Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.054 -0,09% AGBC 1.355 -11,15% ALFA 31.000 0,00% CEBJ 2.100 0,00% DINNPB 2.480 12,47% ENHL 1.250 0,00% FITO 2.819 3,98% GFOM 370 0,00% GMON 1.900 0,00% IMPL 2.200 0,00% JESV 4.050 0,00% KMBN 1.498 3,38% KZRA 4.500 0,00% MBLS 3.300 -5,61% MTLC 1.448 1,26% NIIS 573 0,35% RSO15121 103 2,97% RUDO 150 0,00% SJPT 660 0,00% TGAS 10.027 0,27% VBSE 425 6,25% VINZ 1.260 -28,00%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    116.17

    42.77

    58.27%

    BELEX15

    626.73

    6.12

    0.99%

    BELEXLINE

    1,383.19

    11.60

    0.85%

    SRX

    180.93

    2.71

    1.52%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,809.64

    1.98

    0.11%

    MBI10

    1,958.30

    -4.63

    -0.24%

    MONEX20

    10,839.56

    -16.94

    -0.16%

    SASX-10

    692.59

    2.38

    0.34%

    SBITOP

    735.58

    1.05

    0.14%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    18,454.30

    -48.69

    -0.26%

    SPX

    2,176.12

    -4.26

    -0.20%

    FTSE100

    6,820.79

    -17.26

    -0.25%

    DAX

    10,657.64

    113.20

    1.07%

    NIKKEI

    16,887.40

    162.04

    0.97%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,312.30

    -8.70

    -0.66%

    SILVER

    18.70

    -0.02

    -0.11%

    COPPER

    2.07

    -0.01

    -0.48%

    OIL

    46.28

    -0.80

    -1.70%

    CORN

    316.25

    -4.00

    -1.25%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.20

    -0.09

    -0.08%

    RSD/CHF

    112.30

    -0.18

    -0.16%

    RSD/USD

    110.45

    0.09

    0.09%

    EUR/USD

    1.12

    0.00

    -0.16%

    EUR/CHF

    1.10

    0.00

    0.08%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    ENHL

    1,250

    3,282

    0.00%

    4,102,500

    VINZ

    1,260

    2,449

    -28.00%

    3,085,740

    DINNPB

    2,480

    341

    12.47%

    845,833

    NIIS

    573

    880

    0.35%

    503,525

    TGAS

    10,027

    40

    0.27%

    400,485

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    DINNPB

    2,480

    341

    12.47%

    845,833

    VBSE

    425

    30

    6.25%

    12,750

    FITO

    2,819

    52

    3.98%

    146,610

    KMBN

    1,498

    31

    3.38%

    46,449

    RSO15121

    103

    200

    2.97%

    205,057

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    VINZ

    1,260

    2,449

    -28.00%

    3,085,740

    AGBC

    1,355

    60

    -11.15%

    81,300

    MBLS

    3,300

    110

    -5.61%

    363,000

    AERO

    1,054

    118

    -0.09%

    123,999

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    53W eur

    50,000

    100.00%

    0.79%

    2Y eur

    50,000

    46.01%

    1.09%

    rsd

    11,000,000

    25.75%

    5.98%

    3Y eur

    150,000

    34.24%

    2.59%

    10Y eur

    125,000

    0.00%

    4.20%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Srpska privreda realno porasla 2,0 odsto u drugom kvartalu

IZVOR: TANJUG

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije realno je porastao za 2,0 odsto u drugom kvartalu 2016. u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za ...

Opširnije...

BEOGRAD - Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije realno je porastao za 2,0 odsto u drugom kvartalu  2016. u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema desezoniranim podacima, BDP u drugom kvartalu ostao na istom nivou u odnosu na prvo tromesečje ove godine.

Značajan realni rast bruto dodate vrednosti na godišnjem nivou zabeležen je u sektoru građevinarstva, od  6,1 odsto, zatim u sektoru finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja (3,9 odsto), kao i u   sektorima trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja, i usluga smeštaja i ishrane za po 3,0 procenta.

Pad bruto dodate vrednosti je registrovan u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, za 0,6 procenata.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u drugom kvartalu je realan rast zabeležen kod svih agregata u odnosu na uporedno lanjsko tromesečje.

Povećani su izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani za 1,3 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 0,3 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države (4,6), bruto investicije u osnovne fondove (4,9), izvoz robe i usluga (10,0) i uvoz robe i usluga (12,3 odsto), navodi se u saopštenju.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267739

Kompanijama berza neisplativa

IZVOR: politika

Tržište kapitala nije se oporavilo od krize, ulaganja nema, pa firme ne mogu da na taj način dođu do svežeg kapitala.

Opširnije...

Ovdašnje kompanije počele su da se povlače s Beogradske berze. Kompanija „Imlek” koja je deo holdinga „Moji brendovi”, prošle sedmice saopštila je da je prinudnim otkupom akcija sa berze konsolidovala vlasničku strukturu, odnosno stekla stopostotno učešće. Ovaj njihov potez nije izuzetak, jer je nedavno i „PKB korporacija” prinudnim otkupom stekla potpuno vlasništvo, nakon odluke gradskih vlasti. S obzirom na prilike i na berzi i u privredi uopšte očekuje se da i druge kompanije krenu ovim putem. AIK banka, na primer, koja je takođe sprovela postupak prinudnog otkupa akcija od manjinskih akcionara. Kompanije, inače, imaju po zakonu pravo da sa 90 odsto akcija prinudno otkupe preostale vrednosne papire od malih akcionara.

Zašto kompanije gase svoj berzanski status? Ukratko, to čine zato što im se bitisanje na berzi ne isplati. Imaju samo troškove, a nemaju koristi da emisijom akcija dođu do svežeg kapitala. Nakon silaska sa berze preduzeća prelaze u nižu organizacionu formu poput društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

To što kompanije gase svoj berzanski status nije dobro ni za berzu, a ni za celokupnu ekonomiju, kažu stručnjaci. Kompanijama se nema, kažu, šta zameriti, jer se one ponašaju racionalno. Niko, kažu, ni na Zapadu nije voljan da deli vlasništvo, a pogotovo u našim sadašnjim prilikama kada od toga nemaju koristi, odnosno ne privlače kapital.

Glavni razlog što kompanije nisu zainteresovane za berzansko trgovanje je to što se berza nije oporavila od svetske ekonomske krize 2008. godine. Podsećanja radi maksimalna vrednost berzanskog indeksa iznosila je 3.300 dinara, a sada 620 dinara što je šest puta manje. Do pomenute krizne godine cena akcija je rasla, investitori su bili voljni da ulažu, a onda su se povukli. S druge strane i same kompanije su procenile da emisije akcija neće biti uspešne, pa su odustajale od nepotrebnih troškova. Za razliku od naše svetske berze su se već oporavile od krize, a indeksi su premašili one ranije. To se kod nas nije dogodilo i berza je, kako objašnjavaju stručnjaci, „presečena” u ranoj fazi razvoja, a poverenje u tržište je izgubljeno.

Nenad Gujaničić iz „Vajzbrokera” kaže da se već duži vremenski period kompanije povlače sa Beogradske berze, a to je intenzivirano u proteklih nekoliko godina naročito otkada je prag za prinudan otkup akcija spušten sa 95 na 90 procenata. Po njemu glavni razlozi za ovakvo ponašanje kompanija su to što su one prinudno, po sili zakona, došle na berzansko tržište i nisu uspele da iskoriste njegove prednosti kao što je prikupljanje kapitala. Od berze su ih odvratili i administrativni i drugi troškovi, kao i veći zahtevi za obelodanjivanje informacija.

– Srbija je retka zemlja u tranziciji u kojoj nije zabeležena nijedna inicijalna ponuda akcija, odnosno nijedna kompanija nije prikupila kapital na berzi. Povlačenje emitenata sa Beogradske berze je toliko omasovljeno da je teško navesti neku kompaniju za koju bi se sa sigurnošću moglo reći da će biti na berzi za pet ili deset godina. Ako se pogleda reperna indeksna korpa, Belex15, vidi se da u dosta kompanija većinski vlasnik ima značajno većinsko vlasništvo, te je samim tim blizu istiskivanja manjinskih akcionara. To su, na primer, AIK banka, „Sojaprotein”, „Alfa-Plam”, „Tehnogas”. To pokazuje da berza postaje još marginalnija sa malom šansom da se revitalizuje u budućnosti, navodi Gujaničić.

On dodaje da su najveći prometi na Beogradskoj berzi bili 2007. godine, oko osam miliona evra dnevno, u proseku, dok se sada smatra dobrim trgovačkim danom ako je promet veći od 200.000-300.000 evra. Interesovanje je prilično skromno, iako su naše akcije dosta potcenjene u odnosu na slične u regionu. Glavni razlozi slabog interesovanja su niska likvidnost, jer je teško kupiti veću količinu akcija po postojećim cenama i slabo poštovanje prava manjinskih akcionara, jer su na delu brojne korporativne prevare.

Kompanije izlaskom sa berze smanjuju nepotrebne troškove i pojednostavljuju poslovanje, i ovo je svakako primereno za preduzeća koja nisu velika, kao kompanije koje imaju prihod manji od desetak miliona evra. Kada je reč o većim kompanijama, one takođe napuštanjem berze smanjuju operativne troškove i nemaju više stroge zahteve za objavu informacija (izveštaji, bitni događaji), ali gube mogućnost da emituju akcije i prikupe jeftin kapital. Takođe, kompanije kotirane na berzi imaju i pozitivan povratni efekat na poslovanje jer investitori kontrolišu poslovanje i doprinose efikasnijem upravljanju.

Gujaničić smatra da bez političke podrške i dobre volje izvršne vlasti, tranziciona berza nema nikakve šanse za razvoj. Telekom Srbija je najbolji primer ove teze – kompanija je podelila akcije pre više od četiri godine i još uvek nema naznaka da će biti kotirana na tržištu. Teorijski, moguće je da neka inicijalno privatna kompanija prikupi kapital i tako utre put razvoju berze, ali je ipak realnije da se to desi tako što će neka velika državna kompanija prokrčiti taj put ili ga uopšte neće biti, dodaje on.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/362478/Kompanijama-berza-neisplativa

Rusija bi mogla da postane najveći izvoznik pšenice - SAD priznala da je Moskva bolje od svih iz EU zajedno

IZVOR: ekapija

Rusija bi mogla da postane najveći izvoznik pšenice - izvozni potencijal Rusije u ovoj poljoprivrednoj sezoni iznosi 30 miliona ...

Opširnije...

Rusija bi mogla da postane najveći izvoznik pšenice - izvozni potencijal Rusije u ovoj poljoprivrednoj sezoni iznosi 30 miliona tona.

Sredinom avgusta Ministarstvo poljoprivrede SAD, čija analitička služba važi za jednu od najboljih na svetu, najavilo je senzaciju za ovu poljoprivrednu sezonu.

- Rusija po prvi put može postati najveći izvoznik pšenice i prodati 30 miliona tona, pa tako i nadmašiti sve zemlje EU zajedno - saopštili su u Vašingtonu.

Prema podacima američkog Ministarstva, Rusija je postigla tako dobar rezultat zahvaljujući "idealnim okolnostima, kao što su optimalni vremenski uslovi za utovar, efikasno rukovođenje "saobraćajem" žita u lukama i stabilne zalihe tokom godine".

U EU ove godine pšenica je slabo rodila, što Rusiji otvara prostor na novim tržištima.

Rusija ima prednost kada je reč o logistici i prevozu žita na tržišta u razvoju, odnosno u severnoj i podsaharskoj Africi, kao i na Srednjem istoku, tako da može lako proširiti svoj udeo u ovim regionima i nadomestiti redukovani i uvoz iz EU, procenjuju stručnjaci.

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, u Rusiji će ove godine biti oko 72 miliona tona pšenice, dok Ministarstvo poljoprivrede Rusije prognozira 73 miliona tona, jer uzima u obzir i pšenicu na Krimu.

- Već drugu godinu zaredom Rusija obara sopstveni rekord u izvozu svih žitarica -ističe predsednik Ruskog saveza za žitarice Arkadij Zločevski.

Prema podacima koje iznosi rusko Ministarstvo, u prošloj poljoprivrednoj sezoni Rusija je izvezla rekordna 34 miliona tona žitarica, od toga 25 miliona tona pšenice.

Ove godine Rusija će prodati 37 do 40 miliona tona žitarica, smatraju ruski stručnjaci.

Među vodeće agrarne zemlje probile su se i Australija, Kanada, Kazahstan, Ukrajina i SAD, stoji u izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1531364/Rusija-bi-mogla-da-postane-najve%C4%87i-izvoznik-p%C5%A1enice-SAD-priznala-da-je-Moskva-bolje-od-svih-iz-EU-zajedno

Industrijska prozvodnja porasla 5,4 odsto od januara do jula

IZVOR: TANJUG

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je za 5,4 odsto u periodu januar - jul 2016. u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je u julu povećana za 0,7 odsto u ...

Opširnije...

BEOGRAD - Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je za 5,4 odsto u periodu januar - jul 2016. u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je u julu povećana za 0,7 odsto u odnosu na isti mesec 2015, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U odnosu na prosek u 2015, industrijska proizvodnja u julu bila je veća za 2,7 odsto.

Prerađivačka industrija je u posmatranom mesecu ima rast od 5,2 odsto u odnosu na jul prošle godine, rudarstvo je zabeležilo skok od 3,7 odsto, a snabdevanje elektricnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je registrovalo pad od 16,4 odsto.

Prema podacima statistike, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju je povećana za 7,8 odsto, kapitalnih proizvoda za 5,5 odsto, intermedijarnih proizvoda osim energije 4,9 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,1 odsto.

Pad je zabeležen u proizvodnji energije od 7,3 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu imali su: proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja derivata nafte, proizvodnja duvanskih proizvoda,  proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje pokazuje ukupan rast industrije u julu od  1,4 odsto u poređenju sa julom 2015, a za prerađivačku industriju pokazuje rast od 1,8 odsto.

Prema desezoniranim podacina, ukupna industrija je u julu 2016. porasla 4,2 procenta a prerađivačka 7,4 odsto u odnosu na prosek 2015. godine.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267760

Izvoz Srbije u prvih šest meseci povećan za 10% - Najviše izvozimo automobile, električne aparate, mašine, voće, povrće i žitarice

IZVOR: ekapija

U prvoj polovini ove godine spoljnotrgovinska robna razmena Srbije ...

Opširnije...

U prvoj polovini ove godine spoljnotrgovinska robna razmena Srbije premašila je 15 mlrd EUR, a srpski izvoz premašio je 6,5 mlrd EUR i za 10,2% je veći nego u istom prošlogodišnjem periodu. Struktura izvoza menja se nabolje, a takvim trendovima doprinele su i strane investicije, tvrde u resornom ministarstvu.

Dok upućeni smatraju da izvoznicima nedostaju prave poslovne informacije, u Vladi kažu da su i dalje ključni problemi domaće privrede birokratija i komplikovane procedure.

Iz hladnjače u Požegi srpska hrana odlazi u Evropu, Ameriku i Japan. Mogu da prerade 20 tona voća dnevno, a kapacitet skladištenja je 2.000 tona. Plan je proširenje proizvodnje i podizanje novih voćnih zasada.

- Mi treba da vodimo računa samo o nama, način kako radimo. Da imamo kvalitetne proizvode, da imamo stručne ljude, osposobljene, koji će da nose tu proizvodnju - kaže vlasnik i direktor kompanije Master Frigo Fruits Radoje Cvetić.

Smatra da treba pomagati proizvođačima, jer su oni, kako kaže, masa iz koje se sve posle nadograđuje.

- Ako mi tu uključimo mlade ljude koji će se baviti tom proizvodnjom i imati dugoročni interes, to se može na taj način raditi - rekao je Cvetić.

Radoje Cvetić zna posao – ima 300 zaposlenih i 3.600 proizvođača kooperanata. Veliki problem malih izvoznika često je nedostatak informacija, kažu u Privrednoj komori Srbije.

- Informacija o tome šta se traži na određenom tržištu, na koji način da upodobe svoje kapacitete, kako da proizvode, koja dokumentacija je potrebna kako bi određene proizvode izvezli. Kako da dođu do određenog kontakta, kako da dođu do partnera, kako da uspostave saradnju. To su neki od bazičnih problema koje naši privrednici imaju - istakla je Danijela Čabarkapa iz PKS-a.

Čak 65% srpskog izvoza ide u Evropsku uniju, najviše u Italiju i Nemačku. Najviše izvozimo automobile, električne aparate, mašine, voće, povrće i žitarice.

- Ono gde bi ta struktura mogla da se promeni tiče se voća i povrća, gde izvozimo uglavnom voće i povrće umesto da izvozimo proizvode sa višom fazom obrade, i ja se nadam da u tom pogledu postoji prostor da se ta komponenta izvoza još više poveća - rekao je ministar trgovine Rasim Ljajić.

Ukupni poslovni ambijent mora da se popravi, rekao je Ljajić dodajući da je to politika kojom će se Vlada rukovoditi u ovom mandatu.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1531515/Izvoz-Srbije-u-prvih-%C5%A1est-meseci-pove%C4%87an-za-10-Najvi%C5%A1e-izvozimo-automobile-elektri%C4%8Dne-aparate-ma%C5%A1ine-vo%C4%87e-povr%C4%87e-i-%C5%BEitarice

Suficit budžeta u periodu januar-jul od 22 milijardi dinara

IZVOR: novosti

Suficit budžeta Srbije u periodu januar-jul 2016. bio je 22 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Opširnije...

Suficit budžeta Srbije u periodu januar-jul 2016. bio je 22 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.Kako je navedeno na sajtu tog ministarstva, suficit budžeta kada se u rashode uključe i projektni zajmovi koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike, iznosio je 7,7 milijardi dinara.

Kapitalni rashodi finansirani iz projektnih zajmova u periodu januar-jul ove godine bili su veći za 3,9 milijardi dinara, u odnosu na isti period 2015.

U julu 2016, prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva finasija, u Srbiji je ostvaren suficit od 25,9 milijardi dinara, odnosno ostvareni su prihodi od 104,9 mlijardi dinara, dok su rashodi bili 79 milijardi i niži su nego u prethodnom mesecu uglavnom zbog nižih obaveza po osnovu kamata i aktiviranih garancija.

Poreski prihodi u julu bili su 95 milijardi dinara najviše zahvaljujući visokoj uplati akciza (34,2 milijarde dinara), ali i dobrom prihodu po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je u julu bio najviši u ovoj godini i iznosio je 45,7 milijardi dinara

Ministarstvo finansija ističe da je prihod od akciza od 34,2 milijardi dinara rezultat više faktora, među kojima je povećana potrošnja goriva uzrokovana poljoprivrednim radovima i većim obimom saobraćaja, naročito tranzitnog, ali i utvrđivanja novih iznosa akciza na duvanske proizvode, u skladu sa zakonom.

Navedeno je i da je u julu prihod po osnovu poreza na dohodak bio viši u odnosu na prethodne mesece zbog uplata godišnjeg poreza na dohodak i poreza na dividende i udela u dobiti, kai i da su uplate poreza na registrovano oružje dovele do skoka stavke ostalih poreskih prihoda.

Objavljeno je i da su neporeski prihodi u julu bili 9,4 milijardi dinara i da je po osnovu donacija uplaćeno je 0,5 milijardi dinara.

Ističe se i da su neporeski prihodi bili znatno viši od očekivanih zahvaljujući uplatama dividendi javnih preduzeća i licence za 4G mobilnu telefoniju.

Ministarstvo finansija je navelo i da su najveće stavke na rashodnoj strani u julu bili rashodi za zaposlene i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO) , kao što je fond PIO, RFZO, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO).

Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,7 milijardi dinara, dok su transferi OOSO iznosili 18,4 milijardi dinara, od čega je transfer PIO fondu bio 16,7 milijardi.

U saopštenju se dodaje i da je na nivou opšte države u prvih sedam meseci zabeležen deficit od 0,9 milijardi dinara.

Na kraju jula zbirni suficit lokalnih samouprava bio je 8,7 milijardi dinara zahvaljujući visokim prihodima u maju, čemu su doprineli uplata tromesečnih obaveza po osnovu poreza na imovinu, ali i prihod od prodaje zemljišta koji je jednokratnog karaktera.

AP Vojvodina, kako je navedeno, trenutno je u suficitu od 1,5 milijardi dinara zahvaljujući uplati poreza na dobit po godišnjem obračunu u junu.

PIO fond je zabeležio deficit od 7,3 milijardi dinara, dok su NSZ i RFZO zabeležili suficite od 1,3 i 2,1 milijardi dinara.

Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije se u najvećoj meri finansiraju iz kredita i njihov ukupan deficit bio je je 14,5 milijardi dinara.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:622714-Suficit-budzeta-u-periodu-januar-jul-od-22-milijardi-dinara

EU: Epl da naknadno isplati Irskoj 13 milijardi poreza

IZVOR: TANJUG

Evropska unija je danas saopštila da je Irska nezakonito odobrila američkoj kompaniji "Epl" poreske olakšice u iznosu od 13 milijardi evra i naložila zvaničnom Dablinu da povrati od te kompanije neplaćeni ...

Opširnije...

BRISEL - Evropska unija je danas saopštila da je Irska nezakonito odobrila američkoj kompaniji "Epl" poreske olakšice u iznosu od 13 milijardi evra i naložila zvaničnom Dablinu da povrati od te kompanije neplaćeni porez, plus kamate.

Komesarka EU za konkurenciju Margret Vestager je tim povodom izjavila da "države članice ne mogu da odobre poreske olakšice odabranim kompanijama. To je protivno propisima EU o državnoj pomoći", prenela je agencija AP.

Vestager je navela da je trogodišnja istraga pokazala da je Irska odobravala velikodušne poreske olakšice "Eplu" tokom niza godina, tako da je korporativni porez koji je ta kompanija plaćala na svoj profit ostvaren u Evropi pao sa jedan odsto iz 2003. godine na samo 0,005 odsto 2014. godine.

Evropska komisija je saopštila da "Irska sada mora da povrati neplaćeni porez od 'Epla' za period od 2003. do 2014. u iznosu od 13 milijardi evra plus kamate".

Irska vlada je na to reagovala saopštenjem u kojem je negirala da je američkom proizvođaču "ajfona" i drugih elektroničkih proizvoda, kompjuterskog softvera i onlajn usluga odobrila povoljan fiskalni tretman.

"Irska i dalje tvrdi da je u ovom slučaju plaćen čitav iznos poreza i da nije bilo državne pomoći. Irska ne sklapa dogovore sa poreskim obveznicima", navodi se u saopštenju vlade u Dablinu.

Irski ministar finansija Majkl Nunan je danas najavio da će zatražiti dozvolu od irske vlade da uloži žalbu evropskim sudovima na presudu Evropske komisije.

"Važno je da pošaljemo snažnu poruku da je Irska i dalje atraktivna i stabilna lokacija za dugoročne i značajne investicije. 'Epl' posluje u Irskoj još od osamdesetih godina prošlog veka i zapošljava više hiljada ljudi u gradu Korku", istakao je Nunan.

SAD: Odluka EU o "Eplu" ugrožava ekonomsko partnerstvo

Američko Ministarstvo finansija je danas oštro kritikovalo odluku Evropske komisije kojom se američkom tehnološkom gigantu "Eplu" nalaže da naknadno plati rekordni iznos poreza Irskoj, ističući da ta odluka ugrožava bilateralni "duh ekonomskog partnerstva".

"Postupak Komisije bi mogao da ugrozi strane investicije, poslovnu klimu u Evropi, kao i važan duh ekonomskog partnerstva između SAD i EU'', navodi se u saopštenju portparola američkog Ministarstva, a prenela je agencija AFP.

"Nastavićemo da pratimo razvoj situacije i nastavićemo da sarađujemo sa Komisijom na putu ka našem zajedničkom cilju sprečavanja erozije naših korporativnih poreskih osnovica"

Evropska unija je danas saopštila da je Irska nezakonito odobrila američkoj kompaniji "Epl" poreske olakšice u iznosu od 13 milijardi evra i naložila zvaničnom Dablinu da povrati od te kompanije neplaćeni porez, plus kamate.

Komesarka EU za konkurenciju Margret Vestager je tim povodom izjavila da "države članice ne mogu da odobre poreske olakšice odabranim kompanijama. To je protivno propisima EU o državnoj pomoći", prenela je agencija AP.

Vestager je navela da je trogodišnja istraga pokazala da je Irska odobravala velikodušne poreske olakšice "Eplu" tokom niza godina, tako da je korporativni porez koji je ta kompanija plaćala na svoj profit ostvaren u Evropi pao sa jedan odsto iz 2003. godine na samo 0,005 odsto 2014. godine.

Evropska komisija je saopštila da "Irska sada mora da povrati neplaćeni porez od "Epla" za period od 2003. do 2014. u iznosu od 13 milijardi evra plus kamate".

Irska vlada je na to reagovala saopštenjem u kojem je negirala da je američkom proizvođaču "ajfona" i drugih elektroničkih proizvoda, kompjuterskog softvera i onlajn usluga odobrila povoljan fiskalni tretman.

"Irska i dalje tvrdi da je u ovom slučaju plaćen čitav iznos poreza i da nije bilo državne pomoći. Irska ne sklapa dogovore sa poreskim obveznicima", navodi se u saopštenju vlade u Dablinu.

Šta bi 13 milijardi evra poreza od "Epla" značilo Irskoj?

Iznos od 13 milijardi evra koji je Evropska komisija naložila američkoj kompaniji "Epl" da plati na ime neplaćenog poreza je čak 40 puta veći u odnosu na prethodni slični slučaj u kojem je Komisija po istom osnovu naložila jednoj kompaniji povrat porez.

Trinaest milijardi evra izgleda kao ogromna suma novca za bilo koju državu, ali je za Republiku Irsku, koja je sa 4,6 miliona stanovnika jedna od najmanjih članica Evropske unije, taj iznos gotovo nepojmljiv, ocenjuje agencija AP.

Ako "Epl" na kraju plati Irskoj taj novac, to će biti jednako 2.825 evra po stanovniku.

Kad bi taj novac legao u irski budžet, u potpunosti bi izbrisao deficit te zemlje u 2016. godini i budžet bi bio u plusu po prvi put u poslednjih deset godina.

Rastuća irska privreda već sad beleži brzi rast ubiranja poreza od zaposlenih, poreza na promet i poreza od oko 1.000 kompanija koje imaju baze u Irskoj.

Prošle godine je Irska zabeležila rashode od oko 48,5 milijardi evra, od čega oko 13 milijardi evra na zdravstvo, što je jednako iznosu koji zvanični Dablin sada treba da traži od "Epla" na ime zaostalih poreza, ali je Irska imala i deficit od gotovo pet milijardi evra.

Evropska unija je danas saopštila da je Irska nezakonito odobrila američkoj kompaniji "Epl" poreske olakšice u iznosu od 13 milijardi evra i naložila zvaničnom Dablinu da povrati od te kompanije neplaćeni porez, plus kamate.

Komesarka EU za konkurenciju Margret Vestager je tim povodom izjavila da "države članice ne mogu da odobre poreske olakšice odabranim kompanijama. To je protivno propisima EU o državnoj pomoći".

Vestager je navela da je trogodišnja istraga pokazala da je Irska odobravala velikodušne poreske olakšice "Eplu" tokom niza godina, tako da je korporativni porez koji je ta kompanija plaćala na svoj profit ostvaren u Evropi pao sa jedan odsto iz 2003. godine na samo 0,005 odsto 2014. godine.

Evropska komisija je saopštila da "Irska sada mora da povrati neplaćeni porez od "Epla" za period od 2003. do 2014. u iznosu od 13 milijardi evra plus kamate".

Irska vlada je na to reagovala saopštenjem u kojem je negirala da je američkom proizvođaču "ajfona" i drugih elektroničkih proizvoda, kompjuterskog softvera i onlajn usluga odobrila povoljan fiskalni tretman.

"Irska i dalje tvrdi da je u ovom slučaju plaćen čitav iznos poreza i da nije bilo državne pomoći. Irska ne sklapa dogovore sa poreskim obveznicima", navodi se u saopštenju vlade u Dablinu.

Irski ministar finansija Majkl Nunan je danas najavio da će zatražiti dozvolu od irske vlade da uloži žalbu evropskim sudovima na presudu Evropske komisije.

"Važno je da pošaljemo snažnu poruku da je Irska i dalje atraktivna i stabilna lokacija za dugoročne i značajne investicije. "Epl" posluje u Irskoj još od osamdesetih godina prošlog veka i zapošljava više hiljada ljudi u gradu Korku", istakao je Nunan.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267531

Wizz Air od maja 2017. uvodi još četiri linije iz Beograda - Investicija vredna 100 mil USD

IZVOR: ekapija

Niskotarifna aviokompanija Wizz Air planira proširenje poslovanja u Srbiji uvođenjem još jednog aviona u saobraćaj i četiri nove linije.

Opširnije...

Niskotarifna aviokompanija Wizz Air planira proširenje poslovanja u Srbiji uvođenjem još jednog aviona u saobraćaj i četiri nove linije.

Generalni direktor te kompanije Jožef Varadi izjavio je na konferenciji za novinare u Beogradu da će taj niskotarifni avio-prevoznik u svoju operativnu bazu u srpskoj prestonici uvesti drugi avion - Airbus A320.

Od maja sledeće godine, Wizz Air će uvesti i četiri nove linije iz Beograda - do Fridrihshafena, Hanovera, Nirnberga i Malte.

Prema njegovim rečima, uvođenje novog aviona u beogradsku bazu je investicija od 100 mil USD, što će omogućiti otvaranje 36 novih radnih mesta.

- Dokaz naše posvećenosti Srbiji je i uspostavljanje saobraćaja sa drugog srpskog aerodroma u Nišu - naveo je Varadi i dodao da će uvođenjem novih linija, Wizz Air leteti iz Srbije na 20 destinacija u sedam zemalja.

Na pitanje da li i dalje smatraju da su takse i troškovi na Beogradskom aerodromu visoki zbog čega su se pre dve godine zbog toga i smanjili obim saobraćaja, Varadi je odgovorio potvrdno.

- Da li troškovi mogu da budu niži - da, i tada bi promet bio veći, ali mi smo respektabilna kompanija i ne možemo da ignorišemo potražnju - kazao je on.

Varadi je naveo da su u kompaniji Wizz Air veoma zadovoljni uslovima poslovanja u Nišu i da je potražnja za letovima sa aerodroma Konstantin Veliki nadmašila očekivanja. U tom smislu nije isključio mogućnost da Niš postane nova baza te kompanije u Srbiji, ali će to zavisiti od potražnje i troškova.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1531673/Wizz-Air-od-maja-2017-uvodi-jo%C5%A1-%C4%8Detiri-linije-iz-Beograda-Investicija-vredna-100-mil-USD

Pokazatelji o inflaciji i nezaposlenosti u evrozoni stabilni

IZVOR: TANJUG

Pokazatelji o rastu inflacije i o stopi nezaposlenosti u evrozoni, koji su objavljeni danas, neznatno su slabiji od prognoza analitičara, pošto je privredna aktivnost i ...

Opširnije...

BRISEL - Pokazatelji o rastu inflacije i o stopi nezaposlenosti u evrozoni, koji su objavljeni danas, neznatno su slabiji od prognoza analitičara, pošto je  privredna aktivnost i dalje oscilira oko istog nivoa usled spekulacija da će Evropska centralna banka (ECB) doneti novi paket stimulativnih mera.

Zvanična agencija Evropske unije za statistiku, Evrostat, saopštila je da su potrošačke cene u evrozoni u avgustu porasle za 0,2 odsto, po istoj stopi kao u julu, prenosi agencija AFP.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti u regionu jedinstvene valute ostala je u julu nepromenjena na 10,1 odsto.

Analitičari koje je anketirala kompanija za finansijske usluge Faktset očekivali su da će inflacija iznositi 0,3 procenta, a stopa nezaposlenosti 10,0 odsto.

Inflacija je ključni indikator osnovne potrošačke tražnje u nekoj ekonomiji, i taj pokazatelj je već nekoliko godina znatno ispod ECB-ove ciljane inflacije od približno 2,0 procenta, navodi francuska agencija.

Na nove podatke uticao je i šok izazvan britanskim glasanjem za izlazak iz EU u junu, koji se, kao što se strahovalo, odrazio na ekonomsko raspoloženje, ali ne u tako katastrofalnoj meri kao što su neki upozoravali.

Evropska komisija je juče saopštila da je njen Indikator ekonomskog raspoloženja  (ESI) za 19-člani monetarni blok pao za jedan ceo poen na 103,5 u avgustu.

Međutim, kompanija Markit, koja se bavi praćenjem raznih ekonomskih pokazatelja,  saopštila je prošle nedelje da ekonomija evrozone nastavlja da dokazuje svoju otpornost, budući da preduzeća i dalje ispoljavaju spremnost za ulaganja u svoje poslovanje.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267733

Šijemo "Pradu", a nosimo plastiku

IZVOR: novosti

U Srbiji se pravi obuća za poznate svetske kuće, ali više trošimo na uvoz nego što prodamo strancima. Prošle godine smo uvezli cipela za 400 miliona dolara, a izvezli u vrednosti od 300 miliona.

Opširnije...

NA ruku im ne idu male plate potencijalnih kupaca, a poslednjih godina ni vremenske prilike. Malo u šali, više u zbilji proizvođači obuće se vajkaju da sreće nemaju ni sa zimama - nikako da udari mraz i sneg pa da ljudi istroše đonove. U srpskoj industriji obuće radi oko 10.000 ljudi, ali Srbi i dalje više daju za uvoznu obuću, nego što uspemo da prodamo strancima. A baš u našim radionicama šije se obuća najčuvenijih svetskih proizvođača, kao što su "Prada", "Guči"...

Lane smo izvezli obuću vrednu 300 miliona dolara, a na uvoz potrošili 400 miliona dolara.

KOŽA IZ ITALIJE

- Najveći problemi sa kojima se naši proizvođači susreću je nedostatak sirove kože. Dve kožare koje rade, u Zrenjaninu i Rumi, u stranom su vlasništvu - objašnjava Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije. 

- One rade za 19 najpoznatijih svetskih proizvođača od - "Iv Sen Lorana", preko "Gučija" i "Prade", ali naši uvoze sirovinu iz Italije i Turske. Drugi problem su porezi i doprinosi. U okruženju ne prelaze 40 odsto, a kod nas premašuju 65 odsto. Naše kompanije su se okrenule malim serijama izuzetno kvalitetne obuće.

Poslednjih decenija gase se veliki domaći proizvođači obuće. Sve je više manjih porodičnih preduzeća. Među retkima, koji se mogu pohvaliti dugom tradicijom je "Ukus" iz Kovačice.

- Mi smo najstarija fabrika obuće u Srbiji, koja od 1946. godine radi bez prekida - kaže Mišo Petraš, direktor fabrike. 

- Strane velike kompanije nama ne prave problem, jer je njihova obuća i ranije stizala na naše tržište, samo su je pravili u Vijetnamu ili Kini. Problem su napravili firmama na jugu. Dobili su subvencije od države, ponudili deset odsto veće plate od već postojećih fabrika i tako im preuzeli ljude. Problem je što je naše tržište jako malo i slabo. Mala je potrošnja i pada prodaja kvalitetne kožne obuće, a naši proizvođači uglavnom prave takvu. S druge strane, pale su sve carinske barijere i uvoz je olakšan.

RADE ZA STRANCE

FABRIKA obuće "Boreli" u Somboru, inače društveno preduzeće, nalazi se u stečaju od jula, zbog neizmirenih dugovanja od 1,85 milijardi dinara i blokade računa od 750 miliona dinara. Oko 120 radnika od pre nekoliko meseci radi za nemačku firmu "B. Štump Bair", izrađuju vojničke čizme i patike, kao i obuću za vatrogasce. Dnevno proizvedu 550 pari obuće. Uskoro bi trebalo da krenu lon poslovi za italijansku firmu "Lenči". U Somboru i italijanska kompanija obuće "Prodžeti", zapošljava 450 radnika. Šiju delove za patike koje se potom rade u Italiji.

KONKURENCIJA

U Požarevcu je nekad radilo desetak pogona i radionica za proizvodnju obuće, ali su do danas opstale svega dve-tri. Među njima je i proizvodno-trgovinska radnja "N i N", koju drže supružnici Tanja i Dejan Jović.

- Na najboljim lokacijama su kineske prodavnice, u kojima se prodaje i njihova obuća, što se i te kako odražava na naš promet. U nekim zapadnim zemljama Kinezi mogu da prodaju svoju robu, ali ne i obuću, jer time država štiti svoje proizvođače - ističe Dejan Jović. - Proizvodnjom obuće bavi se nas petoro - suprug, ja, moji roditelji i jedan radnik. Školstvo ne prati najbolje potrebe privrede, pa teško nalazimo radnike koji umeju ručno da izrađuje kvalitetnu, kožnu obuću.

"KOŠTANA"

VRANjE je nekada bio sinonim za proizvodnju obuće u celoj staroj Jugoslaviji. Više od 3.500 ljudi radilo je u "Koštani", a danas isti taj broj ljudi radi u desetak manjih firmi okupljenih u istoimeni klaster kao i u fabrici poznate italijanske kompanije "Geoks". Branislav Popović, šef odeljenja Regionalne privredne komore Leskovac, u Vranju kaže da se obućarstvo danas oslanja na takozvane male proizvođače, čiji menadžeri su uglavnom ponikli u "Koštani". Prosečna plata ljudi koji rade u proizvodnjama se kreće od 20.000 do 30.000 dinara. Naši proizvođači šiju i šalju gornje delove obuće za Italiju, a đonove retko ko proizvodi. Jelena Novković, direktorka i vlasnica kompanije "Herc", koja postoji od 2013. kaže za "Novosti", da se poslednjih godinu dana proizvođači uglavnom suočavaju sa problemom naplate proizvoda.

Knjaževačka "Leda", koja danas posluje u sistemu italijanske kompanije "Falk", jedan je od najvećih proizvođača obuće u Srbiji. Ova fabrika godišnje izveze oko 1,2 miliona pari obuće na tržišta EU, Rusije, Japana i SAD, odnosno više od 95 odsto ukupne proizvodnje i ostvaruje promet veći od 20 miliona evra.

- Proteklih godina, kvalitet obuće je kudikamo poboljšan, dok je asortiman robe dostigao brojku od oko 300 artikala, među kojima je pravi hit dečja obuća "naturino" - kažu u menadžmentu "Lede".

NEMA NEZAPOSLENIH OBUĆARA U RUMI

CENTAR Srema, Ruma, poslednjih decenija poznata je po najvećim broju proizvodnih obućarskih pogona, koji zapošljavaju više od 1.000 radnika, a plata se kreće od 20.000 do 40.000 dinara. Jedan od njih, koji osvaja i strana tržišta je fabrika "Insert" sa oko 340 radnika, većinom žena.

- Naš posao obuhvata brojne komponente izrade, poput krojenja, priprema, šivenja i završetka procesa, a krajnji proizvod je gornji deo cipele. Robu radimo, većinom za inostrano tržište, ali u pojedinim prodavnicama može i u Srbiji da se nađe - kažu u ovoj kompaniji.

Na tržištu rada u Rumi, već dugi niz godina, nema kvalifikovanih obućara, pa obućarska proizvodnja muku muči u pronalaženju radne snage.

- Prošla sam prvo kroz obuku, jer po struci nisam obućar. Već tri godine sam ovde i zadovoljna sam poslom. Radimo u jednoj smeni, nije teško, ne moram da putujem na posao i što je najvažnije plata je na vreme - kaže Svetlana Stojić, radnica "Inserta".

"TIGAR" IZVOZI

KOMPANIJA "Tigar" AD u Pirotu, sa oko 1.500 zaposlenih, jedan od najvećih proizvođača gumene obuće na Balkanu, već dve godine je u Unapred pripremljenom planu reorganizacije. Rade, a najviše se izvozi za Rusiju, nordijske zemlje koje su tradicionalnlnu kupci, zatim Kanadu i SAD. Promet na domaćem tržištu je prošle godine bio je veći za trećinu, a na inostranom za pet odsto.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:622666-Sijemo-Pradu-a-nosimo-plastiku

Industrijska proizvodnja u Japanu razočarala u julu

IZVOR: TANJUG

Japanska industrijska proizvodnja stagnirala je u julu u odnosu na prethodni mesec, prema danas objavljenim podacima Ministarstva privrede, trgovine i industrije.

Opširnije...

TOKIO - Japanska industrijska proizvodnja stagnirala je u julu u odnosu na prethodni mesec, prema danas objavljenim podacima Ministarstva privrede, trgovine i industrije.

Nulti rast u julu dolazi posle ekspanzije industrijske proizvodnje u junu od 2,3 odsto, a ostvareni rezultat je lošiji od očekivanja ekonomista koji su u anktei "Blumberg njuza" predviđali porast od 0,8 odsto.

Kako prenosi agencija Frans pres, ovaj sumoran rezultat usledio je posle niza razočaravajućih ekonomskih pokazatelja koji su uključili alarm za opasnost u trećoj najvećoj ekonomiji sveta, koja je u drugom tromesečju ove godine stala.

Pad potrošnje domaćinstava, slab izvoz i podbačaj inflacije zadali su udarac japanskom ratu protiv deflacije, a to će, kako ocenjuje francuska agencija, izvršiti dodatni pritisak na Banku Japana da otpočne s novim talasom olakšica za podsticanje rasta.

Isporuke robe su u julu povećane za 0,9 odsto, navelo je Ministarstvo, što je znatno sporije od rasta od 1,7 odsto zabeleženog prethodnog meseca.

Japan je registrovao nulti privredni rast u kvartalu april-jun, pošto su slaba tražnja u inostranstvu u pad potrošnje preduzeća ugušili poslovne aktivnosti.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267685

Amerikanci u julu trošili oprezno, uprkos većim platama

IZVOR: TANJUG

Potrošnja američkih građana usporila je rast u julu, urpkos blagom ubrzanju rasta njihovih primanja.

Opširnije...

VAŠINGTON - Potrošnja američkih građana usporila je rast u julu, urpkos blagom ubrzanju rasta njihovih primanja.

Potrošnja stanovništva u SAD porasla za 0,3 odsto u julu nakon povećanja od 0,5 procenata prethodnog meseca, saopštilo je danas Ministarstvo trgovine, a prenosi agencija AP.

Usporavanje je bilo očekivano, imajući u vidu prethodni izveštaj o julskom stagniranju prometa u maloprodaji.

Prihodi građana su, s druge strane, porasli u posmatranom mesecu za 0,4 odsto, u odnosu na rast od 0,3 procenta u junu.

Ekonomisti računaju da će solidno povećanje lične potrošnje, koja ima udeo od 70 odsto u ukupnoj privrednoj aktivnosti, osnažiti ukupan ekonomski rast u drugoj polovini godine.

Kupovine trajnih dobara, kao što su automobili, porasle su u julu za 1,6 odsto, dok je potrošnja na netrajna dobra pala.

Celokupna američka privreda, merena bruto domaćim proizvodom, porasla je za anemičnih 1,1 odsto na godišnjem nivou u kvartalu april-jun. 

Međutim, ekonomisti smatraju da će mnoga nepovoljna kretanja koja su sputavala ekonomski rast, početi da splašnjavaju, tako da očekuju da će BDP u tekućem tromesečju skočiti iznad 3,0 posto, na temelju snažne privatne potrošnje i solidnog rasta zapošljavanja.

Predsednica Federalnih rezervi (Fed), DŽenet Jelen, rekla je u govoru u petak da su razlozi za podizanje kamatnih stopa ojačali u poslednjih nekoliko meseci u svetlu solidne situacije na tržištu rada i poboljšanih izgleda za razvoj ekonomoje i inflacije. 

Privatni analitičari smatraju da bi Fed mogao da podigne kamatne stope već u septembru, ali većina veruje da će centralna banka sačekati sa povećanjem kamata do decembra, navodi američka novinska agencija. 

Fed je povećao kamate poslednji put za četvrt procentnih poena u decembru prošle godine, prvi put posle sedam godina držanja ključne kamatne stope na rekordno niskom nivou blizu nule.

Glavni razlog zbog kog se Fed uzdržava od novog povećanja predstavlja ultra niska inflacija. Novi izveštaj je pokazao da je indeks potrošačkih cena narastao skromnih 0,1 odsto u julu, dok je u na godišnjem nivou inflacija povećana samo za 0,8 procenata. 

Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energenata, u proteklih godinu dana je porasla za 1,6 odsto. Oba pokazatelja su ispod Fedove ciljane inflacije od 2,0 procenta već više od četiri godine.

Mali rast potrošnje u julu uz snažniji rast prihoda, objašnjava se time da su Amerikanci u julu povećali stopu štednje na 5,7 procenata prihoda nakon oporezivanja, u odnosu na 5,5 odsto iz juna, navodi agencija AP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267409

Vučić: Očekujem da uspešno prođemo sve revizije sa MMF-om

IZVOR: novosti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da biti odobrene sve revizije aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da će to MMF ...

Opširnije...

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da biti odobrene sve revizije aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da će to MMF objaviti narednih dana.

MMF je februara 2015. sa Srbijom zaključio trogodišnji stend-baj aranžaman, iz predostrožnosti, u vrednosti 1,2 milijarde evra. Prethodne tri revizije tog aranžamana bile su pozitivne, a četvrta je obavljena u februaru ove godine, pre vanrednih parlamentarnih izbora, te je misija MMF-a odlučila da ona bude okončana posle formiranja nove vlade Srbije.

Vučić je posle razgovara sa ambasadorima akreditovanim u Srbiji, danas kazao novinarima da Srbija ne strahuje od ekonomskih reformi i teških mera, naglasivši da je suficit u budžetu visok i posle dve trećine ove godine.

Misija MMF-a, na čelu s Džejmsom Rufom, od 9. do 21. juna 2016. je u Srbiji razgovarala o četvrtoj i petoj reviziji stend-baj aranžmana Srbije i MMF iz predostrožnosti, i tada je ocenjeno da ekonomski rast Srbije jača, uz podršku investicija i rasta neto izvoza.

MMF je tada saopštio da je misija postigla sporazum s vlastima Srbije o politikama potrebnim da se okončaju četvrta i peta revizija aranžmana, kao i da okvirno za kraj avgusta zakazano da Izvršni odbor MMF-a razmotri sporazum.

Ruf je tokom te posete kazao da se aranžman Srbije sa MMF-om uspešno sprovodi i da Srbija postiže izuzetne rezultate u odnosu na postavljene ciljeve, ali da plate i penzije treba da ostanu na postojećem nivou. On je rekao da će se o toj temi razgovarati krajem godine, kada Misije MMF-a bude došla na razgovor o državnom budžetu za 2017. godinu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:622488-Vucic-Ocekujem-da-uspesno-prodjemo-sve-revizije-sa-MMF-om

Mobilni telefoni donose zaradu samo kompanijama Samsung i Apple

IZVOR: ekapija

Nedavno istraživanje je pokazalo da su Samsung i Apple jedine kompanije koje zarađuju novac od mobilnih telefona. Canaccord Genuity je sastavio operativne ...

Opširnije...

Nedavno istraživanje je pokazalo da su Samsung i Apple jedine kompanije koje zarađuju novac od mobilnih telefona. Canaccord Genuity je sastavio operativne marže za sve velike proizvođače smartfona i uporedio ih sa maržama u kompanijinim odeljenjima za mobilne telefone, i otkrio da je Apple najprofitabilniji jer su mu marže za smartfone 38%.

Samsung je takođe visoko profitabilan sa maržama za mobilne uređaje od 17%.

Sa druge strane, HTC i Microsoft imaju gubitak u mobilnim odeljenjima od 22%, pa čak i LG koji pravi neke odlične Android telefone ima gubitak u svom odeljenju za mobilne telefone od 5%.

Lenovo pravi gubitak od 10%.

Možda i najinteresantniji deo studije je dugoročni pregled. Tako je na primer LG mobilno odeljenje bilo profitabilno pa je čak i beležilo neke sjajne rezultate, dok su gubici HTC-a bili mnogo manje alarmantni.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1530164/Mobilni-telefoni-donose-zaradu-samo-kompanijama-Samsung-i-Apple

Visoki rashodi nagrizli neto profit Gasproma

IZVOR: TANJUG

Ruski gasni džin, Gasprom, zabeležio je pad neto dobiti od 17 odsto u drugom kvartalu 2016. godine zbog većih troškova poslovanja koji su neutralizovali rast prihoda, saopšteno je iz te kompanije.

Opširnije...

MOSKVA - Ruski gasni džin, Gasprom, zabeležio je pad neto dobiti od 17 odsto u drugom kvartalu 2016. godine zbog većih troškova poslovanja koji su neutralizovali rast prihoda, saopšteno je iz te kompanije.

Ruski državni gigant je ostvario neto dobit od 245 milijardi rubalja (3,4 milijarde evra) u periodu od aprila do juna, prenosi agencija Frans pres.

Kako se navodi u saopštenju kompanije objavljenom sinoć, Gasprom je zabeležio rast troškova poslovanja od 16 procenata, a istovremeno je pretrpeo i negativne efekte promena deviznih kurseva.

Međutim, ovi negativni uticaji su ublaženi većim prihodima od čekivanih, koji su u posmatranom tromesečju dostigli 1.327 milijardi rubalja.

Izvoz u Evropu, Gaspromovo najjveće tržište, porastao je za 19 odsto, uprkos nastojanjima Evropske unije da obezbedi snabdevanje gasom iz drugih izvora.

Gasprom je izgubio neka domaća tržišta i prestao sa prodajom gasa Ukrajini zbog napetosti između Kijeva i Moskve, navodi francuska agencija i dodaje da je prodaja ipak i tamo porasla za osam odsto u odnosu na prvo tromesečje, na 1,755 milijardi rubalja.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267491

Francuzi spasavaju proizvodnju priključnih vozila

IZVOR: DANAS

Početkom minule sedmice, verifikacijom kod nadležnog notara, ozvaničen je prethodno potpisani ugovor između francuske kompanije Trigano i ...

Opširnije...

Time su stvoreni uslovi da Francuzi konačno, posle dugotrajnog natezanja sa nadležnima u Srbiji, kupe oko 20 odsto pokretne imovine te kragujevačke fabrike. Ugovorom je precizirano da Trigano uplati 90 odsto, odnosno 258.000, od ukupno 287.000 evra, za koliko su Francuzi kupili laser, mašine i ostalu opremu za proizvodnju priključnih vozila, odnosno automobilskih prikolica (preostalih 10 odsto, ili 29.000 evra, platili su prilikom preuzimanja tenderske dokumentacije). Mada u Kragujevcu ima onih koji tvrde da je deo imovine INPRO prodat u bescenje, što u poslovodstvu i fabričkom Sindikatu demantuju, reklo bi se da je od ključnog značaja to što je, zahvaljujući ovom poslovnom aranžmanu u Srbiji sačuvana bar proizvodnja priključnih vozila. Treba podsetiti da je proizvodnja svih ostalih vrsta vozila, pre svega automobila i kamiona - ugašena. Srbija je, tako, posle više od 70 godina sklapanja i proizvodnje lakih i srednjih kamiona (od jedne do pet tona nosivosti), zatim višedecenijske produkcije teških kamiona u pribojskom FAP-u, te poluvekovne proizvodnje automobila u nekadašnjoj Zastavinoj fabrici, kao i specijalnih (pik ap) automobila u Somboru, ostala bez sopstvene automobilske i kamionske industrije.

U Zastavi automobilima, koja je pravni naslednik nekadašnje Zastavine fabrike automobila, nedavno je pokrenut stečajni postupak, čime je najavljeno gašenje kompanije koja je motorizovala bivših SFRJ. Stečaj je nedavno pokrenut i u Zastavi specijalnim automobilima u Somboru, za čiju je privatizaciju bilo zainteresovano nekoliko inostranih firmi. U Zastavi kamionima, jedinoj fabrici lakih i srednjih kamiona od Torina do Bliskog istoka, pokretanje stečajnog postupka odloženo je za 2. oktobar, do kada bi, kako očekuju u Privrednom sudu u Kragujevcu, iz Ministarstva odbrane trebalo da stigne zvanična informacija da li je to preduzeće registrovano i za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, što bi sprečilo stečaj bar u onom delu Kamiona za koji je zainteresovana Vojska Srbije. Iz pribojskog FAP-a radnici su se razbežali još proletos, čime je stavljena tačka i na proizvodnja teških kamiona.

Pre nekoliko dana, u gotovo svim elektronskim medijima, udarna vest bila je da jedna holandska kompanija otvara u Nišu fabriku za proizvodnju automobilskih delova, u kojoj će biti zaposleno 1.500 radnika. Ono što, međutim, nije precizirano jeste da je reč o vijetnamskoj kompaniji, registrovanoj u Holandiji, te da bi onih 1.500 radnika trebalo da budu zaposleni u narednih deset godina. Mada ničijim investicijama i kapitalu ne treba "gledati u zube", suština ove digresije jeste da podsetimo čitaoce Danasa da se nekada u Srbiji proizvodilo po nekoliko stotina hiljada automobila i kamiona visokog kvaliteta, mahom prema licencama Fijata, IVEKA i Mercedesa, koji su plasirani na tržišta širom sveta (Evropa, Afrika, Amerika). Tada su Vijetnam i druge dalekoistočne države, bile na znatno nižem nivou industrijskog i privrednog razvoja.

Srpska privreda je, međutim, u minulih četvrt veka u potpunosti devastirana, čemu su u velikoj meri "kumovale" sankcije i NATO bombardovanje (u proleće 1999. godine), u kojem su, gotovo u potpunosti, bili razoreni pogoni Zastavinih fabrika za proizvodnju automobila i kamiona. Potom je, nakon petooktobarskih promena 2000, usledio proces tranzicije srpske privrede, koji još nije završen, a čije je glavno obeležje bila pljačka i uništavanje privrednih potencijala. O razmerama agonije u koju je Srbija zapala krajem 80-ih prošlog veka, najbolje svedoči činjenica da je Kragujevac, u kome su davne 1853, postavljeni temelji industrije na Balkanu, i gde je bila locirana Zastava, najveći industrijski kompleks u bivšoj SFRJ, od početka 90-ih do starta proizvodnje prvog Fijatovog modela u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija, postao svojevrsna "dolina glada". Nevolja je što bi Kragujevac, posle otpuštanja više od 1.000 radnika u Fijatovoj fabrici i njenim dobavljačkim firmama, i gašenja proizvodnje kamiona, u dogledno vreme mogao ponovo da postane dolina gladi. Poznavaoci domaćih privrednih (ne)prilika smatraju da je tako nešto ne samo moguće, nego najverovatnije i izvesno, ukoliko u Kragujevcu, u narednih godinu dana, ne bude realizovana neka ozbiljnija investicija. Ili ako u Fijatovoj fabrici, u dogledno vreme, ne počne proizvodnja još jednog modela automobila.

Nastavak izvoznog posla

Francuzi su u obavezi da preuzmu i 160 radnika INPRA, od kojih su polovina osobe sa invaliditetom, kao i da 1. septembra, u firmi koju su registrovali pod imenom Trigano prikolice, nastave proizvodnju priključnih vozila za izvoz, pre svega na francusko, ali i na još neka tržišta. Proizvodnja u firmi Trigano prikolice će, u naredne dve godine, biti nastavljena na 4.500 kvadratnih metara u zakupljenom pogonu Zastava oružja "Sivi dom", dok će na preostalih 1.500 kvadrata te oružarske hale biti smešten onaj deo Zastave INPRO, koji Francuzi ne preuzimaju, i u kojem će preostalih 140 radnika INPRA nastaviti da proizvode metalnu galanteriju i rampe za invalide.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=326548&title=Francuzi%20spasavaju%20proizvodnju%20priklju%C4%8Dnih%20vozila

Ruski Aeroflot ušao u plus posle gubitka u 2015. - Zarada za šest meseci 38,4 mil USD

IZVOR: ekapija

Neto profit Aeroflota dostigao je 2,5 milijardi rubalja (38,4 mil USD) u prvoj polovini ove godine, prema međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS), saopštio ...

Opširnije...

Neto profit Aeroflota dostigao je 2,5 milijardi rubalja (38,4 mil USD) u prvoj polovini ove godine, prema međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS), saopštio je danas ruski avio-prevoznik.

Kompanija je u istom periodu prošle godine imala gubitak od 3,5 milijardi rubalja (53,8 mil USD).

Operativna dobit Aeroflota iznosila je u prvih šest meseci 23,2 milijarde rubalja (356,54 mil USD), što je četiri puta više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u saopštenju. Prihodi su u posmatranom šestomesečnom periodu dostigli 224 milijarde rubalja (3,44 mlrd USD), i veći su za 26,8% u odnosu prvo polugođe 2015.

Ukupan dug avio-prevoznika smanjen je za 22,6%, na 180 milijardi rubalja (2,76 mlrd USD).

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1530287/Ruski-Aeroflot-u%C5%A1ao-u-plus-posle-gubitka-u-2015-Zarada-za-%C5%A1est-meseci-38-4-mil-USD

Kina: Veće poreske olakšice za smanjenje emisije gasova

IZVOR: TANJUG

Kineski parlament je predložio povećanje poreskih olakšica kompanijama koje srežu emisiju štetnih gasova više od državne norme, preneli su danas kineski mediji prve detalje vrlo iščekivanog novog pravilnika ...

Opširnije...

PEKING - Kineski parlament je predložio povećanje poreskih olakšica kompanijama koje srežu emisiju štetnih gasova više od državne norme, preneli su danas kineski mediji prve detalje vrlo iščekivanog novog pravilnika, koji ima za cilj obuzdavanje državnog nivoa emisije.

Ako Državni narodni kongres, najviše kinesko zakonodavno telo, usvoji ovaj propis, kompanije koje budu prepolovile emisiju gasova u odnosu na propisani nacionalni  standard plaćaće samo pola od iznosa poreza predviđenog za zaštitu vazduha, vode i zemljišta, navodi agencija Sinhua.

Prema izveštaju državnog radija, kompanije iz sektora poljoprivrede i saobraćaja će biti izuzete iz novog poreskog zakona.

Kako prenosi agencija Rojters, te industrije su puno manji zagađivači nego sektori kao što su proizvodnja čelika, uglja i nafte.

Vlada neće oporezivati preduzeća po osnovu njihove emisije ugljenika, jer to već radi kinesko tržište ugljenika, koje izdavanjem dozvola za emisije ugljenika firmama daje podstrek da ograniče ispuštanje gasova iz svojih pogona.

Drugi detalji o novom predlogu poreskih propisa nisu objavljeni.

Kineska vlada je nekoliko godina pripremala novi poreski zakon, koji je usmeren na smanjenje zagađenja posebno iz teške industrije, dodaje britanska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267404

Slovačka izvozi automobile i uvozi radnike iz Srbije

IZVOR: ekapija

Posao u slovačkoj automobilskoj industriji uskoro bi mogao biti dostupan i državljanima Srbije, s obzirom na sve veći nedostatak radne snage. Kao svetski lider u proizvodnji automobila po glavi ...

Opširnije...

Posao u slovačkoj automobilskoj industriji uskoro bi mogao biti dostupan i državljanima Srbije, s obzirom na sve veći nedostatak radne snage. Kao svetski lider u proizvodnji automobila po glavi stanovnika, Slovačka će, pored tri postojeće uskoro biti bogatija za još jednu fabriku automobila, što će dodatno uvećati proizvodnju.

Svaki automobil koji siđe sa proizvodne trake već ima svog kupca, a više od milion proizvedenih automobila godišnje na oko pet i po miliona stanovnika Slovačku čini apsoulutnim svetskim rekorderom.

U fabrici automobila u Trnavi u jednom satu proizvede se 60 automobila i čak 1.350 u toku jednog dana. Posle 15 punktova za proveru kvaliteta, tvrde zaposleni, čak 90% automobila sa proizvodne linije izlazi bez greške.

Na proizvodnji i proveri kvaliteta u ovoj fabrici radi oko 3.500 ljudi, a od narednog meseca sa će taj broj biti još veći kada počne proizvodnja novog modela Citroen C3.

- Sa ovim novim modelom uvešćemo još jednu smenu i zaposliti još oko 800 ljudi. To povlači i nove investicije od oko 80 mil EUR za Trnavu i nove dobavljače koji će doći bliže ovom gradu - objašnjava Piter Švec iz kompanije Peugeot/Citroen.

Svi proizvođači automobila u Slovačkoj su na granicama proizvodnih kapaciteta, a udeo u ukupnoj industrijskoj proizvodnji je veći od 45%. Očekuje se da i taj procenat poraste kada u proizvodni proces uđe Jaguar Land-Rover u novoj fabrici u Njitri.

- Očekujemo da se u naredne tri godine potražnja za obučenom radnom snagom u slovačkoj auto-industriji poveća na 14.000 ljudi i jedno od rešenja za taj problem je da otvorimo granice za radnike iz drugih zemalja. Moram da kažem da smo prvenstveno zainteresovani za ljude iz Srbije i Ukrajine - kaže Jan Pribula, generalni sekretar Asocijacije automobilske industrije Slovačke.

Slovaci fleksibilnu i kvalifikovanu radnu snagu smatraju jednom od svojih najvećih prednosti, pa ne čudi da je prosek plata u auto-industriji za oko 300 EUR veći od 880 EUR koliki je republički prosek.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1529005/Slova%C4%8Dka-izvozi-automobile-i-uvozi-radnike-iz-Srbije

Jelen: Argumenti za podizanje kamata su ojačali

IZVOR: tanjug

Argumenti za podizanje kamatnih stopa u SAD-u su ojačali u poslednjih nekoliko meseci zbog poboljšanja na tržištu rada i očekivanja umerenog privrednog rasta, izjavila je danas predsednica Federalnih ...

Opširnije...

DŽEKSON HOL - Argumenti za podizanje kamatnih stopa u SAD-u su ojačali u poslednjih nekoliko meseci zbog poboljšanja na tržištu rada i očekivanja umerenog privrednog rasta, izjavila je danas predsednica Federalnih rezervi DŽenet Jelen.

U obraćanju, na trodnevnom skupu predstavnika centralnih banaka u DŽekson Holu, u Vajomingu, Jelen nije otkrila kada bi centralna banka SAD mogla da poveća stope, ali su njeni komentari ponovo osnažili mišljenja da bi takav potez mogao da dođe krajem ove godine, izveštava agencija Rojters.

Fed će imati zasedanja o monetarnoj politici u septembru, novembru i decembru, podseća britanska agencija.

"Američka ekonomija se približava zakonom utvrđenim ciljevima Federalnih rezervi u pogledu maksimalne zaposlenosti i stabilnosti cena", rekla je Jelen.

"U svetlu nastavljenih solidnih rezultata na tržištu rada i perspektiva privredne aktivnosti i inflacije, verujem da su argumenti za povećanje kamatnih stopa na savezna sredstava ojačali u poslednjih nekoliko meseci", ocenila je ona u pripremljenom govoru.

Dodala je da Fed i dalje smatra da buduća povećanja kamata treba da budu postepena.

Fed je podigao kamate u decembru prošle godine prvi put u gotovo deset godina, ali je do sada u ovoj godini odlagao njihovo dalje povećanje zbog usporavanja globalnog rasta, volatilnosti na finansijskim tržištima i generalno slabih pokazatelja o inflaciji u SAD.

Investitori trenutno procenjuju da verovatnoća da će Fed podići kamate u septembru iznosi 18 odsto, dok šansama za podizanje kamata u decembru daju 53 odsto, prema anketi kompanije CME Grup.

Jelen je govorila na Fedovoj konferenciji o kreiranju novih okvira monetarne politike, budući da centralne banke nastoje da pronađu nove načine za podsticanje privreda, čak i nakon što su smanjile kamatne stope blizu nule, i preplavile poslovne banke s novcem.

Predsednica Feda je veći deo govora posvetila predstavljanju načina kako Fed može da izađe na kraj budućim recesijama već sada, pošto mnogi ekonomisti i Fedovi zvaničnici smatraju da će starenje stanovništva i druga kretanja po svemu sudeći usporavati privredni rast SAD-a na dugi rok.

Budući da sporiji rast znači da će i buduće američke kamatne stope verovatno morati da budu niže u proseku, pojedini analitičari ocenjuju da će Fed imati manje prostora za borbu protiv budućih recesija, jer će biti sužen prostor za rezanje kamata.

Jelen je ta mišljenja ocenila kao "preterana", navodeći da će Fed biti u mogućnosti da koristi kupovinu obveznica i buduće prognoze o korporativnim aktivnostima radi ublažavanja uslova. Fed takođe želi da istraži i druge mogućnosti, uključujući i širenje lepeze aktiva koje može kupovati, podizanje targeta inflacije ili ciljanje nominalnog BDP-a, rekla je ona, a prenosi Rojters.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267056

Posao u Srbiji traži 690.000 ljudi

IZVOR: ekapija

Posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje traži manje od 700.000 ljudi što je najmanji broj od 2000. godine, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović ...

Opširnije...

Posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje traži manje od 700.000 ljudi što je najmanji broj od 2000. godine, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović, navodeći da do posla najlakše stižu informatičari, inženjeri i zanatlije.

U ovom trenutku posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje traži oko 690.000 ljudi što je najmanji broj prijavljenih na evidenciji od 2000. godine, rekao je Martinović gostujući u Dnevniku RTS.

- Naša služba pokazuje značajan pad nezaposlenosti i prema podacima kojima raspolažemo oko 5,8% manje ljudi traži posao nego pre godinu dana - kaže Martinović.

Oko 150.000 ljudi našlo je posao u poslednjih godinu dana.

- Ima različitih situacija ali svakako privredni rast i nove investicije otvaraju nova radna mesta ali uticaj na to ima i pojačan inspekcijski rad pa se poslodavci odlučuju da prijave zaposlene - kaže Martinović.

Sezonsko zapošljavanje od marta do novembra svakako utiče da stopa nezaposlenosti pada i to je trend unazad godinama ali su naznake pozitivne i kada je reč o vansezonskim poslovima.

Prema njegovim rečima poslovi se najčešće nalaze u oblastima prehrambena industrija, proizvodnja odevnih predmeta, metalnih predmeta.

Generalno poslodavci traže konkretna znanja i veštine a ne samo obrazovanje. Često ne možemo da odgovorimo na tražnju poslodavaca kada je reč o pojedinim profilima pre svega zanata pa organizujemo obuke, rekao je Martinović.

Među nezaposlenima gotovo polovina je teže zapošljiva, u tu kategoriju spadaju stariji od 50 godina, invalidi ili nekvalifikovani radnici.

Upravo ka toj kategoriji mi usmeravamo naše aktivnosti kako bi im dali veću šansu da se zaposle, rekao je Martinović.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1528998/Posao-u-Srbiji-tra%C5%BEi-690-000-ljudi

Uber u prvoj polovini godine na gubitku 1,27 mlrd USD

IZVOR: ekapija

Kompanija Uber Technologies u prvih šest meseci 2016. godine bila je na gubitku pre plaćanja kamata, poreza, depresijacije i amortizacije od najmanje 1,27 mlrd USD.

Opširnije...

Kompanija Uber Technologies u prvih šest meseci 2016. godine bila je na gubitku pre plaćanja kamata, poreza, depresijacije i amortizacije od najmanje 1,27 mlrd USD. Olakšice koje Uber daje svojim vozačima bile su glavni razlog gubitka.

Kompanija je u prvom tromesečju ove godine bila u minusu oko 520 mil USD, a u drugom još 750 miliona.

Uber je u 2015. bio na gubitku od najmanje 2 mlrd USD, prenose svetski mediji.

Neto prihod kompanije porastao je u drugom tromesečju na oko 1,1 mlrd USD, sa 960 mil USD u prvom tromesečju.

Uber, američka tehnološka kompanija za posredovanje u uslugama prevoza, nalazi se među najvrednijim inovativnim kompanijama u svetu. Njena tržišna kapitalizacija je procenjena na 69 mlrd USD nakon širenja poslovanja u više od 50 zemalja, uključujući i 21 članicu EU.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1528583/Uber-u-prvoj-polovini-godine-na-gubitku-1-27-mlrd-USD

Gabrijel: Pregovori EU i SAD o slobodnoj trgovini su propali

IZVOR: TANJUG

Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel izjavio je danas da su pregovori o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država propali, ...

Opširnije...

BERLIN - Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel izjavio je danas da su pregovori o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država propali, javlja AP.

"Po mom mišljenju, pregovori sa SAD su de facto propali, iako niko to ne priznaje", rekao je Gabrijel, koji je i vicekancelar Nemačke.

On je rekao da se u 14 rundi pregovora dve strane nisu usaglasile ni oko jednog poglavlja od ukupno 27 poglavlja o kojima su pregovarali.

Gabrijel je pregovore o sporazumu između EU i SAD uporedio sa sporazumom o slobodnoj trgovini koji je EU postigla sa Kanadom, a koji je, prema njegovim rečima, pravedniji za sve strane.

U pregovorima o takozvanoj transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP) zabeležen je neznatan napredak proteklih godina, podseća američka agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=267227

ZIMNICA PREKO DRUŠTVENIH MREŽA: Ajvar stiže sa "Fejsa"

IZVOR: novosti

Domaća zimnica se sve više prodaje preko društvenih mreža. Tegle nude po ceni od 300 do 900 dinara, a isporuka pokriva čitavu Srbiju.

Opširnije...

Domaća zimnica se sve više prodaje preko društvenih mreža. Tegle nude po ceni od 300 do 900 dinara, a isporuka pokriva čitavu Srbiju.

NEKAD sa "smederevca", pa i iz rerne električnog "kolege", a sada sa "Fejsbuka". Kroz gradske višespratnice sve ređe se širi miris pečenih paprika, ali zato kurirske službe na kućne adrese isporučuju pakete punih tegli. Priprema ajvara sve je unosniji biznis širom Srbije, a kako se krećete ka jugu, ponuda raste. Doduše i cena. Domaćice i poljoprivredna gazdinstva tegle omiljene srpske zimnice nude po ceni od 300 do 900 dinara.

Iskusne kuvarice tvrde da im u teglu ajvara ode najmanje tri kilograma paprika. Po trenutnom cenovniku - najmanje 240 dinara. Ali računici nedostaje ulje, začini, ambalaža i puno, puno, rada.

Domaću recepturu prošle godine su rešili da unovče na Poljoprivrednom gazdinstvu Dejana Milenkovića u Nišu. I već prve godine prodali čak 5.000 tegli. Ove očekuju da će isporučiti najmanje 10.000 "jedinica". Okitili su se i medaljom za kvalitet Novosadskog sajma.

- I sama sam bila zaposlena majka koja nije mogla uvek da stigne da napravi ajvar, a to je tradicionalno, zdravo jelo - kaže Ljiljana Milenković. - Mi ga pravimo bez konezervansa i bilo kakvih dodataka. Krenuli smo prošle godine na jednom "kubetu", malom šporetu. Za ovu smo nabavili još jedan. Interesovanje je izuzetno. Svaki dan imamo isporuke, šaljemo i za Frankfurt. Besplatna je dostava za paket od deset tegli i više na čitavoj terioriji Srbije. To je porodični posao i nas petoro radi. Sada u sezoni ajvara angažujemo i četiri žene koje peku i ljušte paprike. Registrovali smo poljoprivredno gazdinstvo i sve je legalno. U Nišu smo pokrili i sindikalnu prodaju. U Novom Sadu prodajemo i na Futoškoj pijaci.

Domaćinstvo iz Loćike, kraj Rekovca, sumnjičavim kupcima nudi i poklon paket. Za 500 dinara šalju dve tegle od po 220 grama - jednu blagog ajvara i jednu cepkane paprike. Obračunata je i dostava. Kod njih je tegla od 720 grama 500 dinara, jedino je onaj po "hrono" recepturi 100 dinara skuplji.

Ubedljivo najpovoljnija ponuda na internetu je oglas gospođe iz Zrenjanina. Ona za teglu ajvara, ali i pinđura i lovačke salate, traži 250 dinara.

NE MOGU DA POSTIGNU

PRAVI domaći ajvar, sa "licencom" stiže sa juga. Leskovčani su za svoj recept 2012. godine dobili domaći i međunarodni sertifikat za proizvod sa oznakom geografskog porekla imena. Miodrag Zdravković, predsednik udruženja "Leskovački ajvar" kaže da on i njegove kolege nemaju problem sa plasmanom već sa proizvodnjom robe. Jer, kupci traže više nego što oni mogu da naprave.

- Jedan trgovinski lanac nam je tražio 70.000 tegli, ali mi to u sezoni, uz sve ostale kupce, ne možemo da postignemo - kaže Zdravković. - Proizvodnja je strogo kontrolisana. Kada se tako napravi, ajvar ne može biti jeftin, a njegova cena bi za 680 grama trebalo da bude bar sedam evra. Jer, za toliko je potrebno i do pet kilograma paprike.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:622112-ZIMNICA-PREKO-DRUSTVENIH-MREZA-Ajvar-stize-sa-Fejsa

Bazna inflacija u Japanu pala u julu peti mesec uzastopno

IZVOR: TANJUG

Japanska inflacija nastavila je sa razočaravajućim pokazateljima i u julu, uz pad potrošačkih cena peti mesec uzastopno, prema danas objavljenim podacima, što je u najnovij udarac bici koju zvanični Tokio ...

Opširnije...

TOKIO - Japanska inflacija nastavila je sa razočaravajućim pokazateljima i u julu, uz pad potrošačkih cena peti mesec uzastopno, prema danas objavljenim podacima, što je u najnovij udarac bici koju zvanični Tokio vodi protiv deflacije.

Pad bazne inflacije (isključene volatnilne cene hrane i energenata) od 0,5 odsto u julu u odnosu na isti mesec prošle godine, veći je od prognoze ekonomista koji su u proseku očekivali minus od 0,4 procenta, izveštava agencija Rojters. Ovaj pad je takođe veći u odnosu na prethodni mesec, kada je negativni rast cena iznosio 0,4 procenta

Današnji podaci dolaze uoči statistike o potrošnji domaćinstava sledeće nedelje, za koje se takođe očekuje da će biti razocaravajuća, a posle izveštaja o sunovratu japanskog izvoza u julu, najvećem u sedam godina.

Prošle nedelje, zvanični podaci su pokazali da je japanska privreda zabeležila nulti rast na kvartalnom nivou, izneverivši očekivanja ekonomista koji su predviđali skromno povećanje bruto domaćeg proizvoda od 0,2 odsto.

Slabe cifre o inflaciji izvršiće dodatni pritisak na japansku centralnu banku da preduzme mere za drugi krug podsticaja.

Banka Japana je u julu iznenadila tržišta odlukom da ne poveća svoj 80 hiljada milijardi jena ( (796 milijardi dolara) vredan godišnji paket otkupa obveznica, koji se smatra kamenom temeljcem reformskog programa premijera Šinza Abea, popularno nazvanog Abenomiks.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=266963

„Budimka” između bankrota i Kineza

IZVOR: politika

Bivši vlasnik požeške fabrike ponudio plan u kome se kao strateški partner navodi kompanija iz kineske provincije Hebei.

Opširnije...

Užice – Već pola godine traje stečaj u dugovima pritisnutoj požeškoj „Budimci”, gde je proizvodnja lane zaustavljena, a još se ne zna šta će s tim preduzećem biti. U užičkom Privrednom sudu doznajemo da postoji oko 850 prijava „Budimkinih” poverilaca, ali da je prilično osporenih potraživanja zbog zastarelosti, tako da će do kraja septembra biti jasnije koliki su ukupni dugovi fabrike, za koju se i sada interesuju potencijalni kupci iz zemlje i inostranstva. A u jednom od sudu podnetih planova reorganizacije „Budimke” upravo se Kinezi pominju kao strateški partner.

Podsećamo da je sredinom juna na sajtu Vlade Srbije objavljeno da se iz Kine interesuju za požešku fabriku, o čemu se govorilo na sastanku premijera Aleksandra Vučića i guvernera kineske Hebei provincije Čanga Đingveja. Razgovaralo i o zainteresovanosti jedne kineske kompanije iz pomenute provincije Hebei za kupovinu „Budimke”, njenu potpunu revitalizaciju i aktivaciju kooperantske mreže od preko 5.000 gazdinstava koja bi snabdevala „Budimku” voćem i povrćem.

Takvo tadašnje interesovanje pretočeno je, kako stvari stoje, u plan reorganizacije koji je sudu podneo bivši vlasnik „Budimke” novosadski „Pankomerc”. Ova firma je, kako nam kaže stečajni sudija u ovom predmetu Miljko Mićović iz užičkog Privrednog suda, najveći poverilac požeške fabrike. Potražuje od nje oko 450 miliona dinara (sledeći su po visini potraživanja Fond za razvoj Srbije i radnici „Budimke”), ali „Pankomercova” potraživanja još nisu ispitana, a mogu da budu sporna.

 – U ponuđenom planu reorganizacije „Budimke” koji je podneo „Pankomerc” predviđa se ponovno pokretanje proizvodnje i u tome najavljuje učešće strateškog partnera iz Kine. Reč je o kompaniji  „North Agricultural” iz provincije Hebei. Nameravaju da uglavnom zadrže dosadašnju proizvodnju u „Budimci”: voćnih sokova, sirupa, džemova, pasterizovanog povrća, zamrznutog programa, kao i da rade druge poslove – objašnjava sudija Mićović.

Pored „Pankomercovog” još jedan plan reorganizacije „Budimke” je sudu podnet u roku. Reč je o planu njenog radnika Milenka Nikolića, s tim što on ne ispunjava uslove po Zakonu o stečaju. Naime, nema dovoljan stepen potraživanja, o čemu će ga sud zvanično obavestiti.

– Do sada je ispitana validnost oko 70 odsto prijavljenih potraživanja. Osporen je priličan broj, uglavnom zbog zastarelosti. Preostalo je ispitati prijave najvećih poverilaca, što će biti učinjeno do 30. septembra. Potom će se znati koja potraživanja stečajni upravnik priznaje. Ali do utvrđivanja tačnog duga „Budimke” potrebno je više vremena, dok se ne završe sve sudske parnice oko osporenog. Uz ostalo, više od 300 radnika te fabrike očekuje da naplati svoj dugogodišnji rad, a tu ima zahteva i od pre 20 godina – sumira sudija Mićović.

Po njegovim rečima, i sada se javljaju zainteresovani kupci za „Budimku” iz zemlje i sveta. – Prođe li plan „Pankomerca”, ta firma će upravljati proizvodnjom „Budimke”, a dugove će izmirivati u rokovima iz plana. Ukoliko ne prođe plan reorganizacije, ako ga ne podrži većina poverilaca, „Budimka” ide u bankrot koji u njenom slučaju znači prodaju. Tada će svi zainteresovani kupci imati jednaka prava, niko neće biti favorizovan – napominje stečajni sudija.

Postupak, dakle, traje, a jasno je da ga treba ubrzati jer se vredna imovina „Budimke” odavno ne koristi i polako propada. Od kapitala ovde su prilično očuvani proizvodni pogoni, tovilište, klanica, hladnjača na oko 3.000 kvadrata, s tim što se jedino voćni zasadi koriste jer su izdati pod zakup. Bez obzira na sve, upućeni kažu da je „Budimka” i pored svega jedna od najinteresantnijih firmi za prodaju, te da bi bez mnogo ulaganja mogla brzo da bude spremna za proizvodnju.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/362301/Budimka-izmedu-bankrota-i-Kineza

Kvartalna dobit Sberbanke gotovo utrostručena - Zarada za tri meseca 1,98 mlrd USD

IZVOR: ekapija ; seebiz

Najveća ruska banka Sberbank objavila je da joj se neto dobit u drugom tromjesečju gotovo utrostručila, prognozirajući dalju ...

Opširnije...

Najveća ruska banka Sberbank objavila je da joj se neto dobit u drugom tromjesečju gotovo utrostručila, prognozirajući dalju stabilizaciju u ovoj godini uprkos sporijem rastu kredita.

U razdoblju od aprila do juna Sberbank je poslovala uz neto dobit od 145,4 milijarde rubalja (1,98 mlrd EUR), što je čak 166,3% više nego što je zabeleženo u istom razdoblju prošle godine. Ukupni prihodi su uvećani 31%, na 442,8 milijardi rubalja.

Pritom su prihodi od kamata skočili 49% a prihodi od naknada i provizija za 18%. U istom su postotku smanjene rezervacije za nenaplative kredite.

Izvršni direktor banke u većinskom vlasništvu ruske države German Gref kazao je da takvi rezultati proizlaze iz naznaka stabilizacije, poput rasta cena nafte i jačanja rublje.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1528193/Kvartalna-dobit-Sberbanke-gotovo-utrostru%C4%8Dena-Zarada-za-tri-meseca-1-98-mlrd-USD

http://www.seebiz.eu/kvartalna-dobit-sberbanka-gotovo-utrostrucena/ar-141804/

VW plaća štetu američkim dilerima od 1,2 mlrd dolara

IZVOR: TANJUG

Kompanija Foklsvagen pristala je da isplati više od 1,2 milijarde dolara za 650 dilera njegovih automobila u SAD zbog gubitaka koje su peretrpeli usled skandala sa manipulisanjem vrednostima izduvnih ...

Opširnije...

VAŠINGTON -Kompanija Foklsvagen pristala je da isplati više od 1,2 milijarde dolara za 650 dilera njegovih automobila u SAD zbog gubitaka koje su peretrpeli usled skandala sa manipulisanjem vrednostima izduvnih gasova iz automobila nemačkog proizvođača, izveštava Rojters pozivajući se na dva neimenovana izvora.

Nemačka kompanija i advokat koji zastupa američke prodavce VW-ovih automobila najavili su načelni dogovor na ročištu u sudu u San Francisku, ali su odbili da otkriju iznos.

Nagodba, do koje se stiglo posle tromesečnih pregovora, usledila je posle naloga sudije datog VW-u da što pre odluči da li će popraviti ili otkupiti 85.000 luksuznih automobila, u čije je trolitarske motore ugrađen softver za lažiranje rezultata emisije štetnih gasova.

Rojtersovi izvori otkrivaju da je u nagodbu "tešku" 1,2 milijarde dolara uključena nadoknada trgovcima zbog štete prouzrokovane skandalom, kao i naknada za dodatne troškove zbog neprodatih vozila.

VW je takođe pristao na određene novčan uplate američkim trgovcima da bi se što pre oporavili od gubitaka prouzrokovanih skandalom.

"Smatramo da je načelni dogovor sa Folksvagenovim trgovcima u SAD-u važan korak u našem nastojanju da popravimo stvari, kako s trgovicima, tako i s VW-ovim akcionarima u SAD-u", izjavio je generalni direktor VW-a za svernoamerički region Hajnrić J. Vebken.

Nemačka kompanija će samo na američkom tržištu potrošiti ukupno 16,5 milijardi dolara kako bi sanirala štetu. Međutim, i dalje joj prete milijarde dolara potencijalnih kazni zbog kršenja američkog zakona o emisiji gasova, kao i troškovi mogućeg otkupa luksuznih vozila sa trolitarskim dizel motorima, navodi britanska agencija.

VW je priznao prošlog septembra da je u 11 miliona vozila isporučenih širom sveta ugradio piratski softver koji je prikazivao lažne vrednosti izduvnih gasova. Kompanija je u junu pristala da plati više od 15,3 milijarde dolara na ime otkupio preko 475 hiljada vozila isporučenih SAD.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=266954

Prosečna julska neto plata 46.280 dinara, manja od junske

IZVOR: TANJUG

Prosečna neto plata isplaćena u Srbiji u julu ove godinje iznosila je 46.280 dinara, što je nominalno manje za 0,4 odsto, a realno za 0,3 procenta od junske neto zarade, saopštio je danas Republički zavod za ...

Opširnije...

BEOGRAD - Prosečna neto plata isplaćena u Srbiji u julu ove godinje iznosila je 46.280 dinara, što je nominalno manje za 0,4 odsto, a realno za 0,3 procenta od junske neto zarade, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Julska neto plata je, međutim, nominalno veća za 1,5 odsto, a realno "deblja" za 0,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

Prosečna bruto zarada isplaćena u julu 2016. godine iznosila je 63.699 dinara. 

Ona je nominalno manja za 0,5 procenata, a realno za 0,4 odsto od junske bruto zarade, dok je na godišnjem nivou nominalno veća za 1,6, a realno za 0,4 procenta.

I prosečna bruto i neto zarada isplaćene u periodu januar-jul 2016. godine nominalno su veće za 3,9 odsto i realno za 2,9 odsto u odnosu na isti sedmomesečni lanjski period, prema podacima statistike.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=266796

Mi Rusima skupe "fiće", oni nama jeftine "lade"

IZVOR: DANAS

Sada je već izvesno da će dugo najavljivani povlašćeni, bescarinski plasman "Fijata 500L" na ruskom i ostalim tržištima Evroazijskog ekonomskog saveza (EES) uskoro biti odobren.

Opširnije...

Sada je već izvesno da će dugo najavljivani povlašćeni, bescarinski plasman "Fijata 500L" na ruskom i ostalim tržištima Evroazijskog ekonomskog saveza (EES) uskoro biti odobren.

Tako će kragujevački "veliki fića" najverovatnije u prvom kvartalu ili prvom polugodištu naredne godine biti ponuđen kupcima u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i drugim državama EES.

Novi srpski ministar privrede Goran Knežević je nakon sastanka sa predstavnicima državne delegacije Kazahstana koja upravo boravi u Srbiji obznanio da je "pala i poslednja barijera za bescarinski izvoz Fijata u evroazijski region", jer je kazahstanski ministar nacionalne ekonomije Kuaandir Bišimbajev obećao da će ta zemlja dati svoj glas za to na sledećoj sednici Saveta Evroazijskog ekonomskog saveza.

Bišimbajev je rekao da se u njegovoj zemlji, koja je do skora bila glavni kočničar povlašćenog plasmana "fijata 500L" u zemljama EES, u poslednje vreme beleži rast automobilske industrije i proizvodnje, te da srpski automobili nisu direktna konkurencija proizvodnji u Kazahstanu. Otuda će i Kazahstan, prema njegovim rečima, da na narednoj sednici Saveta EES da podrži uvoz srpskih automobila u evroazijski region.

Ruski mediji su početkom maja navodili da će biti odobren recipročan uvoz oko 5.000 "fijata 500L" godišnje, odnosno da će se isto toliko ruskih vozila bez carine prodavati na tržištu Srbije.

Valja, otuda, i ovom prilikom napomenuti da će, kada na sledećoj sednici Saveta EES bude definitivno ozvaničen dogovor o recipročnom bescarinskom uvozu automobila, uz sve uvažavanje činjenice da su kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija neophodna nova tržišta, to za Srbiju biti posao u korist sopstvene štete. Najpre stoga što će zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza, čija tržišta, prema slobodnoj proceni, broje nekih 150 miliona stanovnika da omoguće bescarinski uvoz 5.000 "fijata 500L", a da će, zauzvrat, Srbiji i njenom tržištu od nekih sedam miliona žitelja da ponude isto toliko automobila.

Srbija će zemljama EES, nadalje, da ponudi kontingent "fijata 500L" koji će i bez carine da bude skup na relativno siromašnim evroazijskim tržištima (najverovatnije do 15.000 evra), dok će Rusi, sasvim izvesno, Srbiji da isporuče jeftine lade, čiji noviji modeli, sa pristojnim dizajnom Renoovim motorima, u Rusiji koštaju tek nešto više od 5.000 evra, i koje će se, bez carine, po istoj ceni, prodavati i u Srbiji.

Nije, zato, teško pretpostaviti da će pokušaj plasmana, makar i povlašćenog, šumadijskog "fiće" na tržištima zemalja EES, gde je taj automobil uveliko nepoznat, predstavljati veliku avanturu za kragujevačku fabriku, a da će Rusi sa jeftinim "ladama", koje nisu nepoznate srpskim kupcima, ovde da prođu znatno bolje, te da će u Srbiji sigurno da prodaju mnogo više od onih nekoliko stotina ruskih automobila i vozila koliko su AvtVaz i AvtoGaz na ovdašnjem tržištu prodavali godišnje.

Zbog svega ovoga nije na odmet ponovo otvoriti dilemu: da li Vlada Srbije, u ovom slučaju, radi u korist domaće ili ruske automobilske industrije. Podsetimo, da je proizvođač "lade", ruska kompanija AvtoVaz, koja je od 2013. u većinskom vlasništvu grupacije Reno-Nisan, već duže pred bankrotom, a da je neto gubitak te kompanije za 2015. iznosio 73,8 milijardi rubalja (847 miliona evra) i tri puta je veći od ostvarenog u 2014, kad je poslovni minus VAZ-a "težio" 25 milijardi rubalja. Rusko tržište lane je, prema zvaničnoj informaciji, opalo za 35 odsto.

Otuda predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić kaže da je kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija "dobrodošao svaki izvoz", ali da misli da plasman na evroazijskim tržištima "nije rešenje za aktuelne probleme kragujevačke fabriku automobila", i to iz više razloga, među kojima je i onaj da će taj model skup za kupce u evroazijskim zemljama. On smatra i da bi najavljeni recipročni uvoz znatno jeftinijih ruskih automobila mogao i dodatno da ugrozi poslovanje kragujevačke fabrike.

- Problemi u kojima se nalazi kompanija FCA Srbija mogu da budu rešeni samo dogovorom između menadžmenta Fijat Krajsler grupacije i Vlade Srbije, kojim treba da se obezbede iskreniji partnerski odnosi i obostrano znatno veća posvećenost kragujevačkoj fabrici automobila. Čini mi se da trenutno nema iskrenosti u odnosima FCA grupacije i države Srbije, a time ni posvećenosti ni jedne ni druge strane zajedničkoj kompaniji i njenoj budućnosti. Bojim se čak, da bi Vlada Srbije krajem 2018, kada ističe desetogodišnji ugovor sa Fijatom, mogla da odustane od tog poslovnog aranžmana, kaže Ristić.

Dobar signal

U Sindikatu kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija smatraju da je obećanje zvaničnika Kazahstana da će ta zemlja da glasa za odobravanje bescarinskog plasmana "fijata 500L" na evroazijskim tržištima, "dobar signal" za kragujevačku fabriku i zaposlene u njoj. Predsednik Sindikata u FCA Srbija Zoran Marković juče je rekao da zaposleni u toj kompaniji rešenje vide u proizvodnji novog modela, ali da je najava da Kazahstan više neće da stopira izvoz "fijata 500L" u Rusiju i druge evroazijske zemlje dobar znak za kompaniju i njene radnike, koji će pratiti kako će se situacija dalje razvijati.

Jedino novi model spašava fabriku

Nekada dugogodišnji predstavnik Zastave u Londonu Vlada Vučković, koji je radio u predstavništvu AvtoVAZ-a u Srbiji za naš list kaže da izvoz "fijata 500L" na evroazijska tržišta, uprkos očekivanjima i nadanjima, ne može da spase zajednički projekat Fijata i Vlade Srbije. - Samo novi model otvara perspektivu i obezbeđuje budućnost kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija. Sve ostalo je gubljenje vremena i zamajavanje javnosti - smatra Vučković.

Zažalili svi koji su uzeli otpremnine

Prema Ristićevim rečima, za spas Fijatove fabrike potreban je iskreniji odnos države i italijanskog giganta i potpuno nova privredna strategija. - Nema ko nije zažalio ko je uzeo otpremninu jer većina tih ljudi danas nema posla. Radi na crno, vozi taksi na crno ili radi na građevini. A to su ljudi koji su i te kako obrazovani i koji ne bi trebali da rade takve poslove", rekao je Ristić, a prenosi B92.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=326304&title=Mi%20Rusima%20skupe%20%22fi%C4%87e%22,%20oni%20nama%20jeftine%20%22lade%22

Ahold zaradio 209 mil EUR u drugom kvartalu 2016. - Holanđani i Delhaize u julu spojili kompanije

IZVOR: ekapija

Holandski trgovinski lanac Ahold saopštio je danas da je ostvario rast neto dobiti u drugom kvartalu od 7,2%, na 209 mil ...

Opširnije...

Holandski trgovinski lanac Ahold saopštio je danas da je ostvario rast neto dobiti u drugom kvartalu od 7,2%, na 209 mil EUR, predstavljajući svoj prvi povrat ulaganja posle julskog spajanja s belgijskom grupom Delhaize. Prodaja je u posmatranom tromesečju porasla za 3%, na 8,95 mlrd EUR u odnosu na isti period prošle godine.

Generalni direktor Aholda Dik Boer pohvalio se operativnim prihodom kompanije, koji je dostigao 355 mil EUR, što je rast od 7,3%.

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde Ahold realizuje oko dve trećine svoje ukupne prodaje, grupa je zabeležila povećanje prodaje od 2,4%, na 5,53 mlrd EUR. Grupa je takođe navela da je onlajn prodaja skočila za više od 30%.

Ahold i Delhaize imaju 6.750 prodavnica u Evropi i SAD-u i zapošljavaju 380.000 ljudi.

Kompanija sa sedištem u Zandamu, nedaleko od Amsterdama, najavila je spajanje sa kompanijom Delhaize u junu prošle godine, u nastojanju da stvore jedan od najvećih maloprodajnih lanaca u svetu sa prometom većim od 54 mlrd EUR.

Ovaj dvojac je prošle godine imao ukupnu prodaju od 62,6 mlrd EUR, pri čemu je 38,2 milijarde ostvario Ahold, a 24,4 mlrd EUR Delhaize.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1527970/Ahold-zaradio-209-mil-EUR-u-drugom-kvartalu-2016-Holan%C4%91ani-i-Delhaize-u-julu-spojili-kompanije

Domino's će dostavljati pice na kuću dronovima

IZVOR: TANJUG

Lanac picerija Domino's namerava da postane prva kompanija u svetu koja će uvesti komercijalnu uslugu dostave pice dronovima.

Opširnije...

VELINGTON - Lanac picerija Domino's namerava da postane prva kompanija u svetu koja će uvesti komercijalnu uslugu dostave piže dronovima.

Kompanija "Domino`s pizza Enterprises" je izvela danas demonstraciju dostave pice bespilotnom letelicom u novozelandskom gradu Oklandu, nakon čega je saopštila da planira da postane prva firma u svetu koja će uvesti uslugu dostave porudžbina dronom  u redovnu ponudu do kraja ove godine, izveštava agencija Rojters.

Dron je razvijen u saradnji sa američkom firmom Flirti i dizajniran je tako da kupcima spusti picu posebnom sajlom. Moći će da leti brzinom od 30 kilometara na sat na visini od oko 60 metara.

Pojedine najveće svetske kompanije poput Amazona i Gugla planiraju takođe da uvedu isporuke proizvoda dronovima, zbog čega vazduhoplovne vlasti u Sjedinjenim Državama, Britaniji, Australiji i na Novom Zelandu ublažavaju zakonska ograničenja kako bi omogućile isporuke vazdušnim putem.

Novi Zeland, razvijena, ali relativno retko naseljena zemlja bez velikih vremenskih nepogoda, idealan je za testiranje komercijalne upotrebe dronova.

Domino's, lanac picerija sa sedištem u SAD-u, razmatra mogućnost testiranja dronova i u Australiji, Belgiji, Francuskoj, Japanu i Nemačkoj.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=266803

Spor Brisela i SAD oko poreskog tretmana američkih firmi

IZVOR: novosti

SAD su optužile Brisel da krši međunarodne propise i retroaktivno kažnjava američke kompanije poput Gugla i Amazona u okviru poreskih istraga, dok EU tvrdi da su ...

Opširnije...

SAD su optužile Brisel da krši međunarodne propise i retroaktivno kažnjava američke kompanije poput Gugla i Amazona u okviru poreskih istraga, dok su iz Brisela danas negirali da su američke firme najviše pogođene i tvrde da su pravila igre dobro poznata i ista za sve.

"Zakoni EU se bez razlike primenjuju na sve kompanije koje rade u Evropi - nema nepravde prema kompanijama iz SAD", izjavila je danas portparolka Evropske komisije Lusija Kode, a preneo AP.

Ona je istakla da se jedna od prvih kazni koje je Komisija donela odnosila na evropsku kompaniju Fijat, dok je ove godine zabranila belgijski poreski mehanizam koji se primenjivao na 35, uglavnom, evropskih kompanija.

Američko Ministarstvo finansija je u juče objavljenom izveštaju kritikovalo istrage koje Evropska komisija sprovodi protiv američkih kompanija Epl, Fijat Krajsler i Amazon zbog državne pomoći i izbegavanja poreza, i najavilo da "razmatra moguće odgovore ako Komisija nastavi" takvu praksu.

Poseban problem za Vašington je mogući uticaj tih mera na američki budžet, jer će kompanije koje budu vraćale porez Briselu zauzvrat dobijati poreske olakšice u SAD koje im sleduju za porez plaćen u inostranstvu.

Vašington optužuje EU da mere koje preduzima nisu u skladu s međunarodnim standardima i da se primenjuju retroaktivno.

Konkretno, u SAD smatraju da pristup EU nije u skladu sa standardima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o transfernim cenama, koje se primenjuju u trgovini između firmi iste grupe.

Navodi se da Komisija "pokušava da povrati iznose za poreske godine pre najave novog pristupa" u borbi protiv izbegavanja poreza, što po tumačenju Vašingtona znači "retroaktivni povraćaj".

Pod novim pristupom misli se na objavu Evropske komisije početkom juna 2014. da neki poreski aranžmani koje su davale zemlje članice određenim firmama mogu predstavljati kršenje propisa EU o državnoj pomoći.

Ovde je pre svega reč o mogućnosti za kompanije da unapred traže izvesne pravne garancije od država u pogledu poreskog položaja, a takva praksa, iako sama po sebi nije nelegalna, može da dovede do davanja ilegalne državne pomoći ako je rezultat selektivna olakšica za pojedinačna preduzeća.

U slučajevima koji se odnose na državnu pomoć, Komisija zauzima pravac kojim su zanemarene godine multilaterlanih napora da se razviju propisi o transfernim cenama koje je moguće primeniti i za borbu protiv strategija za izmeštanje poreza u zemlje i teritorije sa niskim stopama, navodi se u izveštaju američkog Trezora, u kojem se navodi da se olakšice odnose na transferne cene, odnosno trgovinu kompanija u okviru jedne grupe.

EU Obzerver podseća da je evropska komesarka za konkurenciju u oktobru nametnula kazne između 20 i 30 miliona evra Fijatu i američkom lancu kafea Starbaksu, dok je u decembru otvorila istragu protiv lanca brze hrane Mekdonalds.

Evropska komisija je 28. januara ove godine predstavila i novi predlog za borbu protiv izbegavanja poreza velikih kompanija, što uključuje zatvaranje "rupa" u poreskim zakonima, kao i unapređenje razmene informacija o porezima između članica EU, a najavila je i da razmatra način kako da natera multinacionalke da obelodane podatke o prihodima i porezima koje plaćaju.

Američki Trezor u izveštaju navodi da će odluke EU imati značajan uticaj na SAD jer će povraćaj novca koji traži Komisija biti posmatran kao inostrani porez na prihod, za koji kompanije u SAD dobijaju poreske olakšice. To će značiti "prebacivanje prihoda SAD i njenih poreskih obveznika u EU", navodi se. ;

U Komisiji odgovaraju da su propisi o državnoj pomoći i druga pravna načela na snazi već dugo i da je povraćaj pogodnosti koje nisu u skladu sa propisima "standardni deo propisa o državnoj pomoći", prenosi EU Obzerver.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:621899-Spor-Brisela-i-SAD-oko-poreskog-tretmana-americkih-firmi

Nezaposlenost 15,2 odsto, zaposlenost 45,9

IZVOR: DANAS

Kada je premijer Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana izjavio da Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti još od 2007. godine, odnosno da je pala ispod 16 odsto, to je kod svih posmatrača moglo ...

Opširnije...

Kada je premijer Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana izjavio da Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti još od 2007. godine, odnosno da je pala ispod 16 odsto, to je kod svih posmatrača moglo da izazove samo čuđenje.

Poslednji zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku i dalje pokazuju da je nezaposlenost u našoj zemlji 19,2 odsto. Međutim, kako za Danas objašnjavaju u Zavodu, Vučić nije pogrešio, već je izneo preliminarne podatke koje kao premijer dobija unapred, ne sačekavši, dakle, da statističari krajem ovog meseca objave cifre za drugo tromesečje, kao što je uobičajeno.

A ti podaci su inače dobri.

- Stopa nezaposlenosti je 15,2 odsto, a stopa zaposlenosti 45,9 odsto. Kod mladih (koje čine građani od 15 do 24 godine starosti) zaposlenost je povećana za 3,5 procenta u odnosu na prva tri meseca ove godine, odnosno 3,7 odsto u odnosu na drugi kvartal 2015. godine. Paralelno s time, nezaposlenost je kod mladih smanjena za 8,1 odsto u poređenju sa prvim tromesečjem, a za 6,2 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine - otkrivaju u Zavodu.

Najbolji pokazatelj je dakle rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti kod mladih, ali je i opšta stopa nezaposlenosti ide dobrim smerom, pošto je u prvom tromesečju bila 19 odsto, a sada 15,2. Istovremeno je i zaposlenost povećana sa 42,6 odsto na 45,9 procenata.

Ipak i sam premijer priznaje da ovako dobri rezultati nisu samo rezultat rasta ekonomije, "već i boljeg rada inspektora za rad, koji su sa sivog i crnog sektora uspeli da ga uvedu u legalne tokove". Kako je dodao, boljoj statistici je doprinelo i prijavljivanje sezonskih radnika.

To zapravo znači da deo ovih dobrih rezultata postoji samo statistički, odnosno da nisu u pitanju nova radna mesta, već samo evidentiranje već postojećih radnika, koje poslodavci do sada nisu prijavljivali. I to je nesumnjivo dobar pomak, jer se za prijavljene radnika uplaćuju porezi i doprinosi, ali to de fakto nisu nova radna mesta.

Druga stvar koja se uočava jeste evidentiranje sezonskih radnika. Sezonski poslovi su privremeni, što znači da će kako prođe žetva i završi se udarni period građevinske sezone, ovi radnici ostati bez posla. Vučić je i taj deo konstatovao, napomenuvši da će se nezaposlenost "povećati u oktobru na ispod 17 odsto", uz dodatak da veruje da ta stopa neće rasti ispod 17. podeoka.

Premijer je istakao i da je zaposlenost mladih povećana na 19,7 odsto, dok je u istom kvartalu prošle godine bila 16 odsto. Iako je i to pozitivan pomak, ostaje činjenica da mladi ljudi u Srbiji i dalje više nego duplo teže nalaze zaposlenje od opšteg proseka.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=326302&title=Nezaposlenost%2015,2%20odsto,%20zaposlenost%2045,9

Vremenske nepogode "obrale" grožđe u Fransuskoj

IZVOR: TANJUG

Zbog snažnih oluja koje su pogodile Francusku u aprilu, proiuzvodnja vina u toj zemlji biće manja ove godine za gotovo 10 odsto u odnosu na 2015, saopštilo je ...

Opširnije...

PARIZ - Zbog snažnih oluja koje su pogodile Francusku u aprilu, proiuzvodnja vina u toj zemlji biće manja ove godine za gotovo 10 odsto u odnosu na 2015, saopštilo je danas francusko Ministarstvo poljoprivrede.

Neuobičajeno hladno vreme tokom proleća i leta uticaće na pad ukupne proizvodnje vina na 42,9 miliona hektolitara sa prošlogodišnjih 47,8 miliona, što na petogodišnjoj osnovi predstavlja smanjenje od 7,0 procenata, prema podacima statističke službe ministarstva, Agreste, prenosi agencija Frans pres.

Za revidiranje prognoze, Agreste krivi "prolećne hladnoće koje su pogodile određene vinogradarske oblasti, učestalo podizanje vetrova oko Mediterana koje je gore od suše, kao i štete koje su naneli mrazevi".

Šampanj je jedno od najteže pogođenih područja, posle nekoliko talasa prolećnih mrazeva i grada, koji će prema procenama oboriti proizvodnju vina čak za trećinu, i koji su već doveli do kašnjenja berbe za nedelju dana u odnosu na vremenski rok utemeljen 10-godišnjem proseku.

Vremenske nepogode znače da će Francuska, čiji se vinogradari bore i sa iskorenjivanjem truleži i plesni koje su se pojavile na grožđu, verovatno i ove godine ostati iza Italije, koja je prošle godine ponela krunu kao najveći svetski proizvođač vina, ocenjuje francuska agencija.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=266814

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory