Prijava

Registracija korisnika
A2015 97.26 0.04% A2016 92.35 0.01% AERO 662.00 3.28% AIKB 1.63 0.12% ALFA 14.52 -0.03% BDBP 970.00 1.57% BIPB 27.00 0.00% BNNI 2.10 0.00% BTNC 712.00 0.00% DCMB 1.80 0.00% DINNPB 1.57 1.10% DNOS 885.00 4.12% DNPR 500.00 0.00% EGMN 3.10 -0.64% ENHL 853.00 0.59% FITO 2.98 2.72% GMON 2.30 0.04% GRZA 879.00 0.00% IMLK 4.60 -0.69% INBB 230.00 0.00% INXR 6.50 0.00% IRTL 230.00 2.22% JESV 4.71 -1.81% MDPR 500.00 0.00% MGST 1.50 -22.68% MLSU 1.53 0.00% MOIN 9.15 -12.86% NIIS 911.00 0.55% PDBP 220.00 0.00% PDZA 4.30 0.00% PLNM 1.65 -6.25% PLSD 860.00 0.00% SJPT 628.00 -0.32% TGAS 5.80 3.57% TIGR 49.00 -2.00% VZAS 345.00 -1.43%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    Sentiment

    99.54

    August 2014

    BELEX15

    622.98

    3.62

    0.58%

    BELEXLINE

    1,240.06

    5.08

    0.41%

    SRX

    194.38

    0.56

    0.29%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,859.15

    4.39

    0.24%

    MBI10

    1,675.03

    5.82

    0.35%

    MONEX20

    11,089.23

    -3.56

    -0.03%

    SASX-10

    705.56

    -3.19

    -0.45%

    SBITOP

    806.84

    3.08

    0.38%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    17,039.49

    60.36

    0.36%

    SPX

    1,992.37

    5.86

    0.29%

    FTSE100

    6,777.66

    22.18

    0.33%

    DAX

    9,401.53

    86.96

    0.93%

    NIKKEI

    15,539.19

    -45.03

    -0.29%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,280.00

    -1.60

    -0.12%

    SILVER

    19.51

    0.14

    0.72%

    COPPER

    3.20

    0.04

    1.27%

    OIL

    93.95

    0.80

    0.86%

    CORN

    362.00

    2.50

    0.70%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    117.56

    0.13

    0.11%

    RSD/CHF

    97.10

    0.15

    0.16%

    RSD/USD

    88.49

    -0.17

    -0.19%

    EUR/USD

    1.33

    0.00

    0.30%

    EUR/CHF

    1.21

    0.00

    -0.05%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    MGST

    1,500

    6,500

    -22.68%

    9,750,000

    NIIS

    911

    8,401

    0.55%

    7,651,032

    JESV

    4,713

    750

    -1.81%

    3,535,000

    AERO

    662

    2,785

    3.28%

    1,840,374

    MLSU

    1,530

    362

    0.00%

    553,860

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    DNOS

    885

    277

    4.12%

    245,010

    TGAS

    5,800

    20

    3.57%

    116,000

    AERO

    662

    2,785

    3.28%

    1,840,374

    FITO

    2,979

    68

    2.72%

    202,572

    IRTL

    230

    100

    2.22%

    23,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    MGST

    1,500

    6,500

    -22.68%

    9,750,000

    MOIN

    9,150

    11

    -12.86%

    100,650

    PLNM

    1,650

    80

    -6.25%

    132,000

    TIGR

    49

    10

    -2.00%

    490

    JESV

    4,713

    750

    -1.81%

    3,535,000

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

    A2015

    97.26

    3.66%

    0.04%

    A2016

    92.35

    4.58%

    0.01%

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    1Y eur

    50,000

    99.14%

    3.19%

    2Y rsd

    1,000,000

    100.00%

    1.39%

    3M rsd

    300,000

    95.53%

    6.90%

    3Y eur

    50,000

    40.11%

    4.50%

    53W rsd

    1,000,000

    88.85%

    8.20%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

IMLEK - Obaveštenje o pravima nesaglasnih akcionara na otkup njihovih akcija

M&V Investment VESTI

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Ekonomist: Podeljena lojalnost - Srbija između Rusije i EU

IZVOR: tanjug

BEOGRAD - Teško je biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, kad Francuska prodaje ratne brodove, ali Srbija će na kraju morati da se osloni...

Opširnije...

BEOGRAD - Teško je biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, kad Francuska prodaje ratne brodove, ali Srbija će na kraju morati da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu za članstvu u EU, piše britanski Ekonomist u članku pod naslovom "Podeljena lojalnost. Srbija razapeta između starog saveznika, Rusije, i EU".

List piše da će premijer Aleksandar Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i Rusiju i EU, a da će mu Zapad opraštati sve dok ne pravi probleme na Kosovu, i prenosi mišljenje Dimitra Bečeva sa Londonske škole ekonomije koji kaže da je teško biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, dok Francuska prodaje ratne brodove.

Srpske spoljnopolitičke dileme, navodi list, lepo su prikazane u nedavnoj karikaturi vodećeg političkog karikaturiste u Srbiji - Koraksa: premijer Srbije Aleksandar Vučić svira klavir u isto vreme, sa jedne strane sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sa druge.

Ovim rečima počinje članak britanskog Ekonomista u kojem autor navodi da za srpsku vladu ukrajinska kriza predstavlja samo dodatak političkoj kakofoniji.

Srbija se u martu uzdržala od glasanja u UN o potvrdi teritorijalnog integriteta Ukrajine, posle ruske aneksije Krima. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU našla se na udaru snažnih kritika svojih partnera zbog toga. Zvanično, razlog za uzdržanost bilo je to što je Srbija imala samo prelaznu vladu. Ali stvarni razlog bio je to što nije želela da uznemiri svog tradicionalnog saveznika - Rusiju, ističe autor.

"Otada Srbija očajnički pokušava da udovolji obema stranama. Sada je srpska vlada jasna, kao što Kosovo treba da bude deo Srbihe, tako i Krim treba da bude deo Ukrajine. Ali, veliki deo štampe i brojni Srbi rusofili se sa time ne slažu".

Na veb sajtu sa kontaktima za one koji žele da se bore na strani proruskih snaga u istočnoj Ukrajini piše da "oslobođenje" Kosova nije moguće bez oslobođenja Novorusije, kako proruske snage zovu svoju teritoriju, piše list i dodaje da broj Srba koji se bore u Ukrajini verovatno ne premašuje 100, ali se "o njihovim podvizima naširoko izveštava".

Vučić ih naziva plaćenicima koji nanose štetu Srbiji. Pokrenut je i zakon prema kojem je učestvovanje u sukobima u inostranstvu suprotno zakonu. To se odnosi i na srpske drzavljane Albance i Bošnjake, koji i učestvuju u borbama u Siriji i Iraku, navodi Ekonomist.

Ipak srpski vojnici i dalje se obučavaju i sa ruskim vojnicima i vojnicima NATO (Srbija je u Partnerstvu za mir, ali nije kandidatza članstvo u NATO).

U članku se navodi i da zemlje kandidati za članstvo u EU treba da usklade svoju spoljnu politiku sa EU. Zbog toga je Crna Gora uvela sankcije Rusiji. "Ali, Srbija je odbila da to uradi: to bi prouzrokovalo ogromnu štetu, grmi ruski ambasador u Beogradu".

Sada Brisel poručuje da srpska vlada ne sme da izvlači korist iz ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz EU. Hrvatske kompanije pogođene tim embargom navodno istražuju mogu li da svoje proizvode prodaju kao srpske, menjajući etikete, piše list.

Energetika je, kako navodi, još jedan izvor napetosti.

"Perspektive projekta Južni tok, gasovoda kojim bi se gas iz Rusije izvozio u EU, a prelazio i preko Srbije, godinama je svetlucao kao fatamorgana. Taj projekat doneo bi radna mesta i novac kao i gas onim delovima zemlje kojima je potreban. Sada nije jasno da li će do njega ikad doći. Pod pritiskom Evropske komisije bugarska vlada je upravo obustavila svoje učešće u projektu".

Ako lidere EU iritira Srbija, onda iritira i Ruse. Ruski Gaspromnjeft ima 51 odsto deonica u NIS-u, a 11. avgusta je obelodanjeno da policija istražuje privatizaciju NIS iz 2008. Vučić je s tim u vezi rekao da Rusi shvataju da je reč o unutrašnjem pitanju. Ali, očigledno je da su Rusi besni, piše Ekonomist i podseća da su oni govorili da su dobili izvanredne uslove za taj ugovor nakon što su stali na stranu Srbije zbog Kosova.

Vraćajući se na karikaturu s početka teksta, autor kaže da će Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i jednog i drugog pijanistu. Sve dok ne pravi probleme na Kosovu, Zapad će mu opraštati, kaže Dimitar Bečev iz Londonske škole ekonomije za Ekonomist.

On naglašava da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove.

Ipak, Srbija na kraju mora da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu.

U međuvremenu, većina od ukupno 160 ukrajinskih vojnika koji su na Kosovu u sastavu snaga NATO se povlači. Imaju hitnija posla nego da pomažu u zaštiti kosovskih Srba, zaključio je Ekonomist.

Opaska Bečeva da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove, odnosi se na planove zvaničnog Pariza da ne odustane od prodaje Moskvi nosača helikoptera "Mistral".

Francuski ministar spoljnih poslova, Loran Fabijus, krajem jula odbacio je kritike upućene Parizu zbog namere da Moskvi isporuči nosač helikoptera "Mistral", naglašavajući da "postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati".

"Ugovor sa Rusijom o isporuci "Mistrala" potpisan je 2011. Njegov potpisnik nije aktuelna vlada, ali nema veze. Postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati", izjavio je tada šef francuske diplomatije za radio Frans Inter.

Vašington i London su žestoko osudili nameru Francuske da isporuči nosač helikoptera Rusiji. Američki predsednik, Barak Obama, izrazio je žaljenje što Pariz nije doneo odluku o suspenziji potpisanog ugovora, preneo je AFP.

Francuski predsednik Oland je nešto ranije izjavio da će prvi ratni brod "Mistral" biti isporučen Rusiji u oktobru, kao što je ugovorom predviđeno, ali da će odluka o drugom brodu "zavisiti od ponašanja Moskve u ukrajinskoj krizi".

 

http://www.tanjug.rs/novosti/142079/ekonomist--podeljena-lojalnost---srbija-izmedju-rusije-i-eu.htm#

Povećani izvoz u Rusiju ne može nikoga da ugrozi

IZVOR: tanjug

BEOGRAD - Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je danas da će to ministarstvo učiniti sve da se ispoštuju procedure i pravila ruskog tržišta...

Opširnije...

BEOGRAD - Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je danas da će to ministarstvo učiniti sve da se ispoštuju procedure i pravila ruskog tržišta kako ne bismo izigrali poverenje koje nam je ukazano i dodala da povećani izvoz srpskih proizvoda u zemlje carinske unije ne može nikoga da ugrozi.

Bogosavljević-Bošković je na pitanje da li će preporuka iz Brisela uticati na dalje sprovođenje dogovorenog između ruske i srpske strane o povećanom izvozu odgovorila da ne vidi razlog da bilo koga naš eventualni uspeh u pregovorima sa ruskim partnerima dovede u položaj da se oseti ugroženim.

"Naši kapaciteti i kada bi ih potpuno iskoristili su toliko mali za rusko tržište da ni za koga ne znače opasnost. Mi smo do sada izvozili oko 0,2 odsto od ukupnog uvoza koji Rusija ostvaruje u oblasti poljoprivrede i kada bismo potpuno iskosristili kapacitete to bi možda bilo 0,4 ili 0,5 odsto, to ne može da ugrozi nikoga", rekla je ministarka poljoprivrede za RTS.

Ona je govoreći o sastanku sa ruskim ministrom poljoprivrede Nikolajem Fjodorovim rekla da će ruska strana u svakom trenutku moći da iskontroliše objekte za koje naše službe kažu da ispunjavaju uslove za izvoz na rusko tržište.

"To je prvi deo priče. Naši objekti moraju da dobiju izvozni broj, da budu objavljeni na listi odobrenih izvoznika za tržište carinskog saveza, Rusije, Belorusije i Kazahstana", istakla je ona i dodala da su Rusi zaintresovani da Srbija poveća izvozni potencijal na to tržište, između ostalog, i zbog kvaliteta naših proizvoda.

Bogosavljević-Bošković je navela da je nama izuzetno važno da imamo više objekata kojima je odobren izvoz na rusko tržište, ali to ne znači da će izvoz sada ići lakše.

"Juče su nam stavili do znanja da je izuzetno važno da se poštuju izvozne procedure i da se poštuju standardi koji se tiču kvaliteta proizvoda. Pomenuta je i nemila scena vezana za izvoz. Rekla sam da ne smemo da generalizujemo stanje jer ako se jedan izvoznik ogluši o pravila to ne mora i ne sme da bude pripisano celoj našoj izvoznoj industriji i oni su prihvatili moje objašnjenje", rekla je ministarka.

Objasnila je i da je ruska strana tražila od nje kao ministra da učini sve što da se zloupotrebe ne dešavaju.
"Ja sam to i obećala, učinićemo sve u ministarstvo da se ispoštuju procedure i pravila ruskog tržišta i da ne izigramo poverenje koje nam je ukazano", zaključila je Bogosavljević-Bošković.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/142096/povecani-izvoz-u-rusiju-ne-moze-nikoga-da-ugrozi.htm

Stiže prva banka iz Emirata

IZVOR: novosti

Narodna banka Srbije dala preliminarno odobrenje Rojal banci za ulazak u našu zemlju. Grinfild investicija od 300 miliona dolara. Poslovaće pod imenom „Mirabank“.

Opširnije...

Narodna banka Srbije dala preliminarno odobrenje Rojal banci za ulazak u našu zemlju. Grinfild investicija od 300 miliona dolara. Poslovaće pod imenom „Mirabank“.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije juče je dao preliminarno odobrenje za osnivanje prve arapske banke u Srbiji koja će poslovati pod imenom „Mirabank Beograd“, čime je završena prva faza u postupku njenog osnivanja. Od 2008. godine ovo je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije, koja je najverovatnije teška oko 300 miliona dolara, kako je lane najavljivano. Nakon ove, sledeća faza je davanje dozvole za rad banke.

Osnivač ove banke je deo međunarodnog konglomerata poznatog kao Rojal grupa, čije je sedište u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Rojal grupa je počela sa radom krajem devedesetih godina, a danas je jedna od najvećih kompanija i investicionih holdinga u UAE, prisutna u državama Bliskog istoka, SAD, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

Kako ističe Narodna banka Srbije, čini je oko 80 malih, srednjih i velikih preduzeća, i zapošljava više od 15.000 zaposlenih na međunarodnom nivou. Ova grupa ulaže u različite kompanije i javna preduzeća u sektorima koji uključuju finansije, proizvodnju, nepokretnosti, ugostiteljstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, tehnologiju i medije.

- Nakon dobijanja ovog odobrenja, osnivač može u ime banke u osnivanju obavljati samo poslove koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis u registar, nakon čega će moći da otpočne sa redovnim poslovanjem na teritoriji Republike Srbije - navode u Narodnoj banci Srbije.

U Udruženju banaka Srbije kažu da dolazak ove banke potvrđuje da investitori iz te zemlje žele da ozbiljno i dugoročno posluju u Srbiji.

Dolazak Rojal grupe međutim ne znači da će, poslovati po pravilima različitim od ustaljenih bankarskih principa, da će davati kredite bez kamate i slično.

- To je vrlo nerealno očekivanje, jer će se Rojal grupa prilagoditi uslovima koji postoje na lokalnom tržištu - ističu u ovom udruženju.

Kako kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dolazak Rojal grupe znači da će ona pratiti pre svega svoje investitore.

- Dolaskom ove bankarske grupacije ne treba očekivati „spektakularne rezultate“, kao što je u prošlosti bilo obećanja da će ulazak novih banaka povećati stepen konkurencije i da će zato kamatne stope brzo pasti - navodi Đukić.

PRILAGOĐAVANjE

- Ni u Evropi nema banke koja posluje striktno po pravilima islamskog bankarstva - kaže Đorđe Đukić. - Banke iz zemalja srednje - istočne Azije uglavnom se prilagođavaju evropskim pravilima poslovanja.

ISPITUJU TRŽIŠTE - Do sada „Rojal grupa“ nije bila eksplicitna šta će konkretno da radi u Srbiji i sve podseća na otvaranje komercijalne banke klasičnog tipa ali bez konkretnih najava koji bi to novčani fondovi bili i šta bi im bili konkretni ciljevi - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Naša očekivanja su da će se oni baviti poslom koji odgovara profilu kompanije odnosno kapitalnim ulaganjima širih razmera. Nema naznaka da će insistirati na uvođenju dogme čisto islamskog bankarstva što bi im dodatno suzilo tržište.

 

http://novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:506244-Stize-prva-banka-iz-Emirata

Turci daju ponudu za Čačansku banku

IZVOR: novosti

Prodaja još jedne domaće banke pri kraju. U toku pregovori o budućem menadžmentu.

Opširnije...

Prodaja još jedne domaće banke pri kraju. U toku pregovori o budućem menadžmentu.

Turska Halk banka mogla bi do kraja avgusta, kako nezvanično saznajemo da ponudi konačnu cifru za našu Čačansku banku, a do kraja godine i da je preuzme. Pregovori za preuzimanje naše najveće regionalne banke koja je u većinskom državnom vlasništvu traju oko dve godine. Zainteresovani su bili Francuzi i Rusi, ali su očigledno Turci dali najbolju ponudu, a koliko su ozbiljni potvrđuje i činjenica da su prošle godine otvorili predstavništvo u Beogradu i već pregovarali sa bankarima o budućem menadžmentu.

Turci su Narodnoj banci Srbije podneli svu potrebnu dokumentaciju za kupovinu Čačanske banke i pitanje je dana kada će centralna banka odobriti preuzimanje. O ceni će se pregovarati u naredne dve nedelje. Halk preuzima akcije koje su iznete na prodaju i to 28,48 odsto državni udeo, 29,99 odsto koji pripada Evropskoj banci za obnovu i razvoj, kao i 19,98 odsto vlasništva međunarodne finansijske organizacije IFC, ogranak Svetske banke. Novog vlasnika sudeći prema dosadašnjoj praksi biraće EBRD, jer je ova institucija poznata po tome što dođe u određenu banku, uloži, a zatim je dobro proda.

Do kraja godine, imaćemo dva investitora u bankarski sektor, arapsku Rojal banku i tursku Halk banku.

- Ovaj potez monetarnih vlasti treba pozdraviti - smatra Branko Živanović, profesor na beogradskoj Bankarskoj akademiji. - Očigledno je NBS bila dosta konstruktivna po pitanju dolaska finansijsko-bankarskih grupacija sa islamskih područja i treba očekivati još brži scenario kada je u pitanju dolazak turske banke. Problem jedino leži u činjenici da se Arapima, tradicionalno, nigde ne žuri, te da vreme dok ne unesu kapital, ne odluče šta, kako i koliko hoće, može potrajati i ne poklopiti se sa našim očekivanjima. S druge strane, Turci će biti dosta konkretniji u pogledu toga šta kupuju, koji tržišni segment servisiraju i sa kojim sredstvima.

Halk banka je zainteresovana i za preuzimanje svih filijala Čačanske banke koja zapošljava 392 radnika. Čačanska banka je prošle godine poslovala pozitivno i krajem prošle nedelje na Beogradskoj berzi vredela je oko 27 miliona evra. Halk banka je u Turskoj peta po veličini i od 2008. godine je banka sa najvećom stopom rasta u Evropi. U matičnoj zemlji ima 850 filijala i kapital od 65 milijardi dolara.

VREDNOST

ČaČanska banka ima 15.502 klijenata, 385 zaposlenih i 24 filijale u Srbiji. Ukupni kapital banke iznosi 44,48 miliona evra. Zauzima 1,18 odsto tržišta u Srbiji i nalazi se na 19. mestu od 30 banaka.

 

http://novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:506419-Turci-daju-ponudu-za-Cacansku-banku

Na prodaju i banje i kulturna dobra

IZVOR: novosti

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta. Objekti pod zaštitom države moraju da zadrže svoju namenu.

Opširnije...

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta. Objekti pod zaštitom države moraju da zadrže svoju namenu.

Kakva će biti sudbina 502 preduzeća, među kojima su osim nekadašnjih giganata RTB Bor, IMT, IMR... i hoteli, medijske kuće, čuvene kafane, najviše zavisi od toga da li će za njih biti zainteresovan neki investitor. To će biti poznato tek posle 15. septembra, kada ističe rok da investitori upute pisma o zainteresovanosti na adresu srpske Agencije za privatizaciju. Tek posle toga, u roku od 45 dana, utvrđivaće se koje preduzeće će biti ponuđeno na prodaju, na koji način, i pod kojim tačno uslovima. Ostale čeka - stečaj.

Međutim, interesovanje investitora nije jedino merilo koje određuje način privatizacije. Uslov da bi preduzeće išlo u privatizaciju nije samo broj zainteresovanih kupaca, već i mogućnost da opstane na tržištu.

- Pisma o zainteresovanosti investitora pristižu. Ima tu malih preduzeća, privatnika koji bi želeli da kupe jednu od ponuđenih firmi, a ima i velikih kompanija iz sveta, koje svoje ponude dostavljaju posredstvom ambasada - saznaju „Novosti“ nezvanično u Agenciji za privatizaciju.

Ipak, tek kada sva pisma pristignu, biće tačno poznato koliko ima zainteresovanih za svaku pojedinačnu firmu. Zasada, najviše interesovanja ima za preduzeća iz oblasti metalske industrije i poljoprivrede.

Među 502 preduzeća, osim 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta, Beogradski sajam (čija privatizacija je bezuspešno pokušavana u proteklom periodu), Beogradska industrija piva (raskinuta privatizacija)... Tu su i razna ugostiteljska preduzeća, među kojima i „Varoš kapija“ pod čijom kapom posluje čuvena kafana „Znak pitanja“, jedan od najstarijih restorana u Srbiji, osnovan daleke 1823. godine. Ranije je postojao plan da se ova kafana, prilikom privatizacije „Varoš kapije“ izdvoji iz njenog sastava i dodeli Gradu Beogradu, za šta bi Grad dao naknadu. Međutim, dogovor u tom smeru nije postignut, pa je, po novim propisima, i „Znak pitanja“ na listi za prodaju. S obzirom na to da ima status spomenika kulture, novi vlasnik neće moći da menja namenu objekta posle privatizacije. Konce bi u ovom slučaju državi prilikom prodaje mogao da „pomrsi“ stari vlasnik, pošto se beleži potraživanje u procesu restitucije.

Sličnu sudbinu imala je i čuvena beogradska knjižara „Geca Kon“ koja je pre pet godina, prilikom raspisivanja tendera za prodaju „Prosvete“, odlukom Vlade proglašena za kulturno dobro. Taj prostor morao je trajno da zadrži istu namenu, dok bi novi vlasnik „Prosvete“ bio obavezan da zadrži istu delatnost minimum 10 godina. Posle raskida ugovora sa kupcem, izdavačka kuća sada je u procesu restrukturiranja i ponovo se nalazi na spisku za prodaju. Ako za nju bude zainteresovanih investitora.

STRANCI HOĆE “ZASTAVA VOZILA“

ZA privatizaciju tri firme iz Grupe „Zastava vozila“ - „Kamione“, Specijalna vozila iz Sombora i IMPRO, javili su se potencijalni strateški partneri iz Kine, Grčke i Francuske, a svoje namere su tek sada saopštili, jer su čekali usvajanje novog Zakona o privatizaciji, saznaju „Novosti“. Zainteresovani kupci su predstavnicima ovih preduzeća najavili da će do 15. septembra, Agenciji za privatizaciju dostaviti takozvana pisma o namerama. Za „Zastavinu“ Fabriku kamiona zainteresovan je kineski JAK, IMPRO planira da kupi stari poslovni partner iz Francuske, dok su za firmu u Somboru zainteresovane dve kompanije - iz Kine i Grčke.

Kako nezvanično saznajemo, odlučeno je da iza posla JAK-a i „Kamiona“ stane Kineska razvojna banka. A, prvi pregovori ove dve kompanije do sada nisu finalizovani baš zbog nedostatka bankarskog pokrića. „Zastava IMPRO“ već godinama izvozi prikolice za francuskog partnera, u vrednosti od oko tri miliona evra. Ova firma je odgovorila i na najsloženije poslovne zahteve tog partnera. Uspešno su proizvodili i prikolice prema specijalnim narudžbinama, recimo, za transport jahti i konja. Za preduzeće „Zastava specijalna vozila“ zainteresovan je jedan proizvođač autobusa iz Kine, ali i poslovni partner iz Grčke.

 

http://novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:506549-Na-prodaju-i-banje-i-kulturna-dobra

Usporio rast proizvodnje čelika u svetu, u Srbiji ubrzan

IZVOR: TANJUG

ČIKAGO - Proizvodnja čelika u svetu u julu je porasla svega 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine...

Opširnije...

ČIKAGO - Proizvodnja čelika u svetu u julu je porasla svega 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je dvostruko slabije nego u junu, dok je u Srbiji povećana 12 odsto u poređenju sa julom 2013, pokazao je izveštaj Svetskog udruženja za čelik (WSA).

Prema podacima objavljenim na portalu ovog udruženja koje obuvhata 65 zemalja koje daju 98 odsto svetske proizvodnje čelika, u prošlom mesecu u svetu je proizvedeno 137 miliona tona čelika.

U junu je proizvodnja na godišnjem niovu povećana 3,1 odsto.

Kina kao vodeći proizvođač u julu je proizvela 68,3 miliona tona, što je 1,5 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. U istom procentu povećana je i proizvodnja čelika u Nemačkoj, najvećem proizvođaču čelika u Evropskoj uniji, sa proizvodenih 3,4 miliona tona.

Italija je prema procenama WSA proizvela dva miliona tona, 3,6 odsto manje nego u julu 2013, a Francuska 1,4 miliona tona (+1,6 odsto).

Među ostalim većim evropskim proizvođačima čelika, Turska je u julu povećala proizvodnju jedan odsto, na 2,8 miliona tona.
Rusija je u posmatranom mesecu proizvela 6,2 miliona tona, što je rast od 8,1 odsto, dok je proizvodnja u Ukrajini opala 11,7 odsto, na 2,5 miliona tona.

U SAD-u je u prošlom mesecu proizvodnja povećana 2,3 odsto, sa proizvedenih 7,6 miliona tona. Brazilska proizvodnja je gotovo stagnirala, na 2,9 miliona tona.

U julu 2014. u Srbiji su proizvodene 52.000 tona čelika, 12 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine. Za sedam meseci ove godine u Srbiji je, prema izveštaju WSA, ukupna proizvodnja iznosila 274.000 tona, i 60,6 odsto je veća nego u istom periodu lane.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/141878/usporio-rast-proizvodnje-celika-u-svetu--u-srbiji-ubrzan.htm
 

Profit Gorenja 3,1 milion evra u prvom polugodištu

IZVOR: TANJUG

LJUBLJANA - Slovenački proizvođač bele tehnike Gorenje u prvoj polovini godine ostvario je 3,1 milion evra profita...

Opširnije...

LJUBLJANA - Slovenački proizvođač bele tehnike Gorenje u prvoj polovini godine ostvario je 3,1 milion evra profita, što je u skladu sa planom, saopšteno je iz te kompanije.

Kako se navodi, poboljšanje poslovanja rezultat je uspešnog restrukturiranja i bolje prodaje. Prihodi od prodaje dostigli su 600,7 miliona evra i 1,8 odsto su viši nego u istom lanjskom periodu, preneo je regionalni portal Seebiz.

Najviše stope rasta Gorenje je zabeležilo u Nemačkoj, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji, Velikoj Britaniji, Severnoj Americi, Češkoj i Slovačkoj.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/141993/profit-gorenja-3-1-milion-evra-u-prvom-polugodistu.htm

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory