rekao Živorad Vasić, potpredsednik Delta Holdinga, ova kompanija spremna je da u obnovu ovog objekta uloži 25 mil EUR.

Dodao je da je napravljen projekat da se hotel Interkontinental Beograd, koji će Delta graditi u blizini Sava centra, pasarelom poveže sa njim.

Podsetimo, Grad Beograd je sredinom decembra još jednom ponudio Sava Centar investitorima, kako bi se našao partner za rekonstrukciju i upravljanje. Grad Beograd bi, kako je navedeno, u kapital zajedničkog društva uložio isključivo imovinu, dok bi partner bio dužan da uloži odgovarajuća finansijska sredstva, u skladu sa svojom ponudom.

Pod rekonstrukcijom Sava Centra podrazumeva se kompletno renoviranje kongresne infrastrukture sa posebnim akcentom na mogućnost izgradnje novih sadržaja, dok upravljanje zahteva profesionalni menadžment sa iskustvom u upravljanju kongresnim centrima slične veličine.

Podsetimo, na prvom krugu kvalifikacija na prvom javnom pozivu prošle su dve ponude - kompanije Delta Holding i ponuda konzorcijuma Aerodrom Nikola Tesla, Energoprojekt Holdinga i Beogradskog sajma. Niko od njih, međutim, nije dostavio obavezujuću ponudu, iako je rok za to nekoliko puta prolongiran.

 

https://www.ekapija.com/real-estate/2003611/KZIN/delta-holding-ponovo-ucestvuje-na-tenderu-za-sava-centar-planirano-ulaganje-25

EPS u plusu šest milijardi

IZVOR: novosti

Milorad Grčić, direktor "Elektroprivrede Srbije" o rezultatima u 2017. godini. Lane uvećana naplata za nešto manje od pet odsto. Proizveli više uglja.

Opširnije...

UPRKOS izuzetno teškoj godini za proizvodnju struje, "Elektroprivreda Srbije" je 2017. završila u plusu od pet do šest milijardi dinara, rekao je u utorak vršilac dužnosti direktora EPS Milorad Grčić.

Prema njegovim rečima, početak prošle godine obeležile su izuzetno niske temperature i mali vodostaji. Kasnije je krenulo klizište u Kolubari, a velike vrućine usporile su transport uglja iz kolubarskih kopova do termoelektrana.

- Zahvaljujući našim radnicima i stručnjacima uspeli smo da 2017. godinu završimo onako kako i dolikuje jednoj kompaniji koja polako ide korak napred - rekao je Grčić. - Proizvodnja uglja je bila četiri odsto veća nego 2016. godine, što niko nije očekivao jer smo mislili da će proizvodnja biti manja bar deset odsto. Finansijski rezultati EPS su poslednje dve godine pozitivni i očekujemo da će tako biti i u 2018. godini. Prošle godine je EPS među kompanijama jugoistočne Evrope, sa 19. mesta dospeo na sedmu poziciju po uspešnosti.

On je podsetio da je u 2016. ta kompanija imala dobit od osam milijardi dinara iako je bio planiran manjak od 3,5 milijardi. U 2017. godini je, po njegovim rečima, za nešto manje od pet odsto povećana naplata električne energije, a otkriveno je i procesuirano 6.500 slučajeva krađe struje.

- Koliko su te krađe finansijski oštetile EPS još nemamo precizne podatke, ali sigurno je da se radi o milionima evra - naglasio je Grčić.

Prema njegovim rečima, EPS planira da u 2018. godini poveća proizvodnju električne energije i uglja i da bude nastavljena reorganizacija kompanije koja se sprovodi od 2015. godine.

USKORO "ZVORNIK"

PRVI čovek EPS Milorad Grčić, najavio je da će uskoro biti pušten u rad obnovljeni sistem u hidroelektrani "Zvornik". Grčić je rekao da je zaštita životne sredine među prioritetima EPS. Obnavljaju se hidroelektrane na Đerdapu, potpisan je ugovor za izgradnju vetroparka u Kostolcu, a pokreće se projekat odsumporavanja TENT-a u Obrenovcu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:706629-EPS-u-plusu-sest-milijardi

Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u decembru

IZVOR: nbs

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra, prema preliminarnim podacima, iznosile 9.960,9 miliona evra, ...

Opširnije...

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra, prema preliminarnim podacima, iznosile 9.960,9 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 176 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga. To je gotovo dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. Devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima (neto devizne rezerve) iznosile su na kraju decembra 8.274,0 miliona evra.

Bruto devizne rezerve su u decembru smanjene za 144,1 milion evra, a neto devizne rezerve za 105,0 miliona evra. Smanjenje bruto i neto deviznih rezervi gotovo u celosti je rezultat smanjenja deviznog duga Republike Srbije i nepovoljnih promena međuvalutnih odnosa na međunarodnom finansijskom tržištu. Država se u decembru po osnovu kredita i deviznih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu neto razdužila 126,0 miliona evra, dok je negativan efekat međuvalutnih promena iznosio 20,9 miliona evra.

Ostale transakcije koje su tokom decembra uticale na stanje deviznih rezervi imale su gotovo neutralan efekat. Prilivi, u ukupnom iznosu od 166,7 miliona evra, po osnovu donacija, upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovima, u potpunosti su pokrili odlive iz deviznih rezervi od 163,9 miliona evra po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu, manjeg izdvajanja banaka na račune devizne obavezne rezerve i servisiranja stare devizne štednje.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 1.452,5 miliona evra i bio je za 487,7 miliona veći nego u prethodnom mesecu. U 2017. godini, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 7.519,9 miliona evra.

U decembru je zabeležena nominalna aprecijacija dinara prema evru od 0,8%, a Narodna banka Srbije je, radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa u ambijentu preovlađujućih deprecijacijskih pritisaka, intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu uglavnom na strani prodaje deviza (neto prodaja 135 miliona evra).

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=12369&konverzija=yes

Sud priznao oko 5 mlrd EUR potraživanja poverilaca Agrokora

IZVOR: ekapija

Koncern Agrokor saopštio je u utorak (16. januara 2018. godine) da je Trgovački sud u Zagrebu doneo rešenje o utvrđenim i osporenim potraživanja poverilaca Agrokor ...

Opširnije...

Koncern Agrokor saopštio je u utorak (16. januara 2018. godine) da je Trgovački sud u Zagrebu doneo rešenje o utvrđenim i osporenim potraživanja poverilaca Agrokor d.d, koje je objavljeno na e-oglasnoj tabli suda, te da u skladu sa tim počinju da teku rokovi za žalbe i za pokretanje parničnih postupaka.

Agrokor u saopštenju ističe da se u rešenju zagrebačkog Trgovačkog suda navodi da su, uz potraživanja koja je ispitao i priznao vanredni poverenik u iznosu od 41,45 milijardi kuna (oko 5 mlrd EUR), kao i ona koja je osporio u iznosu od 16,43 milijarde kuna (oko 2 mlrd EUR), poverioci međusobno osporili potraživanja u iznosu višem od 10,4 milijardi kuna (oko 1,3 mlrd EUR). Osporene garancije i sudužništva od drugih poverilaca iznose više od 101 milijarde kuna (13 mlrd EUR). Tako ukupan broj utvrđenih glavnih potraživanja, pre okončanja parničnih postupaka, iznosi 31,04 milijarde kuna (oko 4 mlrd EUR), prenose iz Agrokora.

Rešenjem je ustanovljeno koja su potraživanja utvrđena, a koja osporena od vanrednog poverenika i drugih poverilaca, pa su stranke od Trgovačkog suda upućene u parnicu radi utvrđivanja, odnosno osporavanja osporenih potraživanja, ističe se u saopštenju.

- Među osporavateljima potaživanja i jemstava drugih poverilaca su Adris Grupa, Alca Zagreb, D.M.H, Ricardo, RCB Bank Limited, Sberbank, VTB Bank AG, VTB Bank AG, VTB Bank SA, VTB Capital PLC, Feniks Radnička, Bebra, Agram Invest, Agrolaguna i Euroherc osiguranje, a iz rešenja je vidljivo i da su Adris grupa, Sberbank of Russia i VTB grupa povukli svoja međusobna osporavanja - navode iz Agrokora.

Žalba protiv rešenja Trgovačkog suda može se podneti u roku od 8 dana, a pravo na žalbu ima svaki poverilac u pogledu njegovog prijavljenog potraživanja, odnosno potraživanja koje je osporio vanredni poverenik. O toj žalbi odlučuje Visoki trgovački sud Republike Hrvatske.

 

https://www.ekapija.com/news/2003202/sud-priznao-oko-5-mlrd-eur-potrazivanja-poverilaca-agrokora

Srbija tužila Bojovića zbog štete nanete "Energoprojektu", evo kako je došlo do SUKOBA

IZVOR: blic

Država je pokrenula tužbu protiv "Energoprojekt holdinga" zbog nezakonitih odluka donetih na vanrednoj skupštini ...

Opširnije...

Država je pokrenula tužbu protiv "Energoprojekt holdinga" zbog nezakonitih odluka donetih na vanrednoj skupštini akcionara ove kompanije, a ročište u Privrednom sudu je zakazano za 19. januar, saznaje "Blic".

Drugim rečima, Vlada Srbije je tužila većinskog vlasnika Dobrosava Bojovića i firme okupljene oko konzorcijuma "Napred razvoj" jer nisu ispoštovali njen zahtev da na vanrednoj sednici, koja je održana 12. decembra, ne glasaju za odluke koje zbog njihovih ličnih, ugrožavaju interese ostalih akcionara. Ono što je pokretanjem ovog spora vidljivo, to je da je država ušla u otvoren sukob sa novim većinskim vlasnikom, kako bi zaštitila svojih 33,58 odsto kapitala u "Energoprojektu".

Sukob je nastao zato što je Vlada tražila da se poništi odluka "Energoprojet holdinga" od 11. oktobra ove godine, kada je ova kompanija, bez odluke skupštine akcionara, povukla tužbu protiv "Napreda" i "Triniti kapitala". Reč je o postupku koji je pokrenula prethodna uprava, za utvrđivanje ništavosti ugovora kojim se "Energoprojekt" 2005. odrekao prava gradnje u Bloku 26 u Novom Beogradu, i to u korist firme čiji je vlasnik Dobrosav Bojović. Vlada, naime, smatra da se sadašnji većinski akcionar, "Napred" i "Napred razvoj", vodio ličnim interesima, a ne interesima ostalih akcionara. Zato je i tražila se na skupštini akcionara donese odluka o ponovnom pokretanju tužbe, ali da za nju ne glasaju predstavnici "Napreda" i "Napred razvoja" i Dobrosav Bojović. Međutim, oni su ipak glasali i preglasali državu.

I kod druge tačke dnevnog reda, država je preglasana, a radilo se o davanju ponude za preuzimanje zavisnog društva "Entel" od "Energoprojekt holdinga", a ne većinskog vlasnika "Napred razvoja", kao što je to naloženo rešenjem Komisije za hartije od vrednosti. To znači da većinski vlasnici neće platiti ovu transakciju iz svoje kase, već iz "Energoprojektove".

U obrazloženju tužbe, država Srbija, tačnije Ministarstvo privrede, tvrdi da su odluke donete na vanrednoj skupštini EP Holdinga nezakonite i zato traži od Privrednog suda da donese privremenu meru, odnosno njihovo ukidanje.

- Na vanrednoj skupštini "Energoprojekt holdinga" nije ispoštovan zaključak Vlade. Kako Zakon o privrednim društvima uređuje, prilikom odobravanja pravnih poslova koji imaju veliku finansijsku vrednost, isključeno je pravo glasa onog akcionara kod kojih postoji lični kao i interes sa njim povezanih lica, pa se može zaključiti da su glasanjem po navedenim tačkama dnevnog reda na vandrednoj skupštini akcionara "Napred" a.d. Beograd, "Napred razvoj" a.d. Beograd i Dobroslav Bojović postupili suprotno Zakonu. Na taj način naneta je nenadoknadiva šteta "Energoprojekt Holdingu" i državi kao akcionaru, a pošto su lica kojima je po zakonu isključeno pravo glasa (član 362. Zakona o privrednim društvima) glasala, odluke skupštine akcionara su nezakonite - navodi se u tužbi.

Većinski vlasnik EP-a Dobrosav Bojović nije juče odgovorio na pitanja "Blica" koja smo mu uputili povodom tužbe.

Gde je nestalo 30.000 akcija?

Pored toga, predstavnik države u Skupštini akcionara, Jasmina Simić, u internom dokumentu koji je dostavila vladi, dodatno baca senku na zakonitost samog glasanja na Skupštini.

- Po mojim beleškama, postoji neslaganje u broju prisutnih sa brojem njihovih akcija nakon glasanja. Primera radi, po prvoj tački dnevnog reda, koja se odnosi na povlačenje tužbe pred Privrednim sudom broj 35P 6003/2016. ukupno je glasalo 9.380.946 akcija, a nakon prebrojavanja ih je bilo 9.350.946. Zato sam zatražila fono zapis da bih proverila podatke. Pored toga, dva akcionara iznela su primedbu da nisu mogla da glasaju jer su odnete glasačke kutije pre nego što su u njih ubacili svoje listiće. Predsednik nije dozvolio njihovo glasanje pa su njihovi listići nevažeći. Nakon Skupštine zatražila sam i zapisnik, ali ga nisam dobila jer mi je rečeno da će biti na sajtu društva - navela je Simićeva.

 

https://www.blic.rs/vesti/ekonomija/srbija-tuzila-bojovica-zbog-stete-nanete-energoprojektu-evo-kako-je-doslo-do-sukoba/378ek81

Hotel "Slavija luks" prodat Matijeviću

IZVOR: danas

* Kupac ima rok od 15 dana za uplatu izlicitirane sume, ali hotel neće moći da preuzme dok sud ne utvrdi da li će se sačekati potvrda o postojanju duga *

Opširnije...

* Kupac ima rok od 15 dana za uplatu izlicitirane sume, ali hotel neće moći da preuzme dok sud ne utvrdi da li će se sačekati potvrda o postojanju duga *

Jedan od tri hotela iz kompleksa "Slavije", Luks, prodat je juče za 6,5 miliona evra firmi Petra Matijevića, Mat Real Estate.

Novom vlasniku dat je rok od 15 dana da uplati izlicitirani iznos, ali on ipak neće moći da preuzme objekat sve dok sud ne utvrdi da li će se sačekati potvrda verodostojnosti osporavanog duga od oko dva miliona evra, na osnovu kojega je hoteli prodat.

Matijević, koga je u ovom poslu predstavljao sin Zoran, bio je jedini učesnik na licitaciji koju je zakazao javni izvršitelj Marko Vukićević, realizujući odluku arbitraže između firmi Slavija hoteli i Fil Šar, nastalu nakon spora iz zajedničkog posla organizovanja igara na sreću, o čemu je Danas u više navrata pisao. Naime, poslovodstvo Slavija hotela osporava da dug uopšte postoji, a arbitraža je bez ekonomskog veštačenja i dokumentacije prihvatila tvrdnju Katarine Šaranović, supruge ubijenog vlasnika Fil Šara, da je on uplaćivao novac za rad kockarnice. Poslovodstvo je zatražilo da se postupak prodaje odloži do odluke suda kome su podneli tužbu za poništaj arbitraže. Ukazali su i da ako se jedan od tri hotela proda, a sud kasnije utvrdi kako to nije trebalo činiti, neće biti načina da se šteta ispravi. Izvršitelj je ipak zakazao licitaciju.

- Predstavnici Slavija hotela su prisustvovali licitaciji, a ja sam i ranije ukazala da je neophodno sačekati odluku suda. Izvršitelj to nije prihvatio, ali je doneo zaključak prema kome naplaćeni iznos neće moći da se prosledi poveriocu, firmi Fil Šar, sve dok sud ne odluči o pravnim sredstvima koje smo uložili sudu na odluku izvršitelja o javnoj prodaji - izjavila je za Danas predsednica Skupštine Slavija hotela Maja Pejčić i dodala da bi bilo mnogo bolje da je taj kompleks prodat u privatizaciji kao celina nego što se na ovakav način rasparčava i to za dug koji firma osporava.

Prema zaključku koje je nakon licitacije izdao izvršitelj, Matijević je upoznat sa rešenjem o prodaji, ali i sa prigovorima Slavija hotela. Izjavio je "da je svestan pravnih posledica ovih akata i da pristaje na sve pravne rizike s tim u vezi". Takođe, navodi se u zaključku, on se saglasio da i pored izvršene uplate, izvršitelj "zastane sa donošenjem zaključka o predaji, sve dok nadležni sud pravosnažno ne odluči o svim pravnim sredstvima (prigovorima) koje je izjavio izvršni dužnik".

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368121&title=Hotel+%26quot%3bSlavija+luks%26quot%3b+prodat+Matijevi%C4%87u

METRO ostvario blagi rast prodaje u prvom kvartalu poslovne 2017/2018

IZVOR: ekapija

Na osnovu preliminarnih rezultata trgovinski gigant METRO je u prvom kvartalu poslovne 2017/18. godine ostvario rast prodaje, u poređenju sa istim periodom prethodne ...

Opširnije...

Na osnovu preliminarnih rezultata trgovinski gigant METRO je u prvom kvartalu poslovne 2017/18. godine ostvario rast prodaje, u poređenju sa istim periodom prethodne godine od 0,8%.

Ukupna prodaja iznosila je 10,1 mlrd EUR, saopštila je ta kompanija.

- Imajući u vidu izazovno tržišno okruženje, iza nas je stabilan božićni kvartal. Prodaja u prvom kvartalu je u skladu sa izgledima za celu finansijsku godinu i mi veoma posvećeno nastavljamo sa planovima - izjavio je Olaf Koch, predsednik borda kompanije METRO.

U prvom kvartalu ostvaren je pozitivan rast prodaje u veleprodajnom segmentu, dok hipermarketi Real beleže stabilan razvoj uprkos manjem broju radnih dana u ovom periodu.

Kako se navodi u saopštenju, do 31. decembra broj veleprodajnih objekata porastao je na 760, dok mreža objekata Real uključuje 281 objekat.

 

https://www.ekapija.com/news/2003141/metro-ostvario-blagi-rast-prodaje-u-prvom-kvartalu-poslovne-20172018

Novac od koncesije za investicije i razduživanje

IZVOR: novosti

Dušan Vujović, srpski ministar finansija, na konferenciji "Juromani" u Beču. Najskuplje zajmove od 7,7 i osam odsto zameniti povoljnijim, od 1,5 do dva procenta.

Opširnije...

VLADA još nije razmatrala kojom će dinamikom novac od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" biti uplaćivan u budžet, niti kako će taj novac biti trošen - izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović, navodeći da je pre tri godine ideja bila da novac od koncesija ne ide u potrošnju, već da se troši za strateške ciljeve.

Strateški ciljevi su, s jedne strane, otplata nasleđenih najskupljih dugova, a sa druge finansiranje investicionih projekata, objasnio je Vujović novinarima tokom konferencije "Juromani" u Beču.

- Omogućićemo sebi da radimo investicione projekte, da se ne zadužujemo, da vraćamo kredite i da imamo strateške investicije - rekao je ministar.

On je naveo da je ove godine u planu da se iz tekućih viškova ili iz priliva poput ovog od koncesionog ugovora refinansiraju ili otplate najskuplji krediti koji dospevaju u 2018.

RAST VEĆI I OD 3,5%

Ministar Vujović istakao je danas da očekuje da će ove godine biti ostvaren privredni rast od tri ili 3,5 odsto, a možda će stopa biti i viša zbog, kako navodi, očekivane natprosečne proizvodnje u poljoprivrednom i energetskom sektoru.

- Te kredite, koje otplaćujemo po stopama od 7,5 odsto, 7,7 ili osam odsto, trebalo bi da otplatimo, pa čak i ako u te svrhe treba da se zadužimo. Zato što bismo se sada zadužili po stopi od 1,5 ili dva odsto, umesto tih osam odsto - objasnio je ministar finansija.

On je danas, tokom zvaničnog panela konferencije, istakao da je Vlada Srbije uspela da se izbori s fiskalnim problemima i deficitom, da je zemlja sada na putanji rasta i da može da razmišlja o tome kako da koristi ostvareni suficit.

- Vlada je proteklih godina Srbiju izvela iz kolapsa i dovela je u situaciju da može da vraća dugove. Svi rejtinzi su sve bolji, i krećemo se putanjom rasta - rekao je Vujović.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:706549-Novac-od-koncesije-za-investicije-i-razduzivanje

Pad nezaposlenosti ne prati rast broja zaposlenih

IZVOR: danas

* Za tri godine radno sposobno stanovništvo u Srbiji smanjeno za 118.000, pa je pad broja nezaposlenih za 170.000, velikim delom zasluga ljudi koji su otišli *

Opširnije...

* Za tri godine radno sposobno stanovništvo u Srbiji smanjeno za 118.000, pa je pad broja nezaposlenih za 170.000, velikim delom zasluga ljudi koji su otišli *

Iako se vlast često hvali podacima o sve većem broju zaposlenih i sve nižoj stopi nezaposlenosti, statistika koja bi to trebalo da potvrdi, unosi više zabune i nepoverenja čak i među analitičare.

Oni objašnjenje za ove podatke ne vide u fantastičnoj ekonomskoj politici od 2012, odnosno u periodu u kom smo imali dve recesione godine, a kao jedno od objašnjenja navode promenu metodologije po kojoj se svako ko je u prethodnoj nedelji radio jedan sat, makar i na crno ili kao pomažući član porodice, bilo da je plaćen u novcu ili naturi, vodi kao zaposlen.

Po tom modelu je Anketa o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku, objavila da je u trećem tromesečju 2017. bilo 320.000 više zaposlenih i 172.000 manje nezaposlenih u odnosu na 2014. Šire, prema podacima FREN-a, od trećeg tromesečja 2012. godine do trećeg kvartala 2017. zaposleno je više skoro 730.000 ljudi ili je povećana zaposlenost za čak 36 odsto. Takođe, u trećem tromesečju 2017. u odnosu na 2014. godinu, za koju je RZS uradila reviziju podataka u skladu sa novom metodologijom Ankete, u Srbiji je 118.000 ljudi starijih od 15 godina manje, pa se broj nezaposlenih, manji za 170.000, najvećim delom odnosi na one koji su otišli iz zemlje.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ukoliko je u poslednjih pet, šest godina zaista došlo do tolikog upošljavanja, mnogo većeg od privrednog rasta, to bi značilo da su jedinični troškovi rada veći i da je pala produktivnosti.

- Na liberalnom tržištu rada kao što je naše, teško da bi rasle plate ako pada produktivnost, a mi smo imali određen rast plata. Drugo, imamo rast izvoza, što ukazuje da nije smanjena konkurentnost privrede, što bi bio slučaj da su povećani troškovi rada - izražava Arsić sumnju u statistiku zaposlenosti.

On dodaje da bi se deo objašnjenja mogao naći u tome da je ogroman pad zaposlenosti od 2009. godine u stvari bio preuveličan i da bi statistika trebalo da uradi reviziju mada, kako kaže, "podaci o zaposlenosti se koriste u političke svrhe i nikom ne odgovara da se to utvrdi".

On primećuje da nije baš uobičajeno da se nezaposlenost prepolovi u zemlji sa najslabijim privrednim rastom u CIE. Delimično se to može objasniti odlaskom ljudi iz zemlje, što je samo po sebi loše, ali postavlja se pitanje gde ti ostali rade, kada se to ne vidi u privrednoj aktivnosti.

- Metodologija obračuna BDP-a obuhvata i sivu zonu, pa ako su oni zaposleni neformalno, to bi se trebalo videti negde - ukazuje Arsić podsećajući na nedoslednosti u nekim delatnostima, kao recimo pre nekoliko godina, kada se u dva, tri kvartala duplirao broj pomažućih članova porodice.

S druge strane, Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava ovaj rast zaposlenosti time da je povećan kvantitet, ali ne i kvalitet poslova, pa sve više ljudi radi slabo plaćene poslove, povremeno i sa pola radnog vremena.

- Ljudi moraju da se snalaze jer su u krizi nestali dobri, sigurni poslovi koji su mogli da izdržavaju porodicu. Takođe, smanjeni su i tzv. neradni prihodi poput penzija, socijalnih davanja, doznaka, prihodi od rentiranja stanova, kamate i drugi. Zbog toga je, između ostalog, i više aktivnih i zaposlenih mladih ljudi - objašnjava Arandarenko napominjući da je prema anketi o potrošnji domaćinstva skoro pola prihoda od plata, a pola neradnih prihoda.

On objašnjava i da se rast zaposlenosti baziran na lošim i slabo plaćenim poslovima, nije statistički odrazio plate, koje su umesto smanjenja, u proseku povećane, jer se kod kao izvor podataka uzima oko milion zaposlenih u preduzećima, među kojima nema samozaposlenih, poljoprivrede (oko pola miliona ljudi), onih koji rade na sivo i crno, iako svi oni ulaze u ukupan broj zaposlenih.

Formalno i neformalno

U trećem kvartalu 2017. u Srbiji je bilo 2,88 miliona zaposlenih, od čega 2,25 miliona formalno, sa nekim oblikom ugovora o radu i 628.400 neformalno, odnosno zaposlenih u sivoj i crnoj zoni. U poslednjih godinu dana, broj formalno zaposlenih je povećan za 117.000 dok je broj neformalno zaposlenih smanjen za 49.000, pre svega u agraru, što se objašnjava slabijom poljoprivrednom godinom. Međutim, među formalno zaposlenima, još 207.000 njih ne ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje niti pravo na penzijsko osiguranje. Kako se navodi u saopštenju Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje, ukoliko bi se, u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada, i ta lica smatrala neformalno zaposlenim, uvećala bi se ta kategorija do 835.400, a stopa dostigla 29 odsto.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368018&title=Pad+nezaposlenosti+ne+prati+rast+broja+zaposlenih

Doneta nova Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu

IZVOR: nbs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici doneo je novu Odluku o ...

Opširnije...

Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici doneo je novu Odluku o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu. Najznačajnije novine ove odluke su sledeće:

  • Na listu valuta kojima se može trgovati na deviznom tržištu u Republici Srbiji, i u formi deviza, i u formi efektivnog stranog novca, uvode se dve nove valute – bugarski lev i rumunski lej;
  • Omogućava se trgovina u formi deviza onim valutama kojima je do sada bila omogućena trgovina samo u formi efektivnog stranog novca, i to – mađarskom forintom, poljskim zlotom, češkom krunom, konvertibilnom markom i hrvatskom kunom;
  • Uvodi se kuvajtski dinar na kursnu listu za devize Narodne banke Srbije.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je navedene novine donošenjem nove Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu, imajući u vidu znatnije izmene koje se usvajaju, kao i činjenicu da su u poslednjih nekoliko godina već izvršene izmene i dopune postojeće odluke (radi uvođenja novih valuta i novih učesnika na deviznom tržištu).

Pri donošenju odluke o uvođenju rumunskog leja i bugarskog leva na kursnu listu, Narodna banka Srbije se rukovodila učešćem i značajem Rumunije i Bugarske u spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije, kao i potencijalima za jačanje i unapređenje ekonomske saradnje s tim zemljama u narednom periodu. U obzir je uzet i stalan rast broja državljana Rumunije i Bugarske koji posećuju Srbiju. Očekuje se da uvođenje ove dve valute podsticajno utiče i na realizaciju ekonomskih projekata Srbije s Bugarskom i Rumunijom. Na ovaj način, omogućava se zamena bugarske i rumunske valute za dinare, i obrnuto, u skladu s interesovanjem, što je naročito značajno za pogranična područja.

Takođe, prilikom donošenja odluke o uvođenju rumunskog leja i bugarskog leva na kursnu listu, uzeta je u obzir i činjenica da je kreditni rejting ovih zemalja investicionog ranga, kao i da su obe zemlje članice Evropske unije.

Bugarski lev i rumunski lej će se uključiti na listu deviza i efektivnog stranog novca kojima banke mogu da trguju, kao i na listu efektivnog stranog novca koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da kupuju i prodaju na domaćem deviznom tržištu. Obe valute će se uključiti i na kursnu listu za devize Narodne banke Srbije.

Bugarska valuta će biti uvedena na kursnu listu pod nazivom „bugarski lev” sa slovnom oznakom BGN i numeričkom oznakom 975, dok će rumunska valuta biti uvedena pod nazivom „rumunski lej” sa slovnom oznakom RON i numeričkom oznakom 946.

Na listu valuta kojima banke i Narodna banka Srbije mogu da trguju u formi deviza uključiće se i valute kojima je do sada bilo moguće trgovati samo u formi efektivnog stranog novca – mađarska forinta, poljski zlot, češka kruna, konvertibilna marka i hrvatska kuna. Prilikom donošenja ovakve odluke, Narodna banka Srbije je uzela u obzir sve veće potrebe privrednih subjekata za otvaranjem računa u navedenim valutama i trgovinom pomenutim valutama u formi deviza.

Istovremeno, odlučeno je i da se kuvajtski dinar ponovo uključi na kursnu listu za devize Narodne banke Srbije. Ovakvu odluku Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je uzimajući u obzir da u navedenoj valuti postoje ugovori o zajmu odobreni budžetskim korisnicima, kao i da će se u ovoj valuti povlačiti sredstva u okviru narednih tranši kredita. Na taj način, Republika Srbija će ostvariti uštede smanjenjem troškova korišćenja posredničkih valuta (evro ili američki dolar) u kreditnim aranžmanima zaključenim u kuvajtskim dinarima. Ovime se povećava efikasnost servisiranja plaćanja odnosno naplate po postojećim (i budućim) kreditima u ovoj valuti u kojima Narodna banka Srbije ima ulogu agenta Republike Srbije. Takođe, ujednačavanje liste valuta za devize poslovnih banaka i Narodne banke Srbije veoma je važno i sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti, odnosno mogućnosti da Narodna banka Srbije obezbedi svaku valutu kojom je moguće trgovati na domaćem deviznom tržištu.

Navedena odluka stupa na snagu 1. februara 2018. godine.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=12355&konverzija=yes

Nestle prodaje proizvodnju slatkiša Ferreru u SAD

IZVOR: ekapija

Švajcarska kompanija Nestle odlučila je da za oko 2,8 mlrd USD proda svoju proizvodnju slatkiša u SAD italijanskom Ferreru, koji će preuzeti poznate čokoladne brendove kao što su Crunch i Butterfinger.

Opširnije...

Švajcarska kompanija Nestle odlučila je da za oko 2,8 mlrd USD proda svoju proizvodnju slatkiša u SAD italijanskom Ferreru, koji će preuzeti poznate čokoladne brendove kao što su Crunch i Butterfinger.

Nestle je letos nagovestio mogućnost te prodaje, pošto je kompanija odlučila da se posveti sektorima s većim rastom, kao što su nega kućnih ljubimaca, kafa i hrana za decu.

U septembru je švajcarski gigant objavio da je kupio većinski udeo u kompaniji Blue Bottle Coffee, koja proizvodi skupocenu kafu.

Nestle je naveo da proizvodnja slatkiša čini oko 3% ukupne prodaje te kompanije u SAD. Ferrero bi krajem prvog tromesečja trebalo da preuzme taj sektor kompanije Nestle.

 

https://www.ekapija.com/news/2003022/nestle-prodaje-proizvodnju-slatkisa-ferreru-u-sad

Na franak se žale, ali od njega ne beže

IZVOR: novosti

Tek petina zaduženih u "švajcarcima" u našoj zemlji iskoristila modele Narodne banke Srbije za rešenje svog problema.

Opširnije...

NI niske kamatne stope na stambene kredite nisu, tokom protekle godine, uticale na porast broja odobrenih zajmova za kupovinu nekretnina. Naprotiv, ovi zajmovi beleže blagi pad tokom proteklih 12 meseci, pa ni privlačne kamatne stope ispod tri odsto u slučaju kada je dug vezan za evro, nisu uspele da preokrenu situaciju.

Uz nisku kreditnu sposobnost građana, u Udruženju banaka Srbije ocenjuju da je reč o verovatno već "malo zasićenom tržištu". Podaci Kreditnog biroa pri ovom udruženju pokazuju da građani u Srbiji trenutno otplaćuju 107.353 stambena kredita. Do poslednje rate preostalo im je da plate još ukupno 377,9 milijardi dinara. Veći deo ovog iznosa, ravno 80 odsto, odnosi se na dug u evrima, a preostalo na dug u švajcarskim francima.

Kroz zajmove u "švajcarcima", u našoj zemlji se trenutno otplaćuju ukupno 17.684 stana. Njihovi vlasnici, prema podacima Udruženja, bankama treba da vrate još 77,22 milijarde dinara. Ovi dužnici u proteklom periodu suočili su se sa velikim problemom u otplati, s obzirom da je franak ojačao prema evru, što je gotovo udvostručilo glavnice njihovih kredita. Nezadovoljni sa ponuđenim načinima rešavanja svog problema od strane banaka (reč je o četiri modela rešenja koje je omogućila Narodna banka Srbije), većina ovih dužnika nije htela da sa bankama sklapa dodatne anekse ugovora. Očekuju da će njihova udruženja izdejstvovati povoljnija rešenja.

- Prema dostavljenim podacima iz izveštaja banaka, zaključno sa 30. novembrom 2017. godine, 3.337 korisnika stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, nakon dobijanja odgovarajućih ponuda od banaka, podnelo je zahtev za zaključenje aneksa ugovora o kreditu u skladu sa Odlukom o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti. To je 20,21 odsto uručenih obaveštenja - rečeno je "Novostima" u NBS.

STRUKTURA U EVRIMA

I kod evro-zajmova je slična struktura, kao kod onih vezanih za franke. Najviše dužnika pazarilo je upravo stanove vredne do pet miliona dinara. Takvih kredita ima ukupno 64.043. Tek petina ovog broja - 12.962, odnosi se na kredite vredne od pet do deset miliona dinara, dok manjih kredita do jedan milion ima 10.471. Ostali čine 2,5 odsto ukupnog broja ovih zajmova.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:706461-Na-franak-se-zale-ali-od-njega-ne-beze

Pretovar Luke Bar porastao 45% - U 2017. pretovareno 1,7 miliona tona tereta

IZVOR: ekapija ; seebiz

Luka Bar je prošle godine imala 45% veći pretovar u odnosu na 2016, saopštio je izvršni direktor Zarija Franović i dodao da je iza kompanije finansijski uspešna godina.

Opširnije...

Luka Bar je prošle godine imala 45% veći pretovar u odnosu na 2016, saopštio je izvršni direktor Zarija Franović i dodao da je iza kompanije finansijski uspešna godina.

- Ostvareni obim pretovara je veći od 1,7 miliona tona, što je povećanje za 524 hiljade tona, ili 45%. Na bazi ugovorenih poslova i stalnih komunikacija sa poslovnim partnerima očekuje se rastući trend poslovanja i u ovoj godini - kazao je Franović Pobjedi.

U ukupnom pretovaru dominiraju rasuti tereti sa učešćem od 79,5%, zatim tečni sa 16% i ro-ro tereti sa 20,5%.

- Očekujem da ćemo nakon sumiranja rezultata za prošlu godinu imati znatno bolju finansijsku sliku nego 2016, uprkos tome što od 1. maja nemamo više prihod od upotrebe obale, shodno Zakonu o lukama - poručio je Franović.

Kao ilustrativan podatak o uspešnosti poslovanja Franović je naveo da je stepen naplate 75%.

Novih tržišta ima na području Srbije i Makedonije, a najveći korisnici usluga Luke Bar su kompanije Uniprom, Uniprom metali, Grimaldi, Cemex Montenegro, Jugopetrol, MSK Kikinda.

 

https://www.ekapija.com/news/2002143/pretovar-luke-bar-porastao-45-u-2017-pretovareno-17-miliona-tona-tereta

http://www.seebiz.eu/luka-bar-pretovar-u-2017-skocio-45/ar-169078/

Pada izvoz hrane

IZVOR: novosti

Pred kraj 2017. kupovina iz inostranstva dodala gas, potrošeno 1,7 milijardi evra. Na jaz u spoljnotrgovinskoj razmeni uticao i rast cena nafte.

Opširnije...

TAMAN kada smo se navikli da plasman srpske robe u inostranstvo sustiže uvoz, stvari su se preokrenule. Poslednji statistički podaci, iz novembra prošle godine, otkrivaju da je jaz u spoljnotrgovinskoj razmeni - porastao. U novembru je Srbija na uvoz potrošila 1,7 milijardi evra, što je 20,2 odsto više nego godinu ranije. Problem je što je izvoz posustao, pa je sa plasmanom od 1,3 milijarde evra upisao rast od svega devet odsto. Zato u prvih 11 meseci uvoz beži izvozu za 1,5, umesto 0,4 odsto, kakav je zbir bio mesec ranije.

Na značajniji rast uvoza, objašnjavaju ekonomisti saradnici "Makroekonomskih analiza i trendova", uticao je, između ostalog, rast cena nafte.

- Cene nafte su dostigle najveći nivo u poslednje dve i po godine - ističe ekonomista Ivan Nikolić. - U novembru raste i uvoz mineralnih ruda. To, međutim, nije loše jer ukazuje na veću aktivnost "Hestila" u Smederevu. Zabrinjava činjenica da stagnira izvoz hrane i živih životinja, a istovremeno raste uvoz u tom segmentu.

Kada se posmatra dinamika same proizvodnje, posle šest meseci laganog klizanja u "minus", počela je nešto bolja situacija u sektoru prerade i konzervisanja mesa. Druge grane prehrambene industrije trpe zbog pada poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini.

GUMARSKA INDUSTRIJA JAČA

U NOVEMBRU je prerađivačka industrija ostvarila rast od 8,2 odsto u odnosu na isti mesec godinu ranije. Kada se sumira prvih 11 meseci, rast je iznosio 6,8 odsto. Proizvodnja je bila veća u 18 od 24 oblasti prerađivačke industrije, dok je pad zabeležen u njih šest. Sve više proizvodi srpska gumarska industrija, 14,1 odsto u plusu i proizvođači hemikalija i hemijskih proizvoda - 15,7 odsto.

- Imali smo lošu dinamiku i tendencije u prehrambenoj industriji - objašnjava ekonomista Stojan Stamenković. - Trend u novembru je ispod proseka prethodne godine. Veliki je pad i u proizvodnji voća i povrća. Ohrabruje samo porast u preradi i konzerviranju mesa. Povećava se proizvodnja svinjskog mesa. U slučaju proizvodnje električne opreme, ona je u prvoj polovini 2017. rasla, ali je već krajem tog perioda počela da pada. Posebno je interesantan zastoj u proizvodnji električne opreme za domaćinstvo. Sada je pao i uvoz te robe, te deluje da se smanjuje tražnja za kućnim aparatima.

Novembarski uvoz je bio za 107 miliona evra veći od uobičajenog mesečnog povećanja. U tom povećanju je rast uvoza naftnih derivata ostavio trag "težak" 18 miliona evra, osnovni metali 13 miliona, a poljoprivreda devet miliona evra. Električna oprema i metalni proizvodi po osam miliona evra, a farmaceutski proizvodi - šest miliona evra. Uvoz prehrambene robe je nadmašio očekivani rast za pet miliona evra, a rekorder u vanrednom skoku uvoza su motorna vozila i prikolice - čak 30 miliona evra.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:706276-Pada-izvoz-hrane

Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

IZVOR: nbs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,5 odsto.

Opširnije...

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,5 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i očekivane efekte prethodnog ublažavanja monetarne politike.

U decembru 2017, inflacija je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 3% međugodišnje, čime se našla na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke Srbije. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena su unutar granica cilja.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja, koji iznosi 3,0 ± 1,5%. Pritom, u prvoj polovini ove godine inflacija bi trebalo da se kreće ispod centralne vrednosti cilja, zbog visoke baze kod cena naftnih derivata i drugih proizvoda koji su jednokratno poskupeli početkom 2017. U suprotnom smeru delovaće očekivani rast domaće tražnje.

Izvršni odbor pažljivo prati dešavanja u međunarodnom okruženju, a prvenstveno kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i svetske cene primarnih proizvoda, koja nalažu opreznost. Neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i dalje je prisutna po osnovu divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji. Pored toga, neizvesnost postoji i u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno svetske cene nafte, koja je prethodnih meseci rasla. Međutim, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata i povoljnijim izgledima za naredni period.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. februara.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=12353&konverzija=yes

Masdar iz Abu Dabija kupio 49% akcija vetroelektrane Krnovo kod Nikšića

IZVOR: ekapija

Kompanija Masdar iz Abu Dabija potpisala je sporazum sa francuskom firmom Akuo Energy o kupovini 49% akcija vetroelektrane Krnovo.

Opširnije...

Kompanija Masdar iz Abu Dabija potpisala je sporazum sa francuskom firmom Akuo Energy o kupovini 49% akcija vetroelektrane Krnovo.

Sporazum su potpisali finansijski direktor Masdara, Niall Hannigan i izvršni direktor Akuo Energya, Eric Scotto, prvog dana Nedelje energetske održivosti, koja se u Abu Dabiju održava do 20. januara, piše Pobjeda.

Na Krnovu je izgrađena prva vetroelektrana u Crnoj Gori, koja ima 26 vetrogeneratora, snage 72 megavata.

Finansiranje projekta obezbeđeno je kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke KfW, IPEX-Bank i francuske razvojne finansijske institucije Proparko.

Kompanija Krnovo Green Energy je početkom novembra prošle godine stekla status povlašćenog proizvođača, što joj omogućava podsticajnu cenu za prodaju proizvedene električne energije od najmanje 95,99 EUR po megavatsatu.

Osim firme Krnovo Green Energy, povlašćeni status zasada imaju četiri firme koje su vlasnici deset mini hidroelektrana. Krnovo je Masdarova treća vetroelektrana, jer su prethodno izgradili vetrogeneratore na Sejšelima i u Samoi.

- Uzbuđeni smo što smo ulaskom u Krnovo ojačali prisustvo u Evropi i stupili u partnerstvo sa Akuo Energy, liderom u oblasti obnovljivih izvora energije - rekao je izvršni direktor Masdara Mohamed Jameel Al Ramahi.

On je dodao da komercijalna rešenja za obnovljivu energiju imaju ključnu ulogu u energetskoj budućnosti Crne Gore, a Mosdar i Akuo Energy žele da podrže tranzicije zemlje prema čistijim izvorima energije.

Projekat na Krnovu vredan je 140 mil EUR, a realizuju ga austrijska firma Ivicom Consulting i francuska kompanija Akuo Energy. Ugovorom je državno zemljište dato u zakup na 20 godina, sa mogućnošću produženja do maksimalno pet godina.

Inače, kompanija Masdar je i većinski vlasnik kompanije Čibuk Wind Holding, odnosno vetroelektrane koja bi u okolini Kovina trebalo da bude završena do kraja 2018. godine.

 

https://www.ekapija.com/news/2001836/masdar-iz-abu-dabija-kupio-49-akcija-vetroelektrane-krnovo-kod-niksica

Vujović: Zaostajemo za regionom zbog disfunkcionalnih preduzeća

IZVOR: danas

Očekujem rast od tri, tri ipo odsto, a možda i više, izneo je danas optimistične procene o smeru kretanja srpske ekonomije ministar finansija Dušan Vujović na godišnjoj ...

Opširnije...

Očekujem rast od tri, tri ipo odsto, a možda i više, izneo je danas optimistične procene o smeru kretanja srpske ekonomije ministar finansija Dušan Vujović na godišnjoj Konferenciji o finansijama i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi - Juromani u Beču.

Kako je rekao za srpske medije, “očekujemo natprosečno oživljavanje proizvodnje u poljoprivredi i oporavak proizvodnje uglja i energije”. To su, kako je ocenio, ciklični faktori “koji su prošle godine bili protiv nas, a ove će doprineti rastu BDP-a”.

- Na malo duži rok, glavni faktor rasta će biti naša sposobnost da završimo institucionalne reforme, da privučemo velike investitore i da završimo čišćenje finansijskog sektora. Uz to, mnoge zemlje se okreću digitalnoj ekonomiji što nudi mnogo načina da se poveća produktivnost. Mi sada smanjujemo nezaposlenost, u narednom periodu akcenat treba da bude na povećanju produktivnosti - ocenio je ministar.

Činjenicu da je Srbija u 2017. imala rast od samo 1,9 odsto, znatno ispod proseka regiona, Vujović između ostalog, pripisuje i tome što je Srbija reforme počela kasnije i što za razliku od ostalih zemalja regiona, ona i dalje “rešava probleme disfunkcionalnih preduzeća”.

- Kad se to završimo, onda ćemo imati čistu situaciju. Ali, važnije je da se okrenemo tome kako će izgledati srpska privreda za pet, 10 ili 20 godina. Učešće visokovrednih usluga kod nas je izuzetno potcenjeno. Treba nam modernizacija poljoprivrede i rast visokovrednih industrija. Zemlje koje najbrže rastu, poput baltičkih zemalja, to uglavnom zasnivaju na IT sektoru, a Srbija ima dobre pretpostavke za to - optimistično zaključuje Vujović.

Oprost duga rešenje za gubitaše

Prema Vujovićevim rečima, Srbija je došla do kraja procesa u kojem rešava problem preduzeća u restrukturiranju.

- Već dve godine smo u fazi u kojoj ta preduzeća nastavljaju restrukturiranje, ne zato što ih država štiti, već zato što ih poverioci i banke štite, jer traže racionalno rešenje. Mi pokušavamo da nađemo formulu da im ponudimo dovoljno nisku cenu energenata i osnovnih imputa, a da nađemo i njihovo mesto na tržištu. To se može uraditi ili preko strateških partnera ili restrukturiranjem u kojem svi pristanu da im oproste deo dugova da bi preduzeće imalo novi početak, kao što je primer Galenike. Očekujem da ćemo ovaj proces privesti kraju tokom 2018. godine - kaže Vujović.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=368052&title=Vujovi%C4%87%3a+Zaostajemo+za+regionom+zbog+disfunkcionalnih+preduze%C4%87a

Bez poremećaja na tržištu otkupa malina u Srbiji - Komisija za zaštitu konkurencije nije utvrdila nepravilnosti

IZVOR: ekapija

Komisija za zaštitu konkurencije, nakon analize uslova konkurencije na tržištu ...

Opširnije...

Komisija za zaštitu konkurencije, nakon analize uslova konkurencije na tržištu otkupa i izvoza malina u Srbiji, nije utvrdila poremećaj na tržištu otkupa tog voća, roda 2017. godine, koji bi mogao biti rezultat sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije na tom tržištu.

- Podaci o otkupljenim količinama i realizovanoj vrednosti otkupa, kao i o otkupnim cenama roda 2017. godine, prikupljeni u toku analize koju je Komisija sprovela, nisu ukazivali na postojanje jedinstvene otkupne cene maline, što bi eventualno moglo da bude rezultat prethodno postignutog dogovora o otkupnoj ceni između otkupljivača–hladnjačara - objavila je Komisija u izveštaju na svom sajtu.

Analiza uslova konkurencije na tržištu otkupa i izvoza malina sprovedena je sa ciljem da se ispita da li postoji povreda konkurencije na tržištu otkupa malina od strane otkupljivača (hladnjačara), na osnovu koje bi Komisija, u skladu sa svojom nadležnošću, mogla da pokrene ispitni postupak po službenoj dužnosti.

Utvrđeno je da su prosečne prodajne cene na domaćem i inostranom tržištu u prvih deset meseci 2017. godine niže nego u 2016. i to za 11% na domaćem tržištu i 14% u izvozu, dok je u istom periodu prosečna otkupna cena niža za 34%. Takođe, prošle godine je povećan raspon između prosečne prodajne (izvozne) i prosečne otkupne cene kod svih izvoznika, tako da je prosečna izvozna cena kod pojedinih izvoznika bila i dvostruko viša od prosečne otkupne cene.

Prema oceni Komisije, takvi i slični problemi sa kojima se susrelo srpsko malinarstvo u 2017. godini delimično su izazvani rekordno visokim otkupnim (i izvoznim) cenama u 2016, kao i činjenicom da je predmet izvoza u prvoj polovini 2017. godine bila smrznuta malina otkupljena u 2016. po cenama koje su ugovorene te godine.

Komisija je utvrdila da postoje brojni problemi sistemske prirode sa kojima se sučeljavaju kako proizvođači, tako i otkupljivači malina, kao što su klasiranja, kontrola kvaliteta i zdravstvena bezbednost tog voća prilikom otkupa.

Problemi su uočeni i kod kontrole procesa otkupa, u pogledu isticanja uslova otkupa, roka isplate, kao i kod dugoročnih tipskih ugovora o saradnji u proizvodnji i otkupu, ali i zbog neorganizovanosti usitnjenih proizvođača.

Komisija je ocenila da problem predstavlja i otkup po jedinstvenoj otkupnoj ceni, koja ne zavisi od otkupljene količine, sa jedne strane, i troškova proizvodnje pojedinačnih proizvođača, koji zavise od tehnologije uzgajanja i prinosa, sa druge strane.

Takvi problemi, prema proceni Komisije, zahtevaju angažovanje svih nadležni institucija na pronalaženju dugoročnog i održivog rešenja, kako se opstanak te veoma važne grane voćarstva, koja donosi značajne prihode od izvoza, ne bi doveo u pitanje.

Maline su učestvovale sa 42% u ukupnoj vrednosti izvoza voća u 2016. godini.

Komisija navodi da su prikupljeni i analizirani podaci Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija (Uprave carina), kao i javno dostupni podaci zvanične statistike. U toku analize sprovedena je i anketa najvećih izvoznika, kojom je obuhvaćen reprezentativan uzorak od 13 društava, koja zajedno učestvuju sa 50-55% u ukupnom izvozu malina.

 

https://www.ekapija.com/news/2000445/bez-poremecaja-na-trzistu-otkupa-malina-u-srbiji-komisija-za-zastitu-konkurencije

Uspeh "Novokabela"

IZVOR: novosti

Novosadska fabrika izbegla stečaj i pokrenula proizvodnju. Privredni apelacioni sud odbacio žalbe poverilaca

Opširnije...

UNAPRED priprmeljeni plan reorganizacije (UPR) u kompaniji "Novkabel" okončan je uspešno. Ovaj novosadaski proizvođač kablova, kako objašnjava Zoran Stanojević, direktor "Novkabela", više nema dugova, prešao je iz državnog vlasništva u vlasništvo poverilaca i sada može neometano da posluje.

Privredni apelacioni sud u Beogradu, navodi Stanojević, odbacio je sve žalbe poverilaca i krajem decembra u "Novkabel" je stiglo rešenje kojim je potvrđeno da je ovaj proces završen.

- Sada je "Novkabel" i formalno u većinskom vlasništvu najvećih poverilaca, odnosno kompanije "Ju point", koja je deo "Ist pointa", i koja poseduje 86 odsto kompanije - precizirao je Stanojević. - I ostali poverioci su konvertovali svoja potraživanja u vlasništvo nad fabrikom, tako da mi od kraja godine nemamo nikakve dugove, a na novim vlasnicima je da odluče šta planiraju dalje sa fabrikom.

U vreme kada je kao predstavnik državnih organa preuzimao rukovođenje fabrikom, kako podseća Stanojević, zatekao je izuzetno tešku situaciju. I pored toga, proizvodnja je nastavljena i firma je uspela da opstane.

- Ušao sam u fabriku kojoj je pretio bankrot za samo tri dana, i gotovo niko nije verovao u to da može da opstane, jer je dug bio 56 miliona evra, a imovina fabrike je procenjena na 38 miliona evra - napominje Stanojević. - Velikim zalaganjem, pre svega radnika koji su ostali u fabrici, i kojih sada ima 296, uspeli smo u ovoj gotovo nemogućoj misiji. Sačuvali smo proizvodnju, uspeli smo da servisiramo redovne troškove, ali i da svim radicima redovno isplaćujemo plate, čiji je prosek oko 44.000 dinara.

- Verujem da će i ovo biti savladano, i da će novi vlasnici doneti odluku da se proizvodanja nastavi - jasan je Stanojević. - Nama bi, kako smo proračunali, bilo potrebno ulaganje od oko devet miliona evra, kojim bismo kupili neophodan repromaterijal, značajno pojednostavili i osavremenili proivodnju, i naše kablove, koji su odličnog kvaliteta, mogli bismo da ponudimo na tržištu zapadne Evrope. Samim tim, smatram da fabrika ima budućnost.

VIŠAK KVADRATA

"NOVKABEL" poseduje oko 32 hektara građevinskog zemljišta sa infrastrukturom u industrijskoj zoni Novog Sada. Pod halama je oko 120.000 kvadratnih metra, a tu je i nekadašnja upravna zgrada sa 11 spratova.

- Trenutno koristimo oko petinu tog prostora, tako da bi bilo dragoceno za kompaniju kada bismo uspeli da ga prodamo ili iznajmimo - jasan je Stanojević. - Njegovo održavanje je veliki trošak, a dok smo bili u procesu reorganizacije zakupci prostora se nisu odlučivali da sa nama posluju. Sada ove prepreke više nema, tako da verujem da nam hale neće biti prazne.

 

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:706234-Uspeh-Novokabela

Indeksi potrošačkih cena, decembar 2017.

IZVOR: rzs

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Opširnije...

Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u decembru 2017. godine, u odnosu na novembar 2017. godine, u proseku su ostale na istom nivou. Potrošačke cene u decembru 2017. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,0%. U 2017. godini, potrošačke cene su u proseku povećane 3,0% u odnosu na 2016.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2017. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,4%), Transport i Rekreacija i kultura (za po 0,3%), Komunikacije (0,2%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i Obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Odeća i obuća (-0,6%), Hrana i bezalkoholna pića i Restorani i hoteli (za po -0,2%) i u grupi Alkoholna pića i duvan (-0,1%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

 

http://www.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=4557

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory