Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.200 2,13% AVEN 510 0,99% BDBP 1.300 -7,14% BNTC 14.500 20,83% CTVB 510 0,00% DINNPB 2.720 -0,07% ENHL 1.400 1,67% FITO 2.761 -1,39% GFSO 950 0,00% GLOS 120 -4,00% IMKM 275 0,00% IMPL 2.620 0,58% INXR 14.000 16,67% JESV 4.370 -0,68% KMBN 1.705 -2,57% KOPB 1.595 6,33% MTLC 1.650 3,13% NIIS 730 0,00% PDCL 3.305 -5,57% SJPT 601 -6,68% TGAS 13.301 -4,37% THNRZ 200 -33,33% TKVO 92 29,58% TRGOM 500 0,00% VITL 926 -0,43% VZAS 231 2,67%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    111.31

    -28.64

    -20.46%

    BELEX15

    717.08

    2.30

    0.32%

    BELEXLINE

    1,581.40

    6.51

    0.41%

    SRX

    210.81

    3.27

    1.58%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,988.60

    0.13

    0.01%

    MBI10

    2,209.82

    0.00

    0.00%

    MONEX20

    11,023.30

    20.76

    0.19%

    SASX-10

    688.78

    -0.08

    -0.01%

    SBITOP

    703.87

    -4.78

    -0.67%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    19,614.81

    65.19

    0.33%

    SPX

    2,246.19

    4.84

    0.22%

    FTSE100

    6,931.55

    29.32

    0.42%

    DAX

    11,179.42

    192.73

    1.75%

    NIKKEI

    18,996.37

    230.90

    1.23%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,168.80

    -7.60

    -0.65%

    SILVER

    16.98

    -0.14

    -0.82%

    COPPER

    2.65

    0.01

    0.38%

    OIL

    51.13

    1.36

    2.73%

    CORN

    355.50

    -2.25

    -0.63%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.42

    0.06

    0.05%

    RSD/CHF

    114.35

    0.63

    0.56%

    RSD/USD

    116.24

    1.69

    1.48%

    EUR/USD

    1.06

    -0.02

    -1.41%

    EUR/CHF

    1.08

    -0.01

    -0.51%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    ENHL

    1,377

    8,004

    -0.43%

    11,023,712

    NIIS

    730

    14,276

    -1.08%

    10,419,575

    TGAS

    13,909

    246

    3.32%

    3,421,663

    KMBN

    1,750

    1,407

    -0.57%

    2,462,710

    TRGOM

    500

    3,799

    0.00%

    1,899,500

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    BBTR

    2,799

    41

    27.23%

    114,759

    AVEN

    505

    897

    18.82%

    452,985

    PDCL

    3,500

    128

    12.87%

    448,000

    KMBNPB

    1,000

    24

    5.26%

    24,000

    TGAS

    13,909

    246

    3.32%

    3,421,663

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    TKVO

    71

    50

    -21.11%

    3,550

    GLOS

    125

    283

    -7.41%

    35,375

    NIIS

    730

    14,276

    -1.08%

    10,419,575

    KMBN

    1,750

    1,407

    -0.57%

    2,462,710

    ENHL

    1,377

    8,004

    -0.43%

    11,023,712

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    53W eur

    50,000

    100.00%

    0.78%

    eur

    100,000

    23.46%

    1.08%

    15Y eur

    75,000

    100.00%

    4.20%

    5Y eur

    100,000

    100.00%

    2.90%

    6M rsd

    300,000

    23.03%

    2.65%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Reotvaranje aukcije dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Reotvaranjem aukcije dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, emitovane 9. juna 2016. godine, ...

Opširnije...

Reotvaranjem aukcije dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, emitovane 9. juna 2016. godine, a ponovo otvorene 6. decembra 2016. godine, planirana je prodaja u iznosu do 76.545.000 evra, a u skladu sa saopštenjem od 30. novembra 2016. godine.

Ukupan obim tražnje iznosio je 50.646.000 evra. Realizovano je 50.646 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 50.646.000 evra.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 1,07 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 8. novembra 2018. godine. Datum dospeća kupona (1,00 odsto godišnje) je 8. novembar. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti niža je za 0,01 procentni poen u odnosu na stopu prinosa ostvarenu na prethodnoj aukciji ove hartije od vrednosti održanoj 4. novembra 2016. godine.

Primanje po osnovu danas emitovanih državnih hartija od vrednosti koristiće se za finansiranje obaveza javnog duga koje dospevaju u decembru 2016. godine.

Saopštenje povodom promene kalendara aukcija državnih hartija od vrednosti Republike Srbije za četvrti kvartal 2016. godine

M&V Investment VESTI

Dana 6. decembra 2016. godine planirano ...

Opširnije...

Dana 6. decembra 2016. godine planirano je reotvaranje emisije dvogodišnjih evro denominovanih državnih obveznica Republike Srbije, prvobitno emitovane 4. novembra 2016. godine (kuponska stopa 1,000%), u iznosu od 76.545.000 evra.

Dana 12. decembra 2016. godine planirano je reotvaranje emisije trogodišnjih evro denominovanih državnih obveznica Republike Srbije, prvobitno emitovane 22. juna 2016. godine (kuponska stopa 2,000%). Ovim putem obaveštavamo sva domaća i strana fizička i pravna lica zainteresovana za kupovinu državnih hartija od vrednosti da Republika Srbija, kao emitent, planira da na aukciji (12. decembra 2016. godine) proda obveznice u iznosu do 45.000.000 evra.

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Privreda Japana u trećem kvartalu porasla za 0,3 odsto

IZVOR: tanjug

Bruto domaći proizvod (BDP) Japana zabeležio je slabiji rast u trećem tromesečju nego što se očekivalo, od samo 0,3 odsto na kvartalnom nivou, pošto je mlaka korporativna potrošnja ...

Opširnije...

TOKIO - Bruto domaći proizvod (BDP) Japana zabeležio je slabiji rast u trećem tromesečju nego što se očekivalo, od samo 0,3 odsto na kvartalnom nivou, pošto je mlaka korporativna potrošnja prigušila ekspanziju treće svetske ekonomije, prema danas objavljenim revidiranim statističkim podacima.

Najnoviji pokazatelji su niži od prethodne preliminarne procene privrednog rasta od 0,5 odsto u periodu jul-septembar 2016, prenosi agencija AFP.

Slabiji kvartalni podaci odražavaju se i na godišnji rast, gde sada stopa povećanja BDP-a iznosi 1,3 odsto.

To je, prema navodima agencije AP, znatno ispod preliminarne procene godišnjeg rasta od 2,2 procenta u poslednjem tromesečju.

Američka agencija konstatuje da je, bez obzira na znatno niže pokazatelje privrednog rasta nego što su analitičari očekivali, japanska privreda ipak beležila ekspanziju u tri kvartala uzastopno.

Usporavanje rasta u trećem kvartalu je posledica pada investicija kompanija za 0,4 posto u odnosu na prethodno tromesečje. Ranija preliminarna procena glasila je da su poslovna ulaganja ostala na istom nivou. Izvoz je u posmatranom tromesečju porastao za 1,6 odsto, što je takođe niže u odnosu na raniji podatak o rastu od 2,0 procenta, dodaje AP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289621

Bolje cene za "Petrohemiju": NIS opet dao popust

IZVOR: novosti

"Petrohemija" će konačno sirovine od NIS dobijati po boljim cenama.

Opširnije...

"PETROHEMIJA" će konačno sirovine od NIS dobijati po boljim cenama. Vlada Srbije juče je usvojila Memorandum o komercijalnom ugovoru sa NIS. Novi dogovor "Peterohemiji" bi trebalo da obezbedi opstanak na tržištu i bez velike pomoći države. Pre tog momenta, iz državne kase će se otplatiti deo postojeće duga prema naftnoj kompaniji.

Ukupna dugovanja "Petrohemije" su oko 650 miliona evra. Samo NIS ova kompanija duguje 254 miliona evra. Dogovor je da država Rusima vrati oko 105 miliona evra. Trećina duga bi trebalo da se konvertuje u kapital, pa bi i NIS postao suvlasnik "Petrohemije", a trećinu bi NIS trebalo da - otpiše. Način na koji će se regulisati ostatak obaveza prema drugim partnerima odrediće Unapred pripremljen plan reorganizacije, koji bi Privredni sud mogao da usvoji poslednjeg dana ove godine.

- Ranije dogovorena dinamika je odlagana zbog tehničkih problema. Mi sada završama naš deo posla. Želja nam je da "Petrohemiju" upodobimo da posluje na tržištu - rekao je za "Novosti" ministar privrede Goran Knežević. - U cilju njenog ozdravljenja biće potpisan Memorandum sa NIS oko komercijalnih uslova za isporuke osnovnih sirovina za "Petrohemiju". Sa druge strane, dogovor je da svi poverioci glasaju za UPPR. On je planiran za 31. decembar. Većina potraživanja će se konvertovati u kapital.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:639032-Bolje-cene-za-Petrohemiju-NIS-opet-dao-popust

ECB produžila program otkupa aktiva do decembra 2017.

IZVOR: tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je odlučila danas da produži trajanje programa otkupa aktiva za još devet meseci, do decembra 2017. godine, kako bi podržala evropsku ...

Opširnije...

FRANKFURT - Evropska centralna banka (ECB) je odlučila danas da produži trajanje programa otkupa aktiva za još devet meseci, do decembra 2017. godine, kako bi podržala evropsku ekonomiju.

Iz ECB je saopšteno da će i posle marta 2017. godine, kada ističe sadašnji program otkupa aktiva, centralna banka evrozone nastaviti da kupuje obveznice, ali u manjem obimu, odnosno u iznosu od 60 milijardi evra mesečno, prenosi agencija AP.

Do marta 2017. godine će, međutim, otkupljivati obveznice u mesečnom iznosu od 80 milijardi evra.

Najnovijim potezom su, kako ocenjuje agencija AP, podsticaji ECB-a povećani za najmanje 540 milijardi evra.

Program otkupa obveznica je na snazi od marta 2015. godine, s ciljem "upumpavanja" svežeg novca u bankarski sistem radi podizanja slabe inflacije i podsticanja privrednog rasta.

ECB je, takođe, na današnjem sastanku zadržala kamatne stope na nepromenjenom nivou, navodi agencija AP.

Kurs evra kolebljiv posle ECB-ovog produženja podsticaja

Kurs evra je imao kolebljivo kretanje nakon što je Evropska centralna banka (ECB) najavila produženje trajanja programa otkupa aktiva za još devet meseci, do decembra 2017. godine.

Odmah posle saopštenja ECB-a, jedinstvena evropska valuta je skočila da bi vrlo brzo izgubila celokupan dobitak, oslabivši prema dolaru za 0,1 odsto, na 1,0757 dolara, prenosi agencija AP.

Iz ECB je danas saopšteno da će i posle marta 2017. godine, kada ističe sadašnji program otkupa aktiva, centralna banka evrozone nastaviti da kupuje obveznice, ali u manjem obimu, odnosno u iznosu od 60 milijardi evra mesečno.

Do marta 2017. godine će, međutim, otkupljivati obveznice u mesečnom iznosu od 80 milijardi evra.

Najnovijim potezom su, kako ocenjuje agencija AP, podsticaji ECB-a povećani za najmanje 540 milijardi evra.

Program otkupa obveznica je na snazi od marta 2015. godine, s ciljem "upumpavanja" svežeg novca u bankarski sistem radi podizanja slabe inflacije i podsticanja privrednog rasta.

ECB je, takođe, na današnjem sastanku zadržala kamatne stope na nepromenjenom nivou, navodi agencija AP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289707
 

Gazprom i Allseas Group potpisali ugovor za prvu liniju morskog dela Turskog toka

IZVOR: ekapija

Kompanija Južni tok transport, ćerka-firma Gazproma, potpisala je ugovor sa švajcarskom kompanijom Allseas Group o ...

Opširnije...

Kompanija Južni tok transport, ćerka-firma Gazproma, potpisala je ugovor sa švajcarskom kompanijom Allseas Group o izgradnji prve linije morskog dela gasovoda Turski tok sa opcijom za polaganje druge linije, navodi se u saopštenju Gazproma.

Prema ugovoru, Allseas na morskom dnu treba da postavi više od 900 kilometara cevi. Za izvođenje tih radova kompanija planira da upotrebi najveći brod na svetu Pioneering Spirit, koji je opremljen sa šest postrojenja za zavarivanje i presvlačenje, navodi se u izveštaju.

Allseas će početi sa polaganjem prve linije gasovoda u drugoj polovini 2017. godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1618425/Gazprom-i-Allseas-Group-potpisali-ugovor-za-prvu-liniju-morskog-dela-Turskog-toka

Mekdonalds seli poresko sedište u Britaniju iz Luksemburga

IZVOR: tanjug

Američki lanac brze hrane Mekdonalds saopštio je danas da će svoje poresko sedište za najveći deo poslovanja koje se odvija van SAD, preseliti u Britaniju iz ...

Opširnije...

NJUJORK - Američki lanac brze hrane Mekdonalds saopštio je danas da će svoje poresko sedište za najveći deo poslovanja koje se odvija van SAD, preseliti u Britaniju iz Luksemburga, nakon što je Evropska komisija otvorila istragu povodom poreskih povlastica koje je ta kompanija dobila od Luksemburga.

Kako izveštava agencija "Blumberg", Mekdonalds će osnovati novu holding kompaniju sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja je u junu odlučila da napusti Evropsku uniju.

Nova kompanija biće zadužena za prikupljanje franšiznih naknada van SAD i ostvareni profit će biti oporezovan u skladu sa britanskim korporativnim porezima, saopsteno je iz te kompanije.

EU je otvorila istragu povodom poreskih aranžmana Mekdonaldsa i Luksemburga, nakon što je otkriveno da je ta kompanija pregovorala o još nižim poreskim stopama sa tom zemljom.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289792

Kukuruz skinuo sa trona cigarete

IZVOR: politika

Sve do oktobra cigarete su bile naš najznačajniji izvozni proizvod iz sektora agrara.

Opširnije...

Izvozni proizvod broj jedan u sektoru agrara ponovo je kukuruz. On je sa trona smenio cigarete koje su se sve do kraja septembra držale na toj poziciji, što su analitičari smatrali velikim iznenađenjem, ali i porazom za domaće proizvođače doskora vodećih proizvoda za plasman na druga tržišta.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvih deset meseci ove godine kukuruz je izvezen za 245,6 miliona dolara, a cigarete za 242 miliona dolara. Kukuruz je inače i peti izvozni proizvod u konkurenciji celokupne domaće privrede. Ispred njega su samo dve vrste automobila, provodnici za avione, vozila i brodove i pneumatici. Razlog zastoja izvoza kuruza, u jednom kraćem periodu, bile su niske berzanske cene ali i nizak vodostaj Dunava jer se najveći deo isporuka prevozi rečnim putem.

Zanimljivo je da su se cigarete kao glavni izvozni proizvod kotirale sve do oktobra i za šest miliona dolara su bile ispred kukuruza koji je dostizao 214 miliona. Sledeće na listi bile su maline sa 190 miliona dolara, rafinisani šećer (81 milion), sveže jabuke (78 miliona dolara)...

Agrarni analitičar Vojislav Stanković ističe da se prvi put dogodilo da su cigarete Srbiji glavni izvozni proizvod. To je, kaže, rezultat privatizacije duvanske industrije koja je sada u rukama stranih kompanija koje proizvode cigarete poznatih brendova afirmisanih na svetskom tržištu.

– Sa druge strane, površine pod duvanom se smanjuju, proizvodi se krupnolisni duvan koji ima veće prinose. Pre privatizacije bili su zastupljeni sitnolisni, orijentalni tipovi duvana, posebno na jugu Srbije, čiji je kvalitet bolji ali ta proizvodnja je gotovo zamrla. Ogromne količine duvana se i uvoze – kaže Stanković, dodajući da izvoz cigareta nije zasnovan isključivo na domaćem duvanu. Plasman duvana i duvanskih proizvoda na druga tržišta, u prvih devet meseci, ukupno je povećan za 50 odsto i bio je 276,6 miliona dolara, ali je za četvrtinu rastao i uvoz sirovine za proizvodnju kao i cigareta dostigavši oko 120 miliona dolara.

Zato ne čudi da se, u ovom periodu, na četvrtom mestu među vodećim srpskim izvoznicima našao i „Filip Moris” ispred NIS-a, „Petrohemije” i „MK grupe” sa izvozom od 167,8 miliona evra. Udeo ove kompanije u ukupnom izvozu duvana i duvanskih proizvoda je najveći posebno kada je reč o cigaretama.

U Srbiji je registrovano dvadesetak izvoznika duvana i duvanskih proizvoda. Pojedinačno najveći proizvođač, obrađivač i izvoznik duvana je „Japan tobako internešenel” gde kažu da im je izvoz u odnosu na prethodnu godinu na približno istom nivou. Država je, ističu, dosta učinila u prethodnom periodu na polju borbe protiv nelegalne trgovine i ako se tako nastavi biće smisla ulagati u ovaj sektor.

– Srbija izvozi kvalitetan duvan po kriterijumu čistoće, ali i cenovno konkurentan proizvod u poređenju sa duvanima sličnog kvaliteta. Proizvodnja bi mogla da bude uvećana daljim unapređenjem agrotehničkih mera, povećanjem površina pod navodnjavanjem, povećanjem kapaciteta sušenja kako bi se dodatno unapredio kvalitet i smanjili troškovi proizvodnje – kažu u ovoj kompaniji.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/369578/Kukuruz-skinuo-sa-trona-cigarete

Francuska centarlna banka snizila prognizu rasta

IZVOR: tanjug

Francuska centralna banka srezala je danas svoje prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje za 2016. i 2017. godinu, navodeći kao razlog pogoršanje stanja globalne ekonomije i britansku ...

Opširnije...

PARIZ - Francuska centralna banka srezala je danas svoje prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje za 2016. i 2017. godinu, navodeći kao razlog pogoršanje stanja globalne ekonomije i britansku odluku da napusti Evropsku uniju.

Banka Franciske je revidirala naniže prognozu privrednog rasta za 2016. i 2017. godinu na 1,3 odsto, sa prethodno predviđenih 1,4 posto za ovu godinu i 1,5 procenata za iduću, prenosi agencija Frans pres.

Takođe je smanjila prognozu privrednog rasta za 2018. godinu na 1,4 odsto u odnosu na ranije projektovanih 1,6 procenata.

"Naniže revidirana prognoza rasta BDP-a za 2017. i 2018. godinu... uglavnom se duguje pogoršanju situacije u međunarodnom okruženju. Na projekciju su posebno uticali nepovoljniji izgledi inostrane tražnje...pre svega kao rezultat efekata Bregzita na britancku ekonomiju i posledičnog širenja tih efekata na privrede u evrozoni".

Francuska nacionalna agencija za statistiku Insee je u oktobru takođe srezala prognozu godišnjeg rasta za 2016. godinu na 1,3 odsto sa 1,6 procenata.

Evropska komisija predviđa rast od BDP-a Francuske od 1,3 posto u 2016. godini i 1,4 odsto dogodine, a OECD se "kladi" na rast od 1,2 i 1,3 procenta, respektivno, navodi Frans pres.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289871

Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

IZVOR: nbs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 4,0 odsto.

Opširnije...

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 4,0 odsto.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se od početka naredne godine kretati u granicama cilja (3,0% ± 1,5 procentnih poena). Inflacija će se u granicama cilja naći zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, rastu domaće tražnje, kao i postepenom oporavku svetske cene nafte i inflacije u međunarodnom okruženju, pre svega u zoni evra, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner. S druge strane, relativno niski troškovi u proizvodnji hrane još neko vreme će delovati dezinflatorno.

Na oprezno vođenje monetarne politike upućuje i dalje prisutna neizvesnost na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu. Kada je reč o međunarodnom finansijskom tržištu, neizvesnost se odnosi na dinamiku normalizacije monetarne politike FED-a i trajanje programa kvantitativnih olakšica Evropske centralne banke, kao i njihov uticaj na globalne tokove kapitala. Ipak, Izvršni odbor je istakao da uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i smanjenje spoljne neravnoteže doprinose boljim makroekonomskim izgledima naše privrede i povećavaju njenu otpornost na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2017.

Rumunija rekorder po rastu BDP-a u Evropskoj uniji

IZVOR: tanjug

Rumunija je sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu ove godine od 4,6 odsto međugodišnje šampion među članicama Evropske unije, a prati je Bugarska sa stopom rasta od 3,4 procenta, ...

Opširnije...

BRISEL - Rumunija je sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu ove godine od 4,6 odsto međugodišnje šampion među članicama Evropske unije, a prati je Bugarska sa stopom rasta od 3,4 procenta, prema najnovijim podacima evropske statističke službe Evrostat.

Treće i četvrto mesto dele Španija i Slovačka koje su u trećem tromesečju zabeležile privredni rast od po 3,2 odsto na godišnjem nivou, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici Evrostata.

Slovenija je peta sa privrednom ekspanzijom od 3,0 odsto međugodišnje, ispred Švedske i Kipra koje su registrovale rast BDP-a od po 2,8 procenata, dok je na osmoj poziciji Hrvatska sa rastom od 2,7 odsto na godišnjem nivou.

Listu prvih 10 zemalja članica EU po rastu BDP-a zaključuju Holandija, čija je privreda porasla za 2,4 odsto na godišnjem nivou, i Velika Britanija sa 2,3 procenta.

BDP evrozone je u trećem tromesečju zabeležio rast od 0,3 procenta u odnosu na prethodni kvartal, dok je na godišnjem nivou uvećan za 1,7 odsto.

Istovremeno, privreda 28-člane EU je u posmatranom kvartalu porasla za 0,4 procenta na kvartalnom nivou, a na godišnjem za 1,9 odsto, objavljeno je na veb sajtu Evrostata.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289433

Tri evropske banke kažnjene jer su kao KARTEL nameštale EURIBOR

IZVOR: blic

Evropska komisija kaznila je banke "Kredi agrikol", "HSBC" i "DŽej Pi Morgan Čejs" sa 485 miliona evra zbog učešća u kartelu koji je nameštao kamatnu stopu euribor.

Opširnije...

Evropska komisija kaznila je banke "Kredi agrikol", "HSBC" i "DŽej Pi Morgan Čejs" sa 485 miliona evra zbog učešća u kartelu koji je nameštao kamatnu stopu euribor.

U kartelu je od septembra 2005. do maja 2008. godine učestvovalo sedam banaka.

Euribor je osnovna kamatna stopa koja odražava cenu bankarskih kredita.

"Kredi agrikol" će platiti 114,7 miliona evra, "HSBC" 33,6 miliona, a "Džej Pi Morgan čejs" 337,2 miliona evra.

"Dojče banka", "RBS" i "Sosijete ženeral" priznali su krivicu u decembru 2013. godine, a "Barklis" je izbegao kažnjavanje jer je prijavio slučaj Evropskoj komisiji.

Američki i evropski regulatori do sada su izrekli velike kazne za više od deset banaka zbog manipulisanja liborom i euriborom. Tužilaštva su podigla optužnice protiv više od deset osoba povezanih sa ovim aktivnostima.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/tri-evropske-banke-kaznjene-jer-su-kao-kartel-namestale-euribor/cv054yz

Prodaja kuhinja donela Ikei rekordan godišnji neto profit

IZVOR: tanjug

Švedski proizvođač nameštaja, Ikea, ostvario je rekordnu godišnju neto dobit u fiskalnoj 2015/16. godini, zahvajujući snažnoj prodaji kuhinjske opreme i trpezarija.

Opširnije...

STOKHOLM - Švedski proizvođač nameštaja, Ikea, ostvario je rekordnu godišnju neto dobit u fiskalnoj 2015/16. godini, zahvajujući snažnoj prodaji kuhinjske opreme i trpezarija.

Grupa je saopštila danas da je zabeležila profit od 4,2 milijarde evra, što je za 20 odsto više nego prethodne godine, uprkos tome što je platila veći porez u toj finansijskoj godinu završenoj u avgustu, prenosi agencija AFP.

Prema saopštenju kompanije, Ikea grupa je platila 1,2 milijarde evra poreza na dobit ostvarenu širom sveta, po poreskoj stopi od 21,6 odsto u odnosu na 18,9 posto prethodne godine, što je posledica zalaganja "zelenih poslanika" u Evropskom parlamentu za "strategiju agresivnog poreskog planiranja".

Ikea grupa u Holandiji, koja kontroliše najveći deo prodavnica ovog brenda u svetu, još je u septembru izvestila da je njen promet skočio za 7,1 odsto, na 34,2 milijarde evra. U lokalnim valutama, rast je bio 7,9 procenata.

U periodu od 10 godina, prodaja Ikee se gotovo udvostručila, a broj prodavnica je porastao za nešto više od 50 odsto. U međuvremenu, Ikea je razvila i onlajn prodaju, koja sada u ukupnoj prodaji učestvuje sa četiri odsto.

Gotovo 400 prodajnih objekata Ikee u 48 zemalja posetilo je 915 miliona kupaca u periodu od septembra 2015. do avgusta 2016. godine, naveli su iz kompanije.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289475

Softbank ulaže 50 mlrd USD u SAD - Japanska kompanija zapošljava i 50.000 radnika

IZVOR: ekapija

Akcije japanskog telekomunikacionog giganta SoftBank uzletele su danas nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio da će ta kompanija ...

Opširnije...

Akcije japanskog telekomunikacionog giganta SoftBank uzletele su danas nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio da će ta kompanija uložiti 50 mlrd USD i zaposliti 50.000 radnika u SAD.

Akcije SoftBanke, kojima se trguje na Tokijskoj berzi, skočile su po otvaranju berze za više od 5%, samo nekoliko sati pošto je Tramp nakon sastanka sa generalnim direktorom SoftBank Masajošijem Sonom, najavio investicije japanske kompanije u američku ekonomiju.

- Ovo je Masa iz SoftBank iz Japana i upravo je pristao da investira 50 mlrd USD u SAD - rekao je Tramp.

Son, koji je osnivač i izvršni direktor japanske multinacionalne telekomunikacione i internet korporacije SoftBank, poseduje kontrolni paket akcija američke telekomunikacione kompanije Sprint.

Američki mediji navode da nisu poznati finansijski detalji niti kada će ovo obećanje biti ostvareno. Reuters prenosi da će novac doći iz 100 mlrd USD vrednog investicionog fonda koji je Son uspostavio sa fondom iz Saudijske Arabije i drugim potencijalnim partnerima.

Agencija navodi da Sonov SoftBank poseduje akcije i u kineskom gigantu internet trgovine Alibabi i drugim firmama.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1616258/Softbank-ula%C5%BEe-50-mlrd-USD-u-SAD-Japanska-kompanija-zapo%C5%A1ljava-i-50-000-radnika

Britanci u šoku: Kolaps industrijske proizvodnje u oktobru

IZVOR: tanjug

Britanska industrijska proizvodnja je zabeležila neočekivani sunovrat u oktobru, zbog naglog pada aktivnosti u sektoru vađenja nafte i gasa, pokazali su danas ...

Opširnije...

LONDON - Britanska industrijska proizvodnja je zabeležila neočekivani sunovrat u oktobru, zbog naglog pada aktivnosti u sektoru vađenja nafte i gasa, pokazali su danas objavljeni zvanični podaci.

Proizvodnja je potonula za 1,3 odsto u oktobru u odnosu na septembar, saopštila je Državna kancelarija za statistiku (ONS), prenosi agencija Frans pres.

Ovaj pokazatelj je neprijatno iznenadio tržišne aktere koji su očekivali blagi rast.

Britanska industrijska proizvodnja je na godišnjem nivou smanjena za 1,1 posto.

Na pad je uticalo zatvaranje naftnog polja "Bazard" u Severnom moru, jednog od britanskih najvećih, na kom je obustavljena proizvodnja zbog remonta, naveo je ONS.

Prerađivačka industrija, koja isključuje rudarstvo i vađenje kamena, snabdevanje strujom, gasom i vodom, skliznula je naniže za 0,9 odsto u oktobru na mesečnom nivou, čemu je "kumovao" pad proizvodnje farmaceutskih proizvoda.

ONS je dodao da je na godišnjem nivou, prerađivačka industrija opala za 0,4 posto.

"U oktobru je zabeležen oštar pad britanske proizvodnje nafte, u najvećoj meri zbog potpunog zatvaranja velikog naftnog polja Bazard", navela je Keti Dejvis, viši statističar u ONS-u.

"Mala smanjenja proizvodnje u nizu sektora takođe su doprineli ukupnom padu", dodala je ona.

Čvrstina britanske ekonomije poslednjih nekoliko meseci iznenadila je neke prognostičare, koji su predviđali pad privrede u svetlu referendumske odluke za izlazak iz Evropske unije, napominje francuska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289504

Izvoz Zastave oružje u 2016. oko 50 miliona

IZVOR: danas

Uprkos teškoćama vezanim za rad Zastava oružje iz godine u godinu beleži sve bolje rezultate.

Opširnije...

Uprkos teškoćama vezanim za rad Zastava oružje iz godine u godinu beleži sve bolje rezultate.

Tome u prilog govore i podaci da će kragujevačka fabrika 2016. završiti sa prihodom od oko 50 miliona dolara, koliko vredi ovogodišnji izvoz pešadijskog naoružanja i lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu u više od 40 zemalja širom sveta, te da je već obezbedila posao i plasman za celu 2017, kao i za prvih pet meseci 2018. godine.

Ukoliko dobije posao na aktuelnom tenderu za kupovinu automatskih pušaka u Indiji, Zastava oružje će imati obezbeđen plasman do oktobra 2018. godine. Zastavini oružari očekuju da će do kraja prvog kvartala naredne godine da okončaju i petogodišnji transfer tehnologije za proizvodnju osam tipova cevi za automatsko streljačko naoružanja (u šest kalibara), u vrednosti od oko 30 miliona dolara.

U kragujevačkoj fabrici tvrde da je obim proizvodnje od početka godine do kraja oktobra za deset odsto veći od ostvarenog u istom periodu lane, dok su finansijski efekti ovogodišnjeg poslovanja za 20 posto bolji nego prošlogodišnji, kad je Zastava oružje ostvarila dobit iz poslovanja od 293 miliona dinara. Dobit iz poslovanja za deset meseci iznosi 225 miliona dinara, ali će gotovo izvesno, biti anuliran kamatama na dug preduzeća, pošto Vlada i dalje odugovlači sa konverzijom dugova fabrika odbrambene industrije Srbije u državni ulog u kapitalu tih firmi.

Boljem poslovanju domaće namenske industrije, a time i Zastave oružja, kao njene vodeće fabrike, trebalo bi da doprinese i usvajanje novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme koji je trenutno na javnoj raspravi, i kojim su, pored ostalog, predviđene i inostrane investicije u domaće vojne fabrike (do 49 odsto vlasništva u tim preduzećima).

Direktor zastave oružja Milojko Brzaković za naš list kaže da je ta fabrika tokom 2016. u osavremenjavanje proizvodnje uložila 3,5 miliona evra, od čega je dva miliona kredit Srpske banke, dok je milion i po evra obezbeđeno iz tekućeg poslovanja preduzeća. Oružari planiraju da do kraja godine u nabavku nove opreme investiraju još milion evra.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=333954&title=Izvoz+Zastave+oru%C5%BEje+u+2016.+oko+50+miliona

 

Nobelovac: Trampova politika će ugroziti javne finansije

IZVOR: tanjug

Plan novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da poveća potrošnju na infrastrukturu i da smanji poreze ugroziće javne finansije, upozorio je danas ...

Opširnije...

STOKHOLM - Plan novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da poveća potrošnju na infrastrukturu i da smanji poreze ugroziće javne finansije, upozorio je danas ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Oliver Hart.

Budući da je najveći deo infrastrukture u SAD u lošem stanju, povećana potrošnja bi, kako ocenjuje, mogla biti dobra stvar, iako detalji Trampovih planova "nisu toliko impresivni".

"Kada usledi i smanjenje poreza, to će prouzrokovati različite vrste budžetskih problema u budućnosti", rekao je Hart na konferenciji za novinare u Stokholmu, kojoj je prisustvovao i drugi ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Bengt Holmstrom, prenosi agencija Rojters.

Hart je, takođe, kritikovao ideju odbacivanja trgovinskih ugovora, navodeći i da je planirano smanjenje poreza za bogate suprotno njegovim uverenjima.

"Ja bih se založio za povećanje poreskog tereta za bogate", izjavio je Hart.

NJih dvojica bi u subotu, na svečanoj ceremoniji u Stokholmu, trebalo da prime Nobelovu nagradu, navodi britanska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289517

Luksembrug sklopio još 172 tajna sporazuma s korporacijama u godini posle skandala LUKSLIKS

IZVOR: blic

U godini nakon izbijanja skandala Luksliks, koji je prvi ukazao na rasprostranjenost poreskih aranžmana vlada i ...

Opširnije...

U godini nakon izbijanja skandala Luksliks, koji je prvi ukazao na rasprostranjenost poreskih aranžmana vlada i multinacionalnih korporacija, Luksemburg je sklopio još 172 takva tajna sporazuma, pokazuje izveštaj objavljen 7. decembra.

Broj takvih dogovora između kompanija i vlada širom Evrope povećan je od novembra 2014, kada je Luksliks potresao Evropsku komisiju, gotovo za 50 odsto. Istovremeno se u Luksemburgu sudi dvojici uzbunjivača i jednom od novinara koji su objavili koliko je raširena praksa poreskih aranžmana kompanija i vlada i izmeštanja profita. Oni su optuženi za odavanje informacija i preti im kazna zatvora do deset godina.

Najviše aranžmana o poreskim povlasticama u 2015. godini sklopile su Belgija i Luksemburg, pokazao je izveštaj Evropske mreže za dug i razvoj (Eurodad). Takvim sporazumima multinacionalne kompanije iskorišćavaju razlike u poreskim stopama, najčešće legalno, kako bi smanjile poresko opterećenje, piše portal EurActiv.

Nevladina organizacija Eurodad, koalicija organizacija civilnog durštva koje se zalažu za veću poresku transparentnost, analizirala je za izveštaj podatke Evropske komisije za 18 zemalja.

Skandal koji je potresao EU

Afera Luksliks izbila je kada su objavljene informacije o poreskim praksama velikih multinacionalki registrovanih u Luksemburgu.

Luksliks je za rezultat imao donošenje međunarodnih i EU mera sa ciljem da se multinacionalne kompanije nateraju da pošteno plaćaju porez a ne da iznose profite u jurisdikcije sa mnogo povoljnijim poreskim tretmanom.

Luksemburg je u 2015. sklopio 172 poreska sporazuma sa kompanijama pa ih je na kraju te godine imao ukupno 547.

Predsednik Komisije Žan-Klod Junker bio je premijer Luksemburga u vreme kada je napravljeno više od 300 poreskih sporazuma.

Istovremeno je u Belgiji u godini posle Luksliksa broj takvih aranžmana porastao za gotovo 250 odsto.

U EU je broj poreskih sporazuma osetno povećan, sa 547 u 2013. na 971 u 2014. i čak 1.444 na kraju 2015. To predstavlja povećanje od 160% za samo dve godine, kao i rast od gotovo 50% između 2014. i 2015.

Luksemburg tvrdi da predvodi po transparentnosti

Kako se navodi, nije svaki poreski aranžman u izveštaju problematičan. Međutim, nemoguće je oceniti ih jer se sklapaju u tajnosti.

"Ne možemo da potvrdimo te navode (iz izveštaja). Upravo suprotno, želim da naglasim da je Luksemburg imao vodeću ulogu u nastojanjima da se poveća transparentnost poreskih propisa u Evropi", rekao je za EurActiv.com ministar finansija Luksemburga.

Kada je Luksemburg poslednji put preuzeo rotirajuće predsedavanje EU, u drugoj polovini 2015, u Savetu ministara je posredovao u postizanju sporazuma o automatskoj razmeni informacija o poreskim propisima između nadležnih državnih vlasti.

Taj sporazum, koji stupa na snagu u drugoj polovini 2017, omogućiće vladama EU uvid u poreske aranžmane sa kompanijama drugih vlada.

Junker je u septembru braneći svoju ulogu u tajnim poreskim aranžmanima sa kompanijama, koji su prema njegovim rečima rasprostranjeni ali i legalni, kazao evroposlanicima: "Nazovite to EUliks, ne Luksliks".

Koordinatorka za poreze u Eurodadu i jedan od autora izveštaja Tove Marija Riding (Maria Ryding) kaže da u Evropi danas ima više od 1.000 poreskih sporazuma sa multinacionalkama.

"Iznenađuje i zabrinjava što je, kako vidimo, broj tajnih poreskih sporazuma u Evropi skočio, kao da skandal Luksliks nikada nije izbio. Još više čudi što je jedna od zemalja u kojima se beleži dramatičan rast takvih sporazuma Luksemburg", rekla je Riding.

Državna pomoć?

Uz izveštavanje po zemljama o profitima kompanija i porezima na bazi međunarodnih smernica OECD, Komisija je pokrenula i niz istraga državne pomoći.

Te istrage treba da pokažu da li se povoljni poreski aranžmani sa kompanijama sklapaju u suprotnosti sa pravilima Evropske unije o konkurenciji.

U avgustu je Komisija od Epla tražila da plati 13 milijardi evra neplaćenih poreza u Irskoj. Komisija je optužila Irsku da je 2014. prekršila međunarodna poreska pravila dozvoljavajući Eplu da zakine poreske obveznike za više desetina milijardi dolara u zamenu za očuvanje radnih mesta.

Odluci o Eplu, na koju je uložena žalba, prethodile su dve slične ali manje istrage državne pomoći o Fijatu u Luksemburgu i Starbaksu u Holandiji.

"Iz primera poput Epla i Luksliksa znamo da ti tajni sporazumi mogu da se koriste za veliko izbegavanje poreza od strane multinacionalnih korporacija", kazala je Riding i istakla: "Kao što vidimo iz suđenja u slučaju Luksliks, svima koji govore u javnosti o tim aranžmanima prete suđenja i zatvor".

Politička podrška

U izveštaju su obrađene i političke pozicije vlada EU oko povećanja transparentnosti. I, mada podrška unapređenju transparentnosti raste, još postoje veliki izazovi.

Prvi put je, kako se ističe, grupa zemalja koja je za veću transparentnost oko pravih vlasnika biznisa veća nego grupa koja je protiv. Međutim, i dalje je više vlada koje su protiv nego onih koje su za mere koje će pokazati šta od poreza plaćaju multinacionalke u zemlji.

Eurodad takođe upozorava da evropske vlade potpisuju kontroverzne poreske sporazume sa zemljama u razvoju i takvi sporazumi, kako se navodi, podrivaju poreske prihode u tim zemljama. Zemlje koje su obuhvaćene izveštajem imaju 752 takva sporazuma. Prema procenama briselske nevladine organizacije, takvi sporazumi smanjuju poreske stope u zemljama u razvoju za 3,8%, piše portal EurActiv.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/luksembrug-sklopio-jos-172-tajna-sporazuma-s-korporacijama-u-godini-posle-skandala/3w06x13

Blumberg: Rojal Dač Šel se vraća u Iran

IZVOR: tanjug

Anglo-holandski naftni gigant Rojal Dač Šel (Royal Dutć Shell) potpisao je sa Iranom sporazum za procenu rezervi na tri najveća polja nafte i gasa u toj zemlji, pošto treći najveći proizvođač u OPEK-u nastoji ...

Opširnije...

HAG - Anglo-holandski naftni gigant Rojal Dač Šel (Royal Dutć Shell) potpisao je sa Iranom sporazum za procenu rezervi na tri najveća polja nafte i gasa u toj zemlji, pošto treći najveći proizvođač u OPEK-u nastoji da poveća proizvodnju uz pomoć međunarodnih kompanija.

Šel je danas potpisao memorandum o razumevanju za procenu naftnih polja Azadegan i Jadavaran, blizu granice sa Irakom, i rezervi gasa na polju Kiš u Persijskom zalivu, rekao je u Teheranu Golam-Reza Manućeri, zamenik direktora Državne iranske naftne kompanije (NIOC), prenosi agencija "Blumberg".

"Iran se nada da će Šel investirati u polja Azadegan i Jadavaran da podstakne brže obnavljanje proizvodnje", rekao je Manućeri.

Potpredsednik Šela za Iran, Hans Nijkamp, izjavio je na svečanosti potpisivanja da se raduje nastavku saradnje sa Iranom i da se "nada plodnoj saradnju sa NIOC-om na tim poljima".

Međunarodne naftne kompanije su ponovo uspostavile kontakte sa Iranom posle ukidanja sankcija prema toj zemlji u januaru ove godine. Međutim, još nije potpisan nijedan konačni ugovor za razvoj naftnih polja.

"Blumberg" podseća da je francuski Total potpisao prošlog meseca sa Teheranom neobavezujući sporazum vredan 4,8 milijardi dolara za razvoj polja prirodnog gasa.

Iran planira da podigne proizvodnju sirove nafte na 4,28 miliona barela dnevno do 2020. godine, sa sadašnjih 3,67 miliona barela, prema najavama Ministarstva nafte i podacima koje je prikupio "Blumberg".

Prioritet je dat razvoju onih polja koja deli sa susedima u pograničnim oblastima, gde iranska proizvodnja generalno zaostaje za onom kod komšija zbog nedostatka stranih investitora, navodi njujorška agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289549

Kinezi ulaze u vlasništvo Vaba banke iz Hrvatske

IZVOR: ekapija

Varaždinska Vaba banka zatražila je od Hrvatske narodne banke (HNB) prethodnu saglasnost za sticanje vlasničkog udela kineskih investitora u toj banci.

Opširnije...

Varaždinska Vaba banka zatražila je od Hrvatske narodne banke (HNB) prethodnu saglasnost za sticanje vlasničkog udela kineskih investitora u toj banci. Reč je o kineskim kompanijama CEFC Hainan International Holding i CEFC Shanghai International Group.

Iz Vabe su saopštili da se radi o indirektnom sticanju kvalifikovanog udela, tako što kineski investitori ulaze u vlasništvo češke J&T Finance grupe, čija je banka većinski akcionar hrvatske Vabe sa učešćem od 82,55%.

Češka J&T banka je u Vaba banku ušla sredinom 2014. godine dokapitalizacijom u iznosu od 75 miliona kuna (9,9 mil EUR), čime je stekla 58,33% vlasništva, a kasnije je dodatnim dokapitalizacijama povećala vlasnički udeo na 82,55%.

Prema privremenim nerevidiranim podacima koje je nedavno objavila HNB, Vaba banka je jedna od sedam banaka u Hrvatskoj koje su za prvih devet meseci ove godine iskazale bruto gubitak iz poslovanja u iznosu većem od 64 miliona kuna (8,5 mil EUR).

Reč je o banci koja sa imovinom vrednom 1,7 milijardi kuna (225,5 mil EUR), što je udeo od 0,43% u ukupnoj imovini hrvatskih banaka, zauzima 18. mesto među 27 banaka koje trenutno posluju u Hrvatskoj.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1616155/Kinezi-ulaze-u-vlasni%C5%A1tvo-Vaba-banke-iz-Hrvatske

http://www.seebiz.eu/vaba-banka-zatrazila-od-hnb-a-suglasnost-za-indirektni-ulazak-kineskog-ulagaca/ar-147044/

Tope se devizne rezerve Kine, najniže za šest godina

IZVOR: tanjug

Devizne rezerve Kine pale su u novembru na najniži nivo u gotovo šest godina, jer su domaće vlasti nastojale da ograniče odliv kapitala i da podignu vrednost juana u svetlu jačanja dolara, prenosi agencija Rojters.

Opširnije...

PEKING - Devizne rezerve Kine pale su u novembru na najniži nivo u gotovo šest godina, jer su domaće vlasti nastojale da ograniče odliv kapitala i da podignu vrednost juana u svetlu jačanja dolara, prenosi agencija Rojters.

Devizne rezerve Kine su prošlog meseca pale za 69,06 milijardi dolara, na 3.052 milijarde dolara, što je najniži nivo od marta 2011. godine i peti mesec uzastopnog pada, pokazali su danas objavljeni podaci kineske centralne banke.

Ekonomisti Rojtersa su predviđali da će devizne rezerve pasti za 30 milijardi dolara, na 3.091 milijardu dolara u novembru, posle pada od 45,7 milijardi dolara iz oktobra.

Kako navodi britanska agencija, centralna banke Kine je prodala velike količine američkih dolara kako bi podržala vrednost domaće valute, koja je prošlog meseca "skliznula" na najniži nivo za osam i po godina.

Pad deviznih rezervi je posledica troprocentnog jačanja dolara prema korpi vodećih svetskih valuta u novembru, tvrdi kineski regulator za devizno tržište.

Samo u prošlom mesecu, kineski juan je oslabio za 1,6 odsto, što je najgori mesec za kinesku valutu od avgusta 2015. godine kada je zvanični Peking šokirao tržišta odlukom o devalvaciji valute za 2,0 odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289408

Oporavak evropskih akcija, ali američke u padu

IZVOR: tanjug

Akcije na evropskim berzama su danas porasle, jer je splasnula zabrinutost investitora zbog ishoda referenduma u Italiji, saopštili su trgovci.

Opširnije...

LONDON/NJUJORK - Akcije na evropskim berzama su danas porasle, jer je splasnula zabrinutost investitora zbog ishoda referenduma u Italiji, saopštili su trgovci.

U popodnevnim časovima, londonski indeks akcija FTSE 100 je ojačao za 0,1 odsto, na 6.752,59 poena, frankfurtski DAX 30 za 0,3 odsto, na 10.714,63 poena, a pariski KAK 40 za 0,6 odsto, na 4.602,90 poena, prenosi agencija Frans pres.

Skoku vrednosti akcija na evropskim berzama je, takođe, doprinela potvrda da je ekonomija evrozone porasla za 0,3 odsto u trećem tromesečju.

Na valutnim berzama, evro ja oslabio na 1,0741 dolar sa jučerašnjih 1,0764 dolara, dolar je skočio na 113,87 jena sa 113,85 jena, a funta na 1,2753 dolara sa 1,2729 dolara.

U SAD, akcije naftnih kompanija su se po otvaranju berze povukle zbog nižih cena nafte. Naime, akcija Ekson mobajla je pala za 0,6 odsto, a Ševrona za 0,8 odsto.

Oko 40 minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons je pao za 0,1 odsto, na 19.191,45 poena, širi S&P je "skliznuo" za 0,1 odsto, na 2.203,45 poena, dok je tehnološki Nasdak ojačao za 0,1 odsto, na 5.315,62 poena.

U Aziji, tokijski indeks Nikei je skočio za 0,5 odsto, honkonški za 0,8 odsto, dok je šangajski pao za 0,2 odsto, navodi AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289324

SMANJENJE DUGA TIGRA AD PIROT PREMA MERAMA IZ UPPR-A

IZVOR: tigar

Tigar a.d. Pirot je dana 02.12.2016 izvršio upis akcija po osnovu V emisije akcija.

Opširnije...

Tigar a.d. Pirot je dana 02.12.2016 izvršio upis akcija po osnovu V emisije akcija.

Jedna od mera koja je predviđena pravnosnažno usvojenim UPPR Tigra a.d. Pirot bila konverzija potraživanja u kapital, Vlada RS je donela Zaključak dana 13.09.2016. kojim se preporučuje poveriocima sa državnim učešćem u kapitalu da konvertuju svoja potraživanja u kapital Društva.

U V emisiji akcija konverziju su sproveli: Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Grad Pirot i Jubmes banka a.d. Beograd.

Nakon sprovođenja konverzije po osnovu V emisije akcija radi povećanja osnovnog kapitala, kapital Društva je uvećan za 377.551.504,00 dinara i sada iznosi 1.020.255.544,00 dinara.

Tigar a.d. Pirot je na osnovu ove konverzije umanjio svoj dug u iznosu od 377.551.504,00 dinara.

Konverzija potraživanja u kapital Društva je jedan od načina da Društvo smanji prevelike obaveze iz ranijih perioda, a sve u cilju oporavka firme i nastavak nesmetanog poslovanja.

 

http://www.tigar.com/tigar.php?str=20&lg=sr

EU: Majkrosoft može da kupi LinkedIn, ali da ispuni obećanje

IZVOR: tanjug

Zvaničnici Evopske unije su dali danas "zeleno svetlo" američkom Majkrosoftu da kupi poslovnu društvenu mrežu LinkedIn, ali pod uslovom da Majkrosoft ispuni dato obećanje i omogući pravednu konkurenciju.

Opširnije...

BRISEL - Zvaničnici Evopske unije su dali danas "zeleno svetlo" američkom Majkrosoftu da kupi poslovnu društvenu mrežu LinkedIn, ali pod uslovom da Majkrosoft ispuni dato obećanje i omogući pravednu konkurenciju.

"Današnja odluka će omogućiti Evropljanima da nastave da uživaju u slobodi izbora profesionalnih društvenih mreža", izjavila je evopska komesarka za zaštitu konkurencije Margret Vestager, a prenosi agencija Frans pres.

Kako bi dobio odobrenje evropskih regulatornih organa za preuzimanje LinkedIn-a za sumu od 26 milijardi dolara, Majkrosoft je obećao da će proizvođačima kompjutera dozvoliti da ne instaliraju LinkedIn na njegov operativni sistem "Vindouz".

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289325

MRAČNE PROGNOZE “Evru dajem NAJVIŠE pet godina”

IZVOR: blic

Britanski finansijski stručnjak Džim Melon, za koga eksperti kažu da je “engleski odgovor na Vorena Bafeta”, predvideo je Bregzit, a sada upozorava na posledice koje će referendum u Italiji imati po Evropu.

Opširnije...

Britanski finansijski stručnjak Džim Melon, za koga eksperti kažu da je “engleski odgovor na Vorena Bafeta”, predvideo je Bregzit, a sada upozorava na posledice koje će referendum u Italiji imati po Evropu. Nik Đambruno iz američke investicione kompanije “Kejsi riserč” takođe predviđa mračnu budućnost.

Kao što se i očekivalo, italijanski premijer Mateo Renci ubedljivo je poražen na referendumu o ustavu i najavio je ostavku. Džim Melon, šef britanske investicione kompanije “Bernbre grup”, uveren je da će se pobednički pohod populista i pokret protiv establišmenta nastaviti, a evro propasti u roku od nekoliko godina.

On ukazuje na to da će problemi u Evropi “biti sve očigledniji”.

- Evro je izuzetno nestručan mehanizam. Dajem evru od jedne do pet godina života”, izjavio je, dodavši da će evro “u nekom trenutku tokom sledeće godine pasti znatno ispod pariteta sa dolarom”.

Melon je na vreme predvideo skok kamata na svetskom tržištu obveznica pa ih je zato prodavao. “Prodao sam mnogo državnih obveznica ove godine, praktično svih zemalja, a prvenstveno italijanskih.” Zbog strahovanja da bi Renci mogao da bude poražen na referendumu i da će sledeće godine nova vlada težiti izlasku Italije iz evrozone, kamate za italijanske obveznice proteklih meseci naglo su skočile. Tek kad je objavljeno da će Evropska centralna banka u slučaju turbulencija kupiti znatno više italijanskih obveznica kamate su značajno pale.

Pri tom je italijanski državni dug obarao rekord za rekordom - poslednji put je iznosio 2,25 biliona evra, ili 135,5 odsto godišnjeg ekonomskog kapaciteta, što je drugi najgori rezultat u evrozoni.

Osim prezaduženosti, investitore zabrinjavaju i ogromni nefunkcionalni krediti italijanskih banaka, koji iznose oko 360 milijardi evra, oko 18 odsto ukupnog kreditnog volumena.

Melona brine što su mnogi investitori u očajničkoj potrazi za prihodima proteklih godina sve više ulagali u dugoročne pozajmice. Kada dođe do promene u visini kamate, pad kursa je najveći kod dugoročnih vrednosnih papira. “Svako ko učestvuje na ovom suludom tržištu obveznica mora da zna da je izložen ogromnom riziku kamatne stope”, kaže on.

Nik Đambruno, analitičar “Kejsi riserča”, predviđa mračnu budućnost italijanskim bankama. “Italijanski bankarski sistem je ogromna kula od karata”, napisao je on. “Italijanski bankarski sistem je bankrot. Vrednost akcija većine italijanskih banaka pala je za više od 50 odsto”, kaže on. Nefunkcionalni krediti čine 18 odsto kreditnog volumena. “Nasuprot tome, u Francuskoj ova kvota iznosi pet odsto, a u SAD dva odsto.”

Đambruno takođe upozorava da je Italija treća ekonomija u evrozoni. “Ako Italija izađe iz evrozone, to će imati isti psihološki efekat kao kada u pozorištu neko vikne ‘vatra!’. Druge zemlje - pre svih Francuska - brzo će potrčati prema izlazu i vratiti se svojim bivšim valutama”, smatra Đambruno. Osim toga, sledeće godine se održavaju izbori u nekoliko zemalja, gde bi populisti takođe mogli da pobede. U martu 2017. će biti izbori u Holandiji, u aprilu predsednički izbori u Francuskoj. “Evro je ekonomski lepak koji drži Evropu na okupu. Bez njega će ekonomske veze oslabiti i ceo evropski projekat će biti uzdrman”, ocenjuje ovaj stručnjak.

Sa ekonomskim kapacitetom od 14,6 biliona evra Evropska unija je 2015. bila druga ekonomija na svetu, od toga 10,4 biliona evra otpada na zemlje koje koriste evro. “Ako EU kolabira, to će izazvati nezapamćeni slom na tržištu akcija. Referendum u Italiji je zbog toga toliko bitan zato što je reč o oborenoj domino pločici”, kaže Đambruno.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/mracne-prognoze-evru-dajem-najvise-pet-godina/k0e5lj4

Dogovor OPEK-a popunjava budžet Kremlja sa 15 mlrd dolara

IZVOR: tanjug

Budući da je budžet Rusije projektovan na prosečnoj ceni nafte od 40 dolara za barel, skok cena tog energenta na 55 dolara posle dogovora OPEK-a da smanji proizvodnju, ...

Opširnije...

MOSKVA - Budući da je budžet Rusije projektovan na prosečnoj ceni nafte od 40 dolara za barel, skok cena tog energenta na 55 dolara posle dogovora OPEK-a da smanji proizvodnju, mogao bi da popuni kasu Kremlja sa dodatnih 1.000 milijardi rubalja (15 milijardi dolara), prema oceni analitičara banke VTB Kepital.

Ukoliko prosečna cena nafte ostane na 55 dolara za barel u narednoj godini, ruski prihodi od tog energenta će skočiti za 1.100 milijardi rubalja, na ukupno 6.100 milijardi rubalja (95 milijardi dolara), poručuju iz te banke, a prenosi Raša tudej.

Cene nafte su, međutim, trenutno u blagom padu nakon što su u ponedeljak premašile 55 dolara za barel, prvi put u 16 meseci.

Severnomorska nafta "brent" za dostavu u januaru pojeftinila je danas za 19 centi, na 54,75 dolara po barelu, dok je američka "laka" nafta WTI za isporuke u januaru pojeftinila za 32 centa, na 51,47 dolara za barel, izvestila je agencija Rojters.

Investitori poručuju i da jenjava optimizam povodom dogovora OPEK-a i Rusije da smanje proizvodnju, budući da su članice OPEK-a u novembru proizvele rekordne količine od 34,19 miliona barela, prema istraživanju Rojtersa.

Istovremeno, Rusija je proteklog meseca proizvela 11,21 milion barela nafte dnevno, sto je najveći nivo za gotovo 30 godina.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289303

Građani će plaćati struju za RTB Bor i dugove za Srbijagas

IZVOR: danas

Dok se u Skupštini Srbije lome koplja između vlasti i opozicije oko budžeta za 2017. godinu, izvesno je da će prihodi biti veći, a deficit budžeta manji.

Opširnije...

U 2017. godini subvencije za investitore dostići će 12,3 milijarde dinara; Među dobitnicima su Fijat, Er Srbija i još 31 firma, ali pojedinačni iznosi ostaju tajna * Poreski obveznici će umesto Srbijagasa izmiriti dug NIS-u od čak 61,5 miliona evra.

Dok se u Skupštini Srbije lome koplja između vlasti i opozicije oko budžeta za 2017. godinu, izvesno je da će prihodi biti veći, a deficit budžeta manji.

Ovo je dobra vest kako za državu tako i za privredu, međutim ono što nije dobro je novina u ovogodišnjem budžetu, a to je pojavljivanje RTB Bor među direktnim korisnicima subvencija i to u iznosu od dve milijarde dinara.

Do sada je Bor gomilao gubitke, indirektno ga je država održavala u životu, ove godine UPPR-om čak oprostila stare dugove od 900 miliona evra, ali sada je i direktno prikačen na budžetsku infuziju i to posredstvom Fonda za razvoj. Osim RTB-u i drugim preduzećima u privatizaciji je namenjeno još 500 miliona dinara, mada državu očekuju veliki izazovi u rešavanju problema Petrohemije sa svojih 620 miliona evra duga ili Azotare koja pravi ogromne gubitke. Kako nezvanično saznajemo, ova sredstva za RTB su namenjena za plaćanje potrošene struje.

Nagazne mine

Naredne godine biće povećane i subvencije za još jednog tradicionalnog gubitaša PEU Resavica. Povrh standardnih 4,5 milijardi dinara koliko se svake godine izdvaja za ovo preduzeće u 2017. godini država će dati još 600 miliona dinara, ali za prvu fazu zatvaranja dva rudnika.

Dobra vest je što se za Železnicu smanjuju davanja iz državne kase i to za 1,6 milijardi dinara. Ove godine za jedino državno preduzeće u kom se vidi da se sprovodi reorganizacija izdvojeno je 17,5 milijardi, a 2017. godine će ta suma biti smanjena na 15,9 milijardi dinara.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta upozorava da su preduzeća u restrukturiranju i neka javna preduzeća nagazne mine.

- Ostaje da se vidi kako će se rešavati ta preduzeća, posebno hemijski kompleks i RTB Bor. Ako nastave da prave gubitke i u narednoj, oni će se pokrivati iz budžeta sledeće godine i onda ta sredstva neće moći da se plasiraju poljoprivredi ili ulože u zdravstvo ili iskoriste za smanjenje poreza i poboljšanje poslovne klime - upozorava Đogović, dodajući da se sledeće godine mora podvući crta i videti koje firme mogu da posluju, a koje moraju u stečaj.

Subvencije još veće

Kada se radi o subvencijama za privlačenje investicija, tu ne samo da nema smanjenja već država planira da još više sredstava izdvaja u narednim godinama. Za 2017. godinu predviđeno je 12,3 milijarde dinara. Na listi preduzeća koja će dobiti sredstva nalaze se 33 imena, među njima i Fijat i Er Srbija, ali ne i iznosi koje će dobiti svako od njih, što je i jedna od zamerki Fiskalnog saveta da ova davanja nisu transparentno predstavljena. U članu 6 zakona o budžetu navodi se da će u 2018. godini biti izdvojeno 11,8 milijardi, a u 2019. 14,3 milijarde dinara za, mahom strane, investicije.

Garancije su i dalje tu

Kada se govori o pomoći preduzećima, ne treba zaboraviti ni garancije koje država daje na zajmove koje uzimaju javna preduzeća. Tako će država garantovati za kredit od 30 miliona evra koji će EBRD dati Srbijavozu, preduzeću za putnički železnički saobraćaj za rekonstrukciju železničke stanice Zemun. Takođe, država će garantovati i za dva kredita Nemačke razvojne banke (KfW) EPS-u u vrednosti od 125 miliona evra za rekonstrukciju sistema za transport šljake u TENT A, kao i za izgradnju vetroparka u Kostolcu.

Od iste banke i Elektromreže Srbije će uzeti kredit od 15 miliona evra takođe uz garanciju države. ZA PEU Resavica država će garantovati za kredit od 10 miliona evra kod Češke eksportne banke. Srbijagas će se uzajmiti kod poslovnih banaka za 20 miliona evra za izgradnju gasovoda od Aleksandrovca do Tutina (preko Kopaonika).

Ukupno će država u 2017. godini garantovati za 200 miliona evra kredita, od kojih su neki, izvesno je, već postali deo javnog duga, jer na primer Resavica ili Srbijagas teško da mogu da vraćaju svoje dugove. To se najbolje vidi kod Srbijagasa, umesto koga će država platiti naredne godine 61,5 miliona evra za dugove napravljene prema NIS-u.

Pored toga država je garantovala za dugove Srbijagasa koji dospevaju naredne godine u iznosu od 107,7 miliona evra i 42,2 miliona dolara domaćim bankama i još 180 miliona evra stranim bankama. Ukoliko sama firma ne bude mogla da ih otplati, država će morati.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=333859&title=Gra%C4%91ani+%C4%87e+pla%C4%87ati+struju+za+RTB+Bor+i+dugove+za+Srbijagas

Grci odbili da produže mere štednje posle 2018. godine

IZVOR: tanjug

Grčke vlasti danas su odbacile poziv međunarodnih kreditora da zvanična Atina nastavi sa primenom bolnih mera štednje i posle 2018. godine.

Opširnije...

ATINA - Grčke vlasti danas su odbacile poziv međunarodnih kreditora da zvanična Atina nastavi sa primenom bolnih mera štednje i posle 2018. godine.

"Vlada u Atini je odlučna da nastavi pregovore sa članicama evrozone i Međunarodnim monetarnim fondom, ali odbija da prihvati mere koje se tiču perioda posle 2018. godine", izjavio je portparol grčke vlade Dimitris Canakopulos, prenosi agencija Frans pres.

NJegovi komentari dolaze samo dan pošto su kreditori iz evozone odobrili set kratkoročnih mera pomoći Grčkoj, u znak nagrade Atini za uspešno zaključenje poslednje runde budžetskih i ekonomskih reformi u okviru ogromnog programa pomoći - trećem od 2010. godine.

Te mere podrazumevaju produženi rok otplate kredita i prilagođavanje na kamatne stope, prenosi AFP.

Kreditori iz evrozone traže od Grčke, u okviru 86 milijardi evra vrednog paketa pomoći, da sprovede opsežne reforme i proda državnu imovinu, ali pregovarači do sada nisu uspeli da se dogovore o reformama u oblasti radnog zakonodavstva i energetike, odnosno o grčkim fiskalnim ciljevima za 2018. godinu.

Dogovor bi omogućio razgovor o značajnim merama za ublažavanje grčkog duga, koji iznosi oko 180 posto bruto domaćeg proizvoda, najviše u evrozoni.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289308

EBRD emitovala obveznice u dinarima

IZVOR: novosti

Evropska banka za obnovu i razvoj emitovala prvih 250 prvoklasnih obveznica u srpskoj valuti za kreditiranje privrede. Ukupan iznos ove, prve tranše vrednosnih hartija iznosi 2,5 milijardi.

Opširnije...

EVROPSKA banka za obnovu i razvoj je prva finansijska organizacija koja je emitovala vrednosne hartije u dinarima na srpskom tržištu. Pušteno je početnih 250 obveznica denominovanih u domaćoj valuti vrednih 2,5 milijardi dinara, mada je interesovanje bilo za četiri milijarde dinara, koje će biti iskorišćene za odobravanje dinarskih kredita, već u prvom tromesečju sledeće godine. Ove hartije izdate su sa rokom dospeća od tri godine, s varijabilnom kamatom određenom kao tromesečni belibor plus 0,4 odsto godišnje, odnosno oko 3,4 procenta. Obračunavaju se i plaćaju kvartalno.

Svaka od 250 obveznica biće u denominovanom iznosu od 10 miliona dinara, a prodajna cena je 100 odsto iznosa definisane denominacije. Zapisi EBRD biće registrovani u Centralnom registru hartija od vrednosti i uključeni na Prajm listing Beogradske berze nakon registracije. Obveznice u najmanjoj vrednosti od deset miliona dinara moći će da kupuju profesionalni investitori - penzioni fondovi, banke i osiguravajuća društva za koje je to vid prvoklasnog investiranja koje nosi najmanji mogući rizik.

- Tražnja za obveznicama EBRD u dinarima je bila četiri milijarde dinara, što pokazuje da interes za takvim vidom investiranja postoji - istakao je Zoran Petrović, predsednik IO Rajfajzen banke. - S obzirom na to da je belibor nešto preko tri odsto trenutno, reč je o dobrom prinosu za investitore. To je takav vid investiranja kojim dobijaju obveznice koje nose najbolji rejting.

- Očekuje se veliko interesovanje za ove vrednosne hartije, koje pokazuju poverenje EBRD u sve ono što je urađeno u Srbiji, odnosno poverenje koje je zasluženo ostvarenom niskom inflacijom, malim kamatnim stopama i relativno stabilnim deviznim kursom. Reč je o istorijskom trenutku, koji smo čekali od 2010. godine, kada je čitav posao izdavanja obveznice počeo - naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.

VEOMA TRAŽEN

- RAJFAJZEN je pokrovitelj izdavanja obveznica EBRD, a to znači da je preuzela rizik da će ih sve otkupiti ukoliko ne bude interesovanja investitora za njih - rekao je Zoran Petrović, predsednik IO ove banke. - Trenutna likvidnost u domaćoj valuti toliko je značajna i tržište koje je dovoljno široko u Srbiji može sve da apsorbuje što se izdaje u dinarima. Trenutno na jedan dinar ponude kredita u dinarima, tražnja je 1,7 dinara.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:638697-EBRD-emitovala-obveznice-u-dinarima

Katar "dreši kesu" u 2017. zbog Mundijala, ulaže 13 mlrd $

IZVOR: tanjug

Katar će uložiti do 13 milijardi dolara u velike infrastrukturne projekte iduće godine, uprkos padu prihoda od nafte izazvanom niskim cenama tog energenta, izjavio je danas ...

Opširnije...

DOHA - Katar će uložiti do 13 milijardi dolara u velike infrastrukturne projekte iduće godine, uprkos padu prihoda od nafte izazvanom niskim cenama tog energenta, izjavio je danas ministar finansija te zalivske zemlje, Ali-Šarif al-Emadi.

Ministar al-Emadi je predvideo rast bruto domaćeg proizvoda Katara od 3,4 odsto u 2017. godini, što je u skladu sa procenom Međunarodnog monetarnog fonda, i više od projektovanih 3,2 procenta u ovoj godini, prenosi agencija AFP.

"Povećanje ulaganja u mega projekte potvrđuje posvećenost države ostvarenju postavljenih ciljeva", rekao je al-Emadi učesnicima na konferenciji Juromanija (Euromoney) u Dohi.

"Očekuje se da će izdaci za nove projekte u 2017. dostići do 46 milijardi katarskih rijala (13 milijardi dolara, 12 milijardi evra)", naveo je on.

Ministar je dodao da je za organizaciju Mundijala 2022. već potrošeno gotovo 375 milijardi rijalsa (98 milijardi dolara, 95,6 milijardi evra) na veliki broj projekata.

Najveći deo investicija u narednih nekoliko godina biće u sektoru građevinarstva i saobraćaja, pošto se zemlja sprema da bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva.

Generalni direktor Nacionalne banke Katara, Ali Ahmed al-Kuvari, rekao je na istoj konferenciji da će od ukupnih ulaganja u periodu od 2015. i 2018. godine, najveći udeo od 45 odsto biti u građevinarstvu, a u saobraćajnom sektoru će dostići gotovo 30 procenata.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289271

Hrvatski Pevec odustao od preuzimanja slovenačkog lanca trgovina Merkur

IZVOR: ekapija ; seebiz

Pevec je za sada odustao od preuzimanja Merkura, kažu u vođstvu tog hrvatskog trgovca. Nakon što je Pevecu onemogućeno da napravi dubinsko snimanje u ...

Opširnije...

Pevec je za sada odustao od preuzimanja Merkura, kažu u vođstvu tog hrvatskog trgovca. Nakon što je Pevecu onemogućeno da napravi dubinsko snimanje u slovenačkoj kompaniji koju je hteo da preuzme i limitiran obim dokumentacije i informacija, Pevec je privremeno prekinuo učestvovanje u tom procesu.

Merkur u Sloveniji ima 23 trgovačka centra, ali je nakon izbegavanja izglednog stečaja zbog visokih dugova bankama i dobavljačima saniranih otpisom i reprogramom dela obaveza, sada praktično u rukama poverilaca koji su ga godinama kreditirali.

Stečajna upravnica Merkura objavila je početkom septembra oglas za prodaju osnovne trgovačke delatnosti Merkura, s početnom cenom 28,5 mil EUR a do sada je jedini i najozbiljniji interesent bio upravo Pevec.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1615676/Hrvatski-Pevec-odustao-od-preuzimanja-slovena%C4%8Dkog-lanca-trgovina-Merkur

http://www.seebiz.eu/pevec-zasad-odustao-od-preuzimanja-merkura/ar-147030/

Berlin: Odšteta energetskim firmama zbog gašenja nuklearki

IZVOR: tanjug

Nemački sud je danas presudio da snabdevači električnom energijom mogu da traže isplatu odštete zbog odluke zvaničnog Berlina da zatvori sve nuklearne elektrane.

Opširnije...

KARLSRUE - Nemački sud je danas presudio da snabdevači električnom energijom mogu da traže isplatu odštete zbog odluke zvaničnog Berlina da zatvori sve nuklearne elektrane.

Takva odluka nemačkih vlasti je doneta posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, i ona je, prema ocenama suda u gradu Karlsrue, zakonita.

Međutim, iako je odluka o gašenju nuklearnih postrojenja zakonita, sud smatra da kompanije imaju pravo na dobijanje odgovarajuće kompenzacije od vlade.

Sudije nisu precizirale iznos moguće odštete, ali nemački mediji prenose da su kompanije E.ON. i RWE trazile oko 20 milijardi evra kompenzacije.

Posle nuklearne katastrofe u Fukušimi, vlada nemačke kancelarke Angele Merkel je odlučila da odmah zatvori osam najstarijih nuklearnih postrojenja u zemlji, a devet preostalih do 2022. godine.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289256

Odbor direktora NIS-a usvojio Biznis plan kompanije za 2017. godinu

IZVOR: nis

Odbor direktora NIS-a usvojio je Biznis plan kompanije za 2017. godinu. U skladu sa usvojenim dokumentom, prioriteti NIS-a ostaju investicije u ključne razvojne ...

Opširnije...

Odbor direktora je potvrdio investicioni program NIS-a za 2017. godinu u iznosu od 28,6 milijardi dinara, odnosno 6 odsto više u poređenju sa 2016. godinom. U oblasti istraživanja i proizvodnje Biznis plan predviđa povećanje resursne baze i realizaciju programa bušenja i geološko-tehničkih mera na profitabilnim investicionim projektima, uz korišćenje podataka dobijenih regionalnim modelovanjem Panonskog basena. Prioritet u segmentu servisa biće povećanje efikasnosti, korišćenje novih tehnologija, kao i pružanje usluga trećim licima, pre svega povećanje prisustva kompanije na tržištu servisnih usluga Evropske unije.

U oblasti prerade nafte NIS će nastaviti sa realizacijom druge faze modernizacije prerađivačkih kapaciteta i projekata koji su usmereni na povećanje operativne i energetske efikasnosti. U 2017. godini će se nastaviti sa aktivnostima na projektu „Duboka prerada“ usmerenih na proširenje asortimana i maksimizaciju proizvodnje visokoprofitabilnih derivata. Kada je reč o prometu, kompanija planira dalji razvoj premijalnih brendiranih goriva, modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i zemljama regiona Balkana, kao i razvoj dodatnih usluga na maloprodajnim objektima NIS-a.

NIS će i u 2017. godini nastaviti sa diversifikacijom poslovanja, pre svega kada je reč o projektima u oblasti energetike i proizvodnje i prodaje električne energije. Biznis planom su za sledeću godinu predviđene aktivnosti na izgradnji Termoelektrane-toplane u Pančevu kapaciteta 140 MW, kao i aktivnosti na izgradnji vetroparka „Plandište“. Pored toga u fokusu će biti i razvoj projekata u oblasti komprimovanog prirodnog gasa, pre svega izgradnja postrojenja za KPG „Ostrovo“ i dalji razvoj maloprodaje u ovom segmentu.

NIS će takođe ostati posvećen sprovođenju mera za povećanje operativne efikasnosti kao ključnom odgovoru na nepovoljne tržišne trendove. Utvrđeno je da u NIS-u potencijal za povećanje operativne efikasnosti iznosi 9,9 milijardi dinara u periodu 2017-2019. godine.

Vadim Jakovljev, predsednik Odbora direktora NIS-a i prvi zamenik generalnog direktora kompanije «Gasprom njeft» je izjavio :

„Realizacija usvojenog Biznis plana će omogućiti kompaniji NIS da i sledeće godine očuva profitabilnost i da nastavi sa realizacijom ključnih investicionih projekata, koji su od velikog značaja za ekonomiju Srbije i region Balkana u celini. Ponosimo se činjenicom da NIS postiže dobre rezultate, pokazujući otpornost na uticaj nestabilne makrosredine. U 2017. godini NIS će nastaviti sa realizacijom biznis-strategije, čiji je osnovni cilj – postati regionalni energetski lider“.

 

http://www.nis.eu/lat/presscentar/odbor-direktora-nis-usvojio-biznis-plan-kompanije-za-2017-godinu

Sunovrat akcija najstarije banke na svetu

IZVOR: tanjug

Akcije posrnulog italijanskog kreditora i najstarije banke na svetu Monte dei Paski di Sijena su ponovo u padu, usled rastuće zabrinutosti u pogledu njene sposobnosti da ostane solventna.

Opširnije...

MILANO - Akcije posrnulog italijanskog kreditora i najstarije banke na svetu Monte dei Paski di Sijena su ponovo u padu, usled rastuće zabrinutosti u pogledu njene sposobnosti da ostane solventna.

Akcije banke su danas pale za 3,0 odsto, iako je saopštila da je realizovala jedan deo programa restrukturiranja poslovanja, prenosi agencija AP.

Naime, imaoci obveznica banke Monte dei Paski su pristali da 1,02 milijarde evra vredne dužničke hartije zamene za akcije.

Budućnost treće najveće italijanske banke je, kako ocenjuje agencija AP, pod znakom pitanja usled političke krize u zemlji i najave ostavke premijera Matea Rencija posle poraza na referendumu o ustavnim reformama.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289244

„Lasta” i „Avala” na prigradskim linijama

IZVOR: politika

Po Lazarevcu, Mladenovcu, Barajevu, Sopotu, Grockoj i Obrenovcu od prvog januara voziće „Lastini” autobusi.– Grupa koju predvodi „Avala bus prevoz” radiće na „potezu 600” i na teritoriji Surčina.

Opširnije...

Po Lazarevcu, Mladenovcu, Barajevu, Sopotu, Grockoj i Obrenovcu od prvog januara voziće „Lastini” autobusi.– Grupa koju predvodi „Avala bus prevoz” radiće na „potezu 600” i na teritoriji Surčina.

Prigradske i lokalne linije na teritoriji našeg grada u narednih deset godina držaće dve grupe prevoznika –„Lasta” i „Avala bus prevoz”. „Lasta” će voziti po Lazarevcu, Mladenovcu, Barajevu, Sopotu, Grockoj i Obrenovcu, a grupa koju predvodi „Avala bus prevoz” na „potezu 600” i na teritoriji Surčina. Ovo je rezultat poziva za nedavno raspisano javno-privatno partnerstvo, a privatnici će desetogodišnji posao u saradnji sa gradom započeti već 1. januara. Vrednost kolača koji je pripao grupi koju predvodi „Lasta” nešto je manja od 28,5 milijardi dinara, a deo posla koji je ovim ugovorom dobila grupa okupljena oko „Avale bus prevoza” je nešto više od 11,3 milijardi dinara bez PDV-a.

Koliko god da je posao vredan, i jedna i druga grupa prevoznika moraće od januara da počne da ispunjava brojne uslove od kojih su mnogi na prošlogodišnjem konkursu važili i za privatnike u gradskom prevozu.

Izabrani prevoznici od Nove godine moraće da na stanju imaju 325 autobusa koji u prve tri godine neće smeti da budu stariji od 13 godina. Po isteku ovog perioda, u voznom parku moći će da imaju samo autobuse čija starost ne prelazi 10 godina. Svi ovi autobusi biće opremljeni uređajima za naplatu karata, brojačima putnika na svim vratima, digitalnim kamerama. Video-nadzor pokrivaće i deo u kome je vozač i onaj gde su putnici. U svakom autobusu i minibusu moraće da budu obezbeđeni besplatni internet i klima. Još jedan zahtev koji je u toku ove godine počeo da ispunjava Konzorcijum privatnih prevoznika na gradskim linijama moraće da ispune i kolege na periferiji – i njihova vozila moraće da „pocrvene”. Kao i Konzorcijum, i ovi privatnici neće morati sve ove novine da uvedu čim njihova vozila u januaru izađu na ulice, već u narednih nekoliko meseci. Konkretno, vozila će klimu i internet morati da imaju do 1. maja, a video-nadzor i uređaj za brojanje putnika do 1. januara 2018. godine.

Autobusi koji povezuju ove opštine i centar prestonice narednih godina neće ići identičnom trasom kao do sada, pogotovu zbog toga što bi „Lastina” stanica trebalo da bude preseljena iz Savskog amfiteatra u Blok 42 na Novom Beogradu. Tako će na primer autobusi iz Mladenovca i Sopota i dalje ići autoputem, ali će ubuduće na putu prema novoj stanici produžiti ka izlaznoj rampi kod „Sava centra”.

I vozila javnog prevoza iz Lazarevca koja se kreću Čukaričkom padinom i Radničkom na putu ka novoj stanici ubuduće će posle petlje Radnička ići preko Mosta na Adi. Kako su nadležni objasnili u julu na sednici Skupštine grada, prilikom donošenja odluke o ovom partnerstvu, u Beogradu trenutno ne postoji javno preduzeće čiji kapaciteti mogu da zadovolje prevoz putnika na celoj teritoriji grada, pogotovu što je GSP kao najveći prevoznik sva svoja vozila usmerio na gradski prevoz.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/369425/Lasta-i-Avala-na-prigradskim-linijama

SAD: Samsung ne mora da plati 399 miliona dolara Eplu

IZVOR: tanjug

Vrhovni sud SAD je danas presudio u korist južnokorejskog Samsunga, odbacivši odluku apelacionog suda po kojoj je ta kompanija dužna da američkom Eplu isplati odštetu od gotovo 400 miliona dolara zbog kopiranja ...

Opširnije...

VAŠINGTON - Vrhovni sud SAD je danas presudio u korist južnokorejskog Samsunga, odbacivši odluku apelacionog suda po kojoj je ta kompanija dužna da američkom Eplu isplati odštetu od gotovo 400 miliona dolara zbog kopiranja dizajna Eplovog "ajfona".

U presudi Vrhovnog suda se navodi da je kazna od 399 miliona dolara neodgovarajuća, jer predstavlja celokupan profit Samsunga od prodaje njegovih smartfona, kao i da prekršilac ne bi trebalo da preda celokupnu zaradu od proizvoda koji koristi ukradeni dizajn, ukoliko je reč o ukradenom dizajnu za samo jednu komponentu, a ne za celokupan proizvod.

Time je odluka u ovom slučaju vraćena na niži sud na dalji postupak.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289332

Izvršenje budžeta premašilo očekivanja, suficit 34,3 mili

IZVOR: tanjug

Izvršenje budžeta do oktobra ove godine je znatno premašilo očekivanja iz Zakon o budžetu za 2016. i u prvih 10 meseci je ostvaren suficit od 34,3 milijarde dinara, što je za čak 72,2 milijarde bolji rezultat od ...

Opširnije...

BEOGRAD - Izvršenje budžeta do oktobra ove godine je znatno premašilo očekivanja iz Zakon o budžetu za 2016. i u prvih 10 meseci je ostvaren suficit od 34,3 milijarde dinara, što je za čak 72,2 milijarde bolji rezultat od prošlogodišnjeg u istom periodu, rečeno je danas na prezentaciji novog broja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Direktor za naučno istraživački razvoj Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je rekao u Privrednoj komori Srbije da postoje najave da je sličan rezultat ostvaren i na kraju novembra.

Ukupan deficit koji je planiran za 2016. godinu iznosi 121,8 milijardi, ali je očigledno da će rezultat biti mnogo bolji.

Koordinator istraživačkog projekta MAT Stojan Stamenković je rekao da se procenjuje da će deficit na kraju 2016, na osnovu kretanja u prvih 10 meseci, biti oko 25 milijardi dinara, pri čemu u procenu nije uključena jednokratna pomoć penzionerima, kao ni drugih vanredni rashodi i prihodi.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289207

Unikredit banka rasprodaje aktive

IZVOR: tanjug

Najveća italijanska banka po obimu aktiva, Unikredit, ušla je u ekskluzivne pregovore sa francuskim Amundijem o prodaji svog ogranka za upravljanje imovinom Pionir (Pioneer), u sklopu nastojanja da ojača ...

Opširnije...

RIM - Najveća italijanska banka po obimu aktiva, Unikredit, ušla je u ekskluzivne pregovore sa francuskim Amundijem o prodaji svog ogranka za upravljanje imovinom Pionir (Pioneer), u sklopu nastojanja da ojača kapitalnu bazu, izveštava agencija Rojters.

Unikredit banka, na čelu sa novim generalnim direktorom Žanom Pjerom Mustijerom razmatra prodaju imovine i trebalo bi da 13. decembra predstavi novi strateški plan, koji će, prema tvrdnjama neimenovanih izvora, podrazumevati izdavanje novih akcija u vrednosti do 13 milijardi evra.

Izvori su za Rojters izjavili da francuski Amundi prednjači u nadmetanju ponudama nakon što je ponudio više od 3,5 milijardi evra za Pioneer Investments.

Time je nadmašio konzorcijum predvođen italijanskom poštom Poste Italiane i konkurentsku ponudu kompanije Ameriprise Financial.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289006

Premija osiguranja u trećem kvartalu porasla za 10%

IZVOR: ekapija

Ukupna premija osiguravajućih kompanija u Srbiji u trećem tromesečju 2016. godine iznosila je 66,7 milijardi dinara (541 mil EUR), što je za 10% više nego u istom periodu prošle godine, objavila je ...

Opširnije...

Ukupna premija osiguravajućih kompanija u Srbiji u trećem tromesečju 2016. godine iznosila je 66,7 milijardi dinara (541 mil EUR), što je za 10% više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi u izveštaju NBS za sektor osiguranja za treće tromesečje 2016. godine, bilansna suma društava za osiguranje povećana je na kraju trećeg tromesečja 2016. na 212,5 milijardi dinara i veća je za 16,9% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zabeležen je rast kapitala od 26,4% i on iznosi 44,3 milijarde dinara.

Na tržištu Srbije u trećem kvartalu 2016. poslovala su 23 društva za osiguranje – jedno manje nego u istom periodu prethodne godine, uz smanjenje broja zaposlenih na 10.901, što je 2,4%. U ukupnoj premiji osiguranja dominantno je učešće neživotnih osiguranja i ono iznosi 76,8%, dok je učešće životnih osiguranja 23,2%. Premija neživotnih osiguranja beleži rast od 7,6%, pri čemu su osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, imovinska osiguranja i osiguranje motornih vozila – kasko imali rast.

NBS je navela da je ostvareno povećanje tehničkih rezervi od 14%, koje iznose 145,6 milijardi dinara, kao i investiranje njihovog pretežnog iznosa u državne hartije od vrednosti, kako u životnim, tako i u neživotnim osiguranjima.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1613930/Premija-osiguranja-u-tre%C4%87em-kvartalu-porasla-za-10

Kredi Svis planira da otpusti još 1.300 ljudi?

IZVOR: tanjug

Kredi Svis bankarska grupa priprema novi program štednje troškova, kojim se u pitanje dovodi čak 1.300 radnih mesta u Švajcarskoj, piše list Švajc am Zontag.

Opširnije...

CIRIH - Kredi Svis bankarska grupa priprema novi program štednje troškova, kojim se u pitanje dovodi čak 1.300 radnih mesta u Švajcarskoj, piše list Švajc am Zontag.

Plan će biti objavljen u sredu, kada banka ima svoj dan investitora u Londonu, tvrdi ovaj dnevnik, ne navodeći izvor informacije, prenosi agencija "Blumberg njuz".

Kredi Svisova poslovna jedinica u Švajcarskoj možda će biti smanjena za dodatnih 1.000 do 1.300 radnih mesta, odnosno između osam i 10 odsto zaposlenih u njoj, navodi švajcarski dnevnik.

Iz Kredi Svisa nisu odgovorili na zahtev da daju komentar o tome. Kada je banka objavila reorganizaciju prošle godine, saopštila je da će ugasiti 1.600 radnih mesta u Švajcarskoj.

Generalni direktor Tiđan Tijam je pod pritiskom da poveća rezanje troškova. Banka se povukla od skupog trgovanja dugovima nakon gubitaka na visoko rizičnim ulozima ranije ove godine.

Kriza u poslovanju upravljanja imovinom, koji banka, kako je sama rekla, želi da povećava, dodatno je doprinela poteškoćama u njenom odeljenju za međunarodna tržišta, dodaje "Blumberg".

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289007

"Agroživ" pod novom firmom?

IZVOR: novosti

Može li da se obnovi proizvodnja u Žitištu, i selu vrati ugled živinarske prestonice Srbije. Bankrot neizbežan, ceh plaćaju država i "Srbijagas", ali u opštini kažu da nade za pogon ima.

Opširnije...

KOMPANIJA za preradu živinskog mesa "Agroživ" u decembru će prestati da postoji, ali iz lokalne samouprave stiže ohrabrujuća najava da bi pod nekim drugim imenom proizvodnja ovde vrlo brzo mogla da se obnovi.

Za 16. decembar u zrenjaninskom Privrednom sudu zakazano je prvo poverilačko ročište u postupku stečaja nad "Agroživom". Stečaj je zahtevalo nekoliko bivših radnika jer ne mogu da naplate potraživanja po izvršnim presudama. Ali, i Ministarstvo privrede, koje je pokušalo da u postupku privatizcije pronađe kupca za "Agroživ", ali nije bilo interesovanja.

Prethodno je vlasnik kompanije "Srbijagas" sto odsto akcija "Agroživa" bez naknade ustupio državi. Država je kroz socijalni program uspešno zbrinula 350 radnika, a klanica i drugi objekti "Agroživa" u Žitištu i okolni ostali su prazni. U međuvremenu, neslavno je završio i zakupac pogona "BG Mibras", koji je digao ruke od namere da u Žitištu uspostavi jako privredno društvo za proizvodnju i preradu živinskog mesa.

Stečajni upravnik Dragica Arsić kaže za "Novosti" da sastavlja finansijski izveštaj za prvo poverilačko ročište. Očekuje da će sud već na sledećem ročištu, zakazanom za 22. decembar, prelomiti i proglasiti bankrot. Jer, "Agroživ" nema skoro nikakvu imovinu, a dugovanja se mere milijardama. Takođe, potpuno je izvesno da će mnogi poverioci ostati "kratkih rukava", a najdeblji ceh platiće država, čija javna preduzeća neće imati od koga da naplate dugove za gas, struju...

U stvari, teret poslovnog kraha živinarske kompanije, odranije je poznato, snosi "Srbijagas", koji je 2010. za 11,5 miliona evra kupio "Agroživ" iz stečaja, čiji je prethodni gazda bio Miroslav Živanov iz Pančeva. Uspeo je da obnovi proizvodnju i vrati na posao 1.300 radnika. Problem je bio što je investirao samo u brend. Klanicu, farme, inkubatorske stanice, silose i druge pogone uzimao je u zakup i vrlo brzo našao se u dubiozi.

BLOKADA - POSRNULA kompanija obustavila je rad 2013. godine, a u stečaj je otišla avgusta ove godine. Razlog je neprekidna blokada računa od skoro 900 dana, za iznos veći od 3,8 milijardi dinara.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavljivao je investicije u Žitištu, širenje klanice i dovođenje strateškog partnera. Umesto "upakivanja" preduzeća i uspešne privatizacije, sve je završilo stečajem, a sam Bajatović priznao je da je eksperiment sa "Agroživom" koštao "Srbijagas" više od 30 miliona evra! Štetu je pretrpela i opština Žitište, kojoj je klanica bila nada da će napustiti društvo nerazvijenih.

- Mnogo bi nam značilo da klanica ponovo proradi. Nemamo značajnije industrijske kapacitete, pa bi oživljavanje "Agroživa" vratilo nadu za Žitište. Razgovori su u toku, pomaže Ministarstvo privrede i nadamo se dobrim vestima - kaže Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište, a ohrabrujuće je da je klanici upravo priključena struja i da zainetersovani za obnavljanje proizvodnje sve češće svraćaju u Žitište.

OSAM GODINA BEZ PRESUDE

U VIŠEM sudu u Zrenjaninu od 2008. traje suđenje Miroslavu Živanovu (65) iz Pančeva, bivšem vlasniku "Agroživa", i dvadesetorici njegovih saradnika, zbog zloupotrebe teške više od 1,5 milijardi dinara. Još nije završeno izvođenje dokaza, a odbrana tvrdi da je proces iskonstruisan i da je do kraha "Agroživa" 2008. došlo zbog političkih obračuna.

 

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:638536-Agroziv-pod-novom-firmom

Prolazi šok zbog Rencijeve ostavke, evropske berze u usponu

IZVOR: tanjug

Akcije na evropskim berzama i evro su se u kasnijim popodnevnim časovima oporavili od jutarnjih gubitaka koje je prouzrokovala najavljena ostavka italijanskog premijera ...

Opširnije...

LONDON/NJUJORK - Akcije na evropskim berzama i evro su se u kasnijim popodnevnim časovima oporavili od jutarnjih gubitaka koje je prouzrokovala najavljena ostavka italijanskog premijera Matea Rencija posle poraza na referendumu o ustavnim reformama.

Londonski indeks akcija FTSE 100 je ojačao za 0,1 odsto, na 6.739,67 poena, frankfurtski DAX 30 za 1,3 odsto, na 10.648,45 poena, a pariski KAK 40 za 0,6 odsto, na 4.555,78 poena, prenosi agencija Frans pres.

Na valutnim berzama, evro je porastao na 1,0718 dolara sa 1,0669 dolara od petka, dolar na 114,26 jena sa 113,53 jena, dok je funta stagnirala na 1,2727 dolara.

U SAD, akcije su na početku trgovanja porasle, pa je tako šest minuta od otvaranja berze, industrijski indeks Dau DŽons skočio za 0,4 odsto na 19.246,39 poena, širi S&P 500 za 0,4 odsto na 2.200,66 poena, a tehnološki Nasdak u istom procentu na 5.276,02 poena.

"Italijanski referendum je najvažnija priča koja će danas dominirati tržištima", izjavio je analitičar kompanije GKFX, DŽejms Hjuz.

Italijanski premijer Mateo Renci je, kako navodi AFP, ispunio obećanje o povlačenju sa te funkcije ukoliko Italijani na referendumu odbace ustavne reforme čiji je cilj bio jačanje centralne vlasti i radikalna promena parlamenta kroz ograničenje moći Senata.

U Aziji, tokijski indeks Nikei je pao za 0,8 odsto, šangajski za 1,2 odsto, a honkoški za 0,3 odsto, navodi AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289111

Proizvodnja modela Land Rover Discovery od 2018. godine i u Slovačkoj

IZVOR: ekapija

Nova Land Rover Discovery linija će se zbog velike popularnosti ubuduće proizvoditi u dve evropske fabrike - u Velikoj Britaniji (Solihal) i Slovačkoj (Nitra), saopštila je ...

Opširnije...

Nova Land Rover Discovery linija će se zbog velike popularnosti ubuduće proizvoditi u dve evropske fabrike - u Velikoj Britaniji (Solihal) i Slovačkoj (Nitra), saopštila je kompanija British Motors Srbija.

Ovaj strateški potez nastao je kao rezultat povećane tražnje i broja porudžbina za modele vozila iz najnovije Land Rover linije.

Nova fabrika u Slovačkoj, koja će biti otvorena 2018. godine, pružiće podršku postojećoj proizvodnji u Solihalu koja radi punim kapacitetom u tri smene, sa 24-časovnom proizvodnjom, kako bi se zadovoljila globalna potražnja za linijama Range Rover, Range Rover Sport i nedavno lansiranom Jaguar F-PACE. Ovi modeli omogućili su kompaniji Jaguar Land Rover da u oktobru zabeleži impresivan rezultat povećanja prodaje od čak 23% u odnosu na isti period prošle godine.

Uprkos novom strateškom pravcu razvoja koji uključuje proizvodnju u više fabrika i država, Velika Britanija će ipak ostati kamen temeljac poslovanja kompanije Jaguar Land Rover.

U prethodnih pet godina, kompanija je angažovala više od 20.000 radnika, pa tako sada ima skoro 40.000 zaposlenih. U kreiranje i razvoj novih proizvoda uloženo je više od 12 milijardi funti.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1613932/Proizvodnja-modela-Land-Rover-Discovery-od-2018-godine-i-u-Slova%C4%8Dkoj

Pljušte otkazi u turskim hotelima - izneverili turisti

IZVOR: tanjug

Hoteli u Turskoj su srezali broj zaposlenih za 40 odsto, pojedini zatvaraju svoja vrata preko zime, a ostali se bore da otplate kredite posle izazovne godine u kojoj je stopa popunjenosti njihovih kapaciteta ...

Opširnije...

ANKARA - Hoteli u Turskoj su srezali broj zaposlenih za 40 odsto, pojedini zatvaraju svoja vrata preko zime, a ostali se bore da otplate kredite posle izazovne godine u kojoj je stopa popunjenosti njihovih kapaciteta pala na najniži nivo u Evropi, pokazali su danas objavljeni rezulati jednog istraživanja.

U prvih deset meseci ove godine, prosečna stopa popunjenosti hotela u Turskoj je pala na 50,4 odsto, prema podacima Hotelske asocijacije Turske (TUROB), prenosi agencija Rojters.

U istom periodu, prihodi po raspoloživoj sobi su pali za 42 odsto, što je najveći pad u Evropi.

Broj stranih turista u Turskoj je, prema zvaničnim podacima, pao za četvrtinu u oktobru, što je, međutim, najmanji pad u sedam meseci, zbog većeg priliva ruskih turista nakon obnavljanja odnosa Moskve i Ankare.

Sektor turizma u Turskoj, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu ranije iznosio 30 milijardi dolara godišnje, teško je pogođen serijom bombaških napada izvedenih u ovoj godini, među kojima je i napad na aerodromu u Istanbulu i neuspeli pokušaj vojnog puča iz jula, prenosi britanska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289116

"Tramp efekat" podstakao inflatorna očekivanja investitora

IZVOR: danas

Pitanje koje postavljaju mnogi investitori odnosi se na to da li će pobeda Donalda Trampa izazvati velike poremećaje na finansijskim tržištima.

Opširnije...

Pitanje koje postavljaju mnogi investitori odnosi se na to da li će pobeda Donalda Trampa izazvati velike poremećaje na finansijskim tržištima.

Odgovor je, bar do sada, bio negativan, ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koje će mere preduzeti novoizabrani predsednik kada bude stupio na dužnost. Izvesno je, međutim, da će, ukoliko želi da ispuni svoj ambiciozan, Kejnezijanski, program obnove, koji podrazumeva "upumpavanje" 500 milijardi dolara u infrastrukturu, morati da poveća javni dug kako bi ga finansirao. U ovim okolnostima, Tramp će zasigurno morati da prekrši svoje obećanje o povećanju carinskih tarifa prema Kini, jer bi ta država, inače, glavni vlasnik američkih obveznica (poseduje 1.157 milijardi obveznica), mogla da odluči da smanji kupovinu. Visok nivo javnog duga čini SAD veoma zavisnim od dobre volje stranih investitora, stoga primena dodatnih protekcionističkih mera nije moguća - procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.

Prema oceni ovog analitičara izvesniji je scenario koji podrazumeva povećanje carinskih tarifa za određene proizvode. Time bi se, s jedne strane, zadovoljila platforma na kojoj je Tramp zasnivao izbornu kampanju, a s druge izbegao bi se trgovinski rat sa Azijom. Ponovni pregovori o trgovinskim sporazumima, kao što je NAFTA, mogu takođe da budu opcija, ali bi Sjedinjene Države rizikovale da otvore Pandorinu kutiju, s obzirom na to da slične trgovinske zahteve imaju i Meksiko i Kanada.

Kao što je i bilo očekivano Trampov uticaj na finansijska tržišta brzo se "istopio". Analitičari Sakso banke, kao zanimljivost ističu da su Italija i Španija podložnije populizmu od bilo koje druge zapadnoevropske zemlje i kao argument za tu konstataciju navode da je neposredno posle Trampove pobede, prinos od desetogodišnjih italijanskih obveznica porastao za 35 baznih poena, dok je prinos od španskih obveznica skočio za 27 poena, pre nego što je kasnije neznatno opao. To bi, smatraju stručnjaci ove banke, trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje za obe zemlje jer politički rizik ostaje veoma visok - zbog referenduma u Italiji, predsedničkih izbora u Austriji, koji će se održati 4. decembra i opštih izbora u Holandiji (u martu 2017. godine).

- Kada jer reč o finansijskim uslovima u Sjedinjenim Državama oni se nisu fundamentalno promenili posle 9. novembra. Indeks nacionalnih finansijskih uslova (NFCI) i Indeks prilagođenih nacionalnih finansijskih uslova (ANFCI), koji se obično smatraju pouzdanijim, su i dalje ispod nivoa iz decembra 2015. godine kada je Fed podigao kamatne stope za 25 baznih poena. Pravi "Tramp efekat" ogleda se u tome što je podstakao inflatorna očekivanja investitora. Glavni tržišni akteri su uvereni da će ekspanzionistička fiskalna politika Donalda Trampa, trgovinski protekcionizam i radna imigraciona ograničenja pogurati inflaciju na gore. Stopa inflacije u SAD značajno je porasla i već je dostigla 1,97 odsto, posmatrano na trogodišnjem nivou. Trend rasta beleži i petogodišnja inflacija koja je sa 2,14 odsto, koliko je iznosila početkom novembra, skočila na 2,46 odsto - objašnjava Dembik.

Uz konstataciju da će efekat Trampove izborane kampanje na inflaciju verovatno opasti, Dembik upozorava na to da su inflatorna očekivanja najviše povezana sa rastom cena robe na globalnom nivou, koje su u oktobru 2016. bile više za 0,58 odsto nego u istom periodu lane, kao i sa sporim izlaskom Kine iz deflacije (indeks proizvođačkih cena veći za 1,2 odsto u oktobru u odnosu na prethodnu godinu).

Trampova pobeda neće doneti ni velike promene u američkoj monetarnoj politici. Utoliko pre što Fed ima prostora da do februara 2018. godine, što se poklapa sa krajem mandata DŽenet Jelen (šansa da se desi njena smena pre isteka roka jednaka je nuli), nastavi u pravcu povećanja kamatne stope. U analizi Sakso banke ukazuje se na to da američki predsednik, ukoliko želi da zameni nekog od članova američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), može da se pozove samo na dve pravne klauzule. Prva je pozivanje na "ozbiljni prekršaj", ali ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da je DŽenet Jelen počinila takav prestup. Drugi mehanizam koji Tramp može da primeni jeste da zadrži DŽenet Jelen na mestu predsedavajuće Borda guvernera, sužavajući njen manevarski prostor. Da bi to uradio, morao bi da se promeni statut centralne banke, što zahteva prostu većinu u Kongresu i odobrenje predsednika. Ipak, malo je verovatno da će takva odluka da dobije podršku Republikanske stranke.

- Najnoviji pokazatelji potvrđuju da je ekonomija SAD zdrava, ali da nailazi kraj poslovnog ciklusa. Nasuprot rastu maloprodaje, najvišem u poslednje dve godine, prodaja u robnim kućama opada. Činjenica je i da se indeks Empire State Manufacturing snažno opravlja ali su podaci o zaposlenosti sve negativniji i optimizam splašnjava. Sve ukazuje na to da će se za vreme Trampovog mandata Sjedinjene Države suočiti sa novom recesijom. S druge strane, Kejnezijanski ekonomski program novoizabranog predsednika mogao bi da pomogne u stimulisanju ekonomije kada to bude najpotrebnije, naročito ako Fed nema dovoljno prostora da smanji kamatne stope - zaključuje Dembik.

U monetarnoj politici ništa novo - Na proces normalizacije američke monetarne politike najverovatnije neće uticati političke promene u Vašingtonu. Rast kamatnih stopa u decembru, od maksimalnih 25 baznih poena, mogao bi da bude promašaj, s obzirom na to da ga je tržište već uračunalo u cenu, posebno kad je reč o dolarskom indeksu, koji je od novembra porastao za četiri odsto. Svi podaci, uključujući Tejlorovo pravilo, ali i očekivanja investitora, ukazuju na to da će Fed podići kamatne stope. Tejlorovo pravilo, inače veoma značajan alat za Fed još od ranih devedesetih godina, sugeriše da će prosečna ponderisana kamatna stopa biti malo iznad dva odsto pri kraju mandata (februar 2018. godine) DŽenet Jelen - procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=333812&title=%26quot%3bTramp+efekat%26quot%3b+podstakao+inflatorna+o%C4%8Dekivanja+investitora

 

Ministri evrozone odbacili plan EK o povećanju potrošnje

IZVOR: tanjug

Ministri finansija evrozone, predvođeni Nemačkom i Holandijom, odbacili su danas predlog Evropske komisije po kome bi bogatije države trebalo da troše više na podsticanje rasta evropske ekonomije.

Opširnije...

BRISEL - Ministri finansija evrozone, predvođeni Nemačkom i Holandijom, odbacili su danas predlog Evropske komisije po kome bi bogatije države trebalo da troše više na podsticanje rasta evropske ekonomije.

Predsednik evrogrupe i holandski ministar finansija Jerun Dajselblum je izjavio da su nacionalne vlade odbile da prihvate preporuku Komisije po kojoj bi države trošile 0,5 odsto godišnjeg BDP-a na podsticanje privrednog rasta, prenosi agencija Frans pres.

"Verujemo da se jedan broj zemalja kreće ka povoljnijoj fiskalnoj poziciji što otvara mogućnosti za utvrđivanje prioriteta ulaganja", izjavio je Dajselblum posle rasprave ministara o tom predlogu u Briselu.

"Međutim, utvrđivanje tačne cifre ili postavljanje toga za cilj je nešto što evrogrupa nije dogovorila", kazao je Dajselblum na konferenciji za novinare.

Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi, koji je i najavio predlog Komisije o povećanju potrošsnje, priznao je poraz, poručivši da ova tema više nije na dnevnom redu.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289125#top

Apex Technology i PAG Asia Capital preuzeli Lexmark International - Akcionarima 40,5 USD po akciji

IZVOR: ekapija

Konzorcijum investitora, na čelu sa Apex Technology Co. Ltd. i PAG Asia Capital, uspešno je završio preuzimanje Lexmark ...

Opširnije...

Konzorcijum investitora, na čelu sa Apex Technology Co. Ltd. i PAG Asia Capital, uspešno je završio preuzimanje Lexmark International, Inc, objavio je Lexmark.

Prema uslovima ugovora o spajanju, najavljenog u aprilu 2016. godine, akcionari Lexmarka dobiće 40,5 USD po akciji u gotovini. Legend Capital Management Co. Ltd. takođe je član ovog konzorcijuma.

Prethodno su pribavljene sve neophodne dozvole, uključujući dozvolu od akcionara Lexmarka i dozvole od regulatornih tela iz SAD, uključujući Komisiju za strane investicije, i iz Kine i drugih stranih pravosudnih sistema. Takođe su obezbeđeni i ostali uobičajeni uslovi za kompletiranje transkacije.

Konzorcijum će zadržati sedište Lexmarka u Leksingtonu, u američkoj državi Kentaki.

Dejvid Rider, bivši potpredsednik i glavni finansijski direktor Lexmarka, imenovan je za novog predsednika i izvršnog direktora kompanije, nasledivši na toj poziciji Pola Ruka.

Grupa Lexmark's Enterprise Software biće odvojena od Lexmarka i pripojena Kofax-u. Konzorcijum i Lexmark će pokrenuti proces prodaje poslovanja, uz fokus na porast poslovanja u domenu štampanja i skeniranja, naročito u Kini i regionu Azije i Pacifika.

Na Njujorškoj berzi više se ne trguje običnim akcijama Lexmark-a (NYSE: LXK).

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1611022/Apex-Technology-i-PAG-Asia-Capital-preuzeli-Lexmark-International-Akcionarima-40-5-USD-po-akciji

Ministri evrozone potvrdili paket kratkoročnih mera pomoći

IZVOR: tanjug

Ministri finansija evrozone potvrdili su danas set kratkoročnih mera pomoći Grčkoj, uključujući produženi rok otplate kredita i prilagođavanje na kamatne stope, prenosi ...

Opširnije...

BRISEL - Ministri finansija evrozone potvrdili su danas set kratkoročnih mera pomoći Grčkoj, uključujući produženi rok otplate kredita i prilagođavanje na kamatne stope, prenosi AFP.

Kako se navodi, ministri su predložili Atini nekoliko malih mera, kao nagradu za sprovođenje poslednje runde reformi u okviru ogromnog programa pomoći - trećem od 2010. godine.

Šef Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) Klaus Regling izjavio je da će te mere početi da se realizuju sledeće nedelje.

Ipak, ministri su odbili da objave drugi službeni izveštaj o finansijskoj pomoći, kako se očekivalo, navodeći da je ostalo još nekoliko otvorenih pitanja o napretku Grčke u sprovođenju reformi.

Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos pozdravio je večeras napredak u pregovorima o finansijskoj pomoći Grčke i ministara finansija evrozone, ali i upozorio kreditore, uključujući i MMF, da ne pritiskaju zvaničnu Atinu sa reformskim merama koje nisu dogovorene, prenosi Rojters.

"Grčka ekonomija je pretrpela ogromnu količinu reformi. Sada je vreme da ubiramo plodove tih reformi. Veoma je važno za obe strane, uključujući i MMF, da ne ugrozi taj napredak unoseći nesigurnost", rekao je Cakalotos.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo da se Grčka uslovljava zahtevima, koji do sada nisu računati, a koji se odnose na trenutnu političku i socijalnu situaciju.

Cakalotos je kazao da je zahvalan na kratkoročnim merama koje bi trebalo da olakšaju plaćanje grčkog duga, ali i da se smanjuje različitost stavova o grčkim budžetskim planiranjima.

Kako je rekao, ostalo je da se reše tri od četiri problema, ali nije precizirao koja.

Ministri finansija evrozone sastali su se danas u Briselu kako bi postigli kompromis u pogledu pitanja grčkih reformi u poslednjem pokušaju da do kraja godine dobiju pomoć MMF-a za grčki spasilački program.

Kreditori iz evrozone traže od Grčke, u okviru 86 milijardi evra vrednog paketa pomoći, da sprovede opsežne reforme i proda državnu imovinu, ali pregovarači do sada nisu uspeli da se dogovore o reformama u oblasti radnog zakonodavstva i energetike, odnosno o grčkim fiskalnim ciljevima za 2018. godinu.

Dogovor bi omogućio razgovor o značajnim merama za ublažavanje grčkog duga, koji iznosi oko 180 posto bruto domaćeg proizvoda, najviše u evrozoni.

Prvi set kratkoročnih mera, koji bi se primenio pre 2018, predstaviće Mehanizam evropske stabilnosti, spasilački fond evrozone, ali je on daleko od dovoljnog da bi grčki dug učinio održivim, rekli su evropski zvaničnici.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289157

Srbija među top 5 država za ulaganja

IZVOR: novosti

Do kraja ove godine, po podacima NBS, Priliv direktnih stranih investicija premašiće 1,8 milijardi evra.

Opširnije...

SRBIJA je i dalje privlačno mesto za ulaganje, tako da se i u ovoj godini, prema procenama Narodne banke Srbije, očekuje priliv stranih direktnih investicija od oko 1,8 milijardi evra, kao i prošle godine. To je 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, po čemu je Srbija bila i ostala jedan od lidera u regionu. U prvih devet meseci ove godine neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,3 milijarde evra.

Najviše je ulaganja u infrastrukturne projekte i energetiku, prehrambenu i proizvodnju odeće i obuće.

- Veća dobit kompanija u 2015. i 2016. godini rezultat je pre svega njihovog uspešnijeg poslovanja - ističu u NBS. - Iako se to odražava na isplate dividendi, strani investitori pretežno se opredeljuju da ostvarenu dobit zadrže u našoj zemlji i ponovo ulažu u postojeće i nove projekte. Tako je za devet meseci ove godine po osnovu ostvarene dobiti neto isplaćeno 384 miliona evra, dok je reinvestirano 438 miliona evra. Na odluku stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiju, između ostalog, utiče i unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, kao i bolje makroekonomske performanse i izgledi naše ekonomije.

Prema istraživanju koje je sprovela revizorsko-konsultantska kompanija "Ernst i Jang", Srbija je jedna od pet najatraktivnijih država za strane direktne investicije u evropskoj industriji, i druga je po stopi rasta broja novih radnih mesta stvorenih iz takvog ulaganja. Rezultati ovogodišnjeg istraživanja o atraktivnosti Evrope kao odredišta za direktne strane investicije pokazali su da je Srbija u 2015. godini imala rast od 108 odsto u broju stvorenih radnih mesta - sa 5.104 u 2014. godini na 10.631 u 2015. godini. Ovakvi rezultati su postavili Srbiju na drugo mesto na listi top 10 zemalja po kriterijumu stvaranja novih radnih mesta od aktivnosti stranih direktnih investicija.

Ove ocene "Ernst i Janga" deluju veoma ohrabrujuće, jer ne samo što ukazuju na to da raste privlačnost Srbije za strane investitore, nego su ulaganja u industriji u 2015. godini, koja stvara razmenljiva dobra namenjena izvozu, otvorila dvostruko više radnih mesta nego u prethodnoj godini.

DOZNAKEU OVOJ godini očekuje se priliv doznaka iz inostranstva od nešto više od tri milijarde evra, što je na nivou iz 2016. Najviše deviza stiže od naših građana koji rade u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji.

Srbija je od 2001. godine ostvarila relativno visoke godišnje neto prilive stranih direktnih investicija, ali su stranci kod nas svoj kapital uglavnom ulagali u kupovinu društvenih firmi i sektor usluga, za razliku od većine zemalja centralne i istočne Evrope u kojima su više gradili fabrike.

Ekonomisti godinama ukazuju na to da je za stabilan i dugoročan rast srpske ekonomije domaćoj privredi neophodan ustaljen godišnji priliv direktnih stranih investicija od najmanje 1,6 milijardi evra. U poslednjih godinu-dve, u Srbiji se događaju promene nabolje. Jedan od ubedljivih pokazatelja da srpska ekonomija oživljava jeste i podatak NBS da se ukupan iznos stranih dirketnih investicija lane približio iznosu od dve milijarde evra.

Sa neto prilivom stranih direktnih investicija od prosečna 183 evra po stanovniku u periodu od 2001. do 2013. godine, Srbija je bila na 11. mestu od 13 posmatranih zemalja centralnoistočne Evrope. U pretkriznom periodu 2007. i 2008. godine u Srbiji su neto strane direktne investicije u proseku činile šest odsto BDP, tako da je po ovom pokazatelju bila na četvrtom mestu, a u periodu 2009-2011. prosečna vrednost priliva SDI iznosila je 4,5 odsto BDP. Sada smo na nivou od 5,4 odsto BDP sa tendencijom rasta.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:638402-Srbija-medju-top-5-drzava-za-ulaganja

Hrvatsku posetilo 16,6 miliona turista za 11 meseci

IZVOR: tanjug

Hrvatsku je od januara do kraja novembra ove godine posetilo 16,6 miliona turista, što je 10,2 odsto više nego u istom periodu 2015, prema podacima iz sistema eVisitor i eCrew iznetim na sednici Turističkog veća ...

Opširnije...

ZAGREB - Hrvatsku je od januara do kraja novembra ove godine posetilo 16,6 miliona turista, što je 10,2 odsto više nego u istom periodu 2015, prema podacima iz sistema eVisitor i eCrew iznetim na sednici Turističkog veća Hrvatske turističke zajednice (HTZ).

U istom periodu, ostvareno je 90,7 miliona noćenja, odnosno 14 odsto više nego u odgovarajućem lanjskom periodu, izveštava agencija Hina.

Direktor Glavne kancelarije HTZ-a, Ratomir Ivičić, precizirao je na sednici da procenti povećanja obima fizičkog turističkog prometa u navedenih 11 meseci znače da je u Hrvatsku u tom periodu došlo čak 1,5 miliona turista više nego prethodne godine, i da je ostvareno 11,5 miliona noćenja više.

Tome je, prema njegovim rečima, doprineo i veliki porast turističkog prometa zabeležen u novembru ove godine u odnosu na isti mesec lani, od 21 posto, sa 278.000 dolazaka turista, i od čak 33 odsto više noćenja, kojih je bilo 740.000.

"Najviše turista je došlo i ostvarilo noćenja iz Nemačke, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva, Poljske i Austrije", rekao je Ivičić, dodajućio da se slični trendovi očekuju i u decembru.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=289199

FISKALNI SAVET: U budžetu potrebno navesti tačne iznose subvencija za investitore

IZVOR: ekapija

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je na nedostatak transparentnosti u Predlogu budžeta za narednu godinu, u ...

Opširnije...

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je na nedostatak transparentnosti u Predlogu budžeta za narednu godinu, u delu koji se odnosi na subvencije za strane investitore, kao i za garancije.

On je na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije rekao da je u Predlogu državnog budžeta navedeno da postoji lista investitora i ukupan iznos, ali da nije precizirano koje će svote novca dobiti svako pojedinačno.

- Tražili smo iznose subvencija po svakom investitoru pojedinačno - rekao je Petrović i dodao da je nedostatak transparentnosti prisutan i u delu državnih garancija za vraćanje dugova.

Prema njegovim rečima, ne postoji iznos garancija za svaku liniju zaduženja posebno, već za sve njih ukupno.

Petrović je rekao da je u Predlogu budžeta predviđeno smanjenje javnog duga i dodao da je to presudno za ozdravljenje javnih finansija. Uprkos tome, kako je rekao i u 2017. je i dalje visok nivo javnog duga, što predstavlja opasnost da u slučaju spoljnjeg šoka ponovo dođe do krize i povećanja deficita i javnog duga.

- Nivo duga i dalje je veoma visok i u sledeće tri godine mora značajno da se smanjuje - rekao je on i dodao da su potrebne mere sa smanjenje tog duga.

On je ocenio i da je dobro što budžet za sledeću godinu uključuje sve investicije u infrastrukturu.

Prema rečima Petrovića, glavni problem u iznosu deficita je isplaćivanje granacija na dugove javnih i državnih preduzeća od 2010. godine do 2014.

- Tu vidimo rizik za 2018. i 2019. jer ponovo se taj mehanizam aktivira. Ponovo državna preduzeća u restukturiranju ne plaćaju dugove javnim preduzećima - rekao je on.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1613145/FISKALNI-SAVET-U-bud%C5%BEetu-potrebno-navesti-ta%C4%8Dne-iznose-subvencija-za-investitore

Za novog gazdu čiste račune „Petrohemiji“

IZVOR: politika

Pančevačka firma dužna je 620 miliona evra NIS-u, „Lukoilu”, „Srbijagasu” i državi.

Opširnije...

Pančevačka firma dužna je 620 miliona evra NIS-u, „Lukoilu”, „Srbijagasu” i državi.

Privredni sud u Pančevu obustavio je sredinom novembra Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) „Petrohemije” kako bi se očistili računi ove firme čiji dugovi dostižu 620 miliona evra. Najveći poverioci su NIS, „Srbijagas”, „Lukoil” i država.

U Ministarstvu privrede pojašnjavaju da su tim aktom sprovedene mere za rešavanje pitanja „Petrohemije”, pre svega finansijskog restrukturiranja dugovanja preduzeća, a sve radi nalaženja strateškog partnera.

Oni dodaju da su u proteklom periodu uložili napore u intenzivne pregovore sa najvećim poveriocima (komercijalnim i državnim – „Lukoilom”, NIS-om i ostalima) radi otplate i konvertovanja dela dugovanja ovog preduzeća u kapital poverioca.

Udeo NIS-a je 12,72 odsto, a „Srbijagasa” 13,38 odsto. Najveći deoničar je država s nepunih 55 procenata. Kako bi našli novog strateškog partnere za „Petrohemiju”, jer se NIS već dugo opire tome da preuzme ovaj teret, država uveliko pregovora s Rusima da dobije što povoljniju cenu gasa, kako bi budući vlasnik znao da može da računa s tom povlasticom i kako bi mu se isplatila buduća proizvodnja u ovom petrohemijskom kompleksu.

– Važno je naglasiti da je „Petrohemija” krajem novembra isplatila najveći deo obaveza prema komercijalnim poveriocima. Takođe, intenzivno se pregovara sa NIS-om oko kontinuiranog obezbeđivanja osnovnih sirovina, neophodnih za rad „Petrohemije” – objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Postizanjem dogovora sa NIS-om i ostalim velikim komercijalnim poveriocima „Petrohemija” bi se oslobodila svih istorijskih dugova koji bi bili delimično otpisani, a delimično konvertovani u kapital kroz nov UPPR, a sa druge strane bi imala obezbeđene predvidive dugoročne poslovne odnose sa NIS-om.

Nakon toga, država će imati najveći udeo u vlasništvu, ali će udeo imati i najveći poverioci.

Ostvarivanjem prethodnih koraka obezbedio bi se početak druge faze finansijskog restrukturiranja odnosno traženje strateškog partnera za „Petrohemiju”, a za takvo finansijski restrukturirano, konsolidovano preduzeće bilo bi moguće pronaći strateškog partnera.

Imajući u vidu značaj „Petrohemije” kao poslodavca i izvoznika, ali i potencijala koji ima, država nastoji da nađe najbolje rešenje kako bi se našao strateški partner, održala i modernizovala proizvodnja i osiguralo tržište i posao za zaposlene.

Od deset zemalja jugoistočne Evrope sa više od 65 miliona stanovnika, „Petrohemija” praktično jedina raspolaže operativnim kapacitetima za proizvodnju polietilena i sopstvenim sirovinama.

Kod stirena je još izrazitija prednost „Petrohemije”, jer u krugu od 1.000 kilometara nema nijednog postrojenja (najbliža su u Italiji i Češkoj Republici).

Veliki potencijal za plasman proizvoda „Petrohemije” je tržište Turske zbog jake gumarske industrije.

Na inostranom tržištu „Petrohemija” je godinama dobro pozicionirana (u 2015. godini od ukupno prodatih količina polimera izvezeno 77 odsto). Do 2030. godine za evropsko tržište polietilena ne predviđa se izgradnja novih kapaciteta.

Pri tome bi tražnja u centralnoj i istočnoj Evropi rasla brže nego u zapadnoj Evropi, što dodatno otvara već postojeći prostor za izvoz.

„Petrohemija” na kraju septembra 2016. godine ima 1.433 zaposlena, ostvareni prihodi iznose 214 miliona evra, a poslovna dobit 44 miliona evra.

Za celokupnu 2016. godinu, projektovani prihod iznosi 297 miliona evra, a poslovna dobit 59 miliona evra.

U 2015. godini, „Petrohemija” je ostvarila prihode od 237 miliona evra i poslovnu dobit od 21 milion evra.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/369215/Za-novog-gazdu-ciste-racune-Petrohemiji

Evro pao u odnosu na dolar posle anketa o referendumu

IZVOR: tanjug

Evro je pao u odnosu na američki dolar na 1,0550 sa 1,0625 dolara, odmah nakon prvih izlaznih anketa koje su pokazale da su građani Italije na referendumu odbacili ustavne promene premijera Matea ...

Opširnije...

RIM - Evro je pao u odnosu na američki dolar na 1,0550 sa 1,0625 dolara, odmah nakon prvih izlaznih anketa koje su pokazale da su građani Italije na referendumu odbacili ustavne promene premijera Matea Rencija, javlja Rojters.

Rojters ocenjuje da je odbacivanjem ustavnih reformi Rencijeva politička budućnost dovedena u pitanje i da se otvaraju vrata za novu političku nestabilnost u zemlji.

Projekcije pokazuju da bi razlika na glasanju mogla da bude i 20 odsto u korist protivnika reformi, a ako se to potvrdi, to će biti i udarac za Evropsku uniju, koja se bori da prevaziđe više kriza i koja je žarko želela da Renci nastavi sa reformama, konstatuje Rojters.

Dojče vele je ranije naveo da finansijska tržišta pokazuju nervozu uoči referenduma, a da se ako građani zaokruže "ne", strahuje da bi to mogao da bude kraj evrozone.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=288965

 

Kineska banka u Srbiji - korist za privredu i građane

IZVOR: ekapija

Kineska nova godina u Srbiji mogli bi da protekne u znaku dolaska na naše tržište Bank of China pete po veličini banke u svetu. Međutim, to bi mogao da bude i kineski poklon nama jer Narodna banka Srbije ...

Opširnije...

Kineska nova godina u Srbiji mogli bi da protekne u znaku dolaska na naše tržište Bank of China pete po veličini banke u svetu. Međutim, to bi mogao da bude i kineski poklon nama jer je Narodna banka Srbije dala preliminarno odobrenje, a u roku od 60 dana očekuje se i zvanični početak rada. Kineska banka u Srbiji biće sedište za Istočnu i Jugoistočnu Evropu a prvi menadžeri su u Beograd došli iz mađarske filijale još u junu.

Da li bi dolazak kineskog bankarskog džina sto puta težeg od celog domaćeg bankarskog tržišta trebalo da nas raduje ili plaši? Kineska banka je dobar "džin" koji će postupno i na obostrano zadovoljstvo stati na naše tržište. Takva je praksa, bilo da dolaze u Ameriku ili u Evropu.

Guo Ksijao, predsednik asocijacije kineskih privrednika u Srbiji kaže da je dolazak Kineske banke velika prekretnica za dolazak velikih kineskih kompanija i investitora.

- Već u drugoj fazi biće i podrška malim i srednjim preduzećima od kojih mnoga posluju u Srbiji. Očekuje se i poboljšanje finansijske ponude i za građanstvo u Srbiji ali mislim da će u prvoj fazi to biti odličan servis privredi - kaže Guo Ksijao.

Juan je na našim tržištu priznata valuta i neke banke kod nas već obavljaju platni promet i prihvataju štednju u kineskoj valuti. Time se izbegavaju troškovi konverzije i provizije iz juana i dolara u dinar i obrnuto. Osim privrede korist bi moglo da ima i stanovništvo.

- Mislim da bi bilo dobro kada bi banka počeka da radi za građane. Nema teoriske šanse da banka propadne, da se desi treći svetski rat ona neće da propadne - kaže Šen Hong iz Asocijacije kineskih privrednika u Srbiji.

Novi Pupinov most spaja Zemun sa Borčom. Tik iza mosta na levoj obali Dunava uskoro će na nekoliko stotina hektara biti podignuta industrisjka zona Reva u kojoj će najveći broj kompanija koje će poslovati biti iz Kine.

- Svi koji budu podizvođači radova tih velikih kineskih kompanija koje budu ulazili u to imaće velike koristi od toga jer će moći da uživaju blagodeti kreditnih aranžmana koji su povoljni, u sklopu toga što povoljnost uživaju kineske kompanije, a treće sve što je vezano za garancije za velike projekte jedino oni su mogli da obezbede i logično da će kineske kompanije preferirati tu banku - kaže ekonomista Đorđe Đukić.

Kineska banka posluje u 46 zemalja i obrće kapital od 2.700 mlrd USD. Zapošljava 285.000 radnika, a godišnji čist profit je 26 mlrd USD, gotovo kao naš godišnji bruto domaći proizvod.

Dakle, već od februara u našem bankarskom sistemu moći ćemo da kažemo - huaing ili na srpskom "dobrodošli", jer ne dolaze samo po deo tržišnog kolača već ga uvećavaju.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1613065/Kineska-banka-u-Srbiji-korist-za-privredu-i-gra%C4%91ane

Prava istina o istorijski niskom deficitu

IZVOR: politika

I premijer i ja smo govorili o predlozima budžeta koje je vlada uputila parlamentu na usvajanje, a ne o realizaciji, ovim rečima je ministar finansija komentarisao budžetski suficit ostvaren 2005. godine.

Opširnije...

edlogom budžeta za 2017. godinu koji je vlada prosledila parlamentu na usvajanje predviđen je rekordno nizak manjak u kasi, rekao je ministar finansija Dušan Vujović.

Time je potvrdio izjavu premijera Aleksandra Vučića koji je pre dva dana istakao kako je ovim dokumentom planiran „najniži predviđeni deficit u istoriji države Srbije”.

Planirano je da deficit cele države bude 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega onoga što građani i privreda stvore za godinu dana, dok je manjak u republičkoj kasi projektovan na 1,6 odsto BDP-a.

Novinari su, međutim, podsetili ministra finansija da je na kraju 2005. godine budžet bio u plusu i da je na kraju te godine ostvaren suficit od 1,2 odsto. Ministar finansija imao je spreman odgovor na to.

U najkraćem, kada se od ukupnog fiskalnog deficita oduzmu izdaci za garantovane zajmove koji dogodine dospevaju na naplatu onda deficit iznosi svega 0,6 odsto. Ti rashodi su 2005. išli ispod crte, pa zato ova dva iznosa nisu uporediva. Ipak, i uz ovu metodološku razliku budžet je 2005. ipak bio u plusu, što planom za 2017. godinu nije predviđeno.

– Mi ovde govorimo o preloženim budžetima koje je vlada uputila Narodnoj skupštini. O tome je govorio i premijer Aleksandar Vučić. Te 2005. godine parlamentu je na usvajanje otišao budžet u kome je predviđeni republički deficit bio 1,2 odsto, što znači da je iznos koji smo mi planirali dvostruko niži – rekao je ministar finansija i dodao da ni on ni premijer nisu govorili o realizaciji, nego o planu.

Na pitanje da li to onda znači da je on sam sebi postavio visok cilj i da će, uprkos planiranom manjku, budžet biti u suficitu, ministar finansija je odgovorio:

– Budžet će možda i biti u realnom suficitu. Te 2005. plus je ostvaren iz drugih izvora. Ali moram da vam kažem da to nije moj cilj. Smatram da Srbija ne treba da ide u suficit, jer ne želim do te mere da stežem kaiš previše – rekao je ministar finansija i dodao da je zapravo njegov cilj da budžet bude u primarnom suficitu.

Šta zapravo to znači? Primarni suficit predstavlja razliku između onoga što zaradimo i potrošimo, bez izdataka za kamate. Dakle, kada bi se iz ovog predloga budžeta u kome deficit iznosi 69,1 milijardu dinara, izdvojili izdaci za kamate (134 milijarde dinara), onda bi državna kasa bila u plusu.

– Kada sam 2014. godine došao na poziciju ministra finansija imali smo deficit primarnog bilansa od minus 3,8 odsto. Već sledeće godine on je smanjen na minus 0,5 odsto. Ove godine očekujem primarni suficit od 1,2 odsto, a dogodine će on biti 1,5 procenata BDP-a – istakao je ministar Vujović.

Ministar finansija se osvrnuo i na izjavu premijera Aleksandra Vučića prema kojoj je „sve predloge ministarstava pocepao i vratio nazad na doradu”.

On očekuje da rasprava o budžetu u Skupštini počne u ponedeljak.

– Premijer nije u kantu za đubre bacio Nacrt budžeta. Ovde je reč o dodatnim zahtevima ministarstava koji su bili nerealni – objašnjavao je ministar finansija.

Kako tvrdi, nije se dogodilo ništa neuobičajeno što inače nije deo budžetske igranke. Ministarstvo finansija obično postavlja limite koji su neka vrsta indikacija za potrošnju. Onda, prema rečima nadležnog ministra, resorna ministarstva u praski iz svojih budžeta izostave sve ono za šta znaju da je država u obavezi da plati. I sa tim zahtevima se, po Vujovićevom priznanju, obavezno javljaju u martu ili aprilu.

Ministar Vujović rekao je i da su predviđeni i troškovi za predstojeće izbore.

 – Očekujemo da će ovo što smo planirali biti dovoljno bez obzira na to koje će odluke biti donete u narednim mesecima. Samo je bila reč o tome koliko je dopunskih sredstava bilo potrebno opredeliti za drugi krug predsedničkih izbora, koji je izvestan – rekao je Vujović.

Jedna od bitnijih izmena u Predlogu budžeta su i veći izdaci za kapitalne investicije koji su sa ovogodišnje 42 milijarde uvećani na 95 milijardi dinara. Ministar finansija je objasnio da je posledica tog uvećanja to što su u budžet ušli i projektni zajmovi. Kada se na sve to dodaju i lokalne investicije onda su ukupni kapitalni izdaci na nivou cele države 147 milijardi, što je blizu četiri odsto BDP-a, što je nivo koji je prihvatljiv i za Evropsku uniju.

Vujović je najavio i mogućnost izmene zakona o budžetskom sistemu u kome je navedeno da javni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP-a.

Udeo svih državnih zajmova u BDP-u na kraju oktobra iznosio je 72,1 odsto. Plan je da se putanja javnog duga obori i približi nivou od 60 odsto, što su kriterijumi EU.

Prema objašnjenju ministra Vujovića, zakonsko ograničenje uneto je za vreme bivše vlasti i kada je cena kapitala bila znatno veća nego danas. To, međutim, ne znači da će on kao ministar finansija, u skorije vreme predložiti izmenu Zakona o budžetskom sistemu i usklađivanje sa mastrihtškim kriterijumima.

– Ako bismo mi sada u zakon kao gornju granicu uneli 60 odsto BDP-a mi bismo automatski bili u prekršaju, objasnio je ministar finansija i dodao da se o tome razmišlja i da je pravi trenutak za to kada se javni dug približi nivou od 60 odsto.

Nerealne zahteve o povećanju plata i unapređenju zaposlenih kako kaže ovaj budžet nije moga da ispuni. U tom kontekstu ministar Vujović citirao je i Kristin Lagard, direktorku MMF-a, koja ga je na takav epilog upozorila kada mu je, kako kaže, čestitala na rezultatima.

– Zapamtite, ništa ne stvara takav pritisak kao uspeh. Mi se sada sa tim suočavamo – zaključio je Vujović.

Potrošnja – izvor rasta

Ministar finansija podsetio je da se vlada dogovorila sa MMF-om da se udeo plata u BDP-u smanji na osam odsto. Taj tren će, kaže, biti nastavljen, uprkos rastu primanja pojedinih zaposlenih u javnom sektoru koji je planiran za sledeću godinu.

Očekuje da i potrošnja sledeće godine bude izvor privrednog rasta, ali će, za razliku od nekih ranijih godina biti zasnovana na realnim osnovama.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/369126/Prava-istina-o-istorijski-niskom-deficitu

NIS prednjači u prodaji, sledi "Knez petrol"

IZVOR: novosti

Analizom prihoda od prodaje nafte i derivata, na čelu se profilisalo sedam kompanija, šest stranih i jedna srpska.

Opširnije...

Analizom prihoda od prodaje nafte i derivata, na čelu se profilisalo sedam kompanija, šest stranih i jedna srpska.

UPRKOS višegodišnjim turbulencijama na tržištu nafte, trgovina ovom strateškom robom kod nas se još uvek najviše isplati. Na tržištu se profilisalo sedam najvećih "igrača" među kojima po broju benzinskih stanica i zaradi dominira Naftna industrija Srbije (NIS). Iako su stranci vlasnici većine firmi, analizirajući prihode tokom prošle godine domaća privatna kompanija "Knez petrol" iz Batajnice se probila na drugo mesto.

U prethodnoj godini NIS, čiji većinski vlasnik je Ruska Federacija, je na 330 pumpi prihodovao čak 206 milijardi dinara. Iako ostali igrači na ovom tržištu dolaze iz bogatih stranih zemalja, domaći "Knez petrol" je na drugom mestu sa prihodom od 37,32 milijarde dinara sa 85 pumpi.

Na trećem mestu nalazi se, takođe ruski "Lukoil" koji je na 80 benzinskih stanica uspeo da prihoduje 32,73 milijarde dinara. U stopu ga prati austrijski OMV. Oni su imali promet od 32,02 milijarde, a imaju 60 prodajnih mesta širom naše države.

Peta pozicija je rezervisana za Mađare. Njihov MOL, koji u Srbiji ima 40 pumpi ostvario je prihod od 21,77 milijardi dinara. Šesti je grčki "EKO Helenik". Ovo preduzeće u Srbiji ima 53 objekta za točenje goriva na kojima su ostvarili 18,66 milijardi dinara.

Sedma pozicija je rezervisana sa slovenački "Petrol". Iako imaju samo devet stanica pazarili su 8,7 milijardi u 2015. godini.

Bez obzira na dominaciju NIS-a, očigledno je da u naftaškom biznisu ne važe uobičajena pravila za srpsku privredu. Iako u drugim ekonomskim segmentima skoro da i nema domaćih firmi koje su sposobne da igraju tržišnu trku sa preduzećima čije su matice iz moćnih država, ovde se pokazalo drugačije.

Srpska kompanija "Knez petrol" je uspela da se izbori za jednu od liderskih pozicija. Možda je to primer i za naše kompanije iz drugih branši da se ohrabre i pokušaju da se izbore za svoju poziciju.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:637934-NIS-prednjaci-u-prodaji-sledi-Knez-petrol

Šojble: Otpis dela duga ne bi pomogao Grčkoj, mora u reforme

IZVOR: tanjug

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble pozvao je danas Grčku da nastavi sa reformama.

Opširnije...

BERLIN - Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble pozvao je danas Grčku da nastavi sa reformama.

Šojble je za današnje izdanje nemačkog "Bilda am zontaga", dan uoči sastanka ministara finansija država članica evrozone koji će analizirati napredak u programu pomoći Grčkoj, istako da otpis dela duga "ne bi pomogao Grčkoj", prenosi AP.

Agencija navodi da MMF tvrdi da su Grčkoj potrebni bolji uslovi otplate duga kako bi se njena privreda oporavila, ali se Nemačka kao glavni kreditor protivi takvim merama.

"Atina mora konačno da sprovede neophodne reforme. Ako Grčka želi da ostane u evrozoni, to ne može da izbegne, potpuno nevezano za nivo duga", kazao je Šojble.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=288894

Osniva se preduzeće Yumco-namenska za proizvodnju vojne opreme - U narednom periodu sledi restruktuiranje vranjanske fabrike

IZVOR: ekapija

Ministarstvo odbrane ima velikih planova ...

Opširnije...

Ministarstvo odbrane ima velikih planova za fabriku Yumco, rekao je ministar odbrane u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević.

- U narednom periodu očekuje nas restruktuiranje i osnivanje jednog novog preduzeća koje će se zvati Yumco-namenska. Ministarstvo odbrane će napraviti plan restruktuiranja i imaćemo novu kompaniju koja će pozitivno poslovati i davati podsticaj privredi ovde u Vranju - najavio je ministar odbrane.

Istakao je i da će se videti kako i na koji način će Yumco da izrađuje uniforme ne samo za Ministarstvo odbrane već i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, te da poboljša svoj izvoz.

Ministarstvo odbrane je u periodu od 2010. do 2016. godine sa privrednim društvom Yumco zaključilo više ugovora u vrednosti većoj od 2,1 milijarde dinara za nabavku oko 50.200 kompleta maskirne uniforme M-10 i više od 32.000 komada pojedinačnih delova opreme iz navedenog kompleta – vojničkih maskirnih kombinezona, letnjih vojničkih maskirnih pantalona i drugo.

U narednoj godini planirana je nabavka kompleta maskirne vojničke uniforme M-10, letnjih vojničkih maskirnih pantalona M-12 i izrada nultih serija modularnih vojničkih ranaca i delova letnje terenske uniforme.

Takođe, Yumco izrađuje i isporučuje specijalnu odeću i za strane policije i armije.

Najbolji rezultati u izvozu su postignuti na nemačkom, austrijskom i holandskom tržištu, za čije potrebe je Yumco u dosadašnjem periodu izrađivao i isporučivao različite vrste vojničkih uniformi, prenosi sajt Vlade Srbije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1612895/Osniva-se-preduze%C4%87e-Yumco-namenska-za-proizvodnju-vojne-opreme-U-narednom-periodu-sledi-restruktuiranje-vranjanske-fabrike

Prinos kukuruza na parcelama PKB-a između 11 i 12 tona

IZVOR: tanjug

Na parcelama Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) prosečan prinos kukuruza je između 11 i 12 tona po hektaru, a do kraja novermbra požnjeveno je 93 odsto ...

Opširnije...

BEOGRAD - Na parcelama Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) prosečan prinos kukuruza je između 11 i 12 tona po hektaru, a do kraja novermbra požnjeveno je 93 odsto površina, odnosno 2.970 hektara, objavio je kompanijski list Poljoindustrija.

Kako je navedeno, ostalo je da se ta žitarica požnje sa još 230 hektara u Surčinu i očekuje se da će taj posao biti završen početkom decembra.

Šećerna repa, na poljima PKB-a je izvađena do sada sa oko 80 odsto površina ili sa 1.150 hektara, i prosečni prinos čiste repe je 58 tona, a plative 52 tone.

Prema rečima glavnog tehnologa biljne proizvodnje u PKB-u Miloja Kurčubića, očekuje se da će kampanja vađenja šećerne repe biti završena tokom decembra, dok će vreme isporuke diktirati šećerana, kojoj je do sada repa predata sa 960 hektara.

On je kazao da je kampanja oko šećerne repe u novembru bila sporija nego u oktobru, jer je koren bio sa većom nečistoćom, ali sa manjom slatkoćom.

Kurčubić je naveo da je trenutno osnovna obrada zemljišta na poljima PKB-a otežana zbog vlažnog i ugaženog zemljišta, dodajući da je poorano 8.300 hektara, podriveno 3.200, a u prvom tanjiranju je pređeno oko 7.300 hektara.

"U narednom periodu planiramo da inteziviramo pre svega oranje, a onda i tanjiranje. Mašine će raditi u tri smene, a oranje će biti aktuelno i u januaru", rekao je on.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=288771

Počeli potresi na tržištu šećera

IZVOR: politika

„Agrana” koja je zainteresovana za većinski udeo u Kostićevom „Sunoku”, podnela i zvanično zahtev za odobrenje koncentracije.

Opširnije...

„Agrana” koja je zainteresovana za većinski udeo u Kostićevom „Sunoku”, podnela i zvanično zahtev za odobrenje koncentracije.

Uprava grčke kompanije „Helenik šugar” najavila je da će uskoro raspisati međunarodni tender za prodaju svojih šećerana u Žablju i Crvenki.

Ova odluka dolazi uoči najavljenih ukidanja kvota za šećer u Evropskoj uniji i ukazuje da će se potresi sa evropskog tržišta i te kako odraziti na Srbiju gde je već u toku nova raspodela karata u šećernoj industriji.

Portparol grčke kompanije Hristos Aleksopulos potvrdio je za novosadski „Dnevnik” da „Helenik” planira prodaju ove dve fabrike, ali da će one raditi uobičajeno sve dok ne bude pronađen strateški partner.

Spekulacije o ovoj transakciji traju već dugo, a kao potencijalni kupci, između ostalih, pominjani su i „Sunoko”, Miodraga Kostića kao i Petar Matijević, koji je značajan proizvođač šećerne repe. Mada su početkom 2016. u ovoj kompanijirekli da nemaju nameru da se odreknu dve srpske šećerane „ni ove godine ni u bližoj perspektivi”.

Zbog čega je „Helenik”, koji pokriva značajan deo grčkog tržišta (a u poslednje dve godine je i udvostručio proizvodnju u Srbiji), u međuvremenu promenio plan nije precizirano. Aleksopulos je neodređeno objasnio da je reč o „poslovnoj politici na koju ne utiče samo vlasnik kapitala”.

Istakao je da kupac šećerana u Srbiji ne može da bude bilo ko već samo investitor sa krupnim kapitalom.

Prema njegovom mišljenju, teško da bi novi vlasnik mogao da bude bilo ko iz Srbije, iako je ranije bilo nagoveštaja da postoji interesovanje pojedinih privrednika. On je odbacio spekulacije da bi to mogla bude austrijska „Agrana”, koja nije zvanično poslala pismo o namerama niti je do sada pokazala interesovanje.

Da tržište Srbije ipak iznenada postaje interesantno najvećim igračima postalo je jasno još letos kada je austrijska „Agrana”, koja je deo nemačkog šećernog giganta „Zidcukera”, saopštila da je zainteresovana za većinski udeo u kompaniji „Sunoko” Miodraga Kostića u čijem sastavu posluju fabrike u Pećincima, Vrbasu i Kovačici.

U njegovom vlasništvu odnedavno je i šećerana u Senti, čime je udeo kompanije na domaćem tržištu porastao na oko 70 odsto. Razlog za strateško partnerstvo u MK su objasnili time da se „sledeće godine u Evropskoj uniji očekuju radikalne reforme u industriji šećera i ukidanje kvota tako da će samo najveći u ovom biznisu moći da obezbede opstanak”.

Ovaj posao bi uskoro mogao da bude i ozvaničen. Kako „Politika” saznaje od dobro obaveštenog izvora „Agrana” je Komisiji za zaštitu konkurencije nedavno podnela zahtev za odobrenje koncentracije.

Srbija trenutno ima kvotu za bescarinski izvoz 182.000 tona na tržište Evropske unije. Ukidanjem povlastica proizvođači će biti prinuđeni da posluju tržišno. Unija je pre gotovo dve decenije uvela podsticaje da bi (iz strateških razloga) sačuvala proizvodnju šećerne repe jer je proizvodnja šećera od trske rentabilnija i konkurentnija.

– Od sledeće godine će obe proizvodnje imati isti tretman.

Sve ovo ukazuje da postoji mogućnost da se površine pod repom u Srbiji značajno smanje pa i da nestanu. To nikako ne bismo smeli da dozvolimo. Iz strateških razloga ne smemo da dopustimo ni da taj sektor ode stoprocentno u ruke stranih investitora – kaže agrarni analitičar Vojislav Stanković. Iz svega je jasno zašto mnogi sada žele da se ratosiljaju ovog biznis, ali koji su motivi stranih kompanija da privatizuju domaće šećerane?

– Motivi mogu biti različiti. Još su u domenu nagađanja jer trenutno niko ne može dugoročno da proceni kakvi će biti efekti ovih reformi koje uvodi EU – objašnjava Stanković, dodajući da te kompanije možda računaju i da će Srbija uspeti da izdejstvuje bescarinski izvoz šećera u Rusku Federaciju, kako se najavljuje.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/369129/Poceli-potresi-na-trzistu-secera

Rekordni rezultati i u novembru

IZVOR: aero

Aerodrom Nikola Tesla Beograd nastavlja sa rekordima u svim segmentima poslovanja. Sada je već izvesno da će za nas ovo biti još jedna godina apsolutnih rekorda.

Opširnije...

Aerodrom Nikola Tesla Beograd nastavlja sa rekordima u svim segmentima poslovanja. Sada je već izvesno da će za nas ovo biti još jedna godina apsolutnih rekorda.

Beogradski aerodrom u drugoj polovini godine beleži mesečne rekorde. U novembru su zabeležena za ovaj mesec rekordna 331.242 putnika, čak 11 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je najveće je procentualno mesečno povećanje u ovoj godini. U ovom periodu zabeleženo je i uvećanje poletanja i sletanja od 4 odsto.

U novembru je nastavljen i trend izrazitog poboljšanja redovnosti avio-saobraćaja u svim analiziranim segmentima. Više od 90 odsto letova započeto je bez kašnjenja, dok je samo 1,5 odsto letova započeto sa velikim kašnjenjem, što je dvostruko bolji rezultat u odnosu na isti mesec prošle godine. Prosečno kašnjenje je sa 8 smanjeno na manje od 6 minuta. Rezultati redovnosti saobraćaja u novembru su na odličnom nivou prema međunarodnim standardima, za aerodrome koji opslužuju oko 5 miliona putnika godišnje i za ovo doba godine.

Rekordi u obimu avio-saobraćaja odražavaju se i na finansijske rezultate. Ukupni prihodi ostvareni u prvih deset meseci 2016. godine iznose 60,4 miliona evra, dok su poslovni prihodi ostvareni u iznosu od 58,9 miliona evra i veći su za 5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Neto dobit u ovom periodu iznosi 21,6 miliona evra i veća je za 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prema trenutnim parametrima, očekuje nas najbolja godina u poslovanju AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd.

U budžet Republike Srbije i malim akcionarima uplaćeno je više od 1,7 milijardi dinara po osnovu dividende i međudividende, a početkom nedelje u budžet Republike Srbije uplaćeno je 300 miliona dinara po osnovu međudividende za 2016. godinu.

 

http://www.beg.aero/lat/vest/14331/rekordni-rezultati-i-u-novembru

Aeroflot u trećem kvartalu 2016. povećao dobit i broj putnika - Čista zarada 630 mil USD

IZVOR: ekapija ; seebiz

Najveći ruski avioprevoznik Aeroflot je u trećem tromesečju ostvario gotovo sedam puta veću neto dobit nego u istom ...

Opširnije...

Najveći ruski avioprevoznik Aeroflot je u trećem tromesečju ostvario gotovo sedam puta veću neto dobit nego u istom razdoblju 2015. uprkos krizi koja je uzdrmala rusku avioindustriju.

Kompanija u većinskim vlasništvu države ostvarila je u razdoblju od jula do septembra neto dobit od 41,2 milijarde rublji (630 mil USD).

Ukupni prihodi skočili su 18%, na 157,5 milijardi rubalja.

U Aeroflotu ističu i snažan rast broja putnika u prvih devet ovogodišnjih meseci, za 9,2% u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, na 32,8 miliona.

Ruska avioindustrija teško posluje zbog krize koju je prouzrokovao pad cena nafte i zapadne sankcije Moskvi zbog ukrajinske krize.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1612933/Aeroflot-u-tre%C4%87em-kvartalu-2016-pove%C4%87ao-dobit-i-broj-putnika-%C4%8Cista-zarada-630-mil-USD

http://www.seebiz.eu/aeroflot-u-trecem-kvartalu-povecao-dobit-i-broj-putnika/ar-146757/

Usluge smanjuju deficit u trgovini sa svetom

IZVOR: politika

Ukupnom suficitu u razmeni usluga od 725 miliona evra u 2015. godini, najviše doprineo sektor telekomunikacija i kompjuterskih usluga svojim pozitivnim saldom od 317 miliona evra.

Opširnije...

Ukupnom suficitu u razmeni usluga od 725 miliona evra u 2015. godini, najviše doprineo sektor telekomunikacija i kompjuterskih usluga svojim pozitivnim saldom od 317 miliona evra.

Većim rastom izvoza od uvoza, Srbija od 2013. godine ostvaruje znatno povoljnije rezultate u spoljnoj trgovini. Rast izvoza u početku ovog perioda bio je koncentrisan u manjem broju privrednih oblasti, ali od prošle godine izvoz povećava sve veći broj industrijskih grana i uslužnih delatnosti. Ta rasprostranjenost rasta izvoza čini ga održivim, kažu ekonomisti, a posledica je ostvarenog unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta i postignute makroekonomske i finansijske stabilnosti.

Deficit robe i usluga u periodu januar–septembar 2016. godine iznosio je 1,85 milijardi evra, što je manje 23,1 odsto u odnosu na isti period 2015. U 2015. godini, u odnosu na 2012. godinu, deficit u razmeni robe i usluga smanjen je 2,25 milijardi evra, ili za više od 40 odsto.

Analitičari Narodne banke Srbije ukazuju da je više od jedne četvrtine smanjenja deficita u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom u prethodne tri godine rezultat povoljnijeg bilansa u razmeni usluga, koje nakon deficita u 2010. beleže rastući godišnji suficit.

U 2015. godini izvoz usluga dostigao je 4,27 milijardi evra. Prosečna godišnja stopa rasta izvoza usluga od 2010. do 2015. godine bila je 9,5 odsto, a u tom periodu izvoz je najviše povećavao sektor telekomunikacionih i kompjuterskih usluga – s godišnjim prosekom od gotovo 20 procenata godišnje. Ovaj sektor je prošlogodišnjem ukupnom suficitu u razmeni usluga od 725 miliona evra najviše doprineo svojim pozitivnim saldom od 317 miliona evra.

– Jedina dva proizvoda u Srbiji koja su u 2015. imala bolji trgovinski bilans i veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita su kukuruz i smrznuto voće – kaže Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.

– Lane smo kukuruz izvezli za 342,9 miliona evra, a uvezli za 12,3 miliona, tako da je neto izvoz kukuruza iznosio 330,6 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla je 340,8 miliona evra, a njegov suficit trgovinskog bilansa vredeo je 318,2 miliona evra.

Naši građevinari su u 2015. izveli radove u inostranstvu za 249 miliona evra, a građevinske usluge smo istovremeno uvezli za 97 miliona evra, a saldo je u plusu 152 miliona evra.

Po doprinosu u poboljšanju bilansa spoljne trgovine izdvaja se i izvoz usluga transporta, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 10,6 odsto. U prošloj godini izvoz transportnih usluga premašio je milijardu evra. Rezultat tako visokog rasta je suficit u razmeni ovih usluga, koji se beleži od 2015. godine u iznosu od 46 miliona evra, čemu je značajno doprineo i rast ukupne spoljnotrgovinske razmene vazdušnog saobraćaja.

Pozitivan trend u razmeni usluga beleži se i u devet meseci 2016. godine. Rast ukupnog izvoza usluga u evrima u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 7,4 odsto, a telekomunikacionih i kompjuterskih usluga čak 23,7 procenata.

Transport čini značajnu stavku i u uvozu usluga, ali beleži niže prosečne godišnje stope rasta u periodu od 2010. do 2015. – 4,9 odsto, a u devet meseci 2016. i smanjenje od 0,8 procenata.

Druga značajna stavka u uvozu su turističke usluge, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 5,8 u periodu 2010–2015. Istovremeno, izvoz turističkih usluga beleži brži rast, tako da je godišnji deficit u ovaj oblasti smanjen za 70 miliona evra. Zanimljivo je da smo za turistička putovanja, zimovanja i letovanja po inostranstvu u 2015. godini platili 993 miliona evra, dok smo od izvoza turističkih usluga zaradili 945 miliona evra. Smanjenje deficita kod turističkih usluga se nastavlja – u devet meseci 2016. u odnosu na isti period prethodne godine niži je za 19 procenata.

Rast konkurentnosti domaće privrede potvrđuje kretanje stepena pokrivenosti uvoza izvozom robe i usluga, koji je od 2010. do zaključno sa septembrom 2016. povećan 15,9 procentnih poena – na 82,3 odsto.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/369280/Usluge-smanjuju-deficit-u-trgovini-sa-svetom

Hemofarm: Rekordna proizvodnja u 2016.

IZVOR: tanjug

Kompanija Hemofarm zaključuje ovu poslovnu godinu rekordnom proizvodnjom i sa više desetina miliona evra investicija.

Opširnije...

BEOGRAD - Kompanija Hemofarm zaključuje ovu poslovnu godinu rekordnom proizvodnjom i sa više desetina miliona evra investicija.

Kako je saopšteno iz te farmaceutske kompanije, važno je poverenje korisnika u više od 38 zemalja na tri kontinenta, a ove godine je obeležena i deseta godina poslovanja u okviru internacionalnog koncerna STADA.

Krajem 2016. Hemofarm je postao je centar STADA-e za jugoistočnu Evropu, a otvorio je i novu zgradu Kvaliteta.

"Ovo nije samo potvrda o kontinuitetu ulaganja STADE u biznis u Srbiji, već je ogroman argument da je generička industrija ne kopija, već jednako i inovator u proizvodnji dostupnih, bezbednih i kvalitetnih proizvoda koji su u isključivoj funkciji zdravlja nacije", rekao je tim povodom generalni direktor Hemofarma i potpredsednik STADA Grupe za Jugoistočnu Evropu Ronald Zeliger.

Kako je dodao, uspeh je nemoguće postići bez izgradnje istinskih, profesionalnih odnosa poverenja sa pacijentima, ali i lekarima, veledrogerijama i predstavnicima institucija te se Hemofarm trudi da te odnose neguje i dodatno unapredi.

Ove godine, prvi put, Hemofarm posluje na tržištu Bosne i Hercegovine, a plan je da se poslovanje pojača i na strateškim regionalnim tržištima u Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji, ali i da ostane najbolji privredni ambasador Srbije.

Hemofarm će nastaviti da brine i o stručnom usavršavanju svih zaposlenih.

Takođe, u ovoj godini kompanija je pustila u pogon dva prečistača otpadnih voda, a smanjila je potrošnju struje i gasa, ističe se u saopštenju.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=288604

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory