Prijava

Registracija korisnika
AERO 895 -0,78% AIKB 1.740 -0,57% ALFA 31.000 0,00% CTVB 560 0,00% ENHL 1.200 0,08% EXCL 2.850 0,00% GFOM 370 0,00% GFSO 1.000 -33,33% GLOS 120 0,00% IMPL 1.631 -1,81% INNK 350 14,01% IRTL 540 0,00% MTLC 1.281 -5,81% NEPR 300 -23,27% NIIS 630 1,12% PLNN 27.200 8,80% SJPT 750 -0,40% STTM 3.500 0,00% TGAS 8.237 -0,76% TRBG 3.500 0,00% VDAV 5.000 0,00%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    108.15

    -10.05

    -8.50%

    BELEX15

    604.59

    4.56

    0.76%

    BELEXLINE

    1,326.39

    3.68

    0.28%

    SRX

    175.77

    3.00

    1.74%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,663.05

    13.48

    0.82%

    MBI10

    1,707.56

    -4.25

    -0.25%

    MONEX20

    10,429.40

    -46.69

    -0.45%

    SASX-10

    691.97

    -3.42

    -0.49%

    SBITOP

    683.53

    5.97

    0.88%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    17,409.72

    269.48

    1.57%

    SPX

    2,036.09

    35.55

    1.78%

    FTSE100

    6,140.39

    158.19

    2.64%

    DAX

    9,447.28

    178.62

    1.93%

    NIKKEI

    15,566.83

    168.01

    1.09%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,323.10

    5.00

    0.38%

    SILVER

    18.14

    0.44

    2.49%

    COPPER

    2.17

    0.02

    0.93%

    OIL

    48.16

    1.09

    2.32%

    CORN

    387.00

    -5.00

    -1.28%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.56

    -0.24

    -0.19%

    RSD/CHF

    113.82

    -0.63

    -0.55%

    RSD/USD

    111.67

    -0.24

    -0.21%

    EUR/USD

    1.11

    0.00

    0.02%

    EUR/CHF

    1.09

    0.00

    0.36%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    RSO1474

    106

    50,000

    0.66%

    532,241,000

    RSO15112

    111

    37,400

    0.92%

    416,298,916

    RSO1470

    107

    26,608

    -7.15%

    284,444,309

    RSO1319

    113

    12,878

    0.89%

    145,190,307

    RSO1356

    108

    10,764

    0.18%

    116,463,143

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    SLNP

    210

    38,156

    50.00%

    8,012,760

    NIIS

    623

    1,938

    3.83%

    1,199,225

    PTLK

    35

    37

    2.94%

    1,295

    INIM

    3,900

    62

    2.63%

    241,800

    DINNPB

    2,000

    415

    2.04%

    830,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    RSO1470

    107

    26,608

    -7.15%

    284,444,309

    SJPT

    753

    155

    -4.68%

    116,653

    SLMH

    2,350

    6

    -2.08%

    14,100

    ENHL

    1,199

    2,596

    -0.08%

    3,113,800

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    2Y rsd

    1,000,000

    40.32%

    4.50%

    3Y eur

    150,000

    34.24%

    2.59%

    53W eur

    75,000

    100.00%

    0.85%

    10Y eur

    125,000

    0.00%

    4.20%

    5Y eur

    75,000

    100.00%

    3.45%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Reotvaranje emisije trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije

M&V Investment VESTI

Ukupan obim tražnje iznosio je 8.358.030.000 dinara. Realizovano je 655.803 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti ...

Opširnije...

Reotvaranje emisije trogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, održano dana 24. juna 2016. godine.

Ukupan obim tražnje iznosio je 8.358.030.000 dinara. Realizovano je 655.803 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 6.558.030.000 dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,37 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 22. februara 2019. godine. Datum dospeća kupona (6,00% godišnje) je 22. februar. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, ostala je na istom nivou u odnosu na prethodnu  aukciju održanu 28. aprila 2016. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti.

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

VW se nagodio, plaća odštetu od 14,7 mlrd dolara u SAD

IZVOR: TANJUG

Nemačka automobilska kompanija Folksvagen (VW) pristala je da plati 14,7 milijardi dolara u sklopu nagodbe sa američkim vlastima i vlasnicima automobila, u sporu vezanom za lažiranje emisije ...

Opširnije...

SAN FRANSISKO - Nemačka automobilska kompanija Folksvagen (VW) pristala je da plati 14,7 milijardi dolara u sklopu nagodbe sa američkim vlastima i vlasnicima automobila, u sporu vezanom za lažiranje emisije gasova iz VW-ovih automobila.

Prema nagodbi, koju je predstavio Okružni sud u San Fransisku, VW će morati da isplati nešto preko 10 milijardi dolara na ime otkupa ili popravke oko 475.000 vozila, u koje je ugrađen sporni softver za manipulacije vrednostima izduvnih gasova, prenosi agencija AP.

Jedan deo sredstava će otići na obeštećenje vlasnika koji će dobiti između 5.100 i 10.000 dolara zavisno od starosti njihovih vozila.

Nemačka kompanija će, takođe, morati da plati američkoj vladi 2,7 milijardi dolara za kršenje ekoloških propisa, i potrošiće 2,0 milijarde dolara na tehnologije za smanjenje emisije štetnih gasova. 

VW je priznao da su njegova 2,0-litarska dizel vozila bila programirana tako da uključe kontrolu emisije štetnih gasova tokom laboratorijskih testova i da je isključe tokom vožnje na otvorenom putu.

VW, koji poseduje 12 brendova, od "audija" do "poršea", "lamborginija", "škode" i SEAT-a, upao je u septembru prošle godine u najveću krizu do sada, kada je u javnost isplivalo da je u 11 miliona vozila širom sveta ugradio softver za manipulacije vrednostima izduvnih gasova.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254278

Dinar i funta jačaju, franak i dolar padaju

IZVOR: DANAS

Ne možemo da izaberemo novi narod". Upravo tim rečima, britanski ministar finansija DŽordž Ozborn, je reagovao na efekte odluke o bregzitu, upozorivši svoje sugrađane da ih čeka život koji ...

Opširnije...

Ne možemo da izaberemo novi narod". Upravo tim rečima, britanski ministar finansija DŽordž Ozborn, je reagovao na efekte odluke o bregzitu, upozorivši svoje sugrađane da ih čeka život koji "nam neće biti ružičast kao što bi nam bio unutar EU".

Pa ipak, nakon početnih silovitih trzaja svih svetskih tržišta izazvanih neočekivanom odlukom naroda Velike Britanije da napusti EU, situacija je juče počela da se smiruje.

Funta je tokom dana skočila 1,5 procenat, povrativši time skoro svu vrednost koju je izgubila u ponedeljak (mada i dalje ostaje da vrati daleko veći gubitak zabeležen u petak, dan pošto je održan referendum, kada je funta pala na 30-godišnji minimum).

Berze su takođe počele da se blago oporavljaju. Tako je glavni indeks Londonske berze FTSE 100 porastao 2,5 odsto, francuski CAC je skočio 2,4 procenta, dok je u Nemačkoj DAX 1,9 odsto u plusu.

U Aziji su vlasti pokrenule mehanizme za stabilizaciju svojih tržišta, što se pokazalo uspešnim. Tako je u Japanu glavni berzanski indeks Nikei 225 porastao 0,1 odsto, dok je u Južnoj Koreji, u kojoj će država za podsticaje ekonomiji izdvojiti 17 milijardi dolara, skok bio 0,5 odsto.

Situacija se i u Srbiji popravlja. Nakon što je u petak bila primorana da interveniše sa 40 miliona evra kako bi sprečila jak skok dinara, Narodna banka u ponedeljak nije morala da reaguje, a dinar je ipak blago ojačao.

Evro je tako juče vredeo 123,79 dinara, što je 16 para manje nego u ponedeljak. Indikativni kurs za danas je pokazivao vrednost od 123,59 dinara za evro, što je jača vrednost dinara od one sa kojom je domaća valuta iščekivala referendum u Velikoj Britaniji.

Pomalo je oslabio i dolar, dok je franak izgubio skoro dve trećine vrednosti koju je dobio nakon odluke o bregzitu. To je dobra vest za sve zadužene u švajcarcima, jer će, ako se ovaj trend nastavi i danas, efekat britanskog "ne" po njihovu ratu biti sasvim anuliran.

 

http://52.169.190.13/ekonomija.4.html?news_id=322646

Nemačka diže minimalnu cenu rada na 8,84 evra u 2017.

IZVOR: TANJUG

Minimalna zarada po času u Nemačkoj će biti uvećana za 34 centa, na 8,84 evra u 2017. godini, u skladu sa prosečnim povećanjem zarada u javnom sektoru, saopštila je danas komisija zadužena ...

Opširnije...

BERLIN - Minimalna zarada po času u Nemačkoj će biti uvećana za 34 centa, na 8,84 evra u 2017. godini, u skladu sa prosečnim povećanjem zarada u javnom sektoru, saopštila je danas komisija zadužena za određivanje minimalne zarade.

Reč je o prvom povećanju minimalne cene rada od 1. januara 2015. godine kada je Nemačka prvi put uvela minimalnu zaradu od 8,50 evra po radnom satu na nacionalnom nivou, prenosi agencija Frans pres.

Sindikati i zaposleni u moćnoj nemačkoj metalurškoj industriji dogovorili su u maju povećanje zarada za 4,8 odsto, što je otvorilo vrata za pregovore o platama i u drugim ključnim sektorima nemačke privrede.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254315

Italijanska kompanija A2A spremna da gradi II blok Termoelektrane u Pljevljima

IZVOR: ekapija

Italijanska kompanija A2A je prihvatila plan da sa crnogorskom stranom u "Elektroprivredi Crne Gore" gradi II blok Termoelektrane u Pljevljima, kaže ...

Opširnije...

Italijanska kompanija A2A je prihvatila plan da sa crnogorskom stranom u "Elektroprivredi Crne Gore" gradi II blok Termoelektrane u Pljevljima, kaže potpredsednik Vlade Vujica Lazović.

Lazović ističe da su pregovori sa Italijanima u finišu, prenose crnogorski mediji.

- Ostalo je još da neke stvari pravno usaglasimo. To su uglavnom pravne formulacije i definicije koje su veoma bitne jer kad radite ugovor za tako nešto, vodite računa o svim dimenzijama - objašnjava Lazović ali naglašava da se Vlada sa Italijanima dogovorila u vezi sa generalnim stvarima.

Lazović očekuje da će pravni timovi u naredna dva dana usaglasiti ta rešenja. - I posle toga idemo prema Vladi i Parlamentu - kazao je on.

Odgovorio je i na pitanje da li je optimista da će A2A zajedno sa Vladom da gradi II blok TE. - Ono što je bio naš uslov, oni su prihvatili. Videćemo. Ne znate šta će se desiti u životu a i u poslu svakako - zaključio je Lazović.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1478990/Italijanska-kompanija-A2A-spremna-da-gradi-II-blok-Termoelektrane-u-Pljevljima

Prvi avion proizveden u Kini imao premijerni let

IZVOR: TANJUG

Prvi avion proizveden u Kini imao je danas premijerni komercijalni let, nakon što su višegodišnja odlaganja dovela u pitanje ambiciozne državne planove vezane za avione domaće proizvodnje.

Opširnije...

PEKING - Prvi avion proizveden u Kini imao je danas premijerni komercijalni let, nakon što su višegodišnja odlaganja dovela u pitanje ambiciozne državne planove vezane za avione domaće proizvodnje.

Na promotivnom letu aviona ARJ21 avio-kompanije Ćengdu Erlajns, na liniji od istoimenog glavnog jugozapadne pokrajine Sečuan, koji je i matična baza avio-prevoznika, do Šangaja, kineskog poslovnog epicentra, bilo je 70 putnika, prenosi agencija Frans pres.

Više od polovine putnika bili su plaćeni za prvi komercijalni probni let novog aviona, izjavio je portparol vazduhoplovne kompanije za francusku agenciju.

Avion ARJ21, što predstavlja skraćenicu za Advanced Regional Jet za 21. vek, leteće na liniji Ćengdu-Šangaj tri puta nedeljno.

Promotivni let je bio vrhunac 14-godišnjeg programa namenjenog da od Kine napravi komercijalnog proizvođača aviona, koji je sposoban da konkuriše dominantnim stranim igračima - Boingu i Erbasu.

Međutim, kineskom avionu još uvek nedostaje ključna dozvola američke Federalne uprave za avijaciju za letove u američkom vazdušnom prostoru, a većina proizvođačai dalje ne smatra COMAC-ov avion kao konkurentsku pretnju.

I pored toga, kinesko tržište komercijalnih leitelica je već najveće u Aziji i od krucijalnog značaja za vazduhoplovne planove u narednim decenijama.

Ćengdu Erlajnsu je u novembru prošle godine avion isporučio proizvođač Commercial Aircraft Corp of Ćina (COMAC), i letelica je imala nekoliko "demonstracija" letova bez putnika u januaru.

Iako je debitantski komercijalni let orijentir za COMAC, kvalitet i pouzdanost aviona ARJ21 još uvek mora da se potvrdi kako bi pridobio kupce i poverenje putnika.

Avion može da primi od 78 do 90 putnika i ima raspon preleta od 2.225 do 3.700 kilometara.

Kompanija COMAC u državnom vlasništvu dobila je više od 270 narudžbina za avion ARJ21, uglavnom od domaćih kupaca, prenosi francuska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254323

Hypo Alpe Adria banka u julu menja ime - Novi vlasnici zadovoljni ulaganjem u Hypo Grupu

IZVOR: ekapija

Hypo Alpe Adria banka će u julu promeniti ime i na taj način raskinuti vezu sa prošlošću, saopštio je predsednik uprave ...

Opširnije...

Hypo Alpe Adria banka će u julu promeniti ime i na taj način raskinuti vezu sa prošlošću, saopštio je predsednik uprave te finansijske institucije Ulrih Kising. On je u intervjuu za ljubljansko "Delo" kazao da su novi vlasnici zadovoljni ulaganjem u "Hypo Grupu".

"Hypo Group Alpe Adria", koja posluje na pet tržišta bivše Jugoslavije, pre godinu dana prešla je iz okrilja austrijske države u ruke novih vlasnika, "Advent Internationala" i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

- Bili smo svesni da nas čeka izazovno čišćenje portfolija. U poslednjih 11 meseci smo to sproveli, tako da sada možemo ostaviti prošlost iza sebe. Imamo čist kreditni portfolio, jer smo prenosom dodatnih loših kredita iz prošlosti na društvo "Heta Asset Resolution", koje je ostalo u vlasništvu austrijske države, postigli da grupa ima 22% stopu adekvatnosti kapitala i solidnu osnovu za finansiranje - kazao je Kising.

On je dodao da je prošla godina bila tranziciona, da su u grupi nastavili privatizaciju, interno se reorganizovali, definisali potencijalna područja poslovanja, počeli s optimizacijom procesa i napravili prve korake prema budućem održivom rastu i razvoju.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1479016/Hypo-Alpe-Adria-banka-u-julu-menja-ime-Novi-vlasnici-zadovoljni-ulaganjem-u-Hypo-Grupu

Agrana želi da preuzme Sunoko

IZVOR: TANJUG

Austrijski koncern za proizvodnju šećera, skroba i voća "Agrana" namerava da preuzme većinski deo srpskog proizvođača šećera "Sunoko", saopštio je danas austrijski koncern.

Opširnije...

BEČ - Austrijski koncern za proizvodnju šećera, skroba i voća "Agrana" namerava da preuzme većinski deo srpskog proizvođača šećera "Sunoko", saopštio je danas austrijski koncern.

Sa vlasnicima "Sunoko", kompanijom "Agri Europe Cyprus" potpisano je pismo o namerama sa ciljem postizanja dogovora o preuzimanju većinskog udela, precizirano je u saopštenju "Agrana".

"Sunoko" je, kako ističe "Agrana", najveći prerađivač šećerne repe na Balkanu.

Za potpisivanje sporazuma o preuzimanju potrebni su, nakon odobrenja Upravnog odbora "Agrane", dozvola nadležnih državnih institucija, dodaje se u saopštenju.

"Agrana" je u poslednjoj kampanji preuzimanja šećerne repe 2015/16. preradila oko 5,4 tone, i iz toga proizvela oko 800.000 tona šećera.

U segmentu šećera "Agrana" je prisutna, pored Austrije, u Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj.

Već duže vreme "Agrana" najavljuje ulazak na srpsko tržište, koje je, kako su isticali iz menadžmenta, veoma zanimljivo za ovu kompanju.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254381

"Victoriaoil" počela izvoz u Aziju - Srpsko ulje na tržištu Kine

IZVOR: ekapija

Nakon prošle godine, kada je povećala prihode od prodaje za 41%, a izvoz zabeležio rast od 10,8 mil EUR, kompanija "Victoriaoil" nastavlja sa osvajanjem novih tržišta i širenjem u zemljama ...

Opširnije...

Nakon prošle godine, kada je povećala prihode od prodaje za 41%, a izvoz zabeležio rast od 10,8 mil EUR, kompanija "Victoriaoil" nastavlja sa osvajanjem novih tržišta i širenjem u zemljama gde je već godinama prisutna. Uljara koja je deo poslovnog sistema "Victoria Group" probila se na tržište Kine, gde su realizovani prvi plasmani jestivog suncokretovog ulja i sirovog sojinog ulja.

- Izvezli smo prvi kontingent flaširanog rafinisanog suncokretovog ulja u bocama od jednog i pet litara, koje su se preko našeg kineskog partnera našle u njihovoj maloprodaji. Izvezli smo i prvu isporuku sirovog sojinog ulja od 500 tona, uspešno savladavši sve izazove koje nosi transport ove vrste proizvoda na ovako udaljeno tržište. Uvek ističemo da su operativna efikasnost naše proizvodnje i njena tehnologija na najvišem nivou, a ovo je možda primer koji to najbolje ilustruje - izjavio je Nikola Vujačić, izvršni direktor i direktor operacija "Victoria Group".

Uz tradicionalno uspešan plasman rafinisanog suncokretovog i repičinog ulja, "Victoriaoil" u poslednje vreme beleži značajan porast tražnje za sojinim, a naročito suncokretovim lecitinom za potrebe konditorske industrije.

- Lecitin proizveden u našoj uljari nalazi se u slatkišima "Medele", "Pionira", "Soko Štarka", "Swissliona", ali i velikih evropskih konditora. Kvalitet proizvoda, bilo to rafinisano ili sirovo ulje, lecitin ili sačma, jeste ono na čemu uvek insistiramo - istakao je Vujačić.

"Victoriaoil" najveći izvoz realizuje u zemljama u neposrednom okruženju, zatim Austriji, Slovačkoj, Sloveniji, Grčkoj i Albaniji, a na inostranom tržištu proda više od polovine ukupne proizvodnje. Godišnje preradi 230.000 tona suncokreta i 85.000 tona soje i uljane repice koje u najvećoj meri otkupljuje od domaćih poljoprivrednika, pretvarajući ih u gotove i polugotove proizvode. Zahvaljujući tome, ova kompanija je jedan od najvećih neto izvoznika u Srbiji.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1478533/Victoriaoil-po%C4%8Dela-izvoz-u-Aziju-Srpsko-ulje-na-tr%C5%BEi%C5%A1tu-Kine

Održana VIII redovna sednica Skupštine akcionara NIS-a

IZVOR: nis

Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad je na danas održanoj VIII redovnoj sednici donela Odluku o raspodeli dobiti za 2015. godinu, isplati dividendi i utvrđivanju ukupnog iznosa neraspoređene dobiti Društva.

Opširnije...

Na ime dividendi će, odlukom Skupštine akcionara, četvrtu godinu zaredom biti isplaćeno 25 odsto neto dobiti Društva za 2015. godinu, odnosno 4.025.961 hiljada dinara u ukupnom bruto iznosu ili 24,69 dinara po akciji bruto. Pravo na dividendu za 2015. godinu imaju svi akcionari Društva koji su upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara VIII redovne sednice Skupštine akcionara, odnosno 18. juna 2016. godine. Skupština akcionara ovlastila je Odbor direktora NIS-a da odredi dan i postupak isplate dividende akcionarima.

Na sednici Skupštine akcionara NIS a.d. Novi Sad takođe su usvojeni Finansijski izveštaji za 2015. godinu, Konsolidovani finansijski izveštaji za prošlu godinu, kao i izveštaji o izvršenoj reviziji Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2015. godinu. Usvojen je i Godišnji izveštaj NIS-a za 2015. godinu, kao i izveštaj o izvršenoj reviziji Godišnjeg izveštaja. Prema odluci Skupštine akcionara, za revizora Finansijskih izveštaja i Konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2016. godinu izabran je „PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd”.

Na predlog većinskog akcionara, JAD „Gasprom njeft“, na sednici Skupštine su za članove Odbora direktora NIS-a imenovani:

– Vadim Jakovljev, zamenik predsednika Izvršnog odbora JAD „Gasprom njeft“ i prvi zamenik generalnog direktora JAD „Gasprom njefta“,

– Kiril Kravčenko, član Izvršnog odbora JAD „Gasprom njeft“ i zamenik generalnog direktora za upravljanje inostranim aktivama JAD „Gasprom njefta”, generalni direktor NIS a.d. Novi Sad,

– Aleksandar Bobkov, savetnik generalnog direktora JAD „Gasprom njeft“,

– Aleksej Jankevič, član Izvršnog odbora JAD „Gasprom njeft“ i zamenik generalnog direktora za ekonomiku i finansije JAD „Gasprom njefta”,

– Aleksandar Krilov, direktor Direkcije za regionalnu prodaju JAD „Gasprom njeft”,

– Anatolij Černer, zamenik predsednika Izvršnog odbora JAD „Gasprom njeft” i zamenik generalnog direktora za logistiku, preradu i promet JAD „Gasprom njefta”.

Na predlog Republike Srbije za članove Odbora direktora su imenovani:

– Nikola Martinović,

– Goran Knežević,

– Danica Drašković.

Za nezavisne članove Odbora direktora imenovani su Volfgang Rutenštorfer i Stanislav Šekšnja.

Za predsednika Odbora Skupštine akcionara za nadzor nad poslovanjem i postupkom izveštavanja akcionara Društva je imenovan Nenad Mijailović, dok su za članove tog Odbora imenovani Zoran Grujičić i Aleksej Urusov, direktor Direkcije za ekonomiku i korporativno planiranje JAD „Gasprom njeft”.

 

http://www.nis.eu/lat/presscentar/odrzana-viii-redovna-sednica-skupstine-akcionara-nis

Dok čeka privatizaciju "Yumco" se oslobađa dugova - u 2015. vraćeno 800 miliona dinara

IZVOR: ekapija

Predsednik nadzornog odbora kompanije "Yumco" iz Vranja Branislav Popović rekao je danas da Uredba o zaštiti preduzeća od ...

Opširnije...

Predsednik nadzornog odbora kompanije "Yumco" iz Vranja Branislav Popović rekao je danas da Uredba o zaštiti preduzeća od posebnog značaja, kojom je do 31. maja bilo zaštićeno 17 strateških preduzeća u Srbiji, nije uticala na rad kompanije.

Popović je izjavio da je "Yumco" jedini od 17 preduzeća od posebnog značaja uspeo da ostvari pozitivno poslovanje čime su i menadžment i zaposleni pokazali da firma ima posla, da može da radi bez stvaranja gubitka i bez očekivanja od države da obezbedi novac za plate.

- Da nije dugova iz perioda od pre 15 godina, mogli smo da razmišljamo o nabavci nove opreme i tehnologije. Završni račun za 2015. pokazao je da je "Yumco" ostvario dobit od osam miliona dinara, a smanjen je dug za oko 800 miliona dinara - kazao je Popović.

Popović je rekao da očekuje da najveći deo dugovanja "Yumco" vrati samostalno, kao i da se planira da tokom 2016. vrati još oko 1,7 milijardi dinara duga.

Prema njegovim rečima, "Yumco" će najverovatnije biti privatizovan klasičnom prodajom kapitala ili preko strateškog partnerstva, a ova kompanija sa 1.300 zaposlenih novog vlasnika će dobiti kao preduzeće koje radi i koje posluje pozitivno, sa minimalnim dugovanjima.

Holding kompanija "Yumco", u kojoj država ima 65% kapitala, a 35% mali akcionari, sastoji se od tekstilnog kombinata "Yumco" čije je sedište u Vranju i pet manjih zavisnih preduzeća među kojima je i bujanovačka fabrika vode "Bi-voda".

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1478377/Dok-%C4%8Deka-privatizaciju-Yumco-se-osloba%C4%91a-dugova-u-2015-vra%C4%87eno-800-miliona-dinara

Sledi "stezanje kaiša" za 37 odsto Britanaca zbog Bregzita

IZVOR: TANJUG

Više od trećine Britanaca će verovatno smanjiti velike kupovine nakon britankog glasanja za izlazak iz Evropske unije, prema istraživanju agencije Ritejl ...

Opširnije...

LONDON - Više od trećine Britanaca će verovatno smanjiti velike kupovine nakon britankog glasanja za izlazak iz Evropske unije, prema istraživanju agencije Ritejl Ekonomi objavljenom danas.

Anketa, u kojoj je učestvovalo 2.000 građana Ujedinjenog Kraljevstva nakon prošlonedeljnog referenduma, pokazala je da će 37 odsto potrošača verovatno smanjiti rashode za velike kupovine, kao što su izdaci za nove televizore, nameštaj, kupatila i godišnje odmore, saopštila je agencija RItejl Ekonomi, a prenosi agencija AFP.

"Rezultati naše ankete 'Stavovi potrošača" pokazuju da će zabrinutost u pogledu budućnosti ekonomije, ličnih finansija i rasta troškova života verovatno ugušiti  poverenje i potrošnju potrošača", kaže Ričard Lim, izvršni direktor ove istraživačke kompanije.

Istraživanje je pokazalo takođe da su tri od pet Britanaca zabrinuti zbog izgleda britanske privrede i da smatraju da će Bregzit imati negativne posledice po lične  finansije.

"Dodatnih 58 odsto su rekli da će se sada uzdržavati od kupovine neegzistencijalnih  proizvoda, a naše analize upućuju na to da će kompanije koje se bave proizvodnjom elektronike i proizvoda za tržišni segment 'Uradi sam' biti najteže pogođeni", rekao je Lim.

"Imajući u vidu da je potrošački sektor bio pokretačka snaga ekonomskog oporavka do sada, teško je proceniti šta to može kompenzovati predstojeće široko rasprostranjeno usporavanje", dodao je on.

Britanci su u četvrtak, 23. juna, glasali sa 52 odsto naspram 48 procenata u korist izlaska iz Evropske unije.

Britanija će biti prva zemlja koja će napustiti 28-člani evropski blok.

 

LONDON, 29. juna (Tanjug) - Više od trećine Britanaca će verovatno smanjiti velike kupovine nakon britankog glasanja za izlazak iz Evropske unije, prema istraživanju agencije Ritejl Ekonomi objavljenom danas.

Anketa, u kojoj je učestvovalo 2.000 građana Ujedinjenog Kraljevstva nakon prošlonedeljnog referenduma, pokazala je da će 37 odsto potrošača verovatno smanjiti rashode za velike kupovine, kao što su izdaci za nove televizore, nameštaj, kupatila i godišnje odmore, saopštila je agencija RItejl Ekonomi, a prenosi agencija AFP.

"Rezultati naše ankete 'Stavovi potrošača" pokazuju da će zabrinutost u pogledu budućnosti ekonomije, ličnih finansija i rasta troškova života verovatno ugušiti  poverenje i potrošnju potrošača", kaže Ričard Lim, izvršni direktor ove istraživačke kompanije.

Istraživanje je pokazalo takođe da su tri od pet Britanaca zabrinuti zbog izgleda britanske privrede i da smatraju da će Bregzit imati negativne posledice po lične  finansije.

"Dodatnih 58 odsto su rekli da će se sada uzdržavati od kupovine neegzistencijalnih  proizvoda, a naše analize upućuju na to da će kompanije koje se bave proizvodnjom elektronike i proizvoda za tržišni segment 'Uradi sam' biti najteže pogođeni", rekao je Lim.

"Imajući u vidu da je potrošački sektor bio pokretačka snaga ekonomskog oporavka do sada, teško je proceniti šta to može kompenzovati predstojeće široko rasprostranjeno usporavanje", dodao je on.

Britanci su u četvrtak, 23. juna, glasali sa 52 odsto naspram 48 procenata u korist izlaska iz Evropske unije.

Britanija će biti prva zemlja koja će napustiti 28-člani evropski blok.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254392

23 godine uspešnog poslovanja AIK Banke

IZVOR: aikbanka

AIK Banka obeležila je 23 godine uspešnog poslovanja i poverenja klijenata.Put od interne banke Agroindustrijskog kombinata Niš, do jednog od lidera srpskog bankarskog tržišta nije bio lak, ali ...

Opširnije...

AIK Banka obeležila je 23 godine uspešnog poslovanja i poverenja klijenata.Put od interne banke Agroindustrijskog kombinata Niš, do jednog od lidera srpskog bankarskog tržišta nije bio lak, ali zahvaljujući likvidnosti, solventnosti i rentabilnosti, kao i kapacitetu sopstvenog kapitala, Banka je brzo dospela na ovu poziciju.

Prateći tokove savremenog bankarstva, AIK Banka je svoju tradicionalno privredno orijentisanu strategiju prilagođavala tržištu i klijentima, čije je potrebe godinama pažljivo osluškivala i radila na zadobijanju njihovog poverenja. Obim usluga širio se iz godine u godinu, a poslovni fokus pomerao ka proizvodima namenjenim stanovništvu i poljoprivredi, kao i sektoru malih i srednjih preduzeća. Danas, sa više od 620 miliona evra devizne štednje stanovništva, AIK Banka je prepoznata kao pouzdan partner velikom broju građana i privrednika. Pored toga što zauzima jednu od vodećih pozicija po broju klijenata, AIK Banka je lider i po adekvatnosti kapitala bankarskog sistema Srbije.

Pored toga, AIK Banka je i društveno odgovorna institucija koja vodi računa o unapređenju zajednice. Ona predstavlja snažan oslonac razvoju lokalne zajednice i doprinosi boljem kvalitetu života koji se ogleda u kontinuiranim ulaganjima i inovacijama, pokazivanju ekološke svesti i brige o zaštiti životne sredine, vođenju računa o širim društvenim pitanjima.

Prestižni britanski ekonomski magazin INTERNATIONAL BANKER je 2015. godine, pod pokroviteljstvom FINANCIAL TIMES u okviru svojih nagrada BANKING AWARDS dodelio AIK Banci dva priznanja: za najbolju komercijalnu banku u Srbiji i najinovativniju banku u sektoru rada sa stanovništvom. Pored toga, Evropsko poslovno veće,renomirana nezavisna korporacija ekonomske, socijalne i humanitarne saradnje, u okviru svojih nagrada International Socrates Award Ceremony, dodelila je AIK Banci priznanje za najbolje regionalno preduzeće, dok je Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, proglašena menadžerom godine.

 

http://mediacentar.aikbanka.rs/news#news-106

Dragi: Potrebna bolja koordinacija centralnih banaka u svetu

IZVOR: TANJUG

Predsednik Evropske centralne banke (ECB), Mario Dragi, apelovao je danas na bolju koordinaciju između vodećih centralnih banaka u svetu radi hvatanja u ...

Opširnije...

SINTRA - Predsednik Evropske centralne banke (ECB), Mario Dragi, apelovao je danas na bolju koordinaciju između vodećih centralnih banaka u svetu radi hvatanja u koštac sa izazovima današnje globalne ekonomije.

"Svi bismo svakako imali koristi od poboljšane koordinacije među centralnim bankama na planu monetarne politike. Možda nam neće biti potrebna formalna koordinacija politika, ali možemo imati koristi od usklađivanja mera", rekao je Dragi na specijalnom forumu u organizaciji ECB u luksuznom odmaralištu Sintra u Portugaliji.

U obraćanju vodećim svetskim ekonomistima, akademicima, stručnjacima sa finansijskih tržišta i guvernerima centralnih banaka iz zemalja širom sveta, Dragi je istakao da smo svi svedoci toga kako različite monetarne politike vodećih centralnih banaka mogu da stvore neizvesnost, prenosi agencija Frans pres.

Kako izveštava agencija AP, predsednik ECB je pozvao svetske lidere da se saglase oko toga koji su to rizici koji ugrožavaju globalnu ekonomiju i da preduzmu konkretnije akcije s ciljem promovisanja privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta.

Dragi je takođe poručio da bi se u borbi protiv aktuelnog niskog privrednog rasta globalne ekonomije, niskih investicija i slabije produktivnosti mogle koristiti mere za promovisanje rasta, kao što je povećanje javne potrošnja.

Rezultate nedavno datog obećanja Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) o povećanju privrednog rasta za dva procentna poena kroz implementaciju reformi, Dragi smatra - razočaravajućim.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254221

Dobit kompanije "Nike" u padu - "Adidas" sve žešća konkurencija

IZVOR: ekapija ; seebiz

Kompanija "Nike" je u proteklom tromesečju ostvarila čistu dobit od 846 mil USD ili 2,2% manje nego u istom razdoblju 2015, jer najveći svetski proizvođač sportske ...

Opširnije...

Kompanija "Nike" je u proteklom tromesečju ostvarila čistu dobit od 846 mil USD ili 2,2% manje nego u istom razdoblju 2015, jer najveći svetski proizvođač sportske opreme sve teže brani svoje pozicije u odnosu na "Adidas" i druge rivale.

Prema izveštaju, prihodi "Nike"-a porasli su za 6% u odnosu na isto razdoblje godinu dana pre, na 8,24 mlrd USD.

Iako "Nike" i dalje dominira u Severnoj Americi, njegovom najvećem tržištu, analitičari kažu da pomalo posustaje u odnosu na nemački "Adidas" i domaće konkurente, kao što je "Under Armour".

Brajan Jarbrou, analitičar u kompaniji "Edward Jones" navodi da "Nike" u poslovnoj godini do maja 2017. očekuje jednocifreni rast prihoda, dok "Adidas" procenjuje da će mu prihodi porasti 10-12%, zahvaljujući velikim sportskim događajima, kao što su Evropsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1479191/Dobit-kompanije-Nike-u-padu-Adidas-sve-%C5%BEe%C5%A1%C4%87a-konkurencija

http://www.seebiz.eu/dobit-nikea-pala-adidas-u-naletu/ar-138439/

Evropske akcije se oporavile nakon trodnevnog sunovrata

IZVOR: TANJUG

Evropske akcije su danas porasle prvi put u tri dana, pokušavajući da se oporave od enormne rasprodaje u prethodne dve trgovačke sesije posle šokantnog ...

Opširnije...

LONDON - Evropske akcije su danas porasle prvi put u tri dana, pokušavajući da se oporave od enormne rasprodaje u prethodne dve trgovačke sesije posle šokantnog britanskog glasanja za izlazak iz Evropske unije.

Panevropski indeks STOXX 600 pao tokom poslednje dve sesije za 11 odsto.

Britanske i evropske bankarske akcije, koje su pretrpele najgori pad na tržištu u prethodna dva dana, oporavile su se danas, pri čemu je Barkliz banka ojačala za 6,3 odsto, dok je Dojče banka porasla 3,5 procenata, izveštava agencija Rojters.

Akcije Folksvagena su skočile za 2,9 odsto, budući da je, prema navodima izvora bliskih nemačkom proizvođaču automobila, kompanija blizu dogovora o isplati preko 15 milijardi dolara obeštećenja za gotovo 500.000 američkih vlasnika dizel vozila i namirenju štete američkim regulatorima zbog automobila koji su zagađivali okolinu.

Akcije vodećih naftaša takođe su napredovale, što je imalo dodatni stabilizujući efekat na tržište, a cene nafte su ojačale i usled nazirućeg štrajka u Norveškoj koji  preti padom proizvodnje u zemlji koja je najveći proizvođač te sirovine u Zapadnoj Evropi.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254169

Štediše u Srbiji okreću se dolaru

IZVOR: novosti

Izlazak Britanaca iz EU ostaviće dugoročne posledice na našem bankarskom tržištu, smatraju ekonomisti. Ulaganje u američku valutu biće daleko isplativije nego u evro.

Opširnije...

IZLAZAK Velike Britanije iz Evropske unije napravio je veliki lom na svetskom finansijskom tržištu, a i kod nas će se posledice osećati dugoročno, smatraju ekonomski analitičari. Investitori su u trenu pobegli u zlato i švajcarski franak, što je njihove vrednosti podiglo u nebo, a takođe su ojačali i dolar i jen. Analitičari poručiju da je najbolje uložiti u zelene novčanice, jer će do kraja godine donositi samo dobit. Kod nas, ipak, malo građana štedi u američkoj valuti, pa je za očekivati da će se sve više štediša preorijentisati na dolar, pogotovo ako banke nastave da obaraju kamate na uložene evre.

Kada je reč o kamatama kao mamac za štediše, ne bi bilo izenađenje i da naši koji rade u Rusiji i odande šalju novac ostavljaju svoje uloge u ruskoj moneti. Jer, kamate za štednju u njoj daleko su najveće i iznose 3,23 odsto.

Devizna štednja građana Srbije uglavnom se iskazuje u evrima, jer je u ovoj valuti oko 90 odsto uloga, i ona iznosi oko 8,4 milijarde evra.

Zadužene s druge strane najviše boli glava zbog rasta i evra i švajcarskog franka. Bregzit je kod nas ojačao evropsku monetu za oko 22 pare, a "švajcarac" za 2,50 dinara. Obaranje euribora, za sada nema efekta. Inače ove dve pomenute valute u Srbiji jačaju od početka godine. Tako da je evro skočio od janaura oko 3,5 dinara, a franak više od pet dinara. Švajcarska valuta intenzivno jača od prošlog meseca i sa 112 dinara stigao je na 116 dinara. To je dodatno uznemirilo zadužene građane i firme u ovoj moneti, jer teškom mukom otplaćuju rate. Sa ratom od 300 franaka danas će morati da plate umesto 33.300 koliko je bila u maju, 34.800 dinara. Naravno, zabrinuti su da tu nije kraj.

- Potres koji je uzdrmao ceo svet, osetio se i potrajaće i kod nas - smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Britanska funta će blago ojačati, a onda će ostati na tom nivou.

Švajcarska centralna banka interveniše i bori se da oslabi svoju valutu, kako bi sačuvala izvoz, dok će dolar jačati. Američke federalne rezerve sigurno neće povećavati skoro svoju kamatu, jer sada nema potrebe za tim, a investitori će se iz Evrope prebaciti preko Atlantika. To znači problem i za nas, jer će naše vrednosne hartije postati manje atraktivne, a onda ćemo morati više truda da ulažimo da održimo stabilan dinar.

Narodna banka Srbije, prema recima Živanovića, za proteklih pola godine je morala da proda oko 860 miliona evra kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa, ali je naša valuta ipak slabila.

Bregizit je doneo dodatne probleme i sada potezi centralne banke treba da budu radikalniji, smatraju naši ekonomski analitičari.

STALNO NA MUKAMA

ŠVAJCARSKA ekonomija ponovo je na mukama zbog preteranog po većanja vrednosti svoje valute, a građani u Srbiji i okruženju očajni su jer su im rate u francima sve veće i veće. Nekada najpovoljniji vid zaduživanja na našim prostorima pretvorio se u višegodišnju agoniju i po svoj prilici nema kraja.

- Postalo je neizdržljivo, a kako vidim može da bude i gore - kaže D. Popović, Beograđanin koji ima stambeni kredit u "švajcarcima". - Više ne znam kako ću da plaćam rate i šta da učinim sa ovim zajmom. Mogu da pređem na evre, ali mi je to dodatni trošak za koji nemam novca.

NBS: SPREMNE MERE ZA IZAZOVE

NBS i Vlada imaju na raspolaganju sve potrebne mere kojima mogu efikasno da odgovore na izazove sa kojima se može suočiti naša ekonomija - navode u Centralnoj banci. - Napominjemo da smo i u proteklom periodu iskazali odlučnost i sposobnost da čak i u nešto nepovoljnijim uslovima u pogledu spoljne i unutrašnje neravnoteže uspešno ublažimo posledice nepovoljnih kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima. U prilog domaćoj finansijskoj stabilnosti govore sve bolji makroekonomski pokazatelji i očekivanja da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa smanjenjem unutrašnje i spoljne neravnoteže.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:612175-Stedise-u-Srbiji-okrecu-se-dolaru

Da bi vlada sačuvala domaće mlekare, moraće da žrtvuje voćare?

IZVOR: BLIC

Vlada Srbije pripremila je odluku o produženju prelevmana za uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, saznaje “Blic”.

Opširnije...

Ipak, kako tvrdi izvor “Blica” iz Nemanjine 11, Vlada još ne usvaja ovu odluku jer postoje naznake Evropske unije da bi, ako prelevmani na mleko opstanu, Brisel mogao da donese kontrameru da privremeno zabrani uvoz srpskog sezonskog voća!

Tehnička vlada će zbog toga tek u fotofinišu odlučiti da li će produžiti prelevmane koji ističu 30. juna, odnosno kako će zaštititi srpske mlekare a da pri tom ne stradaju srpski voćari.

Do tada srpske vlasti vode intenzivnu komunikaciju sa administracijom EU kako bi odobrovoljile da ne primeni kontramere koje bi mogle da nas koštaju 325 miliona evra godišnje, koliko se procenjuje da bi se zaradilo izvozom smrznutog i svežeg voća.

Izvor “Blica” kaže da su srpske vlasti na velikim mukama jer su izložene dvostrukom pritisku, domaćih mlekara, koji traže da se produže prelevmani, i Brisela koji insistira da Srbija poštuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji ne predviđa takav povlašćen status.

- Poslednjih dana stiže pritisak iz Brisela, odakle nam posredno stavljaju do znanja da produženje prelevmana može da dovede do toga da oni posegnu za merom vremenskog ograničenja uvoza našeg sezonskog voća. Pokušavamo da nađemo kompromis, odnosno da EU ponudimo neku vrstu kompenzacije u vidu skidanja carina koje se ne bi odnosile na poljoprivredu, već na neki industrijski proizvod koji je manje značajan za Srbiju - objašnjava naš izvor.

Zvaničan komentar Ministarstva poljoprivrede nismo dobili, ali nezvanično saznajemo da je urađena kompletna analitika za Brisel o potrebi važenja prelevmana do kraja godine, uz molbu da se ne primenjuju kontramere.

Stručnjaci se slažu da je moguće očekivati packu ako Srbija produži ovu zaštitnu meru.

- Ne bi me iznenadilo da nas EU kazni ograničenjem izvoza u sred sezone našeg voća. Prelevmani su kratkoročna mera. Država proizvođače mora da zaštiti subvencijama, jer bez njih mi poljoprivredu možemo da zadržimo samo u sećanju - kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.

PROIZVOĐAČUI MLEKA I VOĆA U PANICI

I dok Vlada ne zna na koju će stranu, i proizvođači voća i mleka su u panici.

- Privremena zabrana izvoza voća je katastrofa za mene jer celokupnu svoju proizvodnju plasiram na evropsko tržište. Vlada mora dugoročno da definiše agrarnu politiku jer kratkoročnim merama zaštiti jednog, ali na štetu drugog - kaže Ljubiša Miljanović, voćar iz Arilja.

S druge strane, Ilija Šetka, generalni direktor “Imleka”, smatra da prelevmani moraju da ostanu.

- Ukidanje bi uništilo domaću proizvodnju mleka. Sada je razlog još jači nego pre godinu dana jer su cene mleka u EU još niže. Ako budu ukinuti, desetine hiljada ljudi ostaće bez posla, a država bi bila oštećena za milione od poreza i doprinosa - rekao je nedavno Ilija Šetka za “Blic”.

Prelevmani od juna prošle godine

Vlada Srbije uvela je u junu prošle godine prelevmane (uvozne takse) za mleko (od 10 do 20 dinara po litru), kao i za kiselo-mlečne proizvode (od 10 do 30 dinara).

Odlukom od 30. decembra 2015. zaštitne mere su produžene. Taksama je tada obuhvaćeno i svinjsko meso, ali su zaštitne mere skinute sa određene vrste pavlake.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-otkriva-da-bi-vlada-sacuvala-domace-mlekare-morace-da-zrtvuje-vocare/bk79w56

Zbog Britanaca dug Srbije uvećan za 228 miliona evra

IZVOR: DANAS

Koliko će nas koštati izlazak Velike Britanije iz EU? Ovo pitanje još je bez odgovora, ali jedno je sigurno, u protekla dva radna dana cena koju Srbija plaća zbog bregzita, dostigla je 228 miliona evra.

Opširnije...

Upravo za toliko je skočio javni dug Srbije i to samo po osnovu jačanja dolara u odnosu na evro, što je direktna posledica odluke referenduma na Ostrvu.

Prema podacima Uprave za javni dug, ukupan novac koji Srbija duguje u dolarima u maju je, preračunato u dinare iznosio 987,3 milijardi, što je u dolarima, po srednjem kursu za maj bilo 9,07 milijardi.

Prošle nedelje, na dan bregzita, 23. juna, taj dug je vredeo osam milijardi i četiri miliona evra. Po jučerašnjem kursu, taj isti dug sada iznosi osam milijardi i 232 miliona evra. Dakle, za samo dva dana trgovanja, javni dug Srbije je skočio za čitavih 228 miliona evra.

Ova računica ne uključuje činjenicu da je i franak ojačao, a Srbija ima skoro 19 milijardi dinara u francima. Naravno, ove cifre ne znače da će Srbija na kraju stvarno i morati da plati ovoliko više novca za vraćanje svojih dugova, jer su posle bregzita devizna tržišta postala vrlo nestabilna, a dolar je već počeo polako da pada, nakon vrlo oštrog skoka, odmah pošto su objavljeni rezultati referenduma.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera kaže za Danas da je izloženost Srbije prema dolaru "prilično velika usled prodaje nekoliko serija evroobveznica na inostranom tržištu, a sve te emisije bile su denominovane u ovoj valuti".

- Na stranu visina prinosa koju plaćamo na ovo zaduživanje, svako jačanje dolara značajno povećava naš javni dug u apsolutnom iznosu. Ali to je rizik koji smo preuzeli kada smo rešili da se zadužimo u dolarima, jer su nominalno posmatrano, prinosi tada bili znatno niži u ovoj valuti nego na emisiju u evrima - podseća Gujaničić.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da "bregzit" za sada ipak ne pokazuje vidljiv uticaj na našu ekonomiju.

- Ta kolebanja sa kursom dolara traju ne samo mesecima, već godinama. Tako da i ovo jačanje dolara ne znači da će se postignuta vrednost trajnije zadržati i da dolar neće ponovo oslabiti. Ali, ako bi dolar nastavio da jača, to onda ne bi bilo dobro, jer bi nam javni dug zbog toga bio relativno veći - kaže Nikolić, dodajući da je srpska ekonomija daleko više vezana za zemlje evrozone poput Nemačke i Italije, tako da ne bi trebalo da jače osetimo efekte izlaska Britanije iz EU, jer ona nije ni bila u evrozoni.

Zaduženi u švajcarcima žrtve bregzita

Prva direktna žrtva "bregzita" u Srbiji su zaduženi u švajcarcima, pošto je franak opet skočio, čim su objavljeni rezultati. Tako je kurs ove valute sada na 115,3052 dinara za franak, a do referenduma je bio 113,6802. Rezultat je skok rate za kredit u iznosu od nekoliko stotina, pa do više od hiljadu dinara, u zavisnosti od visine rate u francima.

- Što se tiče kretanja kursa švajcarskog franka na domaće građane koji su zaduženi u toj valuti, izvesno je da će novonastali događaji nepovoljno uticati na njih. Svako veće pomeranje na svetskom finansijskom tržištu, u vidu nepovoljnih događaja po stabilnost i rast globalne ekonomije, povlači sa sobom jačanje sigurnijih investicionih alternativa, kao što su: zlato, japanski jen, švajcarski franak… Ono što bi dugoročno moglo biti olakšanje građanima izloženim prema švajcarcu je činjenica da bi ublažavanje krize u EU i povratak na veće stope rasta ovog ekonomskog bloka, zasigurno značilo slabljenje švajcarskog franka - kaže Gujaničić.

Nikolić dodaje da bi olakšavajuća okolnost mogla da bude i to što će se, kako veruje, "i švajcarske vlasti truditi da izbegnu dalje jačanje franka, jer ih ovako snažna valuta već sada mnogo košta".

 

http://52.169.190.13/ekonomija.4.html?news_id=322567

Kome idu "Frikom" i "Dijamant"?

IZVOR: novosti

Koncern "Agrokor" hrvatskog biznismena Ivice Todorića naredne godine prodaje deo "carstva". U pripremama javna ponuda dela akcija na Londonskoj berzi. Interesenti iz SAD i Kine.

Opširnije...

KONCERN "Agrokor" hrvatskog biznismena Ivice Todorića u intenzivnim je pripremama za javnu ponudu akcija (IPO), koja bi trebalo da se desi na Londonskoj berzi. Hrvatski biznismen prodaje deo "carstva", a nas posebno zanima ko će preuzeti "Frikom" i "Dijamant", koji posluju u okviru te kompanije.

Plan je da to bude na leto 2017. godine, a navodno, Todorić razmišlja da manjinski udeo proda samo jednom investitoru. Još nije odlučeno hoće li na IPO ići ceo koncern ili samo njegov prehrambeni sektor. Odluka će zavisiti od situacije na tržištu i poželjnosti investitora. U oba slučaja, Todorić bi se odrekao 49 odsto akcija.

Prehrambeni deo "Agrokora" čine kompanije "Agrolaguna", "Dijamant", "Frikom", "Jamnica", "Ledo", "Mladina", "PIK Vrbovec", "PIK Vinkovci", "Sarajevo Kiseljak", "Solana Pag", "Vupik" i "Zvijezda".

Analitičari u regionu navode da su za njih zainteresovani ulagači iz SAD, Srednjeg i Dalekog istoka, a posebno iz Kine. Prodaja akcija celog "Agrokora" manje je verovatna, jer još uvek nije završena konsolidacija trgovinskog sektora, odnosno "Merkatora" i "Konzuma".

Podsetimo, o IPO-u "Agrokora" priča se poslednjih pet godine otkako je Ivica Todorić bio u intenzivnim pokušajima da preuzme "Merkator". To mu je napokon uspelo u junu 2014, a preuzimanje je bilo teško više od pola milijarde evra.

Pritom se koncern zadužio putem tzv. obveznica PIK na račun kojih je založeno više od 90 posto vlasništva "Agrokora". Te obveznice dospevaju 2018. godine. Nepoznati su uslovi pod kojima su izdate, kao i investitori koji su ih kupili, a samo se zna da je aranžer izdanja Dojče banka. Ali, jasno je da Ivica Todorić mora što pre da odradi javnu ponudu akcija, kako bi bio spreman da vraća taj vrlo rizičan dug. 

TRŽIŠNI LIDERI

"FRIKOM" je tržišni lider u proizvodnji sladoleda i distribuciji smrznute hrane - povrća i voća, testa, gotovih jela, mesnih proizvoda, ribe. "Dijamant" je najveći proizvođač jestivih ulja i proizvođač margarina, biljnih masti, majoneza i delikatesnih proizvoda na bazi majoneza u Srbiji. Uz to, proizvodi i sirovine za druge industrije, pre svega, konditorsku industriju i pekarstvo.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:612176-Kome-idu-Frikom-i-Dijamant

Svetska banka očekuje da se Srbija posveti restrukturiranju "Elektroprivrede Srbije"

IZVOR: ekapija

Regionalna direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Elen Golsdtin ocenila je danas da je "jako bitno" da se Srbija ...

Opširnije...

Regionalna direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Elen Golsdtin ocenila je danas da je "jako bitno" da se Srbija posveti restrukturiranju "Elektroprivrede Srbije" (EPS), kako bi to javno preduzeće poboljšalo prihode i rešilo problem viška zaposlenih.

- Ukoliko nastave sadašnjim putem, sve dobiti EPS-a će biti obrisane, tako da je jako bitno da se država pozabavi ovim problemom. Ta kompanija mora da poboljša prihode, da se bavi viškom zaposlenih i višim investicijama - rekla je Goldstin .

Govoreći o predstojećem Samitu zemalja zapadnog Balkana u Parizu, kao i akcionom planu "za sprovođenje takozvanih mekih mera za implementaciju trgovinske i infrastrukturne povezanosti, koji će Svetska banka predstaviti na ovom Samitu" početkom jula, ona je ocenila da je važno je da se "svi sete da nijedna mala zemlja nije postala bogata tako što je radila sama za sebe".

- Veoma mi je drago što postoji duh saradnje koji je pokazala Srbija saradjujući sa svim zemljama zapadnog Balkana. Ovaj akcioni plan uklanja barijere kako na Balkanu, tako u Evropi i u svetu i cilj je da olakšamo izvoz zemalja - dodala je regionalna direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu.

Direktorka za strateška i operativna pitanja Svetske banke Marijam Šerman prethodno je, u razgovoru sa mandatarom Aleksandrom Vučićem pohvalila reforme Vlade Srbije, a jedna od glavnih tema susreta bio je proces restrukturiranja javnih i državnih preduzeća EPS-a, RTB Bor i Resavice.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1478030/Svetska-banka-o%C4%8Dekuje-da-se-Srbija-posveti-restrukturiranju-Elektroprivrede-Srbije

Najbogatijih 400 izgubilo 127 milijardi dolara za dan

IZVOR: TANJUG

Odluka Britanaca da napuste EU izazvala je teške potrese na svim svetskim globalnim tržištima kapitala, a samo u jednom danu, 400 najbogatijih ljudi sveta izgubilo je 127,4 milijardi dolara, procene su agencije ...

Opširnije...

NJUJORK - Odluka Britanaca da napuste EU izazvala je teške potrese na svim svetskim globalnim tržištima kapitala, a samo u jednom danu, 400 najbogatijih ljudi sveta izgubilo je 127,4 milijardi dolara, procene su agencije „Blumberg“.

Bogati Britanci izgubili su „samo“ 5,5 milijardi dolara, procenjuje agencija.

Zbog „bregzita“, evropska tržišta zabeležila su najoštriji pad od 2008. Funta je pala na rekordno nizak nivo, što se ne pamti još od vremena premijerke Margaret Tačer.

„Blumbergov“ indeks milijardera pokazuje da su milijarderi zbog „bregzita“ izgubili 3,2 odsto neto kapitala, što se procenjuje na 3,9 hiljada milijardi dolara. Među evropskim milijarderima, najveće gubitke ima Amansio Ortega, najbogatiji Evropljanin, koji je izgubio šest milijardi dolara.

I mnogi drugi multimilijarderi doživeli su zbog „bregzita“ velike gubitke. Tako su prvi covek „Majkrosofta“ i prvi covek „Amazona“, Bil Gejts i Džef Bezos izgubili po milijardu dolara, koliko je izgubio i najbogatiji Britanac, Džerald Kevendiš, prenosi Sputnjik.

„Bregzit“ nije toliko uticao na britanske bogataše — njih 15 sveukupno je izgubilo „samo“ 5,5 milijardi dolara. Suvlasnik brokerske kuc´e „Hargrivs-Lansdaun“, Piter Hargrivs, izgubio je najviše, 2,9 milijardi dolara, što iznosi 19 odsto njegovog bogatstva.

Da ironija bude veća, Hargrivs je izraziti pobornik „bregzita“ i za kampanju za izlazak Britanije iz EU donirao je 3,2 miliona funti.

Hargrivs zbog toga ne pokazuje kajanje i kaže da je spreman da sa novom britanskom vladom ucestvuje u preoblikovanju ekonomije, kada Britanija napusti Uniju.

„Imam ogromno poslovno, pregovaračko i ekonomsko iskustvo i ja sam jedan od najuspešnijih britanskih privrednika. Ako me ne uključe, ludi su“, rekao je Hargrivs.

Ričard Branson, zagovornik ostanka Britanije u Uniji, pomirio se sa odlukom svojih sunarodnika naglašavajući da bi britanska „odlučnost, rešenost i osećaj za dobro“ bili neophodni „tokom meseci i godina iskušenja“.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253847

Sojaprotein proširio tržište

IZVOR: novosti

Sojaprotein, jedan od najvećih evropskih prerađivača genetski nemodifikovane soje, u poslednjih godinu dana proširio je tržište na Bliskom i Dalekom istoku i severnoj Africi i danas izvozi u 53 zemlje.

Opširnije...

Sojaprotein, jedan od najvećih evropskih prerađivača genetski nemodifikovane soje, u poslednjih godinu dana proširio je tržište na Bliskom i Dalekom istoku i severnoj Africi i danas izvozi u 53 zemlje, pri čemu je 30 evropskih zemalja centralno tržište kompanije, izjavio je Nikola Vujačić, izvršni direktor i direktor operacija u Viktorija grupi, u čijem sastavu je i Sojaprotein.

"Proizvode od soje izvozimo na pet kontinenata, što nas čini jednim od najvećih prerađivača NON-GMO soje na svetskom nivou. Na svim ovim tržištima veliki je izazov zadovoljiti specifične zahteve kupaca, ali i uvek odgovoriti na hitne narudžbine. Zaista smo jedni od retkih proizvođača u svetu sa ovako širokom paletom proizvoda kako za prehrambenu i farmaceutsku industriju, tako i za ishranu životinja", navodi se u izjavi Vujačića.

On je rekao da Srbija ima dugu i uspešnu tradiciju u proizvodnji soje i uz Ukrajinu i Italiju najveći je evropski proizvođač te uljarice, što Sojaproteinu daje dobru poziciju, a uspešan plasman u izvozu duguje činjenici da kompanija prerađuje isključivo genetski nemodifikovanu soju.

"Sojaprotein stalno stiče nove kupce iz evropskih i vanevropskih zemalja. Švajcarski Nestle i nemački Bajer su neka od našoj javnosti dobro poznatih imena, ali tu su i drugi svetski giganti, izjavio je Vujačić.

Prema njegovim rečima, Sojaprotein više od 90 odsto troškova plaća u Srbiji, dok u strukturi prihoda više 60 odsto dolazi iz izvoza, što omogućava Sojaproteinu da iz godine u godinu bude jedan od najvećih neto izvoznika u Srbiji.

Victoria grupa je, prema podacima Ministarstva finansija Srbije i Uprave carina, među 15 najvećih izvoznika Srbije, a njene kompanije Sojaprotein i Victoriaoil nalaze se među najvećim pojedinačnim neto izvoznicima i u samom vrhu u izvozu prehrambenog sektora.

U prva četiri meseca ove godine Victoria Group je na inostranom tržištu prihodovala 48 miliona evra, a Izvršni odbor kompanije očekuje da će ove godine poslovni prihodi nadmašiti prošlogodišnje kada je ostvaren rast od 40 odsto.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:611799-Sojaprotein-prosirio-trziste

Indijci zainteresovani za IMT i Galeniku

IZVOR: DANAS

Privrednici iz Srbije, atraktivne investicione destinacije u Jugoistočnoj Evropi i Indije, najbrže rastuće ekonomije i najvećeg svetskog odredišta za ulaganja, sastaju se danas u Beogradu na prvom Indijskom ...

Opširnije...

- Kako bi se bilateralni trgovinski i investicioni odnosi odvijali u pravom smeru, predlažem pokretanje Poslovnog foruma koji bi bio opšta platforma srpskim preduzećima zainteresovanim za indijsko tržište, ali i indijska u Srbiji - poručila je ambasadorka te zemlje Narinder Čohan uoči skupa u hotelu "Rojal plaza".

Privreda Indije, druge najmnogoljudnije zemlje na svetu (preko 1,25 milijardi stanovnika) je sedma najveća mereno nominalnim (kada se ne odbije inflacija) ukupnim domaćim proizvodom (BDP), ali i treća najveća prema paritetu kupovne moći (shodno tržišnim cenama, PPP).

U 2015. je bilateralna trgovina između Indije i Srbije dostigla 145,6 miliona dolara. Izvoz iz te zemlje je vredeo 140 miliona, a uvoz iz Srbije 5,6 miliona. Mada je sadašnji nivo trgovine nizak, postoje velike mogućnosti za njeno povećanje, ocenjuju u ambasadi Indije u Beogradu.

Među robama koje se iz Indije izvoze u Srbiju najzastupljeniji su farmaceutski i hemijski proizvodi, gvožđe i čelik, tekstil i obuća, kafa i susam, te industrijske mašine. Iz Srbije se u Indiju izvoze cigarete, hemijski proizvodi, industrijske mašine, jedinice spoljne memorije i plastika.

Od indijskih investitora u Srbiji se nalazi Embassy Group sa 20 miliona dolara u parku informatičkih tehnologija (IT) u Inđiji, koja planira da Srbija postane IT čvorište u regionu. Indijski proizvođači poljoprivrednih mašina su prisutni u Srbiji uključujući Mahindra tractors, Sonalika tractors, TAFE tractors i kompaniju Đain koja proizvodi mašine za navodnjavanje. Lekovi predstavljaju najveći deo bilateralne trgovine između Indije i Srbije. "Indijska ulaganja u farmaceutski sektor u Srbiji su prioritet", kažu u Ambasadi Indije.

Prema ambasadi, indijske kompanije su dale ozbiljne ponude za privatizaciju IMT i Galenike. Navodi se da je Srbija već tražila strateškog partnera iz Indije za HIP Petrohemija iz Pančeva.

 

http://52.169.190.13/ekonomija.4.html?news_id=322503

ECB: Što pre obaviti pregovore o izlasku Britanije

IZVOR: TANJUG

Pregovori sa Britanijom o izlasku iz Evropske unije moraju se obaviti brzo kako bi se ograničila neizvesnost, izjavio je danas član Upravnog saveta Evropske centralne banke Fransoa Vilroj de Galo, ...

Opširnije...

PARIZ - Pregovori sa Britanijom o izlasku iz Evropske unije moraju se obaviti brzo kako bi se ograničila neizvesnost, izjavio je danas član Upravnog saveta Evropske centralne banke Fransoa Vilroj de Galo, dodajući da je londonski finansijski centar Siti u opasnosti da izgubi svoj "EU pasoš".

Vilroj je rekao da se centralne banke članica EU efikasno nose sa negativnim posledicama britanskog referenduma za izlazak iz EU i da je evro stabilna valuta.

"Ono što se u četvrtak dogodilo je loše pre svega za Britaniju. Naravno biće i negativnih posledica po evropsku ekonomiju ali će one biti mnogo manje nego negativne posledice koje svi eksperti predviđaju za britansku ekonomiju," rekao je Vilroj koji je i guverner francuske centralne banke, prenosi Rojters.

Banke sa sedištem u Londonu oslanjanju se na takozvani "EU pasoš" da nesmetano rade na čitavom tržištu kapitala. Neke od njih su najavile da će se premestiti u evrozonu ukoliko Britanija napusti EU.

Londonski Siti neće moći da zadrži taj pasoš ukoliko Britanija napusti jedinstveno tržište robe u usluga EU, rekao je Vilroj radiju Frans inter.

On je naveo da postoji presedan - norveški model Evropskog ekonomskog prostora koji bi omogućio Britaniji da zadrži pristup jedinstvenom tržištu tako što bi se obavezala da primenjuje sve propise EU.

"Bilo bi paradoksalno da napuste EU i da primenjuju sva pravila EU, ali to je rešenje ako Britanija želi da zadrži pristup jedinstvenom tržištu," dodao je Vilroj.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253730

Sve tri rejting agencije snizile kreditni rejting Britanije

IZVOR: TANJUG

Rejting agencija Fič snizila je danas suvereni rejting Ujedinjenog Kraljevstva sa "AA+" na "AA", ponovivši ono što je pre nje već ranije danas učinila kreditna agencije ...

Opširnije...

LONDON - Rejting agencija Fič snizila je danas suvereni rejting Ujedinjenog Kraljevstva sa "AA+" na  "AA", ponovivši ono što je pre nje već ranije danas učinila kreditna agencije Standard i Pur, a pre dva agencija Mudis.

Rojters prenosi da je Fič najavio i negativne izglede, što bi značilo da bi mogla da i dodatno smanji britanski kreditni rejting.

Standard i Pur snizila je kreditni rejting Ujedinjenog Kraljevstva s prethodne najviše ocene "AAA" na nižu "AA", nakon što je na referendumu pobedila opcija za izlazak iz Evropske unije.

Standard i Pur objašnjava odluku time što je glasanje dovelo do manje predvidivog, stabilnog i efektivnog političkog okvira Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi AP.

Takođe, dodaje se da "AA" rejting ima negativne izglede, što znači da bi mogao opet da bude revidiran na niže.

U izveštaju je navedeno da izgledi reflektuju rizike po ekonomiju i javne finansije, kao i ulogu britanske funte kao međunarodne rezervne valute.

Navedeni su i rizici po Ustav i ekonomski integritet Ujedinjenog Kraljevstva, budući da je Škotska odlučno glasala da ostane u EU, što bi moglo da podigne izglede da se u tom delu UK održi još jedan referendum - o nezavisnosti Škotske.

Slično je pre dva dana učinila i agencija Mudis, koja je izglede snizila sa stabilnih na negativne, uz očekivanje da će Velika Britanija u ovim okolnostima imati slabiji ekonomski rast.

U Mudisu očekuju negativne posledice po britansku ekonomiju, ako Vlada ne uspe da ispregovara trgovinski sporazum koji bi imao vrlo slične uslove koji i aktuelni ima.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254133

Padaju rate u evrima, a rastu u "švajcarcima"

IZVOR: novosti

Kako će se izjašnjavanje na Ostrvu odraziti na zaduženja građana i države: Naša zemlja trećinu obaveza ima u dolarima, pa će ići više novca za otplatu.

Opširnije...

GRAĐANI zaduženi u švajcarskim francima osetiće još jedan udar na svoj budžet, jer će ova valuta, treći put za poslednjih osam godina, ojačati, ovoga puta zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i slabljena monete Ujedinjenog kraljevstva.

Koliko će ovaj potres trajati i na koliko će izaći "švajcarac" još se ne zna. Švajcarska centralna banka intenzivno radi na suzbijanju rasta svoje valute, jer utiče na njihov izvoz.

Kod nas oko 20.000 građana, koji su uzeli stambene kredite u francima, drhti na pomisao koliko će morati da izdvaja ubuduće za svoje rate. Ni bankari nisu ravnodušni, jer ni oni ne znaju kako će da naplate te kredite.

- Nikada se ne zna u kom pravcu će krenuti finansijski talasi - smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Zaduženima u francima biće još teže dok se ne ova valuta na stabilizuje.

Oni koji imaju kredite u evrima osetiće blagodeti kakve dosad nisu, jer će Evropska centralna banka smanjivati kamate, a samim tim i euribor, od koga zavisi cena pozajmljivanja, i kod nas biće još niži.

Đukić smatra da problem može da bude slabljenje dinara, jer zbog novonastale situacije investitori mogu neko vreme da se distanciraju od zemalja van evrozone. Na primer, poljski zlot već pada, a to se može dogoditi i našem dinaru.

Ali, kako ističe naš sagovornik, nadležni su najavili mere za održavanje stabilnosti domaće valute, tako da će svakako biti lakše svim dužnicima u evrima, pa i državi:

- Veći trošak možemo da imamo za otplatu dela javnog duga koji je u dolarima. Naša zemlja ima trećinu obaveza u američkoj valuti i zbog toga ćemo morati da izdvajamo više novca za otplatu. Što se tiče uticaja britanske funte, tu nećemo osetiti ništa, jer nemamo ništa sa ovom valutom.

EFEKTE TEŠKO PREDVIDETI

Svaki veći poremećaj u EU i u zemljama koje su ekonomski partneri Srbije negativno utiče i na srpsku privredu. Može se očekivati da će rast srpske privrede biti nešto sporiji, ali i da će strane investicije biti manje nego što bi bile da se ovo nije dogodilo. Efekte ovakvog događaja teško je proceniti i da će zavisiti od reakcije vlada, potrošača i investitora širom Evrope, ističe ekonomista Milojko Arsić.

OPORAVAK FUNTE

Slabljenje funte, kako ocenjuje prof. Đukić, biće kratkog daha i ona se već polako stabilizuje: - Britanska centralna banka odlično se spremila i može da upumpa i 250 milijardi funti ako ustreba. Firme neće biti pogođene, a videćemo kakav će privredni odnos napraviti sa EU.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:611904-Padaju-rate-u-evrima-a-rastu-u-svajcarcima

Palo pomirenje, Gasprom otvoren za dijalog o Turskom toku

IZVOR: TANJUG

Vodeći ruski proizvođač gasa Gasprom spreman je za dijalog o potencijalnom obnavljanju projekta izgradnje gasovoda Turski tok, izjavio je danas zvanični ...

Opširnije...

MOSKVA - Vodeći ruski proizvođač gasa Gasprom spreman je za dijalog o potencijalnom obnavljanju projekta izgradnje gasovoda Turski tok, izjavio je danas zvanični predstavnik Gasproma, Sergej Kuprijanov.

"Gasprom je uvek bio otvoren za dijalog o Turskom toku i tako je i sada", rekao je Kuprijanov za agenciju Tas s.

NJegova izjava je usledila povodom potencijalnog obnavljanju odnosa Moskve i  Ankare, nakon što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ranije danas uputio izvinjenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog obaranja ruskog vojnog aviona od strane turskih vojnih snaga u novembru prošle godine.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254088

Cena zlata na dvogodišnjem maksimumu posle Bregzita

IZVOR: TANJUG

Cena zlata je danas skočila na najviši nivo za dve godine, nakon što je Velika Britanija glasala za izlazak iz Evropske unije, što je prouzrokovalo krizu na svetskim tržištima i povećalo tražnju za zlatom, javlja ...

Opširnije...

NJUJORK - Cena zlata je danas skočila na najviši nivo za dve godine, nakon što je Velika Britanija glasala za izlazak iz Evropske unije, što je prouzrokovalo krizu na svetskim tržištima i povećalo tražnju za zlatom, javlja njujorška agencija "Blumberg".

Kako prenosi američka televizijska mreža Si-En-Bi-Si, cena zlata je skočila za čak osam odsto, na najviši nivo za dve godine, dok je obim trgovanja fjučersima bio šest puta veći od prosečnog trgovanja.

Cena zlata za neposrednu isporuku je, kako prenosi "Blumberg", skočila za 4,7 odsto, na 1.316,05 dolara za uncu do 11 časova u Londonu, zbog čega su cene tog plemenitog metala sada blizu rekordne vrednosti od 16. juna.

Banka Sosijete Ženeral je prethodno saopštila da bi cena zlata mogla dostići 1.400 dolara za uncu ukoliko dođe do Bregzita.

"Obim trgovanja koji smo videli protekle noći se ne može uporediti ni sa čim", izjavio je glavni analitičar londonske brokerske kuće TF Global markets, Naem Aslam, dodajući da su pojedini klijenti frustrirani jer ne mogu dovoljno brzo da obave porudžbine.

Cene zlata je u ovoj godini skočila za 24 odsto, pošto su očekivanja da će američka Uprava federalnih rezervi (Fed) zadržati kamatne stope na niskom nivou, dovela do slabljenja dolara.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253567

Tabaković:Prodajom 40 mln evra u petak sprečili smo paniku

IZVOR: TANJUG

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se NBS unapred pripremala za mogući izlazak Britanije iz Evropske unije i da je ...

Opširnije...

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se NBS unapred pripremala za mogući izlazak Britanije iz Evropske unije i da je prodaja 40 miliona evra deviznih rezervi u petak bila adekvatna mera koja je sprečila pojavu panike na domaćem deviznom tržištu.

"Narodna banka Srbije je unapred pripremala ambijent za potencijalni rezultat referenduma u Velikoj Britaniji u smeru njenog izlaska iz EU. Pojačana neizvesnost na svetskim finansijskim tržištima nije nešto što se desilo samo u petak, već je to trend koji traje i oseća se i na domaćem finansijskom tržištu u poslednjih šest meseci", rekla je Tabaković za Tanjug.

Prema njenim rečima, NBS sve vreme nastoji da optimalnom upotrebom deviznih rezervi, poštujući princip tržišnosti i efikasnosti, održi relativnu stabilnost na deviznom tržištu i u tome beleži uspeh.

"Intervencija prodajom deviza od 40 miliona evra u petak, 24. juna, pokazala se kao adekvatna i blagovremena mera koja je uspela da spreči pojavu panike na domaćem deviznom tržištu i umiri ga", navela je Tabaković.

Kako ističe, ova mera kao takva "ne predstavlja trošenje deviznih rezervi, već njihovo investiranje u finansijsku stabilnost".

Napomenuvši da iznos intervencije od petka, 24. juna, nije bio i najveći dnevni iznos prodaje deviza u ovoj godini, guverner je zaključila da "to govori o tome da pritisak povodom rezultata referenduma u Velikoj Britaniji nije bio toliko snažan kao u drugim zemljama.

"Ovo je logično i očekivano iz dva razloga. Pre svega, Srbija nije u velikoj meri trgovinski usmerena na Veliku Britaniju. Dodatno, jacanje makroekonomskih pokazatelja i smanjivanje unutrašnjih i spoljašnjih neravnoteža učinilo je našu privredu znatno otpornijom u odnosu na neke prethodne 'velike udare' krize", rekla je Tabaković za Tanjug.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254034

Panika na Volstritu, Dau DŽons pao na otvaranju 1,3 %

IZVOR: TANJUG

Berzanski indeksi na Volstritu pali su danas na otvaranju trgovanja, pridruživši se tako srljanju vrednosti akcija na berzama u Evropi iniciranom strahom od posledica prošlonedeljne odluke Velike Britanije ...

Opširnije...

NJUJORK - Berzanski indeksi na Volstritu pali su danas na otvaranju trgovanja, pridruživši se tako srljanju vrednosti akcija na berzama u Evropi iniciranom  strahom od posledica prošlonedeljne odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju.

Oko 15 minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons je pao za 1,3 odsto, na 17.176,88 poena, širi S&P 500 za 1,3 odsto, na 2.011,83 poena, a tehnološki Nasdak za 1,5 odsto, na 4.638,86 poena, prenosi agencija Frans pres.

Gubici u Evropi su još veći, pošto će ona, kako se prognozira, iskusiti najveće ekonomske efekte Bregzita.

Berze u Parizu, Londonu i Frankfurtu su danas pale za oko dva odsto, a cene nafte su takođe u silaznoj putanji, navodi AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=254052

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije neće ugroziti stabilnost finansijskog sistema Srbije

IZVOR: NBS

I pored velikih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu izazvanih odlukom građana Velike Britanije da izađu iz ...

Opširnije...

I pored velikih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu izazvanih odlukom građana Velike Britanije da izađu iz Evropske unije, stabilnost domaćeg finansijskog sistema neće biti ugrožena.

Narodna banka Srbije i Vlada imaju na raspolaganju sve potrebne mere kojima mogu efikasno da odgovore na izazove s kojima se može suočiti naša ekonomija. Napominjemo da smo i u proteklom periodu iskazali odlučnost i sposobnost da, čak i u nešto nepovoljnijim uslovima u pogledu spoljne i unutrašnje neravnoteže, uspešno ublažimo posledice nepovoljnih kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima.

U prilog domaćoj finansijskoj stabilnosti govore sve bolji makroekonomski pokazatelji Srbije i očekivanja da će Srbija i u narednom periodu nastaviti sa smanjenjem unutrašnje i spoljne neravnoteže. Fiskalna konsolidacija, smanjenje oscilacija na deviznom tržištu, inflacija na niskom nivou, uz niske kamatne stope, čine ambijent povoljnim za investicije i rast izvoza, što ukazuje na održivost našeg rasta. Na taj način stvoren je odbrambeni sistem koji omogućava veću otpornost na potrese iz međunarodnog okruženja.

Jutrošnje turbulencije na svetskim tržištima osetile su se i na domaćem deviznom tržištu. Narodna banka Srbije preduzela je adekvatne i pravovremene aktivnosti kako bi održala stabilnost finansijskog sistema. Nakon početnih pritisaka tržište je vrlo brzo umireno. Uzimajući u obzir činjenicu niske povezanosti Srbije sa finansijskim tokovima u Velikoj Britaniji, nije nerealno očekivati da bi uticaj na domaće finansijsko tržište mogao biti znatno manji nego što je to slučaj u drugim zemljama u razvoju.

Kao i Narodna banka Srbije, i centralne banke širom sveta dale su obećanje da će preduzeti sve aktivnosti kako bi smanjile štetne uticaje „Bregzita“ na finansijska tržišta. Šest najvećih centralnih banaka (FED, ECB, Japan, Engleska, Kanada i Švajcarska) na raspolaganju ima svop linije kojima mogu da obezbede adekvatne nivoe devizne likvidnosti. Južna Koreja i Indija već su intervenisale na svojim tržištima, a pretpostavlja se da je to uradila i Danska. Sve ostale centralne banke izrazile su spremnost da urade isto u slučaju potrebe.

Svesni smo da će proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije imati dugoročnije efekte i da će sa sobom nositi pojačanu neizvesnost. Isto tako, jasno je da je početna reakcija tržišnih učesnika bila prenaglašena i da se može očekivati postepeno smirivanje situacije. Narodna banka Srbije nastavlja da prati kretanja na svetskom i domaćem finansijskom tržištu kako bi pravovremeno reagovala na eventualne negativne uticaje.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=9823&konverzija=yes

Evropske berze u minusu uprkos komentarima Ozborna

IZVOR: TANJUG

Akcije na većini evropskih berzi danas nastavile pad, uprkos pokušajima britanskog ministra finansija DŽordža Ozborna da ublaži zabrinutost investitora zbog odluke Velike Britanije da napusti ...

Opširnije...

LONDON/MADRID - Akcije na većini evropskih berzi danas nastavile pad, uprkos pokušajima britanskog ministra finansija DŽordža Ozborna da ublaži zabrinutost investitora zbog odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju.

Iznenađujući ishod prošlonedeljnog britanskog referenduma je u petak zbrisao sa svetskih berzi čak 2.100 milijardi dolara, uzrokujući pad britanske funte na 31-godišnji minimum prema dolaru, prenosi agencija Frans pres.

Londonski indeks akcija FTSE 100 je u jutrošnjem trgovanju skliznuo naniže za 0,7 odsto, na 6.098,70 poena u odnosu na vrednost sa prošlonedeljnog zatvaranja berze, dok je funta pala na 1,3392 dolara, ali se ipak zadržala iznad nivoa od petka od 1,3229 dolara, najnižeg zabeleženog od septembra 1985. godine.

Britanski ministar finansija DŽordž Ozborn je danas pokušao da ublaži neizvesnost na tržištima, poručujući da je britanska ekonomija dovoljno jaka da se suoči za izazovima koje donosi Bregzit.

U evrozoni, frankfurtski indeks DAX 30 je pao za 0,1 odsto, na 9.544 poena, a pariski KAK 40 za 0,2 odsto, na 4.097,3 poena. 

Vrednost akcija bankarskog sektora takođe je značajno pala zbog zabrinutosti povodom Bregzita, pri čemu su akcije Barkliza pale za 0,7 odsto, Rojal benk ov Skotland za 9,4 odsto, a Lojdsa za 6,6 odsto.

Istovremeno, madridski indeks IBEX 35 je porastao za gotovo tri odsto, pošto su investitori osetili olakšanje nakon pobede konzervativne Narodne partije premijera u tehničkoj vladi Marijana Rahoja.

Američki državni sekretar DŽon Keri će kasnije danas posetiti London, dok će se lideri Nemačke, Francuske i Italije sastati u Berlinu kako bi razgovarali o naporima u borbi protiv novonastale krize, navodi AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253985

Ministarstvo: Budžetski suficit u maju 1,8 mlrd dinara

IZVOR: TANJUG

Vlada Srbije je u maju tekuće godine ostvarila budžetski suficit od 1,8 milijardi dinara, pri čemu su prihodi iznosili 80,8 milijardi, a rashodi 79,0 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija ...

Opširnije...

BEOGRAD - Vlada Srbije je u maju tekuće godine ostvarila budžetski suficit od 1,8 milijardi dinara, pri čemu su prihodi iznosili 80,8 milijardi, a rashodi 79,0 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija Srbije.

Poreski prihodi su dostigli 70,6 milijardi dinara. 

Po osnovu PDV-a u maju je naplaćeno 37,8 milijardi dinara, a prihod od akciza iznosio je 20,4 milijarde. 

Prihod po osnovu poreza na dobit ima rastući trend s obzirom da se bliži rok za uplatu poreza po osnovu godišnjeg obračuna. Pošto je krajnji rok za obračun i uplatu 28. jun, ovog meseca se očekuje najveći prihod po osnovu ovog poreskog oblika, navodi se u Izveštaju o izvršenju budžeta za maj 2016, objavljenom na sajtu Ministarstva.

Neporeski prihodi su iznosili 9,9 milijardi dinara, a po osnovu donacija u budžet se slilo 0,2 milijarde dinara. 

Rashodi su izvršeni u iznosu od 79,0 milijardi dinara. Najveće stavke na rashodnoj strani su bili rashodi za zaposlene i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO). 

Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 19,0 milijardi dinara. Transferi OOSO iznosili su 17,9 milijardi, od čega je transfer PIO fondu iznosio 16,9 milijardi dinara.

U prvih pet meseci 2016. ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 11,3 milijardi dinara, a kada se u rashode uključe i projektni zajmovi koji nisu deo budžeta ali pripadaju nivou Republike, onda je budžetski deficit u posmatranom periodu težak 20,7 milijardi dinara. 

Kapitalni rashodi finansirani iz projektnih zajmova povećani su u periodu januar - maj tekuće godine za 4,8 milijardi dinara u odnosu na isti period prethodne godine.

Na nivou opšte države u prvih pet meseca je zabeležen deficit u iznosu od 23,9 milijarde dinara, pri čemu je u maju ostvaren suficit u iznosu od 2,8 milijarde. 

Suficit je ostvaren najviše zahvaljujući prihodima na nivou lokalnih samouprava čemu je doprinela uplata tromesečnih obaveza po osnovu poreza na imovinu, ali i prihod od prodaje zemljišta koji je jednokratnog karaktera. 

Na kraju maja zbirni suficit lokalnih samouprava iznosi 9,1 milijardi dinara. 

Autonomna pokrajina Vojvodina je trenutno u deficitu od 0,1 milijardi dinara, a deficit Fonda SOVO je 0,3 milijarde. 

PIO fond je zabeležio deficit u iznosu od 7,3 milijardi, s obzirom na značajan depozit iz prethodne godine kojim raspolaže. 

Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su zabeležili suficite u iznosu od 0,7 i 2,2 milijarde dinara, respektivno. Suficit RFZO je posledica dinamike isplata plata, pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola mesečne zarade. 

Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit iznosio 7,5 milijardi dinara.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253994

Spajaju se kineske čeličane "Baosteel" i "Wuhan Iron&Steel"

IZVOR: ekapija

Dve najveće čeličane u Kini najavile su planove za spajanje, budući da se ova industrija suočava sa globalnom prezasićenošću koja pogađa proizvođače ...

Opširnije...

Dve najveće čeličane u Kini najavile su planove za spajanje, budući da se ova industrija suočava sa globalnom prezasićenošću koja pogađa proizvođače čelika u svetu.

"Baosteel group", drugi po veličini proizvođač čelika u Kini planira strateško restrukturiranje sa "Wuhan Iron&Steel" grupom, drugim kineskim divom, navodi se u odvojenim saopštenjima dve firme objavljenim sinoć na Šangajskoj berzi. Plan restrukturiranja još nije potvrđen, dodaje se u saopštenjima, bez iznošenja daljih pojedinosti.

Ove dve kompanije se rangiraju kao peta i jedanaesta po veličini u svetu, respektivno.

"Baosteel" je proizveo 36,1 milion tona čelika prošle godine, više nego Brazil i tri puta više od Britanije, prema podacima Svetskog udruženja za čelik, čija rang lista pokazuje da, kad bi "Baosteel" bila država, nalazio bi se na osmom mestu u svetu.

Kineska tražnja za čelikom je opala sa usporavanjem ekonomskog rasta zemlje a globalna industrija čelika je pod pritiskom ogromne prekapaciranosti, koja je gurnula proizvođače u gubitke od Azije preko Evrope do SAD-a.

Neto profit "Baosteel"-a, čije je sedište u Šangaju, survala se 83%, na milijardu juana (150 mil USD) prošle godine, dok je "Wuhan Steel" zabeležio gubitak od 7,5 milijardi juana.

Peking je obećao da će eliminisati 100-150 miliona tona kapaciteta od ukupne proizvodnje teške 1,2 milijarde tona - do 2020. godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1476677/Spajaju-se-kineske-%C4%8Deli%C4%8Dane-Baosteel-i-Wuhan-Iron-Steel

Bregzit može da uspori rast Srbije

IZVOR: politika

Milojko Arsić: Odluka Britanaca će usporiti rast evropske privrede, može izazvati i recesiju, a kao posledica bi došlo i usporavanja našeg rasta zbog smanjenja stranih investicija.

Opširnije...

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije negativno će uticati na ekonomiju Evropske unije, a posredno možda i na Srbiju, procena je profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića i urednika „Kvartalnog monitora”.

Odluka Britanaca na referendumu verovatno će usporiti rast evropske privrede, može izazvati i recesiju, a kao moguća posledica došlo bi i usporavanja rasta u Srbiji zbog mogućeg manjeg priliva stranih investicija.

– Odluka Britanaca da njihova zemlja izađe iz Evropske unije stvara pesimizam kod investitora i uzdržanost kod potrošača. Ako to potraje duže, dovelo bi do većeg usporavanja rasta evropske privrede, a možda i do recesije. Ako bi za Velikom Britanijom krenule i još neke države EU, ne isključuje se crni scenario iz 2008. – rekao je Arsić novinarima na predstavljanju najnovijih analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Rano je za procene kolika će šteta biti od „bregzita”, smatra Arsić, ali će ona sigurno biti manja ako vlade zemalja EU preduzmu neophodne mere. – Ako vlade uspeju da ubede investitore i potrošače da će nastaviti normalan rast privrede, došlo bi do usporavanja rasta privrede, ali ne i do većeg pada – smatra on.

Arsić dodaje da je očekivano da, u prvom momentu, izlazak Velike Britanije iz EU dovede do histeričnih reakcija na berzi, ali je važno da te reakcije ne budu trajne. On veruje da će dinar očuvati vrednost prema evru, jer visoke devizne rezerve omogućavaju Narodnoj banci da interveniše, ali moguć rast dolara u odnosu na evro može da poveća naše troškove otplate kredita u ovoj valuti.

Autori „Kvartalnog monitora” smatraju da od početka 2016. u privredi Srbije preovlađuju pozitivni trendovi, privredni rast ubrzava, do kraja godine može dostići 2,5 do tri odsto, što je najviša stopa rasta od početka krize i na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope.

– Ovaj rast je makroekonomski održiv i Srbija će konačno dostići pretkrizni BDP iz 2008. godine – kazao je Arsić.

Da bi ovaj rast bio održiv na duži rok neophodno je povećanje ukupnih investicija do nivoa od 25 odsto, a javnih do četiri odsto BDP, učvrstiti makroekonomsku stabilnost, restrukturirati javna preduzeća i ubrzati reforme.

Od početka godine izvoz snažno raste, pokrivenost uvoza izvozom je rekordnih 87 odsto. Stanje na tržištu rada u prvom kvartalu je blago poboljšano, stopa zaposlenosti je povećana u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 1,4 procentnih poena, raste legalna zaposlenost, dok rad na crno opada. Ipak, stopa zaposlenosti je i dalje vrlo niska – 42,5 odsto u Srbiji, prema prosečnih 52 odsto u Evropskoj uniji.

Povlačenje „Fijata” bila bi prevara

Na pitanje kakve su moguće posledice podužeg pada proizvodnje i izvoza „Fijata” iz Kragujevca, najavljenog ukidanja treće smene, otpuštanja radnika i eventualno odlaska ove kompanije, Milojko Arsić je kazao da bi to bila neka vrsta prevare, i ne bi bilo u skladu sa poslovnim moralom.

– Trebalo bi da se vidi kakve su namere „Fijata”, jer budući da je onoliko dobio od države, „Fijat” praktično i nije tržišni projekat – kazao je Arsić. Zato bi i eventualno povlačenje bilo neka vrsta prevare, to ne bi bilo u skladu sa dobrim poslovnim moralom.

Prema njegovim rečima, u startu je taj projekat neracionalno urađen, jer je pregovarano po principu „šta god traži – dobiće”. – Tako se ne pregovara, to je nepromišljeno, a obim subvencija, koje je „Fijat” dobio, priličan je – ukazao je Arsić.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/357850/Bregzit-moze-da-uspori-rast-Srbije

Rusija za 24 sata profitirala 2,46 mlrd dolara od Bregzita

IZVOR: TANJUG

Rusija je računovodstveno prihodovala 2,46 milijardi dolara u protekla 24 sata zbog odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju, prenosi portal Intelinjuz.

Opširnije...

BOSTON - Rusija je računovodstveno prihodovala 2,46 milijardi dolara u protekla 24 sata zbog odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju, prenosi portal Intelinjuz.

Rusija je od 2006. godine nagomilala ogromne rezerve zlata, a cena tog plemenitog metala je, na vest o Bregzitu, značajno skočila. 

Međutim, udeo funte u deviznim rezervama Rusije je isto tako veliki, a njena vrednost je danas drastično pala po objavljivanju rezultata referenduma.

Uprkos prošlogodišnjem kolapsu cena nafte, devizne rezerve Rusije su povećane, zahvaljujući pozitivnom suficitu tekućih plaćanja, pa su tako bruto međunarodne rezerve Rusije sredinom juna dostigle najviši nivo u ovoj godini, od 393,9 milijardi dolara.

Udeo zlata u rezervama Rusije je porastao sa dva odsto iz 2006. godine na 13 odsto u ovom trenutku, saopštila je nedavno centralna banka Rusije.

Vrednost zlatnih rezervi Rusije je preko noći skočila, jer je cena tog plemenitog metala uzletela na vest o Bregzitu.

Od početka godine, cene zlata su se snažno oporavile, sa nivoa od oko 1.000 dolara za uncu na 1.266 dolara uoči održavanja referenduma u Britaniji 23. juna.

Zahvaljujući Bregzitu, Rusija je na zlatnim rezervama zaradila 3,7 milijardi dolara, a njihova vrednost je početkom ove nedelje iznosila 54 milijarde dolara.

Nažalost, najveći deo te zarade je odmah nestao zbog sunovrata vrednosti funte, koja je u elektronskom trgovanju, između zatvaranja berze 23. juna i otvaranja 24. juna, pala za 8,3 odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253584

Lagard Londonu i Briselu preporučuje prijateljski razvod

IZVOR: TANJUG

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard apelovala je danas na vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi da sarađuju kako bi, nakon ...

Opširnije...

VAŠINGTON - Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard apelovala je danas na vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi da sarađuju kako bi, nakon razilaženja, što lakše prešli na novi nivo ekonomskih odnosa.

"Uzeli smo u obzir odluku naroda Ujedinjenog Kraljevstva. Apelujemo na vlasti UK i Evrope da sarađuju kako bi se osigurao nesmetan prelazak na nove ekonomske odnose, uključujući i razjašnjenje procedura i širih ciljeva koji će voditi proces", navela je Lagard u pisanoj izjavi za novinare.

Ona je dodala da MMF snažno podržava posvećenost Banke Engleske i Evropske centralne banke da obezbede dovoljno likvidnosti bankarskom sistemu, kako bi ublažili finansijsku nestabilnost.

"Mi ćemo nastaviti pomno da pratimo razvoj događaja, i spremni smo da podržimo svoje članove ukoliko to bude bilo potrebno", poručila je Lagard.

Inače, MMF u članstvu okuplja 189 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. 

Šefica MMF-a reagovala je nakon rezultata referenduma u Velikoj Britaniji na kojem je pobedila opcija koja se zalagala za njihov izlazak iz Evropske unije.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253592

"Mitros" otvoren u aprilu, proizvodnja još nije počela

IZVOR: ekapija

U klaničnoj industriji "Mitros" u Sremskoj Mitrovici, koja je puštena u rad u aprilu ove godine, još nije počela proizvodnja, iako je ranije najavljeno da prve proizvode te fabrike građani mogu da očekuju u maju.

Opširnije...

U klaničnoj industriji "Mitros" u Sremskoj Mitrovici, koja je puštena u rad u aprilu ove godine, još nije počela proizvodnja, iako je ranije najavljeno da prve proizvode te fabrike građani mogu da očekuju u maju.

Kako je preneo portal "Agrosmart", u "Mitrosu", kojeg je u januaru prošle godine kupila austrijska kompanija "Gierlinger", za sada se samo povremeno radi uslužno klanje za potrebe drugih klanica.

Generalni direktor "Mitrosa", Ramo Adrović, potvrdio je da proizvodnja nije još počela.

- Proizvodnja nije počela, ali klanje jeste. Koljemo već šest sedmica, a proizvodnja će početi iduće nedelje - izjavio je Adrović.

Osim uslužnog klanja u "Mitrosu", nedavno je prerađivana slanina koja je uvezena iz Mađarske.

Svečanom otvaranju fabrike u aprilu je prisustvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je nakon presecanja vrpce u postrojenju "Mitrosa" rekao da je Vlada Srbije pomogla austrijskog investitora sa 5,3 mil EUR "zbog 300 zaposlenih u fabrici, ali i za oko 700 ljudi s kojima će ta fabrika potpisati ugovore za otkup mesa".

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1476470/Mitros-otvoren-u-aprilu-proizvodnja-jo%C5%A1-nije-po%C4%8Dela

Fijat pakuje kofere, ako država ne nastavi da ga dotira?

IZVOR: TANJUG

Najava Fijata o otpuštanju 900 radnika kragujevačke fabrike je, po svemu sudeći, uvertira za odlazak ove kompanije iz Srbije, koja, u skladu sa ugovorom, od kraja ...

Opširnije...

BEOGRAD - Najava Fijata o otpuštanju 900 radnika kragujevačke fabrike je, po svemu sudeći, uvertira za odlazak ove kompanije iz Srbije, koja, u skladu sa ugovorom, od kraja 2017. nema više nikakve obaveze u vidu olakšica i subvencija prema kragujevačkoj fabrici.

O kakvim olakšicama i kolikim subvencijama se radi, i šta je motiv za smanjenje broja radnika u Kragujevcu nije poznato.

Ugovor sa „Fijatom“ sklopljen je 2008. godine i za njega je zaslužan tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. 

Država je vlasnik 33 odsto zajedničke firme, a Italijani 67 odsto.

"Iako je siže ugovora obelodanjen na sajtu Vlade Srbije, i to tek nakon pet, šest, godina, i u vreme kada je SNS preuzeo vlast, značajan deo ostao je i dalje pod velom tajne, a svi podaci nedostupni. Tako se tačan iznos subvencija koje je država dala „Fijatu“ ni ne zna, kao ni ukupan iznos svih podsticaja koje su Italijani dobili", piše Centar za istraživanje korupcije (CIK) na svom sajtu.

Prema onome što je poznato, dodaje se u tekstu, ugovor predviđa četiri etape, od kojih poslednja počinje 2012. i završava 31. decembra 2017. 

Kako je navedeno u ugovoru, Srbija obezbeđuje povraćaj doprinosa za sve zaposlene, kojih je tada bilo 2.433, da bi se broj povećao do sadašnjih 3.200.

Pored toga, osnovana je slobodna carinska zona, a Italijani su oslobođeni carina, dažbina na uvoz, omogućeno im je da budu privilegovan kupac električne energije, kao i to da Srbija u roku od 10 godina obezbedi, ako je potrebno, dodatno zemljište snabdeveno kompletnom infrastrukturom, i to bez naknade, piše ovaj portal.

CIK ukazuje da je javnost u Srbiji ostala uskraćena za podatak o tome šta je ko je i u kojoj meri ispoštovao ugovorne obaveze, odnosno šta je tačno dogovoreno pre osam godina.

"Ono što je, u međuvremenu, „iscurilo“ u javnost je da se država obavezala da svako novo radno mesto subvencioniše sa 9.000 evra. Takode, „Fijat“ je debelo kasnio sa uplatom osnivačkog kapitala, pa je umesto u 2009. ceo iznos od 200 miliona evra zaokružio u 2012. Takođe, javnost nije znala, ako je to i bilo dogovoreno, da će se država 2011. zadužiti kod Evropske investicione banke (EIB) za oko 500 miliona evra pomoći „Fijatu“. Taj iznos predviđen je za proširenje kapaciteta fabrike, a za deo te pozajmice garancije je dala Republika Srbija", piše CIK.

Saradnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević kaže za CIK da je ugovor sa “Fijatom” loš.

“On je očajan za Srbiju i odličan za “Fijat”. Srbija skuplja sredstva da bi platila rente koje će imati bogati vlasnici “Fijata”. Srbija skuplja novac da otplati kredit EIB od preko 460 miliona evra, zatim iz budžeta izdvaja novac za doprinose radnicima jer “Fijat” daje samo neto plate, dala im je besplatno zemljište i hale, subvencije od oko 10.000 evra za svako novo radno mesto”, nabraja Prokopijević dodajući da je jedina korist procvat Kragujevca, jer su otvorena nova radna mesta, došli su kooperanti, grad je zaživeo.

Međutim, dodaje on, jasno je da Italijani sada prete odlaskom.

“Najavom otpuštanja 900 radnika “Fijat” upozorava Srbiju da izađe sa novim predlogom saradnje ili će ugasiti fabriku”, smatra on.

Iako naglašava da bi odlazak ovako velikog investitora bio udarac za našu zemlju, Prokopijević smatra da je bolje da se ta priča što pre okonča.

Ekonomista Ljubomir Madžar, inače protivnik subvencionisanja investitora, u izjavi za CIK napominje da je Fijat od početka loše postavljen:

“Kada je u pitanju “Fijat”, u startu je loše postavljena politika poslovanja jer su tadašnje vlasti bile vođene izbornom motivacijom, a nisu brinule o koristi države. To je loš i nečist ugovor od starta. Odlazak “Fijata” mogao se predvideti od samog početka”, smatra Madžar.

Da je država dala više novca za ovu investiciju nego za sve druge zajedno, nedavno je ukazao i mandatar Aleksandar Vučić.

“Dakle, sve što ste videli u Srbiji, od 15 fabrika u Subotici, do Vladičnog Hana, za sve zajedno nismo dali ni blizu kao za “Fijat”. Sve što mogu da vam kažem je da ćutim, da nikoga ne napadam, da se pravim kao da sam sam u tome učestovao, iako veze sa tim nisam imao”, rekao je mandatar.

Ipak, on je dodao da će država učiniti sve da pomogne ostanak i opstanak “Fijata” u Srbiji.

On je napomenuo da ne može ništa da kaže o ugovoru sa tom firmom “i to krivicom onih koji su ga napravili”.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253618

Naši brokeri obrću 5,3 milijarde evra

IZVOR: novosti

Reporter “Novosti” na Beogradskoj berzi, jedinoj “pijaci” kapitala kod nas. Akcije 736 preduzeća i još 78 serija državnih obveznica. Trgovanje kapitalom elektronski i u potpunoj tišini.

Opširnije...

“AKO hoćeš dobro da jedeš, treba da ulažeš u akcije. A, ako hoćeš mirno da spavaš, treba da ulažeš u državne papire.” Ovo pravilo važilo je za investitore na Beogradskoj berzi pre ravno stotinu godina, kada su se na berzi, između ostalog, kotirale akcije više od 140 novčanih zavoda.

Prostorijama Beogradske berze danas ne šetaju brokeri. Trgovanje nije ni nalik onima koje smo navikli da gledamo u stranim filmovima, sa mnoštvom trgovaca koji mašu rukama i izriču samo njima znane šifre za kupovinu i prodaju. To je postalo prošlost i u državama koje su berze izmislile.

Ovde nema buke, galame. Trgovanje, koje traje od 9 sati izjutra, pa do 14 časova, obavlja se u tišini, elektronski. Bilo je tako i u danu kada smo saznali da velike svetske berze, pre svega ona u Londonu, dramatično reaguju na odluku građana Velike Britanije da napuste Evropsku uniju. Nalozi za kupovinu i prodaju našoj berzi stižu preko posebne elektronske platforme BELEX. 

Negde u ovom sistemu “sudaraju” se kupci i prodavci, njihove ponude i tražnje, želje i očekivanja. Kada se sretnu ista ponuda i tražnja - kupoprodaja se obavlja. Ostali nalozi čekaju neki drugi trenutak, kada će većina da pronađe “svoj par”.

Pred Drugi svetski rat berzu je dnevno posećivalo više od stotinu ljudi, a danas u njenim iznajmljenim prostorijama, u zgradi poznatoj kao “SIV 3” na Novom Beogradu, radi ukupno 22 ljudi. Oni obezbeđuju funkcionisanje sistema za trgovanje i distribuciju informacija o trgovanju i preduzećima čijim akcijama se trguje.

Trguje se akcijama 736 preduzeća, ukupno vrednim 5,3 milijarde evra. Uz to, u trgovanju je još 78 serija obveznica koje je emitovala Republika Srbija.

Kažu - berza je dobro organizovana pijaca. Bez tezgi, doduše.

- Berza je višestrana anonimna pijaca na kojoj se razmenjuje vlasništvo nad hartijama od vrednosti - ukratko sažima suštinu Siniša Krneta, direktor Beogradske berze. - Ali, to u današnje vreme nije dovoljno. Želimo da berza postane i mesto na kome će kompanije pribavljati kapital prodajom svojih akcija, bez zaduživanja. A, da preduzeća koja još nisu akcionarska društva, izađu na berzu u želji da to postanu.

Krneta ističe da su, generalno gledano, tržišta kapitala u jugoistočnoj Evropi u poslednjih nekoliko godina suočena sa izraženim problemom likvidnosti.

- Pod likvidnošću se podrazumeva učestalost trgovine pojedinim akcijama - objašnjava Krneta. - Svim berzama u regionu svojstveno je da su nastale dekretom: napuštanjem jednog društvenog sistema i prelaskom u drugi, u tržišnu ekonomiju. Previdi su generalno nastali na vezi između berze i realne ekonomije pojedinačnih preduzeća. Te veze nigde nisu bile uspostavljene na odgovarajući način, osim možda u Poljskoj. Tamo se rast i razvoj pojedinačnih kompanija finansira ne putem zajmova, već kroz prikupljanje kapitala na tržištu. I ne, tu nije nužno reč o privatizaciji...

A kada se u Srbiji pomene berza, prva asocijacije upravo jeste privatizacija. Kroz berzansko tržište protutnjalo je više od 3.000 firmi. Ali, suštinski, nijedna privatizacija nije u pravom smislu te reči obavljena na Beogradskoj berzi. I gotovo nijedna kompanija na berzu nije izašla svojevoljno, a, kako Siniša Krneta navodi, slobodnog kapitala i te kako ima.

- Rast svake pojedinačne kompanije vezan je za kreiranje i razvoj tržišta kapitala - ističe on. - Tako se kreira i nova zaposlenost, brišu se granice i domaći i strani kapital učestvuje u razvoju svake kompanije.

DOBRA EKONOMIJA

NEMA dobre ekonomije ni u jednoj državi, bez jake berze. Ne postoji takav slučaj. Iako postoje slučajevi da pojedine nerazvijene države imaju dobro razvijene berze - ističe Siniša Krneta.

KROZ ISTORIJU

* PRIČA o Beogradskoj berzi počinje, zapravo, krajem 19. veka, kada je 1886. godine, Narodna skupština usvojila Zakon o javnim berzama, koji je proglasio i objavio tadašnji kralj Srbije Milan M. Obrenović.

* BERZA je osnovana novembra 1894. godine, dve godine pre uspostavljanja, danas najpoznatijeg svetskog berzanskog indeksa “Dau Džons”.

* OD tada, do danas, promenilo se sve - od prostorija ove berze, koja je nekada poslovala u zgradi današnjeg Etnografskog muzeja u centru Beograda, pa do imovine kojom se na berzi trguje.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:612016-Nasi-brokeri-obrcu-53-milijarde-evra

Bregzit nokautirao i berze u SAD

IZVOR: TANJUG

Berzanski indeksi u SAD su na početku današnjeg trgovanja pali, pri čemu su naročito veliki pad pretrpele akcije banaka, priključivši se tako međunarodnoj rasprodaji nakon što je Velika Britanija odlučila da ...

Opširnije...

NJUJORK - Berzanski indeksi u SAD su na početku današnjeg trgovanja pali, pri čemu su naročito veliki pad pretrpele akcije banaka, priključivši se tako međunarodnoj rasprodaji nakon što je Velika Britanija odlučila da napusti Evropsku uniju.

Industrijski indeks Dau DŽons je odmah po otvaranju berze pao za preko 500 poena, ali je zatim povratio jedan deo gubitaka, prenosi agencija Frans pres.

Rasprodaja u SAD je, međutim, bila manja nego na ostalim međunarodnim tržištima.

Oko 55 minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons je pao za 404 poena (2,2 odsto), na 17.607,16 poena, širi S&P 500 za 2,4 odsto, na 2.062,35 poena, a tehnološki Nasdak za 2,9 odsto, na 4.689,72 poena.

Akcije velikih američkih banaka, čije je evropsko sedište u Londonu, evidentirale su oštar pad, pri čemu su deonice "JP Morgan Čejsa" i "Goldmana Saksa" pale za 4,4 odsto, odnosno 5,6 odsto.

Analitičari su reakciju američkih investitora na neočekivani ishod referenduma u Britaniju okarakterisali kao negativnu i odlučujuću.

Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) je saopštila danas da je spremna da obezbedi likvidnost u dolarima za druge centralne banke kako bi neustralisala globalne tržišne pritiske.

U Evropi, londonski indeks akcija FTSE 100 je u popodnevnim časovima pao za 3,6 odsto, na 6.111,36 poena, frankfurtski DAX za 6,5 odsto, na 9.595,08 poena, a pariski KAK 40 za 7,1 odsto, na 4.149,59 poena.

Na valutnim berzama, funta je u jednom trenutku pala za 10 odsto, na 1,3229 dolara, što je 31-godišnji minimum, a evro je takođe oslabio prema dolaru.

Funta se kasnije oporavila na 1,3767 dolara, što je i dalje niže u odnosu na jučerašnju vrednost od 1,4974 dolara.

Evro je oslabio na 1,1095 dolara sa 1,1422 dolara, dok je dolar pao na 102,32 jena sa 106,53 jena.

U Aziji, indeksi su takođe pali, pri čemu je honkonški oslabio za 2,9 odsto, šangajski za 1,3 odsto, a tokijski za čak 7,92 odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253659

"BlackBerry" u kvartalnom plusu od 14 mil USD - Prihod kompanije 424 mil USD

IZVOR: ekapija ; seebiz

Zahvaljujući usmeravanju poslovanja na softver koji kompanijama i vladinim organizacijama omogućuje upravljanje mobilnim uređajima, "BlackBerry" je u ...

Opširnije...

Zahvaljujući usmeravanju poslovanja na softver koji kompanijama i vladinim organizacijama omogućuje upravljanje mobilnim uređajima, "BlackBerry" je u proteklom kvartalu poslovao uz malu dobiti kad se izuzmu otpisivanja vrednosti i vezani troškovi.

Ukupni prihodi kompanije u fiskalnom prvom kvartalu bili su 424 mil USD uz operativnu dobit od 14 mil USD. Ipak, kompanija je otpisala 501 mil USD vrednosti vezanih uz poslovanje s mobilnim telefonima, te je imala i druge dodatne troškove, nakon čega je prijavljen čisti gubitak od 670 mil USD.

Predstavnici kompanije ističu da im je najveći prioritet ove godine da vrate poslovanje s mobilnim telefonima u plus i najavljuju dva nova jeftina uređaja na Androidu.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1475565/BlackBerry-u-kvartalnom-plusu-od-14-mil-USD-Prihod-kompanije-424-mil-USD

http://www.seebiz.eu/blackberry-u-kvartalnom-plusu/ar-138136/

Prosečna neto plata u maju iznosila 43.951 dinar

IZVOR: TANJUG

Prosečna neto plata isplaćena u Srbiji u maju 2016. iznosila je 43.951 dinar, što je nominalno manje za 10,8 odsto, a realno za 10,9 odsto manje u odnosu na april, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Opširnije...

BEOGRAD - Prosečna neto plata isplaćena  u Srbiji u maju 2016. iznosila je 43.951 dinar, što je nominalno manje za 10,8 odsto, a realno za 10,9 odsto manje u odnosu na april, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada isplaćena u maju iznosila je 60.520 dinara, i u odnosu na april je nominalno manja za 10,3 odsto, a realno je manja za 10,4 procenta.

Pad majskih zarada u odnosu na prethodni mesec je rezultat činjenice da su krajem aprila, zbog uskršnjih i prvomajskih praznika isplaćene i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom maja. 

Pored toga, u aprilu je izvršena isplata bonusa za prvi kvartal 2016. godine, što je takođe uticalo na pad zarada isplaćenih u maju, objašnjavaju iz RZS-a. 

Kako se dodaje u saopštenju, prosečna majska bruto zarada je nominalno bila veća za 0,1 odsto, a realno manja za 0,6 procenata u poređenju sa istim mesecom 2015.

Istovremeno, neto plata isplaćena u maju ove godine je nominalno bila na istom nivou, a realno je manja za 0,7 odsto u odnosu na maj prošle godine.

U periodu januar-maj 2016. godine i prosečna bruto, kao i neto zarada bile su veće za po 4,3 odsto nominalno i veće za po 3,2 procenta realno u odnosu na isti proseke iz istog prošlogodišnjeg perioda.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253533

Zvanično i konačno: Britanija je glasala za izlazak iz EU

IZVOR: TANJUG

Britanija je glasala za izlazak iz Evropske unije, potvrdila je danas britanska Izborna komisija.

Opširnije...

LONDON - Britanija je glasala za izlazak iz Evropske unije, potvrdila je danas britanska Izborna komisija.

Prema konačnim rezultatim britanskog referenduma, za izlazak iz EU je glasalo 51,89 odsto građana, a za ostanak 48,11 odsto.

Na osnovu prebrojanih glasova u sva 382 lokalna izborna centra, za izlazak je glasalo 17.410.742 građana, a za ostanak 16.141.241 glasača, prenele su prethodno agencije.

Ti lokalni centri predstavljaju 380 područja u Engleskoj Školskoj i Velsu i po jedno u Severnoj Irskoj i na Gibraltaru.

Pristalice izlaska Britanije iz EU proslavile pobedu

Pristalice izlaska Velike Britanije iz Evropske unije proslavile su pobedu na referendumu na raskošnoj zabavi u Londonu uz veliku tortu na kojoj je bila nacrtana flaša sampanjca i britanska zastava.

"Uspeli smo! Pobedili smo!", uzvikivale su pristalice izlaska Velike Britanije iz EU na proslavi u poslovnom delu Vestministera. 

"Napolje!", ponavljale su dok je svitala zora preneo je AFP.

Kada je lider Partije za nezavisnost Velike Britanije Najdžel Faraž krenuo da im se obrati pristalice njegove kampanje su ga glasno pozdravile.

"Evroskeptični duh je pušten iz boce i sada neće biti vraćen nazad", rekao je on.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253455

"Volkswagen" plaća odštetu od 10 mlrd EUR zbog skandala sa gorivom

IZVOR: ekapija

Nemački proizvođač automobila "Volkswagen" pristao je da plati oko 10,2 mlrd USD, zbog toga što je u automobile koji su prodavani na američkom tržištu ...

Opširnije...

Nemački proizvođač automobila "Volkswagen" pristao je da plati oko 10,2 mlrd USD, zbog toga što je u automobile koji su prodavani na američkom tržištu ugradio softver koji je prikazivao manju količini štetnih izduvnih gasova i tako svesno varao kupce.

Izvor koji je upućen u sudski proces rekao je za AP da će deo novca dobiti 482.000 vlasnika VW dizel automobila, programiranih da očitavaju netačne podatke o emisiji štetnih gasova.

U zavisnosti od starosti i vrednosti automobila, vlasnici će dobiti između 1.000 i 7.000 USD, u proseku po 5.000 USD. Drugi deo novca biće uplaćen u budžet na ime kazne zbog varanja kupaca i države.

Federalni sudija koji vodi taj predmet odluku će zvanično saopštiti u utorak, a do tada je moguće da neki uslovi koji su do sada dogovoreni budu izmenjeni.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1474991/Volkswagen-pla%C4%87a-od%C5%A1tetu-od-10-mlrd-EUR-zbog-skandala-sa-gorivom

Kinezi će proizvoditi električne automobile u Bugarskoj

IZVOR: TANJUG

Kineska državna automobilska kompanija JAC Motors razmatra mogućnost početka proizvodnje električnih vozila u Bugarskoj, što bi poslužilo kao odskočna daska za ...

Opširnije...

SOFIJA - Kineska državna automobilska kompanija JAC Motors razmatra mogućnost početka proizvodnje električnih vozila u Bugarskoj, što bi poslužilo kao odskočna daska za ulazak na evropska tržišta.

Projekat su najavili zvaničnici kompanije na sastanku sa zamenikom bugarskog ministra ekonomije LJubenom Petrovom, prenosi bugarska agencija BTA.

Kineski JAC Motors doživljava Bugarsku kao kapiju za ulazak svojih električnih vozila i autobusa na evropska tržišta, a zvaničnici kompanije su saopštili da će, u slučaju uspešnog početka poslovanja u Bugarskoj, razmotriti izgradnju postrojenja za sklapanje električnih vozila koja će koristiti delove proizvedene u Bugarskoj.

Petrov je predstavnicima kineske kompanije rekao da Bugarska ima tradiciju u proizvodnji električnih vozila, i da osam od deset vozila u svetu ima bugarske delove.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253399

Dinar pada i sutra uprkos intervenciji NBS, kurs 123,7873

IZVOR: TANJUG

Dinar će sutra nastaviti pad prema evru za 0,1 odsto i zvanični srednji kurs iznosiće 123,7873 dinara za evro, što će biti novi najniži nivo u ovoj godini, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS).

Opširnije...

BEOGRAD - Dinar će sutra nastaviti pad prema evru za 0,1 odsto i zvanični srednji kurs iznosiće 123,7873 dinara za evro, što će biti novi najniži nivo u ovoj godini, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS).

NBS je intervenisala danas prodajom 15 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi ublažila dnevne oscilacije kursa, a od početka godine je u te svrhe prodala ukupno 820 miliona i kupila 20 miliona evra.

Dinar će prema evru biti slabiji za 0,8 odsto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 2,7 odsto. Od početka godine dinar je prema evru oslabio za 1,7 procenata.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je danas ojačao za 0,2 procenta na 108,7762  dinara za jedan dolar.

Prema američkoj valuti, dinar je na mesečnom nivou jači za 0,7 odsto, na godišnjem je slabiji za 0,9 odsto, dok je od početka godine ojačao prema dolaru za 2,3 procenta.

Najviša vrednost dinara prema evru u ovoj godini bila je 4. januara, 121,5141 dinara.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253406

Kineske banke otpisale loše kredite vredne 300 mlrd USD

IZVOR: ekapija

Kineske banke su otpisale nenaplative kredite u vrednosti od 300 mlrd USD u protekle tri godine, izjavio je danas član Kineske bankarske regulatorne komisije Vang Šengbang.

Opširnije...

Kineske banke su otpisale nenaplative kredite u vrednosti od 300 mlrd USD u protekle tri godine, izjavio je danas član Kineske bankarske regulatorne komisije Vang Šengbang.

Kineske državne banke su se, kako je dodao, suočile sa konstantnim rastom nivoa nenaplativih kredita u protekle četiri i po godine, da bi krajem marta dostigli udeo od 1,75% u ukupnim kreditnim plasmanima.

- Aktuelni podaci pokazuju da je poslovanje bankarskog sektora stabilno i da su rizici pod kontrolom. Komisija je unapred preduzela mere predostrožnosti, a 2011. godine, kada je ekonomija bila u ciklusu napretka, naložila je bankama da ostave po strani dodatna sredstva, tako da smo bili u stanju da se prilagodimo velikom otpisu kada je ekonomija ušla u ciklus pada - izjavio je Šengbang.

Otpis nenaplativih kredita je deo nastojanja zvaničnog Pekinga da uveri investitore da je Kina u stanju da se izbori sa rastućim teretom duga.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1474588/Kineske-banke-otpisale-lo%C5%A1e-kredite-vredne-300-mlrd-USD

Azijski milioneri u samom vrhu po bogatstvu

IZVOR: TANJUG

Milioneri u Aziji sada poseduju veće bogatstvo od milionera u Severnoj Americi, Evropi i drugim regionima, prema izveštaju francuske konsultantske kompanije Capgemini, javlja britanski javni servis ...

Opširnije...

LONDON - Milioneri u Aziji sada poseduju veće bogatstvo od milionera u Severnoj Americi, Evropi i drugim regionima, prema izveštaju francuske konsultantske kompanije Capgemini, javlja britanski javni servis Bi-Bi-Si.

Azijski milioneri su, predvođeni bogatašima iz Kine i Japana, uvećali svoje bogastvo prošle godine za deset odsto, prema izveštaju Capgemini-ja o svetskom bogatstvu za 2016. godinu.

Milioneri širom sveta su prošle godine raspolagali bogatstvom u vrednosti od 60.000 milijardi dolara, što je gotovo četiri puta više u odnosu na period od pre 30 godina.

"Do 2025. godine, njihovo bogatstvo bi moglo biti uvećano na 100.000 milijardi dolara", saopštio je Capgemini.

Neto bogatstvo najimućnijih Azijata je znatno uvećano u proteklih nekoliko godina, da bi prošle godine dostiglo 17.400 milijardi dolara, što je značajan skok u odnosu na 8.400 milijardi dolara iz 2006. godine.

Bogatstvo milionera u Severnoj Americi je prošle godine poraslo na 16.600 milijardi dolara sa 11.200 milijardi dolara iz 2006. godine, javlja Si-En-En.

"Ukoliko se zadrži rast stope bogatstva, azijsko-pacifički region će verovatno nastaviti da bude dominantna sila u narednoj deceniji, predstavljajući dve petine od globalnog bogatstva najimućnijih pojedinaca, što je više od Evrope, Latinske Amerike, Bliskog istoka i Afrike zajedno", navodi Capgemini.

Loše performanse na američkim berzama su usporile tempo povećanja bogatstva najimućnijih u Severnoj Americi, na 2,3 odsto u prošloj godini, ali uprkos tome, SAD i dalje imaju najveći broj milionera, njih 4,45 miliona.

Bogatstvo evropskih milionera je poraslo za 4,8 odsto, u čemu je prednjačila Španija, uprkos rekordnoj stopi nezaposlenosti.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253370

Pirotski "Tigar" poslovao s dobitkom

IZVOR: ekapija

Kompanija "Tigar" a.d. zabeležila je dobit od 18,8 miliona dinara u svom poslovanju za 2015. godinu, prvi put posle duži niz godina.

Opširnije...

Kompanija "Tigar" a.d. zabeležila je dobit od 18,8 miliona dinara u svom poslovanju za 2015. godinu, prvi put posle duži niz godina.

Ovo je 23. juna saopšteno na redovnoj sednicu Skupštine akcionara, na kojoj su usvojeni finansijski izveštaji za 2015. godinu, izabran nezavisni revizor za 2016. godinu, usvojene izmene Statuta kompanije i imenovan novi član Nadzornog odbora Nikola Radenković.

Prema rečima generalnog direktora Branislava Čurića, najznačajniji pokazatelji poslovanja EBIT i EBITDA i nakon 2015.godine nastavljaju rast i pokazuju trend stabilizacije poslovanja ove kompanije.

- Ono što predstavlja opterećujući faktor tekućeg poslovanja su obaveze iz ranijeg perioda koje se moraju finansirati na način kako je predviđeno UPPR-om. Iza nas je jedna faza u konsolidaciji sistema koja je obuhvatala niz aktivnosti od kojih su najvažnije izrada i pravnosnažnost UPPR-a, racionalizacija poslovanja po svim osnovama, stabilizacija tržišne pozicije i stvorene mogućnosti za nastup na novim tržištima pre svega u izvozu - kaže Čurić.

Kao značajnu činjenicu on ističe izgradnju novog objekta fabrike za proizvodnju gumenih smeša površine 1.780 metara kvadratnih , što predstavlja investiciju vrednu 1,2 mil EUR finansiranu iz sopstvenih sredstava.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1474722/Pirotski-Tigar-poslovao-s-dobitkom

ECB odobrila AIK banci preuzimanje Gorenjske banke

IZVOR: TANJUG ; seebiz

AIK banka je dobila "zeleno svetlo" Evropske centralne banke za preuzimanje Gorenjske banke, prenosi portal Seebiz.

Opširnije...

LJUBLJANA - AIK banka je dobila "zeleno svetlo" Evropske centralne banke za preuzimanje Gorenjske banke, prenosi portal Seebiz. 

Banka u vlasništvu MK Grupe biznismena Miodraga Kostića čekala je na odobrenje od januara ove godine, kada je postala vlasnica 14 odsto Gorenjske banke. 

Spekuliše se da je AIK banka i mogući kupac za 50-procentni udeo u Gorenjskoj banci, koji ce sa konzorcijumom vlasnika staviti na prodaju kompanija Sava.

Predstavnica AIK banke Jelena Galić je na nedavnoj skupštini postala članica Nadzornog odbora Gorenjske banke, navodi se u tekstu.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=253346

http://www.seebiz.eu/aik-banka-dobila-odobrenje-za-preuzimanje-gorenjske-banke/ar-138070/

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory