Prijava

Registracija korisnika
A2015 98.13 0.00% A2016 94.15 0.00% AERO 840.00 0.00% GFOM 240.00 3.45% IMPL 901.00 -2.38% NIIS 870.00 0.00% SJPT 710.00 -1.39% TGAS 5.70 0.00% TIGR 90.00 -10.89% VZAS 500.00 -4.40%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    123.14

    11.14

    9.95%

    BELEX15

    699.98

    -2.03

    -0.29%

    BELEXLINE

    1,383.57

    -7.29

    -0.52%

    SRX

    214.92

    0.31

    0.14%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,835.29

    10.50

    0.58%

    MBI10

    1,848.06

    19.28

    1.05%

    MONEX20

    12,275.81

    70.17

    0.57%

    SASX-10

    698.86

    3.51

    0.50%

    SBITOP

    811.12

    1.57

    0.19%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    17,195.42

    221.11

    1.30%

    SPX

    1,994.65

    12.35

    0.62%

    FTSE100

    6,463.55

    9.68

    0.15%

    DAX

    9,114.84

    32.03

    0.35%

    NIKKEI

    16,413.76

    755.56

    4.83%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,172.20

    -34.00

    -2.82%

    SILVER

    16.01

    -0.89

    -5.27%

    COPPER

    3.08

    -0.01

    -0.32%

    OIL

    80.67

    -1.20

    -1.47%

    CORN

    373.75

    -1.50

    -0.40%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    119.09

    -0.23

    -0.19%

    RSD/CHF

    98.67

    -0.23

    -0.23%

    RSD/USD

    94.76

    0.07

    0.07%

    EUR/USD

    1.26

    0.00

    -0.26%

    EUR/CHF

    1.21

    0.00

    0.04%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    KMBN

    2,558

    6,456

    1.31%

    16,515,943

    FITO

    3,649

    313

    1.36%

    1,142,200

    NIIS

    870

    1,276

    -0.57%

    1,109,528

    STTM

    2,000

    273

    0.00%

    546,000

    MLSU

    1,600

    336

    0.00%

    537,600

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    DRMA

    560

    10

    40.00%

    5,600

    FITO

    3,649

    313

    1.36%

    1,142,200

    KMBN

    2,558

    6,456

    1.31%

    16,515,943

    GFOM

    232

    304

    0.87%

    70,598

    AIKBPC

    640

    350

    0.31%

    224,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    DNOS

    851

    9

    -18.95%

    7,659

    TIGR

    101

    161

    -18.55%

    16,284

    NVBD

    250

    2

    -16.67%

    500

    IRTL

    350

    500

    -12.50%

    175,000

    VBSE

    600

    55

    -8.40%

    33,000

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

    A2015

    98.13

    3.29%

    0.00%

    A2016

    94.15

    3.87%

    0.00%

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    2Y rsd

    500,000

    99.90%

    9.85%

    10Y rsd

    1,000,000

    93.26%

    12.99%

    6M rsd

    300,000

    33.32%

    7.24%

    3Y eur

    50,000

    79.42%

    4.80%

    53W rsd

    1,000,000

    52.89%

    8.20%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

IMLEK - Obaveštenje o pravima nesaglasnih akcionara na otkup njihovih akcija

M&V Investment VESTI

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Vučić: Telekom prodajemo, za EPS tražimo manjinskog partnera

IZVOR: danas

Beograd - Sada tražimo investicionog partnera za Telekom Srbiju, kasnije idemo na otvoreni i transparentni tender, i rešavamo pitanje Telekoma Srbije.

Opširnije...

Beograd - Sada tražimo investicionog partnera za Telekom Srbiju, kasnije idemo na otvoreni i transparentni tender, i rešavamo pitanje Telekoma Srbije.

A što se tiče EPS-a, sasvim je sigurno da nećemo prodavati većinski paket akcija, ali tražimo investitora zainteresovanog za manjinski paket, kao strateški partner, izjavio je premijer Aleksandar Vučić u intervjuu za istraživački internet portal Londonske škole ekonomije.

Upitan da li će na tenderu za Telekom Srbija da učestvuju i of-šor registrovane kompanije premijer Vučić je odgovorio da „sve zavisi od uslova tendera, ali mislim da će privatizacioni savetnik, zajedno sa ljudima iz Telekoma, napraviti uslove koji su najpovoljniji - dakle, da to bude neko ko se bavi tim poslom“.

„Privatizacija je neophodna jer privatni kapital je ono što vuče svaku ekonomiju napred, i mi sada imamo na tržištu 502 firme, uglavnom društvene, i kako mi nazivamo ‘firme u restrukturiranju’, koje smo stavili u proces privatizacije i očekujemo da veliki broj ljudi učestvuje u tom postupku. To je za nas veoma važno“, istakao je premijer Vučić.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vucic_telekom_prodajemo_za_eps_trazimo_manjinskog_partnera.4.html?news_id=291564

Petrović: Sve ukazuje da će i 2015. Srbija biti u recesiji

IZVOR: TANJUG

BEOGRAD - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je večeras da svi ovogodišnji trendovi pokazuju da ni sledeće godine neće biti privrednog rasta, već da će Srbija i 2015. godine biti u recesiji.

Opširnije...

BEOGRAD - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je večeras da svi ovogodišnji trendovi pokazuju da ni sledeće godine neće biti privrednog rasta, već da će Srbija i 2015. godine biti u recesiji.

"Već sada pravimo makro projekcije za sledeću godinu, i ne vidimo rast, trendovi ove godine pokazuju da će i sledeće godine najverovatnije biti recesija. Privreda bi na tom trendu bila čak i da nije došlo do smanjenja plata i penzija“, ocenio je Petrović gostujući na RTS-u.

On je, međutim, dodao da će dodatni efekat na pad proizvodnje u 2015. godini dati smanjenje plata i penzija koje će izazvati pad tražnje.

"Otuda je neophodno da tu uskoče javne investicije koje bi delom kompenzovale ovaj efekat zatezanja“, ocenio je Petrović.

Petrović je naveo da je smanjenje plata i penzija bila nužna mera koja se očekivala i krajem protekle godine, ali da ona nije dovoljna, jer se na ovaj način štedi svega 400 miliona evra u sledećoj godini, što znači da u 2015. nedostaje još 300 miliona evra uštede.

Predsednik Fiskalnog saveta je naveo da postoje još tri bloka reformi koje se moraju sprovesti da bi se deficit sveo na razuman nivo, a to je reforma javnih preduzeća, smanjivanje zaposlenosti u budžetskom sektoru koji ne podrazumeva javna preduzeća i firme u restrukturiranju, zatim bolja naplata poreza i borba protiv sive ekonomije.

"Svi ovi blokovi zajedno mogu da daju neophodne uštede koje će dovesti do smanjenja deficita i zaustavljanja rasta javnog duga“, precizirao je on.

Petrović je naveo da od svih javnih preduezća Srbijagas pravi najveći problem, jer sada već ima milijardu evra duga i rekao da je problem što država ovom javnom preduzeću sada izdaje po treći put garanciju od 160 miliona evra.

Petrović očekuje da će ubuduće predmet razgovora sa MMF-om biti i reforma javnih preduzeća, koja je do sada uglavnom bila u nadležnosti Svetske banke, te da će ubuduće na tom problemu raditi integrisano ove dve institucije.

„Verujem da će MMF tražiti vrlo čvrste garancije šta će se dešavati sa javnim preduzećima i to je odlično za sve, jer je to težak profesionalni posao. A težak je i politički“, ukazao je on.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić rekao je da sve analize pokazuju da Srbiji u ovom trenutku nije potreban novac MMF-a, jer nemamo ugroženu likvidnost.

„MMF treba da oceni da je pravac reformi dobar, da postavi određene kvantitativne ciljeve. Fond uvek posmatra stvar na tri godine. Nama predstoji fiskalna konsolidacija i reforme koje treba da imaju trogodišnji okvir, a to znači da 2017. godine naš deficit ne može biti veći od tri odsto BDP“, ocenio je Savić i dodao da srpska strana treba da ubedi MMF da je sposobna da smanji deficit na taj nivo da bi bio postignut dogovor sa ovom međunarodnom institucijom.

Govoreći o merama fiskalne konsolidacije Savić je rekao da javna preduzeća sada treba da daju ključni doprinos ukupnim reformama i da je ključ oporavka srpske privrede u tom delu.

On je upozorio da treba sve uraditi da se ne dođe u situaciju u kojoj bi PDV morao da se poveća, jer „ćemo na taj način poskupeti reformu, a svako povećavanje PDV povećava sivu ekonomiju“.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/151092/petrovic--sve-ukazuje-da-ce-i-2015--srbija-biti-u-recesiji.htm

“Betoniraju“ velike profite

IZVOR: novosti

Cementare u Novom Popovcu i Kosijeriću primer dobre promene vlasništva. Poslovni prihodi su uvećani tri do pet puta. Obe fabrike prodate na tenderima 2002.

Opširnije...

CEMENTARE u Kosjeriću i Novom Popovcu prodate su 2002. godine na tenderima. Posle privatizacije obe fabrike dobile su nove nazive. Prva je uz svoje ime dodala „Titan“, a druga „Holcim Srbija“.

Ugovor o prodaji kapitala fabrike u Kosjeriću zaključen je pre 12 godina sa kupcem Tithys Limited sa Kipra i Titan Cement Company iz Grčke, kao garantom. Kupoprodajna cena u iznosu od 35,5 miliona dolara isplaćena je u celosti. Investiciona obaveza izvršena je u iznosu od 28,5 miliona dolara.

- Poslovni prihodi cementare ostvareni u godini pre privatizacije iznosili su milijardu dinara, dok su 2007. godini porasli na 3,4 milijarde dinara, a u 2010. godini su premašili 4,7 milijardi dinara - navode u Ministarstvu privrede. - U ovoj kompaniji je pre prodaje radilo 657 ljudi, a u februaru 2007. godine, u vreme poslednje kontrole Agencije bilo je 410 zaposlenih i zarade su redovno isplaćivane.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2013. godini poslovni prihodi iznose 3,3 milijarde dinara, ostvareni neto dobitak je bio 954 miliona dinara, dok je broj zaposlenih 260.

Cementara u Novom Popovcu prodata je za 52,5 miliona dolara, a kupac je ispoštovao i ugovorenu obavezu o investiranju od 85 miliona dolara.

Poslovni prihodi ostvareni u godini pre privatizacije iznosili su 1,1 milijardu dinara, a u 2007. godini bili su čak pet puta veći, 5,3 milijarde dinara. Povećan je i kapacitet proizvodnje sa 750.000 tona klinkera u 2001. godini, na 998.000 tona u 2006. godini. Broj zaposlenih u trenutku privatizacije bio je 2.408, dok je u maju 2007. godine u cementari radilo 711 zaposlenih.

Prema podacima APR u 2013. godini poslovni prihodi bili su 5,5 milijardi dinara, dok je u fabrici radilo svega 288 ljudi.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić, kaže da u Srbiji danas uspešno posluju cementare, mlekare i duvanska industrija, ali napominje i da su svi oni dobro radili i pre privatizacije.

- Uspešno su prodata samo ona preduzeća koja su dobro radila i kao društvena - tvrdi profesor. - Reč je o firmama koje su imale ili monopolski ili privilegovan položaj. Kada su u pitanju cementare, njima je država značajno olakšala, jer je uz prodaju fabrika, ustupila i pravo na korišćenje prirodnih bogatstava.

BROJKE

* 35,5 miliona dolara koštala je fabrika cementa u Kosjeriću 
* 52,5 miliona dolara plaćena je cementara u Novom Popovcu 
* 5,5 milijardi dinara je zarada u 2013. u Novom Popovcu

“IMPOL“ INVESTIRA I ZAPOŠLjAVA

VALjAONICA aluminijuma u Sevojnu je već 12 godina primer uspešne privatizacije u koju je za sve te godine investirano 70 miliona evra. Koliko je kompanija „Seval“ napredovala posle prodaje „Impolu“, najbolje svedoči podatak Ministarstva privrede, da je u 2001. godini proizvednja bila 9.159 tona, a u 2007. čak 63.916 tona. Broj zaposlenih u momentu privatizacije bio je 1.123.

- Prosečna zarada u toku ove godine u „Impolu“ je 60.343 dinara, a imamo 719 radnika - kaže Ninko Tešić, generalni direktor valjaonice. - U toku godine zaposlili smo 33 nova mlada radnika.

 

http://novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:517008-Betoniraju-velike-profite

Er Srbija na putu ostvarenja profita do kraja godine

IZVOR: TANJUG

BEOGRAD - Nacionalna aviokompanija Er Srbija u trećem kvartalu ostvarila je prihod od 57 miliona evra i povećala broj putnika za 74 odsto.

Opširnije...

BEOGRAD - Nacionalna aviokompanija Er Srbija u trećem kvartalu ostvarila je prihod od 57 miliona evra i povećala broj putnika za 74 odsto.

Ostvareni prihod u tom periodu predstavlja povećanje od 54 procenata u odnosu na 2013. godinu, a takav rezultat ostvaren je ubrzanim rastom broja putnika i obima prevezenog tereta tokom leta, navela je ta kompanija.

Usluge Er Srbije između jula i septembra ove godine koristilo je 730.00 putnika, što je za 74 procenta više u odnosu na 419.000 putnika, koliko je prevezeno u istom periodu 2013. godine.

Deo kompanije "Er Srbija kargo" takođe je ostvario rast od 64 procenta u odnosu na prošlu godinu sa ukupno 669 tona prevezenog tereta tokom trećeg kvartala 2014.

Avgust je bio rekordan mesec u istoriji aviokompanije jer je 239.000 putnika koristilo usluge Er Srbije, što predstavlja povećanje od 71 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Prva polovina avgusta je bila naročito aktivna jer je u tom periodu 180.000 ljudi putovalo ovom aviokompanijom.

Aviolet, čarter brend Er Srbije, koji je počeo sa radom u maju ove godine, je obavio 520 letova u toku letnje sezone i prevezao 90.000 putnika.

"Mi smo se posvetili ostvarivanju profita do kraja 2014. godine i na dobrom smo putu da to i ostvarimo. Uvereni smo da imamo pravu strategiju poslovanja i odnosa prema našim putnicima i da imamo prave ljude u timu koji nas vodi ka uspehu", rekao je generalni direktor Er Srbije, Dane Kondić.

On je naveo da je u periodu između januara i septembra, Er Srbija je prevezla ukupno 1,8 miliona putnika i 2.000 tona tereta, što u oba slučaja predstavlja rast od 66 procenata u toku istog perioda u 2013. godini.

Tokom trećeg kvartala, flota ove aviokompanije je uvećana na 10 uskotrupnih i pet turboelisnih aviona isporukom poslednjeg aviona A319 iz nabavke koja je ugovorena prošle godine.

To je bio deseti avion Erbasa koji je isporučen Er Srbiji od njenog zvaničnog početka rada 26. oktobra 2013. godine i poslednji do 2018. godine, kada Er Srbija očekuje da će preuzeti svoj prvi avion Erbas A320neo.

Uspostavljanjem leta za Tiranu krajem septembra, mreža ove aviokompanije je proširena na 39 destinacija u 29 zemalja, dok je dodatnih 20 destinacija je putnicima na raspolaganju preko kod šer partnera Etihad ervejz, Er Berlin, Er Frans, KLM, Tarom i Aeroflot. Tokom trećeg kvartala, organski rast je upotpunjen proširenjem kod šer partnerstava.

U ovom periodu, Er Srbija je potpisala novi kod šer sporazum sa Etihad ridženelom, čime su putnicima obezbeđeni lakši pristup i povezanost sa destinacijama u Švajcarskoj, uključujući Cirih i Lugano.

Specijalni proretni sporazum između indijskog Dzet ervejza i Er Srbije je proširen i sada uključuje atraktivne destinacije u Indiji, kao što su Ahmedabad i Goa.

Er Srbija nastavlja da stvara nova radna mesta, i očekuje se da će najvedhi do sada globalni konkurs za zapošljavanje pilota, koji je raspisan u septembru, dovesti preko 40 pilota u tim Er Srbije do kraja ove godine.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/151216/er-srbija-na-putu-ostvarenja-profita-do-kraja-godine.htm

Tabaković: Gubitak NBS je knjigovodstveni, a ne stvarni

IZVOR: TANJUG

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da nije tačan podatak da minus centralne banke za 2013. godinu iznosi 44,3 milijarde dinara,...

Opširnije...

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da nije tačan podatak da minus centralne banke za 2013. godinu iznosi 44,3 milijarde dinara, nego da je reč o 43,6 milijardi dinara i da je reč o knjigovodstvenom a ne stvarnom gubitku.

Cilj NBS je da stvori uslove drugima da posluju i pokažu dobit u privrednim aktivnostima a ne da sama pokaže finansijsku dobit, jer nije ni javno preduzeće, ni agencija, rekla je Tabaković u Jutarnjem programu TV Pink, i dodala da međunarodni investitori veruju u kredibilnu politiku centralne banke.

Povodom objavljenog podatka o gubitku centralne banke u 2013. godini, precizirala je da nije tačan podatak da minus iznosi 44,3 milijarde dinara, nego da je reč o 43,6 milijardi dinara.

"Nije u redu da članovi Fiskalnog saveta ne znaju precizan podatak, ili da se oglašavaju neukim komentarima, da komentarišu ono što je tek računovodstveno iskazani gubitak, a ne stvarni gubitak", navela je Tabaković i dodala da se "postavlja pitanje zašto uopšte javnost reaguje na ovakav način i zašto baš sada".

Ona je istakla da je NBS u julu predala parlamentu završni račun sa podatkom da više od 90 procenata tog iskazanog knjigovodstvenog gubitka od 43 milijarde dinara "jeste u stvari deo kursnih razlika i cene imovine, koja se tako prikazuje zato što su kretanja na tržištu imovine zlata, zgrada i hartija od vrednosti takve da su pokazale da mi na njima nemamo prinos, nego naprotiv, gubitak".

"Da smo prodali zlato u 2013. godini, tada smo imali nešto ispod 16 tona, mi bi iskazali stvarni gubitak koji bi neko trebalo da pokriva", rekla je Tabaković.

Na pitanje novinara o nagrađivanju radnika NBS jubilarnim nagradama, guverner je odgovorila da priča o zapošljavanju ljudi i izuzetnim platama u NBS nije utemeljena na činjenicama.

Upitana o tome dokle se stiglo sa istražnim postupkom o takozvanim "kiparskim parama", Tabaković je navela da nerado govori o stvarima koje su toku, ali da je NBS naplatila od mešovitih banaka u inostranstvu, gde je novac bio blokiran desetinu godina, na primer u banci u Parizu, više od 11,3 miliona evra i uplatila u budžet Srbije.

"Na isti način naplatili smo za SDPR, državno preduzeće, deo novca koji je bio blokiran u Americi", dodala je.

Na pitanje da li se oseća ugroženo nakon upada jedne osobe u njenu sobu u hotelu "Maestral" u Miločeru 18. septembra, Tabaković je kazala da se oseća "izloženo", da ima samo strah od neuspeha i ni od čega drugog, da se nije uplašila i da nema od čega da se plaši.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/151325/tabakovic--gubitak-nbs-je-knjigovodstveni--a-ne-stvarni.htm

Hipo banke na Balkanu idu Amerikancima

IZVOR: TANJUG

BEČ - Mreža banaka na Balkanu austrijske Hipo Alpe Adria banke biće prodata američkom fondu "Advent", odlučeno je sinoć.

Opširnije...

BEČ - Mreža banaka na Balkanu austrijske Hipo Alpe Adria banke biće prodata američkom fondu "Advent", odlučeno je sinoć.

U novoj vlasničkoj strukturi biće, sa manjinskim udelom, i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Kako je objavila austrijska novinska agencija APA, Hipo holding za jugoistočnu Evropu sa ukupno šest banaka na Balkanu danas će privremeno biti prenet na firmu-ćerku državnog holdinga OeIAG, Fimbag, koji će držati udele u banci do zaključenja prodaje poslova na Balkanu.

Sa današnjim danom Hipo Alpe Adria prestaje da postoji u Austriji u dosadašnjem obliku i transformiše se u državnu "lošu banku".

Takođe, od danas Aleksander Piker više nije predsednik Upravnog odbora Hipo Alpe Adria grupe, ali će ostati i dalje šef holdinga za jugoistočnu Evropu.

Za zaključenje poslova oko kupovine Hipo banaka na Balkanu potrebne su još odluke organa budućih vlasnika – Adventa i EBRD-a, a i država Austrija, koja je formalni prodavac banke, mora da odobri ovaj poslovni korak.

Isto tako potrebno je i odobrenje nemačke "Bajern LB", nekadašnje majka-banke Hipo Alpe Adrije.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/151318/hipo-banke-na-balkanu-idu-amerikancima.htm

Svetska banka: Srbija pala na listi po uslovima poslovanja

IZVOR: tanjug/see biz

WASHINGTON - Svetska banka je u prognozi uslova poslovanja u zemljama sveta za 2015. godinu Srbiju rangirala na 91. mesto...

Opširnije...
WASHINGTON - Svetska banka je u prognozi uslova poslovanja u zemljama sveta za 2015. godinu Srbiju rangirala na 91. mesto od ukupno 189 država, što je pad sa prošlogodišnje 77. pozicije, dok je od zemalja u regionu samo Bosna i Hercegovina lošije plasirana, na 107. mestu.
U najnovijem izveštaju Svetske banke "Doing Business 2015", od zemalja u regionu najbolje je plasirana Makedonija na 30. mestu, Crna Gora je na 36. poziciji, Bugarska na 38., Rumunija na 48., Slovenija na 51. mestu i Hrvatska na 65. mestu.

Srbija po ovom izveštaju najbolje stoji u segmentu zaštite investitora i manjinskih akcionara, na visokom 32. mestu, a najgore je ocenjena u segmentu dobijanja gradevinskih dozvola, gde je na 186. mestu.

Po jednostavnosti plaćanja poreza Srbija je na 165. mestu, a u rešavanju nesolventnosti pala je na 48. mesto sa procedurom koja u proseku traje dve godine, s troškovima u vrednosti 20 odsto nekretnine i stopom povraćaja od 29,2 odsto. Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2015. godinu, pod nazivom "Više od efikasnosti", predstavlja 12. u nizu godišnji izveštaj te institucije, koji vrednuje propise za unapređenje poslovne aktivnosti, ali i one koje je ograničavaju.

Na prvom mestu liste nalazi se Singapur, dok je drugi Novi Zeland a treći Hong Kong. Slede Danska, Južna Koreja, Norveška, SAD, Britanija, Finska i Australija.

 

http://www.seebiz.eu/svetska-banka-srbija-pala-na-listi-po-uslovima-poslovanja/ar-98178/

Turci zainteresovani da dodatno investiraju u Srbiju

IZVOR: tanjug

BEOGRAD - Turska tekstilna kompanija "Jeanci" pokazala je zainteresovanost za proširivanje svojih proizvodnih kapaciteta u Srbiji...

Opširnije...

BEOGRAD - Turska tekstilna kompanija "Jeanci" pokazala je zainteresovanost za proširivanje svojih proizvodnih kapaciteta u Srbiji o čemu su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju potpisali direktor te kompanije Taner Bujukdžan i potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Kompanija "Jeanci", koja četiri godine uspešno posluje u Leskovcu, gde trenutno zapošljava 600 radnika, namerava da započne proizvodnju tekstila u Krupnju i Vladičinom Hanu, kao i da otvori dodatne pogone u Leskovcu, navedeno je u saopštenju iz Vlade Srbije.

Poslovodstvo kompanije već je donelo odluku da, nakon tehničke adaptacije pogona preduzeća „Krupanjka“, započne sa proizvodnjom u Krupnju, dok su pregovori sa lokalnom samoupravom i nadležnim državnim institucijama o širenju proizvodnje na Vladičin Han u toku.

Kada je u pitanju poslovanje kompanije „Jeanci" u Leskovcu, Bujukdžan je izrazio spremnost da u najskorije vreme zaposli dodatnih 250 radnika u novim proizvodnim kapacitetima u tom gradu.

 

http://www.tanjug.rs/novosti/151219/turci-zainteresovani-da-dodatno-investiraju-u-srbiju.htm

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory