Prijava

Registracija korisnika
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    96.70

    -20.21

    -17.29%

    BELEX15

    718.11

    6.92

    0.97%

    BELEXLINE

    1,549.45

    7.83

    0.51%

    SRX

    217.77

    2.06

    0.95%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,871.82

    2.03

    0.11%

    MBI10

    2,512.13

    81.43

    3.35%

    MONEX20

    11,138.46

    -20.73

    -0.19%

    SASX-10

    631.34

    0.75

    0.12%

    SBITOP

    806.10

    6.87

    0.86%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    21,580.07

    -31.71

    -0.15%

    SPX

    2,472.54

    -0.91

    -0.04%

    FTSE100

    7,452.91

    -34.96

    -0.47%

    DAX

    12,240.06

    -207.19

    -1.66%

    NIKKEI

    19,975.67

    -124.08

    -0.62%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,255.00

    9.20

    0.74%

    SILVER

    16.50

    0.17

    1.04%

    COPPER

    2.72

    -0.01

    -0.18%

    OIL

    45.77

    -0.96

    -2.05%

    CORN

    393.50

    -9.50

    -2.36%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    120.35

    -0.26

    -0.22%

    RSD/CHF

    108.96

    -0.05

    -0.04%

    RSD/USD

    103.10

    -0.60

    -0.58%

    EUR/USD

    1.17

    0.00

    0.37%

    EUR/CHF

    1.10

    0.00

    -0.17%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    RSO15105

    108

    30,000

    0.05%

    322,557,900

    AERO

    1,315

    18,052

    1.15%

    23,732,798

    KMBN

    1,820

    1,135

    4.00%

    2,065,210

    TGAS

    11,286

    176

    2.15%

    1,986,300

    VDPC

    4,000

    414

    0.00%

    1,656,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AMSO

    399

    10

    23.53%

    3,990

    KMBN

    1,820

    1,135

    4.00%

    2,065,210

    TGAS

    11,286

    176

    2.15%

    1,986,300

    IMPL

    3,850

    50

    1.80%

    192,500

    DINNPB

    2,850

    34

    1.42%

    96,900

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    TIGR

    56

    544

    -9.68%

    30,464

    GFSO

    1,300

    5

    -3.70%

    6,500

    CCNB

    9,000

    16

    -3.23%

    144,000

    MTLC

    1,800

    127

    -1.26%

    228,630

    INFM

    980

    50

    -1.01%

    49,000

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    5Y eur

    75,000

    100.00%

    2.60%

    2Y eur

    50,000

    16.80%

    1.04%

    3Y eur

    75,000

    63.17%

    1.87%

    53W eur

    50,000

    91.32%

    0.70%

    10Y eur

    125,000

    65.67%

    4.00%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcijia petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima

M&V Investment VESTI

Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 20. jula 2017. godine, ponuđen ...

Opširnije...

Na aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije denominovanih u evrima, održanoj 20. jula 2017. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 75.000.000 evra.

Ukupan obim tražnje iznosio je 97.960.000 evra. Realizovano je 75.000 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 75.000.000 evra. 

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 2,60 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 24. jula 2022. godine. Datum dospeća kupona (2,25% godišnje) je 24. jul. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa, po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti niža je za 0,09 procentnih poena u odnosu na emisiju hartija iste ročnosti emitovanih 31. maja 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti i drugih obaveza po osnovu javnog duga koje dospevaju u julu 2017. godine.

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 31.12.2016. godine

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 31.12.2016. godine.

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/Odluka o usvajanju dok. Objavljivanje podataka 31.12.2016..pdf

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe 31.12.2016.pdf

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKARSKE GRUPE

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd - finansijski izveštaji za 2016. godinu

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Izvestaj revizora za 2016. godinu za Banku - http://www.aikbanka.rs/media/Godisnji_finansijski_izvestaj_za_2016.pdf

Izveštaj revizora za 2016. godinu za Bankarski holding - http://www.aikbanka.rs/media/Izve%C5%A1taj%20revizora%20za%202016.%20godinu%20za%20Bankarski%20holding.pdf

Izveštaj revizora za 2016. godinu za Bankarska grupa - http://www.aikbanka.rs/media/Izve%C5%A1taj%20revizora%20za%202016.%20godinu%20za%20Bankarsku%20grupu.pdf

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 30.06.2016. godine.

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd na dan 30.06.2016. godine.

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Naftachem, NIS i Granexport tri nova lučka operatera

IZVOR: ekapija

Agencija za upravljanje lukama izdala je tri nova rešenja i uverenja o upisu u registar lučkih i pristanišnih operatera.

Opširnije...

Agencija za upravljanje lukama izdala je tri nova rešenja i uverenja o upisu u registar lučkih i pristanišnih operatera.

Rešenja su dobili Naftachem (Sremska Kamenica), NIS (Novi Sad) i Granexport (Pančevo), objavila je Agencija za upravljanje lukama.

registar lučkih i pristanišnih operatera Agencije upisano je 14 lučkih operatera, od kojih je 12 u aktivnom statusu.

 

http://www.ekapija.com/news/1825986/naftachem-nis-i-granexport-tri-nova-lucka-operatera

"Tenis" za oranice po hektaru plaća 207 evra

IZVOR: novosti

Država izdaje nemačkoj firmi srpske njive po višoj ceni nego domaćim stočarima. Nemačka kompanija "Tenis" čeka dozvole za još tri lokacije, Plandište, Vršac i Sečanj.

Opširnije...

NEMAČKA kompanija "Tenis" koja će, najverovatnije, dobiti na korišćenje državno zemljište, na 30 godina, po hektaru plodne oranice, plaćaće oko 207 evra godišnje. Njima je zasad odobreno 2.420 hektara u okolini Zrenjanina i gotovo isto toliko u Kikindi. U ovim mestima biće podignuti i prvi objekti za uzgoj, tov, klanje i preradu svinja i svinjskog mesa.

Kako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao za "Novosti", postupak izdavanja zemlje išao je izuzetno sporo, jer je svaka parcela proveravana u katastru, da nije u postupku restitucije ili da ima neku hipoteku koja ne može da se skine.

- U Kikindi je iznajmljena zemlja pete i šeste klase, dok su u Zrenjaninu to parcele druge i treće klase - kazao je ministar Nedimović. - Nemačka kompanija "Tenis" čeka dozvole za još tri lokacije, Plandište, Vršac i Sečanj. Njima je zemlja iznajmljena po ceni koja je veća od prosečne, oko 207 evra po hektaru godišnje, dok naši stočari dobijaju po 190 evra. Uz to, "Tenis" će morati da priloži obavezno i bankarske garancije. Oni su tražili 15.000 hektara, na pet lokacija po tri hiljade hektara, ali su dobili 20 odsto manje.

Odluka da se dobije zemljište na korišećenje prošla je pozitivno kod lokalnih komisija, ali ostaje da to prođe i Skupštinu grada. Inače, Kikinda je, kako nam je rekao ministar Nedimović, prva lokacija koja je bila odobrena nemačkom "Tenisu", tačnije, još pre nekih mesec dana.

Kako je ranije pričao sam Klemen Tenis, vlasnik istoimene kompanije, u planu je da se u prvih nekoliko godina uloži oko 300 miliona evra, a sve prihode koje budu ovde ostvarili, uložiće u Srbiju. Navodno, oni bi u početku gajili oko 800.000 svinja, a izvesno je i da će ponuditi srpskim stočarima mogućnost saradnje i otkup njihove stoke.

VAKCINACIJA

IZVOZ svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU koči vakcinacija protiv svinjske kuge. Sve dok se sa ovom merom ne prestane meso i živa stoka ne mogu ni da prođu ili da budu transprotovani kroz zemlje EU. To je jedan od razloga što sve manje svinjetine ide na tržište Rusije, jer je transport preskup, zbog zaobilaženja zemalja EU.

 

http://m.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:676847-Tenis-za-oranice-po-hektaru-placa-207-evra

"Fijat" radnicima ponudio povećanje plate za devet odsto, sindikat prihvatio

IZVOR: blic

Poslovodstvo "Fijata" je uvažilo zahteve radnika iz Kragujevca i ponudilo povećanje plata za devet odsto, javila je jutros Radio-televizija Srbije.

Opširnije...

Poslovodstvo "Fijata" je uvažilo zahteve radnika iz Kragujevca i ponudilo povećanje plata za devet odsto, javila je jutros Radio-televizija Srbije.

U ponudi koja je dostavljena predstavnicima radnika, a koja će danas biti prosleđena zaposlenima u kompaniji "Fijat Krajsler automobili Srbija" u Kragujevcu, navodi se da će plata radnicima biti povećana za devet odsto, što znači da će bruto osnovica sa sadašnjih 38.500 iznositi oko 42.000 dinara.

Povećanje će biti realizovano iz dva puta, tri odsto sada, a još šest odsto početkom naredne godine. Radnicima će takođe biti isplaćen bonus efikasnosti, a biće im plaćeni i dodatni troškovi prevoza.

Zbog zahteva radnika koji se odnosi na poboljšanje uslova rada u fabriku u Kragujevcu biće poslata posebna komisija koja će utvrditi na kojim pozicijama radnici obavljaju više operacija i to će biti ispravljeno.

Radnici Fijata prošle nedelje prekinuli su štrak koji je trajao od 27. juna i u dogovoru sa Vladom Srbije počeli su pregovori sa poslovodstvom kompanije.

Skupština Samostalnog sindikata zaposlenih u "Fijatu" prihatila ponudu rukovodstva

Skupština Samostalnog sindikata zaposlenih u kragujevačkom Fijatu prihvatila je sinoć zvaničnu ponudu rukovodstva kompanije na zahteve štrajkača koji su bili u generalnom štrajku od 27. juna do 18. jula.

U Štrajkačkom odboru je potvrđeno agenciji Beta da je od jutros počelo informisanje radnika prve smene o toku pregovora i Fijatovoj ponudi, kroz direktne razgovore sa sindikalcima i obaveštenja na oglasnim tablama.

Najavljeno je da će i druga smena biti informisana, pa će posle toga Štrajkački odbor krenuti za Beograd na nastavak pregovora sa Fijatom u Vladi Srbije.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/fijat-radnicima-ponudio-povecanje-plate-za-devet-odsto-sindikat-prihvatio/lcnzynl

Komisija za HoV: Mišljenje uprave Energoprojekta nezakonito

IZVOR: danas

Povodom prekjučerašnjeg mišljenja Nadzornog odbora Energoprojekt holdinga o ponudi za preuzimanje koju je dala grupa preduzeća predvođena Dobroslavom ...

Opširnije...

Povodom prekjučerašnjeg mišljenja Nadzornog odbora Energoprojekt holdinga o ponudi za preuzimanje koju je dala grupa preduzeća predvođena Dobroslavom Bojovićem, juče se oglasila Komisija za hartije od vrednosti tvrdnjom da je ovo mišljenje nezakonito.

Pri tom, regulatorno telo se poziva na tekstove Danasa i Politike gde je to objavljeno, što je veoma čudno uzevši u obzir da je mišljenje rukovodstva Energoprojekta istaknuto i na sajtu kompanije, kao i na sajtu Beogradske berze.

Komisija tvrdi da su u ovom dokumentu pruženi neosnovani navodi i neistiniti podaci, počevši od toga da mišljenje "ne sadrži argumentovan stav uprave o primerenosti visine cene već osporava zakonitost ponude za preuzimanje, uključujući i cenu i način utvrđivanja iste, a koja je objavljena saglasno rešenju Komisije od 7. jula 2017. godine". Prema njihovim rečima, to ne može biti predmet mišljenja, nego menadžment treba da da mišljenje o visini, a ne zakonitosti ponuđene cene.

Komisija se ne slaže sa mišljenjem Energoprojekta čak ni po pitanju knjigovodstvene cene. Naime, u mišljenju rukovodstva Energoprojekta se navodi da je knjigovodstvena cena 1.761,40 dinara po akciji, dok Komisija ukazuje na prospekt ove kompanije na berzi, ažuriran pre mesec dana, u kome stoji da je obračunska cena akcije 770,44 dinara. U Energoprojektu navode da je knjigovodstvena cena od 1.761,40 dinara zasnovana na konsolidovanom finansijskom izveštaju kompanije za 2016. godinu.

Stručnjaci ukazuju da u slučaju preduzeća kakvo je Energoprojekt holding treba uzeti u obzir konsolidovane bilanse, jer po prirodi holding upravlja drugim kompanijama. S druge strane, srpski propisi ne prepoznaju konsolidovane bilanse, pa nije prvi slučaj da se akcionarima ne priznaje vrednost akcija iz konsolidovanog bilansa, već samo iz bilansa matične kompanije. Doduše, u ovom slučaju visina knjigovodstvene cene nema mnogo značaja jer je akcija likvidna na berzi, pa se uzima ponderisani prosek tržišne cene ostvarene u trgovanju. Međutim, konkretno visina knjigovodstvene cene ukazuje da ponuda za preuzimanje od 1.501 dinar za akciju potcenjuje vrednost Energoprojekta.

Komisija opovrgava i tvrdnju Energoprojekta da Napred razvoj nije podneo ponude za preuzimanje zavisnih društava Energoprojekt entel i Energoprojekt garant, što je morao prema rešenju Komisije, već da su zahtevi za odobrenje objavljivanja ponuda za preuzimanje ova dva društva podneti Komisiji 30. juna, odnosno 6. jula 2017. godine.

Komisija negira tvrdnje Energoprojekta da je u periodu pre objavljivanja ponude za preuzimanje manipulisano cenom akcija. "Komisija ukazuje da je, shodno Zakonu o tržištu kapitala, ona jedina institucija nadležna da utvrđuje postojanje manipulacija na regulisanom tržištu i da do ovog trenutka Komisija to nije utvrdila", navodi se u saopštenju Komisije za HoV.

Regulatori zameraju i što uz mišljenje uprave nije objavljeno i mišljenje predstavnika zaposlenih - malih akcionara, što je bila obaveza uprave.

Na kraju, Komisija zahteva hitno izjašnjenje uprave Energoprojekta, kao i objašnjenje zašto mišljenje nisu potpisali svi članovi uprave.

"Nakon pribavljenog izjašnjenja, Komisija će preduzeti dalje mere u okviru svojih nadležnosti", zaključuje se u saopštenju Komisije.

Odgovor uprave Energoprojekta je da je NO u svojoj oceni "precizirao da je reč o neadekvatnoj ceni, koja osim što je formirana na osnovama nezakonite kupovine oko 600.000 akcija i drugim nezakonitostima navedenim u mišljenju Komisije, i niža je od konsolidovane korigovane knjigovodstvene vrednosti jedne akcije koja iznosi 1.761,40 dinara".

Da podsetimo, Komisija za hartije od vrednosti je rešenjem od 16. juna ove godine utvrdila da je 31. januara 2017. nastala obaveza ponude za preuzimanje, odnosno da su povezana lica tada prešla prag od 25 odsto akcija Energoprojekta u vlasništvu, a da su pripreme obavljali još u decembru 2016. godine. Komisija je tada oduzela pravo glasanja na Skupštini akcionara konzorcijumu, a rukovodstvo Energoprojekta smatra da na osnovu istog rešenja nije smela ni da odobri ponudu za preuzimanje, jer su Napred razvoj, Jopag, Montinvest propertis i Dobroslav Bojović u međuvremenu aktivno kupovali akcije Energoprojekta na berzi. Pri tome, prodavci nisu uopšte znali da su kupci prešli 25 odsto vlasništva. Skoro sve akcije koje su kupljene u međuvremenu su kupljene po ceni manjoj od 1.501 dinar, na koliko glasi ponuda za preuzimanje. S druge strane, berzanski stručnjaci ističu da je ponuda za preuzimanje bila data u februaru, kada je trebalo, ona ne bi bila po ceni od 1.501 dinar, pa nije baš očigledno da su prodavci akcija u ovom slučaju oštećeni.

Energoprojekt je pokrenuo proces pred Upravnim sudom kojim hoće da ospore ponudu za preuzimanje, a protiv svih članova Komisije za HoV podnete su krivične prijave.

Rok za deponovanje akcija, odnosno za prihvatanje ponude za preuzimanje je 31. jul. Bojović i sa njim povezana lica kontrolišu oko 35,5 odsto akcija Energoprojekta, a za većinski udeo im je potrebno 50 odsto, mada su već i sada najveći pojedinačni akcionari.

Izbegavanje odgovora

Danas je pre tačno nedelju dana poslao zahtev Komisiji za hartije od vrednosti da nam dostavi mišljenje kojim je Dobrosavu Bojoviću i povezanim licima odobrena ponuda za preuzimanje Energoprojekta. Dokument nismo dobili sa obrazloženjem da Komisija za hartije od vrednosti nikada nije donela "mišljenje kojim je Dobrosavu Bojoviću i povezanim licima odobrena ponuda za preuzimanje Energoprojekta" iako je sasvim jasno koji dokument smo tražili.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=351740&title=Komisija+za+HoV%3a+Mi%C5%A1ljenje+uprave+Energoprojekta+nezakonito

Jedna ponuda za Fabriku akumulatora Sombor - Švajcarski Batagon International nudi 3,5 mil EUR

IZVOR: ekapija ; SOinfo.org

Za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor u stečaju, kao pravnog lica, zainteresovana ...

Opširnije...

Za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor u stečaju, kao pravnog lica, zainteresovana je jedna kompanija - Batagon International iz Švajcarske. Oni su dostavili ponudu vrednu 3,5 mil EUR. Procenjena vrednost proizvođača akumulatora je, međutim, 24,57 mil EUR, pa će konačnu odluku da li je ponuda dovoljno dobra, iako je manja od polovine procenjene vrednosti, doneti Odbor poverilaca, prenosi portal SOinfo.org.

Javno otvaranje ponuda za somborsku fabriku održano je u četvrtak, 20. jula 2017. godine. 

Stečajni upravnik Predrag Ljubović je, inače, odvojeno oglasio prodaju Fabrike akumulatora Sombor (sa delom imovine), kao pravnog lica, a odvojeno još nekoliko celina - objekti i oprema Trgosirovine, poslovni prostor, dva dvosobna stana u Somboru, dva salaša, te 88 vozila.

Batagon International kupio je celinu Trgosirovine, Somborcima poznatiju kao otpad kod Severtransa, za 305.000 EUR, što je bilo više od procenjene vrednosti od 272.525 EUR, prenosi SOinfo.org.

Sedište kompanije Batagon je u švajcarskom mestu Cug (Zug). Na nadmetanju u Somboru, švajcarski biznismen Dalibor Matić, pojavio se u društvu bivšeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića. 

- Stečajni upravnik je obavestio predstavnika Batagona da je ponuda manja od polovine procenjene vrednosti celine koja se prodaje, te će ona biti upućena odboru poverilaca na odlučivanje. Ukoliko odbor poverilaca ponuđenu cenu oceni prihvatljivom stečajni upravnik će dobiti ovlašćenje da potpiše kupoprodajni ugovor sa Batagonom - prenosi SOinfo.org.

- Potrebna su velika ulaganja u fabriku, nova oprema, obuka ljudi, novi menadžment... Sukcesivno bismo rešavali i problem zaštite životne sredine, ali o tome ćemo odlučivati kada preuzmemo fabriku. Fabrika bi prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Mislimo da je naša ponuda sasvim pristojna, s obzirom na to da fabrika već duže vreme ne radi i da je izgubila dosta od vrednosti. Ovde treba poprilično da se uloži. Samo da se fabrika vrati u prvobitno stanje potrebna je investicija od milion evra, plus treba povećati tehnološke kapacitete i proizvodnju - izjavio je Dalibor Matić. 

- Mislim da bi za početak trebalo da se krene sa 450-500 radnika, a kasnije i do 800, koliko ih je bilo i ranije, koliko nam je poznato. Nas švajcarski zakoni obavezuju da i naše ćerke firme u drugim državama posvete pažnju zaštiti životne sredine, ali sada je još teško reći šta tačno treba da se uradi - rekao je Matić, prenosi SOinfo.org.

 

http://www.ekapija.com/news/1827532/jedna-ponuda-za-fabriku-akumulatora-sombor-svajcarski-batagon-international-nudi-35-mil-eur

https://www.soinfo.org/vesti/tag/batagon+international+ag/

Višnja je najperspektivnije srpsko voće

IZVOR: politika

Kukuruz je najkonkurentnija žitarica. – Među povrćem najbolje se kotira paprika, a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa, pokazuje studija konsultantske kuće SEEDEV.

Opširnije...

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/385378/Visnja-je-najperspektivnije-srpsko-voce

Dugovi blokirali crnogorske avione

IZVOR: novosti

Nacionalni prevoznik “Montenegroerlajnz” u finansijskim teškoćama, poverioci traže svoj novac. “Novosti” saznaju da su “rampu” postavile Prva banka i SMATSA.

Opširnije...

RAČUN jedinog crnogorskog nacionalnog avio-prevoznika, “Montenegroerlajnza” je u blokadi, a kako “Novosti” saznaju “rampu” su im postavile Prva banka Crne Gore, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i još nekoliko poverilaca.

SMATSA je pustila na naplatu već ranije doneta izvršna sudska rešenja. Kontrola letenja je imala sporazum o reprogramu sa crnogorskim avio-prevoznikom za dug od oko 13 miliona evra sa kamatama, koji se gomilao godinama. “Montenegroerlajnz” međutim, kako saznajemo, nije ispoštovao rokove iz ranijih sporazuma o odlaganju. Jedno njihovo potraživanje od 2,3 miliona evra je dospelo na naplatu, a do sada je dva puta “stopirano”.

U Crnoj Gori se nadaju da će blokada biti “podignuta” do ponedeljka, kako bi se vazdušni saobraćaj iz Podgorice i Tivta ka srpskoj i drugim prestonicama obavljao nesmetano. U SMATSA, međutim, juče nisu hteli da komentarišu da li će još jednom progledati kroz prste starom dužniku.

Vlada Crne Gore je 12. jula preporučila odlaganje plaćanja duga do 15. oktobra, ali je SMATSA ipak 19. jula blokirala račune “Montenegroerlajnza”, dok se problem ne reši. U ovoj kompaniji je zvanično potvrđeno da imaju probleme sa Kontrolom letenja, koja iz Beograda opslužuje dve zemlje - Srbiju i Crnu Goru. Radi se o jedinoj zajedničkoj instituciji preostaloj iz bivše zajedničke države.

- Postupak deblokade je u završnoj fazi i očekujemo da se realizuje do kraja dana - navodi se u odgovoru crnogorske avio-kompanije.

Međutim, nezvanično saznajemo da bi do deblokade računa moglo doći tek u ponedeljak, 24. jula. U Podgorici se spekuliše da je SMATSA i ranije pretila blokadom crnogorskoj avio-kompaniji, ali je to, navodno, sprečeno političkim kontaktima. Priča se da je premijer Duško Marković pre oko dva meseca urgirao kod tadašnjeg premijera Srbije, a sada predsednika, Aleksandra Vučića, pa je blokada računa izbegnuta.

Zaposleni u “Montenegroerlajnzu” strahuju da bi moglo doći do prizemljenja flote zbog nemogućnosti plaćanja dobavljača, goriva i aerodromskih usluga. Ova kompanija, kako nezvanično saznajemo, i na stranim destinacijama plaća usluge snabdevanja gorivom na “pripejd bazi”. Problem je nastao u jeku turističke sezone kada klijenti dubokih džepova upravo avionima sleću na crnogorsku obalu, tražeći smeštaj u ekskluzivnim hotelima.

“Montenegroerlajnz” državi Crnoj Gori za poreze i doprinose na plate koje nisu plaćali od 2012. duguje 14 miliona evra! Na kraju minule godine taj dug iznosio je 17,8 miliona. Zanimljivo je da se protiv kompanije krajem 2016. vodio 91 spor u kojem su poverioci tražili 4,8 miliona evra.

AKADEMIJA

SLIČNA situacija dogodila se i pre deset godina kada je Jat dugovao Kontroli letenja za usluge. Po tadašnjem zakonu bila je dozvoljena kompenzacija, pa je SMATSA na ime duga preuzela Pilotsku akademiju u Vršcu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:677017-Dugovi-blokirali-crnogorske-avione

Rezultati junske ankete o inflacionim očekivanjima

IZVOR: nbs

Rezultati junske ankete pokazuju da su i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede nastavila da se kreću u granicama cilja.

Opširnije...

Rezultati junske ankete pokazuju da su i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede nastavila da se kreću u granicama cilja.

Finansijski sektor očekuje da će inflacija u junu 2018. godine biti na nivou od 3,1%, dok su očekivanja privrednika na nivou od 3,5%.

Srednjoročna inflaciona očekivanja (za jun 2019) takođe su u granicama cilja i iznose 3,0% kod finansijskog sektora i 3,5% kod privrede.

Postignuta usidrenost inflacionih očekivanja doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11645&konverzija=no

"Er Srbija" povećala broj putnika u prvoj polovini ove godine

IZVOR: blic

Aviokompanija "Er Srbija" saopštila je danas da je u prvih šest meseci ove godine prevezla 1,12 miliona putnika, što je povećanje od tri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Opširnije...

Aviokompanija "Er Srbija" saopštila je danas da je u prvih šest meseci ove godine prevezla 1,12 miliona putnika, što je povećanje od tri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kapacitet mreže za prevoz putnika "Er Srbije", koji se iskazuje proizvodom broja raspoloživih sedišta i ukupno pređenih kilometara (ASK), porastao je 16 odsto u odnosu na prošlu godinu, na 1,93 milijarde.

"Er Srbija" navodi da je iskorišćenost kapaciteta za prevoz putnika porasla za tri procentna poena na 70,5 odsto. Kargo prevoz porastao je 54,6 odsto uz ukupno 2.988 tone prevezenog tereta u prvoj polovini 2017. godine. U 88,78 odsto slučajeva, kako se navodi, letovi su iz sedišta "Er Srbije" na Aerodromu "Nikola Tesla" polazili na vreme.

Generalni direktor "Er Srbije" Dane Kondić ocenio je da je operativni učinak te kompanije u prvom polugodištu bio značajan u svim aspektima, sa porastom broja putnika i kargo prevoza u odnosu na prošlu godinu.

- Nastavili smo da uvodimo nove proizvode i usluge tokom ovog perioda tako što smo u našu flotu uskotrupnih erbas aviona ugradili nova sedišta i poboljšali naše sisteme za prodaju, ukrcavanje i prijavljivanje na let (ček-in) zahvaljujući Sabre platformi - rekao je Kondić.

"Er Srbija" je počela sa radom kao nacionalni avioprevoznik Srbije u oktobru 2013. godine.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/er-srbija-povecala-broj-putnika-u-prvoj-polovini-ove-godine/dzfht4l

Uprava Energoprojekta odbacila ponudu Bojovića

IZVOR: danas

* Menadžment Energoprojekta ukazuje na "obilje nezakonitosti" kao i na "nepoverenje u profesionalni, finansijski i moralni kapacitet povezanih lica"

Opširnije...

* Menadžment Energoprojekta ukazuje na "obilje nezakonitosti" kao i na "nepoverenje u profesionalni, finansijski i moralni kapacitet povezanih lica"

Uprava Energoprojekt holdinga saopštila je juče da ne podržava ponudu za preuzimanje koju je objavio konzorcijum firmi predvođen Napred razvojem u vlasništvu Dobroslava Bojovića.

Oni su obrazložili svoje mišljenje postojanjem "obilja nezakonitosti, nepoverenjem u profesionalni, finansijski i moralni kapacitet povezanih lica, ali i zbog sumnjivih aktivnosti na tržištu kapitala kojima je naneta šteta akcionarima, Energoprojektu, tržištu kapitala, pa i pojedinačno najvećem akcionaru, Republici Srbiji". Ovo je (očekivano) mišljenje o ponudi za preuzimanje koja je došla nakon rešenja Komisije za hartije od vrednosti da su povezana preduzeća Napred AD, Napred razvoj, Jopag i Montinvest još u decembru planski zajedno delovala i da nisu, prema zakonu, dali ponudu za preuzimanje kada su stekli više od 25 odsto akcija, ali kasnije i odobrenja Komisije za HoV da ova grupa da ponudu za preuzimanje. Zbog ovoga je Energoprojekt podneo krivične prijave protiv svih članova Komisije za HoV.

Prethodni dan su se oglasila i udruženja akcionara. Prvo je Udruženje malih akcionara Energoprojekta o kom nema nikakvih podataka, pa ni kontakt telefona, a kamoli informacija o članstvu ili broju akcija koju poseduju, ocenilo ponudu Bojovića "korektnom i da omogućava efikasniji i brži razvoj preduzeća". Na čelu ovog udruženja je Zoran Simić za koga u Energoprojektu tvrde da ima svega 40 akcija i da je bio kandidat Bojovića za članstvo u Nadzornom odboru kompanije.

Mišljenje je dalo i Udruženje akcionara Energoprojekt holdinga koje prema rečima predsednika Srđana Ljubojevića ima oko 700 članova i kontroliše oko tri odsto akcija.

- Mi smo protiv toga da Bojović preuzme Energoprojekt, s obzirom na to kako je poslovao sa drugim preduzećima, a pre svega Napredom. Mi se plašimo da kada ili ako Bojović preuzme kompaniju, da će ona krenuti nizbrdo, sa njom i vrednost akcija. Ako vidimo kako je prošao Napred i kako je formiran Napred razvoj u koji je prebačena imovina Napreda, bila bi velika sramota da sutra bude osnovan i Energoprojekt razvoj, a vlasnici akcija ostanu bez ičega - kaže za Danas Ljubojević.

On dodaje da je članovima udruženja zbog toga preporučeno da ukoliko do 24. jula državni organi ne obustave ponudu za preuzimanje, da prihvate i prodaju svoje akcija za 1.501 dinar, pošto će nakon preuzimanja vrednost akcija samo padati. Ljubojević ističe da je 24. jul poslednji rok da država nešto preduzme, s obzirom da ponuda za preuzimanje ističe 31. jula u 12 sati.

Prema poslednjim informacijama, Bojović kontroliše oko 35,5 odsto akcija i faktički je najveći pojedinačni vlasnik Energoprojekta. Drugi po veličini je država sa 33,5 odsto akcija, a preostalo je raštrkano na oko 6.500 akcionara, što institucionalnih, što fizičkih lica.

Jedan od razloga zbog čega je menadžment protiv ovog neprijateljskog preuzimanja je i to što Bojović ima više od dvedeset preduzeća koja direktno ili indirektno kontroliše, ali ona ne posluju previše uspešno. Prema bilansima za 2015. godinu dvadesetak firmi koje su registrovane u Srbiji je ostvarilo prihode od samo oko 20 miliona evra, a u poslovanju beleže gubitke od ukupno preko tri miliona evra. Zbog toga se postavlja pitanje finansijskog potencijala konzorcijuma oko Napreda za preuzimanje Energoprojekta, kao i porekla novca kojim se akcije kupuju. U priču se zbog toga umešala i Agencija za sprečavanje pranja novca.

Kreditna zaduženost kompanija u kojima je Bojović većinski vlasnik na kraju 2015. iznosila je 45 miliona evra, a onih u kojima ima manjinsko vlasništvo čak 80 miliona evra.

Zanimljivi su i bilansi dva najveća i najuspešnija preduzeća iz portfolija Bojovića. U 2016. godini firme Napred AD i Napred razvoj AD su ostvarile dobit od po 40, odnosno 43 miliona dinara. Kompanija Napred je imala oko 300 miliona dinara kreditnih obaveza i oko 150 miliona dinara obaveza prema dobavljačima na kraju te godine. Zanimljivo je da je najveće dugoročne finansijske obaveze imala prema Fondu za razvoj od 100 miliona dinara po osnovu kredita sa kamatom od dva odsto godišnje. Drugi veliki kreditor je izvesna firma Groton Global Corp sa kreditom od 595.300 evra, rokom otplate od tri godine i kamatom od 2,5 odsto. Interesantno je da su slovenački mediji početkom godine pisali o tome kako je odmah nakon što je srpski biznismen Miodrag Kostić kupio hotel Kempinski u Portorožu, istoj ovoj firmi uplaćena kratkoročna pozajmica od 2,5 miliona evra. Inače, Kostićeva AIK banka je obezbedila garanciju od skoro 90 miliona evra za preuzimanje akcija Energoprojekta.

Među poveriocima Napreda nalazi se i Viktorija grupa sa 75,3 miliona dinara, a ista firma se pominje i u rešenju Komisije za HoV gde je utvrđivana povezanost tih privrednih društava prilikom kupovine akcija na berzi u januaru i februaru ove godine.

Zanimljivo je i potraživanje Napreda od firme Triniti kapital koja je u vlasništvu švajcarskog Jopaga. Ona je 2006. godine kupila pravo gradnje na Energoprojektovoj parceli u Bloku 26 za 6,5 miliona evra. Tada je Triniti bila u vlasništvu Hipo banke da bi samo nekoliko dana nakon zaključivanja tog posla, bila prodata Jopagu koji je povezan sa Bojovićem. Kako se navodi u napomenama o finansijskom izveštaju, ugovorom je predviđena obaveza Triniti kapitala da Napredu proda 6.500 kvadrata stanova u bloku 26 po ceni koštanja. Inače, Triniti kapital je u 2016. zabeležio gubitak od 20 miliona dinara. U izveštaju se navodi da rukovodstvo Napreda očekuje da će radovi u bloku 26 krenuti u toku 2017. godine, te da će biti završeni do kraja perioda otplate.

Ovo je zanimljivo jer je Energoprojekt krajem 2016. godine podneo zahtev za poništaj ovog, kako oni navode, "simulovanog" ugovora koji je naneo štetu akcionarima Energoprojekta.

Rekordna dobit

Inače, Energoprojekt holding je u prvih šest meseci ove godine zabeležio prihode od preko 154 miliona evra i bruto dobit od 6,7 miliona evra što je najbolji polugodišnji rezultat u poslednjih 15 godina. Takođe, specijalizovani časopis ENR (Engineering News Record) je postavio Energoprojekt na 107. mesto u svetu po prihodima od inženjerskih konsultantskih usluga napravljenih u inostranstvu.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=351669&title=Uprava+Energoprojekta+odbacila+ponudu+Bojovi%C4%87a

Za Ulcinjsku rivijeru jedna ponuda - Kompanija Karisma Hotels Adriatic Montenegro zainteresovana za hotelski kompleks

IZVOR: ekapija ; Vijesti

Karisma Hotels Adriatic Montenegro, kompanija koja posluje u sistemu Karisma ...

Opširnije...

Karisma Hotels Adriatic Montenegro, kompanija koja posluje u sistemu Karisma Hotels&Resorts, jedina je u roku dostavila ponudu za zakup imovine HTP Ulcinjska rivijera, potvrđeno je Vijestima iz Tenderske komisije.

Sekretarka Tenderske komisije za valorizaciju turističkih lokaliteta Nada Pavićević rekla je Vijestima da je na sednici komisije otvorena ponuda Karisme "koju će detaljno analizirati pravni i finansijski savetnici, zajedno sa članovima Komisije, o čemu će biti sačinjen izveštaj o formalnoj ispravnosti ponude".

Javni poziv za zakup Ulcinjske rivijere objavljen je 21. juna i trajao je do 21. jula ove godine.

Predstavnici manjinskih akcionara podneli su tužbu pred Privrednim sudom kojom traže poništenje odluke skupštine akcionara Ulcinjske rivijere o izdavanju u zakup na period do 30 godina hotela Olympic, Bellevue i kampa Neptun.

Nakon javno iznesene namere kompanije Karisma o ulaganjima od 280 mil EUR u Ulcinjsku rivijeru, mali vlasnici akcija iz Crne Gore, Hrvatske i Slovenije su negodovali što je Vlada postavila potencijalnom investitoru prag minimalnog ulaganja na svega 10 mil EUR.

Iz međunarodne hotelske grupe Karisma Hotels&Resorts ranije su kazali da žele da ulažu u crnogorski turizam ne samo na ulcinjskoj rivijeri, već i na drugim lokacijama na primorju i severu Crne Gore.

U renoviranje postojećih hotela Olympic i Bellevue ranije su najavili ulaganje od oko 20 mil EUR, kao i izgradnju 400 novih soba u narednih tri do pet godina sa investicijom od oko 60 mil EUR.

Obećali su da, ako pobede na tenderu, odmah počinju renoviranje Olympica i Bellevuea, koje bi otvorili što je pre moguće.

Za Adu Bojanu planiraju da u prvoj fazi za četiri do pet godine ulože 200 mil EUR i izgrade 1.500 soba, sportske terene i kongresne dvorane, a 20 do 25% kapaciteta biće otvoreno cele godine za pripreme vrhunskih sportista.

Kompanija koja je dostavila ponudu, prema podacima iz Centralnog registra privrednih subjekata, osnovana je 9. maja 2017. godine i u stopostotnom je vlasništvu kompanije Karisma Resorts International S.A. Izvršni direktor je Nemanja Kostić, a sedište je u poslovnom centru Capital Plaza.

Karisma Hotels Adriatic već je preuzela hotel Ruža Vjetrova u Dobroj Vodi kod Bara sa 114 soba, koji radi pod novim imenom Vind Rouz, koji takođe planiraju da dograde do 2021. do 300 soba.

KHA ima hotele u Makarskoj i ostrvu Kalamota, a planira letovalište i na Platama kod Dubrovnika, te jedan u Beogradu.

 

http://www.ekapija.com/news/1827364/za-ulcinjsku-rivijeru-jedna-ponuda-kompanija-karisma-hotels-adriatic-montenegro-zainteresovana-za-hotelski-kompleks

Najopasnije su šampanj klauzule

IZVOR: politika

Srpski privrednici često ne posvećuju dovoljno pažnje detaljima ugovora koje sklapaju s partnerima iz inostranstva.

Opširnije...

Onako kako predaje budućim ekonomistima i pravnicima – jednostavnim rečnikom i s mnogo primera iz stvarnog života – tako je nedavno govorila i u Ujedinjenim nacijama, na 50. Generalnom zasedanju Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL), po pozivu ove komisije. Njen referat simultano je prevođen na šest jezika UN, a osnovni stavovi biće uključeni u Izveštaj o radu 50. zasedanja Komisije i predloženi Generalnoj skupštini UN na usvajanje u okviru Rezolucije UN 71/148 „Vladavina prava na nacionalnom i međunarodnom nivou”.

Ona je dr Jelena Perović, profesor na predmetima Međunarodno privredno pravo, Međunarodni poslovni ugovori i Pravo EU na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i arbitar u međunarodnim trgovinskim arbitražama. Jedan je od stručnjaka koje naša zemlja ima, priznatih i uvažavanih u svetu, a malo poznatih široj javnosti Srbije.

Pričajući o proteklom zasedanju ove Komisije pri UN, na kojoj je govorila u svojstvu eksperta UNCITRAL-a, dr Perović za „Politiku” ukazuje da se primenom odgovarajućih međunarodnih dokumenata na međunarodne ugovore u velikoj meri doprinosi razvoju međunarodne trgovine i ostvarenju pravne sigurnosti uopšte. Srpski privrednici često ne obraćaju dovoljno pažnje na klauzule ugovora koje zaključuju sa partnerima iz inostranstva, što za posledicu može imati gubitak spora i isplatu enormnih iznosa na ime naknade štete.

Na koje klauzule srpske firme moraju posebno da obrate pažnju i šta bi trebalo da urade kada do spora dođe?

Najbolje je da do spora ne dođe i zato studente učim da je najvažnije znati kako se ugovor zaključuje. Rizici povrede ugovora mogu se u velikoj meri umanjiti pravilnim pristupom ugovoru. Taj pristup počinje već u fazi pregovora, a zatim, prilikom zaključenja ugovora, on se ostvaruje preciznim, jasnim i nedvosmislenim formulisanjem ugovornih klauzula, koje obezbeđuju ravnopravan položaj ugovornih strana i ekvivalenciju njihovih prava i obaveza. Posebnu pažnju treba obratiti na raskidnu klauzulu, prelaz rizika, odredbe o višoj sili i promenjenim okolnostima, ograničenju ugovorne odgovornosti, bankarskoj garanciji, jemstvu, ugovornoj kazni i drugim sredstvima obezbeđenja potraživanja.

Šta su to „šampanj klauzule”?

Reč je o klauzulama o izboru prava koje se primenjuje na ugovor i izboru foruma nadležnog za rešavanje eventualnog spora koji proistekne iz ugovora. Ove klauzule izvesni autori nazvali su „šampanj klauzule” ili „ponoćne klauzule”, s obzirom na to da se o njima najčešće raspravlja na kraju pregovora – „u ponoć”, kad su ugovorne strane iscrpljene pregovorima i nestrpljive da „uz šampanjac” proslave zaključenje ugovora. Iz tih razloga često se na ova važna pitanja ne obraća dovoljno pažnje.

Izbor merodavnog prava i nadležnosti za slučaj spora može imati odlučujuću ulogu za uspeh u sporu iz međunarodnog ugovora. Razlike u rešenjima nacionalnih pravnih sistema, a posebno fundamentalne razlike između evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog prava, mogu dovesti do različitog ishoda jednog istog spora, u zavisnosti od prava koje se u konkretnom slučaju primenjuje. Poslovni ljudi često nisu svesni ove činjenice, smatraju da je reč o nebitnim pitanjima i uvereni su da do spora neće doći. Praksa pokazuje drukčije. Tako, na primer, ako strana iz Srbije prihvati primenu engleskog prava, ona prihvata pravo koje joj je nepoznato i suštinski različito u odnosu na srpsko pravo, koje pripada familiji evropsko-kontinentalnih pravnih sistema. Ona tada ne može tačno da zna šta je ugovorom prihvatila, pa mora da angažuje advokate specijalizovane za englesko pravo, što je najčešće skupo rešenje. Pored toga, treba znati da je, po pravilu, kasno angažovati advokata kad do spora već dođe.

Kad je reč o rešavanju sporova, najčešće se ugovara arbitraža, zbog njene prilagođenosti potrebama međunarodnog poslovnog prometa. U njene osnovne prednosti ulaze: mogućnost izbora arbitara od strane ugovornih strana, mesta arbitraže, pravila postupka i jezika postupka, neutralnost i stručnost arbitara, efikasniji, brži i manje formalan postupak, mogućnost nejavnosti postupka, činjenica da arbitražna odluka ima snagu pravosnažne presude državnog suda, olakšano i ubrzano izvršenje inostranih arbitražnih odluka.

Kakva je praksa domaćih kompanija u pogledu primene klauzula o kojima govorite?

Prema mom iskustvu, ugovorne strane iz naše zemlje od kompanija iz ekonomski razvijenijih zemalja obično dobiju predlog ugovora, koji može sadržati nepovoljne klauzule – npr. klauzulu kojom prodavac u celini isključuje odgovornost za štetu iz ugovora, zadržava pravo na raskid ugovora iz bilo kog razloga, prenosi rizik na kupca već u fabrici prodavca, daje nepovoljne garantne uslove ili preterano visoke tarife, nameće svoje nacionalno pravo i nadležnost svog državnog suda, i slično.

To je uobičajeno u svetu?

Ne, takve klauzule su neuobičajene i očigledno nepravične. Ipak, naši poslovni ljudi često se, uprkos tome, rukovode logikom – valjda neće doći do spora, moramo prihvatiti da se strani partner ne naljuti i ne odustane od ugovora, valjda će sve biti u redu...

Nefer ugovorne klauzule ne treba prihvatati. Sasvim je legitimno pregovarati o uslovima ugovora, i to se u ozbiljnom poslovnom svetu od ugovornih strana i očekuje. Prihvatanjem svih predloga koje vam druga strana uputi, pa i onih koji su krajnje nepovoljni po vas, ne samo što ulazite u ugovorni rizik, već i dajete signal drugoj strani da ste u podređenom položaju u tom ugovornom odnosu. Dakle, pregovarajte, bez obzira na to koliko vam je ugovor potreban. Moj savet je – usudite se i dobićete bolji tretman.

A ukoliko ste prinuđeni da to ipak uradite, iako znate da je nepovoljno?

Tada obezbedite dokaz (imejl, formalan dopis, zapisnik i slično) da ste tokom pregovora naglasili da vam je određena klauzula nametnuta, da je smatrate nepravičnom – takozvani „gunđajući prihvat”.

Šta imaju firme od takvog dokaza kad se ugovor već zaključi?

Kad sud, u slučaju spora, tumači određeni ugovor, on uzima u obzir i pregovore i zato je pomenuti dokaz bitan. Kod ugovora po pristupu, sud je dužan da tumači ugovor u korist strane koja je pristupila ugovoru, posebno kad je reč o klauzulama koje su izraz velike nadmoći druge ugovorne strane. Najzad, klauzule koje su protivne osnovnim načelima ugovornog prava, a posebno načelu savesnosti i poštenja, ništave su i ne proizvode pravno dejstvo.

Koje je rešenje kada se domaćoj firmi ponudi neki veliki posao iz inostranstva?

Privrednici treba da angažuju stručnjake koji će im pomoći prilikom sastavljanja ugovora. Pored toga, treba znati da postoje model-ugovori, izrađeni od strane međunarodnih organizacija, kao što su, na primer, Međunarodna privredna komora u Parizu ili Međunarodni trgovinski centar, koji su dostupni preko interneta. Kad dobijete predlog konkretnog ugovora, možete ga, iako niste pravnik, uporediti s pomenutim model-ugovorom i uočiti eventualne propuste.

Moj savet našim privrednicima jeste da se ne zaleću, da provere svaku klauzulu, u ugovoru svaka reč može da bude bitna. Kao arbitar u međunarodnim sporovima, često sam imala priliku da vidim da jedna jedina reč ili dvosmislena formulacija u ugovoru može biti uzrok problema i različitih tumačenja u sporu.

Pomenuli ste da do spora može doći i zbog pogrešnog prevoda?

U Srbiji se ugovori sa engleskog na srpski često prevode u bukvalnom smislu i bez prilagođavanja domaćem pravnom sistemu i terminologiji. I onda dobijete ugovor s brojnim klauzulama koje su lišene svakog pravnog, a nekad i logičkog smisla, pa su neprimenjive. Takav ugovor je sam po sebi uzrok spora.

Pretpostavljam da su ovo bile i osnovne poruke vašeg govora u Ujedinjenim nacijama?

U referatu sam pokušala da odgovorim na pitanje kako obezbediti optimalnu primenu međunarodnih dokumenata i širokoprihvaćenih međunarodnih standarda iz oblasti međunarodnog privrednog prava i tim putem uticati na učvršćenje vladavine prava i povećanje pravne sigurnosti uopšte.

Od posebnog značaja su međunarodne konvencije, načela ugovornog prava, model-zakoni, model-ugovori i standardne klauzule izrađene na međunarodnom nivou. Ovi transnacionalni dokumenti predstavljaju optimalna sredstva za prevazilaženje lokalnih i partikularnih pravila nacionalnih pravnih sistema i otvaranje prostora za međunarodnu trgovinu bez nacionalnih granica. To je posebno značajno za mala i srednja preduzeća, koja često imaju ograničene mogućnosti dobijanja odgovarajućih pravnih saveta od strane advokata specijalizovanih za oblast međunarodnog privrednog prava. Pored toga, ova preduzeća nekad imaju položaj ekonomski slabije ugovorne strane, kojoj druga strana može nametnuti određene nepovoljne klauzule i uopšte, staviti je u neravnopravan položaj u konkretnom ugovornom odnosu.

U tom kontekstu, posebnu pažnju zaslužuju pitanja uticaja međunarodnih konvencija na nacionalnog zakonodavca, primene međunarodnih dokumenata na nacionalnom nivou i njihovog uniformnog tumačenja od strane sudija i arbitara, kao i odgovarajuća edukacija pravničke i poslovne javnosti.

Kakva je situacija u srpskom zakonodavstvu kad je reč o međunarodnim dokumentima u ovoj oblasti, koliko smo usklađeni sa svetom?

Imala sam čast i zadovoljstvo što sam, pred tako širokim međunarodnim auditorijumom, mogla da istaknem više srpskih zakona kao odličan primer primene međunarodnih standarda na nacionalnom nivou. Na prvom mestu, to je naš Zakon o obligacionim odnosima, zatim Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o arbitraži, Zakon o registrovanoj zalozi... Tradicija primene međunarodnih standarda u srpskom ugovornom pravu nastavljena je i u Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije.

A kad je reč o primeni?

U našoj zemlji, praksa je pokazala da međunarodni dokumenti iz oblasti ugovornih odnosa u određenim slučajevima nisu bili primenjivani ili su nepravilno primenjivani, pre svega od strane sudova prvog stepena, ali to je pre izuzetak nego pravilo i potiče od neiformisanosti dela sudija. Za pravilnu primenu međunarodnih standarda u svakoj državi od suštinskog su značaja sistematsko praćenje njihove primene, razvoj i usavršavanje baza podataka o sudskim i arbitražnim odlukama na međunarodnom nivou i njihova laka dostupnost. Važni su i obuka i stručno usavršavanje sudija, arbitara, advokata, državnih činovnika iz odgovarajućih oblasti, kao i akademske i poslovne zajednice. Posebno je korisno obrazovanje studenata prava i ekonomije u pravcu prednosti primene transnacionalnih dokumenata i uključenje ove materije u odgovarajuće udžbenike, kao i organizacija studentskih radionica i takmičenja u poznavanju ove oblasti, kao što je, na primer, takmičenje Vienna Arbitration Moot, za koje moje kolege s Pravnog fakulteta već godinama pripremaju studente s mnogo uspeha.

Sredstvo za postizanje pravde

Pravni fakultet ste završili s desetkom, tamo i doktorirali, sada ste profesor Ekonomskog fakulteta, predajete i budućim pravnicima. Koliko je teško predavati budućim ekonomistima?

Na prvo predavanje prava studenti ekonomije obično dolaze s predrasudom da je pravo nešto što je dosadno, apstraktno, puno definicija. Moj zadatak je da im tu predrasudu otklonim. Pravo je život, a pravni instituti stoje u temelju svih ekonomskih transakcija. Studentima dajem što više primera iz prakse, posebnu pažnju posvećujem pojmu ugovora. Različite pravne institute bitne za ekonomiste objašnjavam pre svega putem slučajeva, studenti u njima glume, pa se vrlo brzo zainteresuju. Nastojim da studente podstaknem da pravo razumeju kao sredstvo za postizanje pravde i, što je najznačajnije – da ih naučim da slobodno misle.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/385400/Najopasnije-su-sampanj-klauzule

Sberbanka kupuje Telenor banku?

IZVOR: ekapija ; blic

Sberbanka Srbija ima nameru da kupi Telenor banku, a pregovori oko cene i uslova transakcije su pri kraju, pa će se uskoro znati da li će posao biti završen, saznaje Blic.

Opširnije...

Sberbanka Srbija ima nameru da kupi Telenor banku, a pregovori oko cene i uslova transakcije su pri kraju, pa će se uskoro znati da li će posao biti završen, saznaje Blic.

Tako bi prva online i mobilna banka na Balkanu, koja je vlasništvo norveške Telenor grupe, mogla da dođe u posed Rusa, koji poslednjih godina postaju važan faktopr na srpskom finansijskom tržištu.

Izvor Blica iz Sberbanke tvrdi da konačan dogovor još nije postignut, jer se čeka zeleno svetlo centrala u Moskvi, odnosno Oslu, koje procenjuju vrednost ove transakcije.

- Sberbanci je veoma stalo do ove kupovine jer bi tako liderstvo u online mobilnom bankarstvu u Srbiji ali na Balkanu prešlo u ruke Rusa. Naime, Telenor banka ima 300.000 otvorenih tekućih računa i to za manje od tri godine poslovanja. Ovaj broj najbolje ilustruje potrebu građana Srbije za sveobuhvatnim mobilnim i online bankarskim uslugama u zbog toga Rusi nastoje da se kupovina završi. S druge strane, i Telenor grupa u čujem vlasništvu je Telenor banka, smatra da je ovo i za njih prilika da dobro naplate svoje liderstvo u online bankarstvu, tim pre što njima to nije osnovna delatnost - objašnjava sagovornik lista Blic.

U Sberbanci nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju saznanja Blica.

- Zahvaljujemo na upitu koji ste nam poslalii, ali temu koju obrađujete nismo u prilici još da komentarišemo - rečeno je u ovoj banci, piše Blic.

Za razliku od njih, iz Telenora nisu davali komentare.

Telenor banka otvorena je u septembru 2014. godine i brzo je postala najbrže rastuća online banka u regionu, piše Blic.

 

http://www.ekapija.com/news/view/1824696?slug=sberbanka-kupuje-telenor-banku

Kod Bora je najbogatije nalazište bakra i zlata!

IZVOR: novosti

Kanadska kompanija "Nevsun" okončala istraživanja na lokaciji Čukaru peki i potvrdila. Nigde na svetu ne postoji nalazište sa 20 odsto sadržaja bakra.

Opširnije...

KANADSKA kompanija "Nevsun" okončala je istražne geološke radove u okolini Bora, u rejonu Čukaru peki, i nedvosmisleno potvrdila da je resurs koji su istraživali - najbogatije svetsko nalazište bakra i zlata na svetu!

Naime, po saznanjima "Novosti", Kanađani su, uz sadržaje bakra koji idu i preko 20 procenata, na dubini od 600 metara pronašli i partiju od 12 metara u kojima sadržaj crvenog metala ide do neverovatnih 34 odsto u rudi!

O čemu se, zapravo, radi, bez sumnje najrečitije govori podatak da se ležišta bakra od jedan odsto, ako ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju profitabilnim. Uz to, u Rudarsko-topioničarskom basenu "Bor", koji se nalazi svega šest kilometara od mesta gde su Kanađani istraživali, trenutno se eskploatiše ruda sa najviše 0,3 odsto crvenog metala u rudi.

Dalje, informacije "Novosti" kazuju i da je "Nevsun" dobio i dodatna istražna prava da nastavi za potragom za bakrom i zlatom i u okolini ležišta Čukaru peki, jer postoje naznake da je to ležište daleko veće od onog koje je do sada uokvireno.

Podaci našeg lista, naime, govore da postoji još najmanje 20 istražnih polja, koji se "naslanjaju" na Čukaru peki i šire se ka zaječarskom selu Nikoličevo, u kojima bi trebalo očekivati rezultate slične onima koji su već potvrđeni.

U ovom velikom poslu, međutim, "Nevsun" ne nastupa sam, što je činjenica koja često promakne očima javnosti. Naime, partner Kanađanima u postojećem ležištu Čukaru peki je američka rudarska korporacija "Friport Mekmoran", jedna od najvećih kompanija te vrste na svetu.

Uz to, "Nevsun" istražna prava za potragu za bakrom i zlatom u okolini Bora i prema Zaječaru deli sa multinacionalnom kompanijom "Rio Tinto", koja se smatra najvećom kompanijom te vrste na planeti.

"Rio Tinto", koji zapošljava oko 200.000 ljudi u svojim rudnicima širom sveta, ima istražna prava u okolini Loznice gde su promašli najbogatiji resurs rude litijuma na planeti. Neke procene, čak, kazuju, da je reč o nalazištu u Jadarskom basenu koje bi moglo da "pokrije" čak 10 odsto svetskih potreba za ovim metalom, koji je nezamenljiva komponenta prilikom izrade litijum-jonskih baterija za mobilne telefone. 

ULAGANjA

IAKO se to zvanično ne saopštava, nezvanične informacije našeg lista govore da bi za aktiviranje rudnika u rejonu Čukaru peki trebalo investirati do neverovatnih - pet milijardi dolara. Plan je da se već krajem ove godine počne sa pripremama za taj veliki posao, dok bi rudnik u okolini Bora postao potpuno funkcionalan 2021. godine.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:676734-Kod-Bora-je-najbogatije-nalaziste-bakra-i-zlata

Etihad prodaje udeo u aviokompaniji Darwin

IZVOR: ekapija

Etihad Airways prodao je danas svoj udeo u švajcarskoj aviokompaniji Darwin Airline (33%), koji ima od 2013. godine, saznaje Tango Six.

Opširnije...

Etihad Airways prodao je danas svoj udeo u švajcarskoj aviokompaniji Darwin Airline (33%), koji ima od 2013. godine, saznaje Tango Six. Ovaj udeo kupila je nova podružnica slovenačke kompanije Adria Airways u Švajcarskoj.

Prema današnjoj transakciji Darwin će nastaviti da posluje pod svojim imenom i pod svojim AOC-om, ali će promeniti svoj brend iz Etihad Airways Regional u Adria Airways Switzerland.

Ovo je prvi izlazak Etihada iz neke od svojih investicija u druge aviokompanije.

Slovenačka nacionalna aviokompanija Adria Airways privatizovana je u martu 2016. godine, kada je fond 4K kupio 96% deonica od države Slovenije.

 

http://www.ekapija.com/news/view/1824824?slug=etihad-prodaje-udeo-u-aviokompaniji-darwin

Kretanje inflacije u junu

IZVOR: nbs

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u junu povećane za 0,2%. Mesečna inflacija je u najvećoj meri posledica sezonskog kretanja cena turističkih paket ...

Opširnije...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u junu povećane za 0,2%. Mesečna inflacija je u najvećoj meri posledica sezonskog kretanja cena turističkih paket aranžmana i svežeg voća, dok je u suprotnom smeru delovalo pojeftinjenje naftnih derivata i svežeg mesa.

Međugodišnja inflacija je nastavila kretanje u granicama cilja (3 ± 1,5%) i u junu je iznosila 3,6%. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) je takođe nastavila stabilno kretanje i u junu je iznosila 2,0% međugodišnje.

Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11625&konverzija=yes

Prodaja automobila porasla za 10 odsto

IZVOR: novosti

U junu prodato 2.816 novih četvorotočkaša, a ukupno u prvih šest meseci 2017. godine - 14.460 vozila; Trgovci i dalje maštaju o 2008. godini kada su prodali rekordnih 31.205 komada.

Opširnije...

PRODAJA novih automobila u Srbiji u junu porasla je za oko deset odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigla je 2.816 automobila i lakih komercijalnih vozila.

Ukupno od početka godine do kraja juna, u Srbiji je registrovano 14.460 novih vozila što je za nešto više od devet odsto više nego u istom periodu lane kada je prodato 13.981 vozilo.

Ipak, i ova prodaja je daleko od one iz pretkrizne 2008. godine kada je u junu prodato 5.389 novih vozila a u prvih šest meseci sada teško zamislivih i na godišnjem nivou - 31.205 vozila!

Kada se radi o brendovima i dalje je najprodavaniji "Fijat" sa 468 prodatih vozila u šestom mesecu ove godine. Slede ga "Škoda" sa 332 i "Folksvagen" sa 260 vozila.

Kada se posmatra samo prodaja putničkih automobila i tu je situacija slična. "Fijat" je prodao 292, "Škoda" 280 a "Folksvagen" 192 vozila.

Gledajući po mesecima ove godine, najslabija prodaja je bila u januaru kada je prodato svega 1.387 vozila. Ono što je najviše obradovalo uvoznike je činjenica da je sve do maja beležen konstantan rast prodaje na mesečnom nivou da bi u maju usledio neznatan pad prodaje (2.543, u aprilu 3.468).

Tradicionalno je išla dobro prodaja luksuznih marki. Tako je "Audi" prodao čak 88 automobila, BMV 67, "Mercedes" 74, "Porše" sedam, a zabeležena je prodaja i jednog "maseratija"

KOMBI I KAMIONI

NAJVIŠE takozvanih lakih komercijalnih vozila prodao je "Fijat" - 176, "Folksvagen" je prodao 68,"Škoda" 52, "Ford" 49, "Dačija", 46 "Reno" 45... U junu je prodato i 169 kamiona, jedan motocikl i 87 mopeda.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:676586-Prodaja-automobila-porasla-za-10-odsto

Novi tender za Galeniku, država nudi većinski deo

IZVOR: danas

Državni udeo u "Galenici" će se nakon konverzije dugova te kompanije povećati na više od 90 odsto akcija, potvrđeno je RTS-u u Ministarstvu privrede.

Opširnije...

Državni udeo u "Galenici" će se nakon konverzije dugova te kompanije povećati na više od 90 odsto akcija, potvrđeno je RTS-u u Ministarstvu privrede.

Država će novim tenderom na prodaju ponuditi većinski paket akcija "Galenike".

RTS podseća da se pokušaj strateškog partnerstva uz prodaju 25 odsto državnih akcija "Galenike" u februaru završio neuspehom. Šta se nudi novim tenderom, nadležno ministarstvo danas je obavestilo sindikate.

Zoran Pantelić iz sindikata "Nezavisnost" prenosi da će novi tender država raspisati do 1. septembra i da se ovoga puta prodaje većinski kapital kompanije. "Sada se pripremaju tenderski uslovi i sve ono što prateće ide uz tendersku proceduru", navodi Pantelić obaveštenje Ministarstva, prenosi RTS na svom sajtu.

Sudovi odlučuju o 120 miliona evra nenaplaćenih lekova isporučenih domaćim veledrogerijama. S druge strane, ta kompanija 110 miliona duguje državnim preduzećima, a više od 70 miliona evra bankama.

Ministarstvo privrede dogovorilo se o modelu za rešenje problema. "Postoji načelna saglasnost banaka da se ukupan dug od 71,74 miliona evra otkupi jednokratnom isplatom od 25 miliona evra. Taj otkup je uslovljen sprovođenjem privatizacije i isplatom iz sredstava kupca. Trenutno je u toku postupak konverzije potraživanja najvećih poverilaca, 'Srbijagasa' i Uprave za javni dug. Nakon toga, paket akcija u vlasništvu Republike Srbije, koji bi bio ponuđen na prodaju iznosio bi preko 90 odsto ukupnog kapitala 'Galenike'", saopštava Ministarstvo.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=351639&title=Novi+tender+za+Galeniku%2c+dr%C5%BEava+nudi+ve%C4%87inski+deo

NEMAČKI KRALJ MESA DOBIO ZEMLJU Tenisu u zakup 2.420 hektara kod Zrenjanina

IZVOR: blic

Nemački kralj mesa Klemens Tenis dobio je zeleno svetlo od lokalne samouprave grada Zrenjanina za zakup 2.420 hektara državnog obradivog zemljišta koje će koristiti u ...

Opširnije...

Ovakvu odluku donela je nadležna komisija, a uskoro bi trebalo i Skupština grada da je verifikuje. Doduše, to je samo jedan od pet zahteva poznatog nemačkog investitora, koliko ih je podneo, kako bi došao do 10.000 hektara srpskog obradivog zemljišta koje mu je potrebno da bi uzgajao svinje i klaničnu industriju, za šta je planirao da uloži 300 miliona evra. Zakup prvih hektara su znak su da su ova ulaganja izvesna, odnosno da nije odustao od investicije u Srbiji, a ukoliko mu se bude odobrilo sve što je tražio, izvesno je da će ući u top pet srpskih zemljoposednika. Ono što je takođe izvesno to je da će Tenis u ataru grada Zrenjanina, na dodeljenih 2.420 hektara, udariti i kamen temeljac za svoju prvu farmu svinja u Srbiji.

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da se ovom odlukom otvaraju vrata za veliku investiciju u Srbiji, koja bi narednih godina postala značajan uzgajivač i prerađivač svinjskog mesa u Evropi.

- Zrenjanin je prva lokacija koja je odobrena Tenisu. To je vrlo značajno jer je Tenis planirao da upravo tamo i postavi kamen temeljac za izgradnju prve dve farme u Srbiji. On je zbog dobre infrastrukture, kvaliteta zemljišta, ali i kadra koji bi mogao da odgovori njegovim standardima, targetirao Zrenjanin i okolinu kao mesto za početak svog biznisa. Za tu lokaciju je definisao i okvire biznis plana na osnovu kojih mu je Komisija za zakup zemljišta dala u najam državno zemljište - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je izvesno da će narednih dana i preostale četiri lokalne samouprave, gde je aplicirao, doneti odluku o zakupu državnog zemljišta.

- Mislim da je gotovo izvesno da će sledeće nedelje to uraditi i Kikinda jer je i tamo sve u završnoj fazi da se Tenisu odobri zakup u narednih 30 godina oko 3.000 hektara obradivog zemljišta. Sve u svemu, izvesno je da će Tenisu biti na lokalu rešeni uskoro svi zahtevi, pa je logično da se do kraja godine konkretizuju uslovi i dinamika prve faze ulaganja u Srbiju koja podrazumeva tov i preradu oko 700.000 svinja. Narednih godina trebalo bi da se dođe i do sume od četiri miliona. Ipak, odluke lokalaca treba da prođu i kroz ruke Republičke komisije za zakup, na čijem je čelu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović - kaže naš izvor.

Nedimović: Čekamo verifikaciju

Saznanja “Blica” indirektno je potvrdio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- Tenis jeste konkurisao za zakup državnog zemljišta u Zrenjaninu i tamošnja komisija mu je pozitivno odgovorila. Ipak, njihova odluka treba da prođe i Skupštinu grada, koja mora to da verifikuje - rekao je Nedimović za “Blic”.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/nemacki-kralj-mesa-dobio-zemlju-tenisu-u-zakup-2420-hektara-kod-zrenjanina/kkpcqcx

Kazahstanci pokreću prvu berzu vode u svetu

IZVOR: ekapija

Kazahstanska platforma JSC Razmena robe Caspy postaće prva elektronska trgovinska platforma koja organizuje trgovanje barelom vode na svetu.

Opširnije...

Kazahstanska platforma JSC Razmena robe Caspy postaće prva elektronska trgovinska platforma koja organizuje trgovanje barelom vode na svetu.

Sekcija trgovine barelima postaće novi pravac ETP-a za Kaspijsku razmenu robe. U roku od mesec dana rada ove sekcije na online sistemu Caspian, planirane su prve pogodbe za snabdevanje 2 milijarde barela vode, posebno 10 lotova (po stopi 1 lot = 200 miliona barela prirodne vode), uz pomoć revolucionarne tehnologije sezonske regulacije klimatskih procesa, kontrolisanim prenosom vlažnih vazdušnih masa iz močvarnog područja Indijskog i Pacifičkog okeana do suvih područja i depozicije sedimenata u traženom iznosu za primaoca.

Dobavljač barela vode je Climate Global Control Trading LLC, koja ima bogato iskustvo u korišćenju tehnologije u mnogim zemljama. Trgovanje unapred barelima vode odobrava se samo pravnim licima - rezidentima i nerezidentima Republike Kazahstan.

JSC razmena robe Caspian organizovanjem berzi i kontrolisanjem cene tokom berzanskih poslova obezbeđuje formiranje ekonomski održivih cena na tržištu vode.

Novi mehanizam za određivanje cena kreiran je u obliku dostavnih ugovora o razmeni - nakon čega se barelima vode trguje na platformi JSC Razmena robe Caspian. Ovo omogućava direktni tržišnu kotaciju barela vode bez obzira na druge tokove vode koji postoje na svetskom tržištu.

 

http://www.ekapija.com/news/view/1825420?slug=kazahstanci-pokrecu-prvu-berzu-vode-u-svetu

Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u junu

IZVOR: nbs

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju juna iznosile 9.670,3 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase ...

Opširnije...

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju juna iznosile 9.670,3 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 198 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga (gotovo dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama). Bruto devizne rezerve su u junu povećane za 178,1 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca.

Neto devizne rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) su na kraju juna iznosile 7.977,0 miliona evra, što je za 176,0 miliona evra više nego na kraju maja.

Devizne rezerve su u junu u najvećoj meri povećane po osnovu intervencija Narodne banke Srbije kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu (priliv 275,0 miliona evra), koje su bile više nego dovoljne da pokriju odlive nastale po osnovu neto razduženja države po kreditima (103,6 miliona evra). Dodatno, neto prilivi po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, deviznih hartija od vrednosti i drugim osnovima u ukupnom iznosu od 114,9 miliona evra su u potpunosti nadomestili odlive po osnovu nepovoljnih promena međuvalutnih odnosa na međunarodnom finansijskom tržištu (108,2 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 513,4 miliona evra i bio je za 147,2 miliona veći nego u prethodnom mesecu. U prvih šest meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 2.450,6 miliona evra.

U junu je zabeležena nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 1,5%, a Narodna banka Srbije je u tom mesecu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 345 miliona evra u cilju ublažavanja preteranih kratkoročnih oscilacija kursa.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11617&konverzija=yes

Kinezi hoće lakše otpuštanje i veće obaveze za radnike

IZVOR: danas

Predstavnici kineske kompanije Hestil Srbija, u čijem sastavu posluje smederevska železara, zahtevaju od Vlade Srbije izmenu Zakona o radu to jest pooštravanje njegovih odredbi na uštrb radničkih prava, saznaje ...

Opširnije...

Predstavnici kineske kompanije Hestil Srbija, u čijem sastavu posluje smederevska železara, zahtevaju od Vlade Srbije izmenu Zakona o radu to jest pooštravanje njegovih odredbi na uštrb radničkih prava, saznaje Danas u diplomatskim krugovima u Beogradu.

Kako nam je rečeno, u konkretnom slučaju Kinezima nije sporna visina plata radnika u železari niti postoji potreba za njihovim otpuštanjem, već Hestil smatra da menadžment ima pravo da radnike optereti dodatnim radnim obavezama, ali im aktuelni Zakon o radu to ne omogućava. Zbog toga predstavnici Hestila traže od Vlade Srbije da se taj zakon promeni tako što bi omogućio lakše otpuštanje zaposlenih koji ne žele da prihvate dodatne radne norme.

Naš izvor tvrdi da Brisel ne gleda blagonaklono na takve zahteve Hestila jer smatra da bi se na taj način dodatno privilegovao položaj te kompanije koja posluje u Srbiji. Naime, kod određenih krugova u EU postoji sumnja da Hestil dobija razne vidove državne pomoći, od prepuštanja sirovina i metalnih ostataka u direktnom ili posrednom vlasništvu Srbije, do privilegija kada se radi o ceni struje. Sumnja se i da kineska kompanija ne ispunjava druge obaveze prema državi. Takav način pomoći, kada je reč o čeličnoj industriji, zabranjen je i neprihvatljiv u EU i smatra se nelojalnom konkurencijom. Podsećanja radi, Srbija je pod istragom Evropske komisije, zajedno sa još nekoliko zemlja, zbog uvoza toplo-valjanih čeličnih limova. Prema nedavno objavljenoj informaciji portala Metal Bilten Evropska komisija je izuzela Srbiju iz te istrage. Danas je takođe imao uvid u preliminarni izveštaj Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije od 17. jula u kome se zaista navodi da je Srbija skinuta sa liste zemalja koje se terete za damping cene odnosno nelojalnu konkurenciju. Ipak, naš izvor tvrdi da još uvek nije reč o zvaničnoj odluci, već da će ona biti doneta na sednici Evropske komisije 7. oktobra. Takođe, od našeg sagovornika saznajemo da iako Srbija, u slučaju da Evropska komisija to potvrdi, od tog datuma više ne bude na antidamping listi Evropske unije, to ne znači i da su otklonjene sumnje u pomoć države Srbije Hestilu.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", koja ima podružnicu u Železari Smederevo, kaže za Danas da i u toj sindikalnoj centrali imaju slična saznanja kada je reč o lobiranju da se izmeni Zakon o radu.

- To što sada radi Hestil nije ništa novo na našim prostorima. Podsećanja radi, i kada je 2005. godine Ju es stil kupovao Železaru Smederevo, tražio je izmenu tadašnjeg zakona o radu. Istini za volju taj zakon je bio ma kako loš za radnike, daleko bolja varijanta od aktuelnog zakonskog rešenja. I Hestil i drugi strani poslodavci u Srbiji horski vrše pritisak na Vladu i traže da se i važeći Zakon o radu izmeni kako bi oni dobili dodatne povlastice a radnicima dodatno smanjena prava. To je naravno pogrešno i protivno interesima zaposlenih i Vlada nikako ne bi smela da prihvati takve zahteve ni Hestila niti bilo koga drugog - naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Hestil želi da se naše radno zakonodavstvo približi poslovnoj logici koja važi u zemljama Azije pa tako i u Kini.

- Hestilu je cilj da menadžmentu zaposleni u Železari Smederevo budu na raspolaganju 24 sata dnevno. Da bi se to ostvarilo potrebno je da izlobiraju za usvajanje zakonskih rešenja koja bi omogućila fleksibilnije oblike zapošljavanja. U tom slučaju bi mogli da zaposle samce koji bi živeli u barakama podignutim na zemljištu fabrike, kako bi im stalno bili na raspolaganju za dodatno radno angažovanje ako se zaključi da je to potrebno. To je naravno nešto što je u potpunosti neprihvatljivo jer je Železara Hestilu prodata kako bi zaposleni redovno dobijali plate, sačuvali svoja radna mesta a ne da bi se izrabljivali a u slučaju da se tome usprotive, zakonskim rešenjima lako izbacivali sa posla - ističe Veselinović.

On kaže da je Hestil sve češće u žiži interesovanja javnosti zbog povlastica koje želi da obezbedi za sebe.

- Postoje indicije da država i dalje na razne načine pruža pomoć fabrici iako Evropska unija u koju se izvoze proizvodi smederevske železare to smatra nelojalnom konkurencijom i najstrože sankcioniše. Sada pak Hestil opet iz istog razloga želi i izmene Zakona o radu. Sa jedne strane, to je očito isplativo za Hestil ali je loše kako za državu i građane tako i za zaposlene u Železari. Razumljiva je želja Vlade Srbije da sačuva proizvodnju i radna mesta u Železari ali to nikako ne može da se radi na uštrb prava radnika kako Železare tako i svih drugih fabrika u Srbiji. Niti su nam u interesu eventualne sankcije EU zbog nelojalne konkurenciji niti zakon o radu koji bi za radnike bio restriktivniji od postojećeg koji je izuzetno loš - navodi Veselinović.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović takođe ističe da je primetna tendencija stranih poslodavaca da radno zakonodavstvo u Srbiji još više podrede svojim interesima što je kako kaže generalno i pogrešno i veoma loše.

- Namera Hestila je da način funkcionisanja fabrike i odnos menadžmenta i radnika u smederevskoj železari približi onom koji je uobičajen u toj zemlji. To je sasvim drugačiji način funkcionisanja i odnosa nego što je prisutan kod nas i u Evropi uopšte. To što Kinezi žele je neprihvatljivo za naše podneblje. Tačno je da je fabrika u njihovom vlasništvu i to treba poštovati ali mentalitet radnika u Srbiji i Evropi je sasvim drugačiji. Stoga Vlada nikako ne sme da pristane na zahteve Hestila. Nadležni bi trebalo da razgovaraju sa ambasadorom Kine u Beogradu i objasne mu da to što Hestil hoće nije prihvatljivo na ovim prostorima - kaže naš sagovornik.

On ističe da nije samo Hestil taj koji se zalaže za izmenu Zakona o radu već da je to cilj i drugih stranih poslodavaca.

- Veoma često možemo da čujemo slične zahteve Američke privredne komore u Srbiji. Međutim takav način razmišljanja je sasvim pogrešan i kontraproduktivan. Kada je Portugalija svojevremeno dobila novu levičarsku vladu, jedan od njenih prvih poteza je bio da radnike na određeno prime u stalni radni odnos. To je dovelo do toga da su radnici postali produktivniji jer više nisu morali da brinu za svoju egzistenciju. Na taj način je poboljšano i unapređeno i poslovanje kompanija u kojima rade - konstatovao je naš sagovornik.

Inače, povodom naših saznanja zatražili smo komentar od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao i od Hestil Srbija, ali do zaključenja ovog broja Danasa nismo dobili odgovor.

Bez pojašnjenja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da "preostaje da se reši pitanje državne pomoći" kada je reč o kompaniji Hestil Srbija odnosno smederevskoj železari, čiji je ta kompanija većinski vlasnik. Od resornog Ministarstva privrede smo zatražili pojašnjenje te predsednikove izjave. Upitali smo da li Vučićeva izjava znači da će država Srbija učiniti sve sa svoje strane da opovrgne optužbe da Hestil Srbija dobija državnu pomoć i koristi resurse koji su vlasništvo države, što nije dozvoljeno po pravilima EU kada je reč o trgovini čelikom. Međutim, iz Ministarstva privrede dosad nismo dobili odgovor.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=351550&title=Kinezi+ho%C4%87e+lak%C5%A1e+otpu%C5%A1tanje+i+ve%C4%87e+obaveze+za+radnike

Evo šta su zaključili naši malinari posle posete konkurenciji u Poljskoj

IZVOR: blic

Poljska, kao najveći konkurent Srbiji po proizvodnji maline, ne bi trebalo da utiče na razvoj malinarstva kod nas, niti na formiranje cene, jer im je malina slabijeg kvaliteta ...

Opširnije...

Poljska, kao najveći konkurent Srbiji po proizvodnji maline, ne bi trebalo da utiče na razvoj malinarstva kod nas, niti na formiranje cene, jer im je malina slabijeg kvaliteta nego naša. Sve to im međutim ne smeta, da kada oni utvrđuju cenu, u obzir prate šta se dešava u Srbiji.

Radni tim koja je formirana u Vladi Srbije obišla je zasade i prisustvavala je berbi maline i razgovarala sa proizvođačima, a sem toga naša delegacija posetila je i tri hladnjače i jednu kooperativu u Poljskoj. Božo Joković, predstavnik proizvođačke grupacije malinara iz Radnog tima, kao i direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće" u Arilju, kaže da nakon posete i sagledavanja stanja u Poljskoj zaključak je "da ispada da smo sami sebi najveći konkurenti".

- Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku. Njihova malina je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto. Nemaju ni kulturu branja, a malinu beru u gajbice koje su bez otvora i u njih staje tri do četiri kilograma ploda. Gajbice smeštaju u komore hladnjača u kojima smo videli i bare od isceđene maline lošeg kvaliteta - priča Joković.

Naš saogovornik ističe da su u razgovorima s poljskim kolegama saznali da je osnova za formiranje početne cene trenutno stanje na tržištu kao i procena roda u Srbiji.

- Poljska nikako ne može biti konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom. A osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i

mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju: Mačva, Podrinje, centralna Srbije, kao i južni deo Srbije gde se, takođe, proizvode sorte vilamet i miker. Iako je malinartvo u Vojvodini u povoju, mogu reći da je kvalitet tamošnje

polke i polane za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Kako ističe, Srbija više nema zaliha kao pre četiri meseca. Veliki je pad proizvodnje u svetu i tu šansu Srbija mora da iskoristi.

- Slobodno možemo reći da minimalna cena naše maline može biti uvećana za 20-30 evro centi i to samo na osnovu kvaliteta

- zaključuje Joković.

Inače, nedavno je na sastanku proizvođača maline i hladnjačara sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem postignut dogovor da akontna cena maline bude 160 dinara.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/evo-sta-su-zakljucili-nasi-malinari-posle-posete-konkurenciji-u-poljskoj/wl7gnp7

MOL ulaže milijardu dolara u okviru projekta Poliol

IZVOR: ekapija

MOL Grupa potpisala je sporazume o licenciranju sa kompanijama Evonik IP i Thyssenkrupp koji će joj omogućiti da proizvodi propilen oksid, ključnu komponente za proizvodnju polieterskih poliola.

Opširnije...

MOL Grupa potpisala je sporazume o licenciranju sa kompanijama Evonik IP i Thyssenkrupp koji će joj omogućiti da proizvodi propilen oksid, ključnu komponente za proizvodnju polieterskih poliola.

MOL namerava da postane značajan proizvođač polieterskih poliola, proizvoda visoke vrednosti koji se primenjuje u industriji automobila, ambalaže i nameštaja, navodi se u saopštenju. Kao prvi investicioni korak, MOL će uložiti do milijardu dolara za projekat Poliol.

Ugovori se odnose na kupovinu tehnoloških dozvola i paketa za projektovanje za tzv. HPPO (vodonik peroksid do propilen oksid) tehnologiju proizvodnje propilen oksida. Davalac licence za jedinicu za vodonik-peroksid, koji je predviđen za internu upotrebu, je kompanija Evonik, a konzorcijum koji su formirali Evonik i Thyssenkrupp Industrial Solutions AG licenciraju jedinicu propilen oksida.

Ugovori takođe sadrže obavezujuće ponude i predugovore o kasnijim fazama projektovanja i izvođenja HP-PO jedinica od strane kompanije Thyssenkrupp i kupovini vlasničkih katalizatora iz Evonika. Potpisivanje ovih ugovora o licenci označava početak ovog velikog investicionog projekta koji je od strateškog značaja za MOL, kao i početak dugoročnog partnerstva između MOL Grupe, Evonika i Thyssenkruppa.

Ovi sporazumi predstavljaju prvi korak u sprovođenju dugoročne MOL "2030" strategije, kojom je izdvojeno oko 1,9 mlrd USD za ulaganja u transformacione projekte u oblasti hemijskih i petrohemijskih proizvoda u periodu od 2017. do 2021. godine. Industrijski kompleks, koji će biti izgrađen u Mađarskoj, biće najveći, pojedinačni organski investicioni projekat MOL Grupe u periodu od 2017. do 2021.

Planirani novi industrijski kompleks čine HP-PO postrojenja koja imaju kapacitet proizvodnje propilen oksida od 200 kt godišnje, nekoliko proizvodnih linija za polieter poliole, komunalne i druge infrastrukturne investicije.

 

http://www.ekapija.com/news/view/1825423?slug=mol-ulaze-milijardu-dolara-u-okviru-projekta-poliol

Poljski štrajkači nisu prekidali proizvodnju

IZVOR: politika

Sindikati u Tihiju bili su u takozvanom „italijanskom štrajku”, pa je poslovodstvo „Fijata” s njima pregovaralo

Opširnije...

Sindikati u Tihiju bili su u takozvanom „italijanskom štrajku”, pa je poslovodstvo „Fijata” s njima pregovaralo

U ovoj priči nema pobednika. Ukoliko se ne sedne za sto, svi će biti poraženi. I radnici i privreda Srbije. Ovim rečima je Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, za „Politiku” komentarisao pat poziciju u kojoj su se našli štrajkači iz „Fijat Krajsler automobili Srbija”

– U svim našim kontaktima predstavnici „Fijata” ističu samo jednu stvar. A to je da se štrajk prekine kako bi moglo da se sedne za pregovarački sto. Niti osporavaju zahteve radnika, niti ih unapred prihvataju. Insistiraju na prekidu štrajka, kako bi mogli da razgovaraju sa radnicima. To je u skladu sa njihovom korporativnom politikom – kaže Stevanović.

– Zahtevi štrajkača pred „Fijat” još nisu stigli, dodaje. Mi ne znamo šta će rukovodstvo ove kompanije da prihvati, dok se ne sedne za pregovarački sto – ističe Stevanović.

Do potpune obustave proizvodnje u kompaniji, koja je naš najveći izvoznik, došlo je u utorak 27. juna. Kako su tada istakli predstavnici sindikata, štrajk je samo posledica jer je „Fijatovo” poslovodstvo odbilo da ispuni radničke zahteve. Predstavnici sindikata su tada istakli da su pregovori sa poslovodstvom trajali šest meseci. Do dogovora sa sindikatom nije došlo ni posle dva štrajka upozorenja, kada je proizvodnja obustavljana na sat vremena.

– Suština je u tome da se prekine štrajk i ukoliko svi budu konstruktivni, da počnemo sa pregovorima. Problem i destrukciju uvek možete da napravite, ali to nikuda ne vodi – smatra Stevanović i dodaje da ni „Fijatu” nije u interesu da mu stoji proizvodnja.

Na pitanje zašto zvaničnici vlade ne ubede svog poslovnog partnera, odnosno „Fijat”, da uđe u pregovore sa radnicima, umesto što vrše pritisak na štrajkače da obustave protest, Stevanović odgovara da je najlakše reći da je država kriva. To su već sindikalne igrarije u kojima ima i politike, dodaje.

– Hoćemo da razgovaramo, ali nama sindikati traže neke garancije. Ne možemo mi da garantujemo u ime „Fijata”. Ti radnici su zaposleni u privatnoj firmi u kojoj manjinsko vlasništvo ima država – kaže Stevanović i dodaje da je „Fijat” bio spreman da s radnicima sada otpočne pregovore o novom kolektivnom ugovoru.

U sličnoj situaciji, pre dve godine bili su radnici iz Poljske, koji su se u leto 2015. godine štrajkom izborili za povećanje plata. Prosečna plata u „Fijatovoj” fabrici u Poljskoj na kraju 2014. iznosila je 1.300 evra i četiri godine nije bilo povišice. Radici su se štrajkom izborili za povećanje od 30 evra uz jednokratnu isplatu 185 evra. U obračun zarada uveden je i novi sistem vrednovanja koji u zaradi uzima u obzir i poslovanje samog koncerna i realizaciju njegovih ciljeva u regionu.

– Glavna razlika je u tome što proizvodnja u mestu Tihi, gde se fabrika nalazi, nikada nije potpuno prekinuta – kaže za „Politiku” Agnješka Veljković, novinarka Televizije N24 iz Poljske.

– Sindikati su bili u takozvanom „italijanskom štrajku”. To znači da proizvodni pogoni nisu stali, već je samo smanjen obim proizvodnje. Takav štrajk je u skladu sa poslovnom politikom „Fijata” i sindikati su sve vreme pregovarali sa poslovodstvom – kaže naša sagovornica.

Zanimljivo je i saopštenje koje je objavilo Ministarstvo privrede prema kome je industrijski sindikat kompanije „Drekslmajer automotive” iz Zrenjanina izrazio zabrinutost zbog štrajka zaposlenih u „Fijatu” u Kragujevcu.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, u dopisu sindikat „Drekslmajera” navodi da su zabrinuti dužinom trajanja štrajka i mogućim posledicama, koje, tvrde, mogu biti pogubne za sve, ne samo za zaposlene u FCA Kragujevac, već i za kooperante poput njih.

„Podržavamo mere i napore Vlade Srbije za očuvanje radnih mesta u auto-industriji, te se zalažemo za zajednički cilj koji će dovesti do dolaska novih investitora i proširenja ove grane industrije. Ovim putem molimo da se nađe rešenje za prekid štrajka i pristupi pregovorima u što kraćem roku”, navodi se u dopisu sindikata „Drekslmajera”.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/385100/Poljski-strajkaci-nisu-prekidali-proizvodnju

Sud blokirao akcije kompanija A2A u Elektroprivredi Crne Gore

IZVOR: ekapija

Viši sud u Podgorici je, na zahtev Specijalnog tužilaštva, blokirao akcije A2A u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), zbog postupka koji se vodi protiv menadžmenta ...

Opširnije...

Viši sud u Podgorici je, na zahtev Specijalnog tužilaštva, blokirao akcije A2A u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), zbog postupka koji se vodi protiv menadžmenta te kompanije, potvrdio je Pobjedi ovaj sud.

- Informaciju o tome koja vrsta odluke je doneta sud će, shodno odredbama Sudskog poslovnika, moći da da nakon što ista bude otpremljena strankama - navodi se u odgovoru Višeg suda.

Ova odluka Višeg suda ujedno znači i da takozvana put opcija ne može biti aktivirana.

Menadžment A2A je, naime, ponudio Vladi da otkupi njihovih 41,7% akcija za 250 mil EUR, uz otplatu na sedam godina. To je sastavni deo ugovora o menadžmentu između Vlade i A2A, koji je istekao u junu.

Početkom juna, odmah pošto je A2A dala ovu ponudu, četvorica italijanskih direktora u A2A su podneli ostavke.

Podsetimo, mediji su ranije objavili da je Elektroprivreda Srbije zainteresovana za kupovinu 41,7% akcija koje italijanska kompanija A2A poseduje u EPCG.

 

http://www.ekapija.com/news/view/1823630?slug=sud-blokirao-akcije-kompanija-a2a-u-elektroprivredi-crne-gore

Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

IZVOR: nbs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Opširnije...

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor imao je u vidu faktore i projekciju inflacije, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.

Inflacija se od početka godine kreće u granicama cilja. Kao i u drugim zemljama, njeno kretanje u posmatranom periodu bilo je pod uticajem oporavka svetske cene nafte od druge polovine 2016. godine, ali i poskupljenja povrća i ogreva, koja su, zbog lošeg vremena početkom godine, bila viša od sezonski uobičajenih. Upravo zahvaljujući padu cena pomenutih proizvoda, u skladu s našim očekivanjima, međugodišnja inflacija smanjena je u maju na 3,5%. Da su inflatorni pritisci i dalje niski potvrđuje i niska i relativno stabilna bazna inflacija, koja se od početka godine kreće oko 2% međugodišnje, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede koja se nalaze unutar granica cilja, kako za jednu tako i za dve godine unapred.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena. Očekuje se da će na ostvarenje ciljane inflacije delovati postepeni oporavak domaće tražnje i inflacije u međunarodnom okruženju i visoka baza kod cena naftnih derivata.

Kretanja na robnom i finansijskom tržištu u međunarodnom okruženju i dalje karakteriše neizvesnost. Neizvesno je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, a posebno nafte, na koju utiču i pojačane geopolitičke tenzije. Na međunarodnom finansijskom tržištu neizvesnost u najvećoj meri i dalje proističe iz divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, što može da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je, zahvaljujući znatnom smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, Srbija danas otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. avgusta.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11612&konverzija=yes

Turci nude 100 miliona evra za "Knez petrol"

IZVOR: novosti

Kompanija "Opet" insistira da se posao zaključi u avgustu, pre dolaska Taipa Erdogana u Srbiju.

Opširnije...

Turci su zainteresovani da uđu na tržište Srbije, i u poslu prodaje nafte i naftnih derivata, a po onome što saznajemo želja im je da kupe “Knez petrol”.

Fikret Ozturk, predsednik kompanije Opet, iz Turske (imaju u vlasništvu 1500 pumpi, ali i lanac hotela “Ramada resort”, u Antaliji) boravio je, saznaju Novosti, sredinom protekle nedelje u Beogradu i tom prilikom sastao se sa Srđanom Kneževićem, vlasnikom “Knez petrola”. Posrednik je bio turski ambasador u Srbiji, Tanju Bilgik.

Izvor Novosti tvrdi da je Ozturk ponudio Kneževiću 100 miliona evra za stopostotno vlasništvo nad Knez petrolom. Inače, Kneževićeva kompanija je, u ovoj vrsti posla, druga po snazi u Srbiji, odmah iza NIS-a. Ima 85 pumpi, 1500 zaposlenih, 100 cisterni za prevoz nafte. Na godišnjem nivou promet Knez petrola je 37 milijardi dinara.

Uz poslove sa trgovinom nafte Knežević je, što je manje poznato, vlasnik i “Knez agrara”, velike firme koja u Vojvodini obrađuje desetine hiljada hektara zemljišta i uzgaja oko 50 hiljada grla stoke.

Ozturk je, saznajemo, izrazio spremnost da se posao oko preuzimanja “Knez petrola”, u slučaju da Knežević prihvati ponudu, zaključi do sredine avgusta, odnosno pre nego što bude realizovana najavljena poseta turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, našoj zemlji.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:676026-Turci-nude-100-miliona-evra-za-Knez-petrol

Samo Indijci manje plaćeni od Srba

IZVOR: danas

Radnici u autoindustriji u Kragujevcu zarađuju 2,25 dolara na sat, Kini pet dolara, Mađarskoj šest, Češkoj 9,85, a Slovačkoj 12,5 dolara.

Opširnije...

Radnici u autoindustriji u Kragujevcu zarađuju 2,25 dolara na sat, Kini pet dolara, Mađarskoj šest, Češkoj 9,85, a Slovačkoj 12,5 dolara. Sa platom manjom od 300 evra radnik fabrike FCA u Kragujevcu je najjeftiniji u Evropi, a među najjeftinijim i u svetu.

S obzirom da štrajkači traže povećanje bruto plate sa 38.000 na 45.000 dinara, to znači da je njihova bruto satnica, uz standardnu 40-satnu radnu nedelju, svega 2,25 dolara. Od zemalja velikih proizvođača automobila samo Indija i možda neka fabrika u Meksiku plaća radnike manje nego Fijat u Kragujevcu.

Prema istraživanju Volstrit žurnala, u 2015. godini Indija je bila daleko najjeftinija destinacija sa satnicom od 1,09 dolara. Autokompanije su plaćale radnike u Meksiku od jedan do tri dolara na sat, dok su plate autoradnika u Brazilu ili Kini nedostižne za nas. Satnica radnika u Brazilu iznosila je oko šest dolara, a u Kini nešto više od pet dolara na sat. Ako zanemarimo ove daleke destinacije i pogledamo istočnoevropsko okruženje, srpski autoradnici su daleko najjeftiniji.

Prethodnih godinu, dve veliki broj fabrika automobila u Istočnoj Evropi se suočavao sa štrajkovima i zahtevima za povećanja plata. Tako su Mađari u Audijevoj fabrici početkom godine izborili povećanje bruto plate sa 900 na 1.000 dolara, što je rast satnice sa 5,6 na oko šest dolara. U Češkoj recimo Škoda plaća radnike 9,85 dolara po satu, dok najbolje stoje Slovaci koji na primer u Folksvagenoj fabrici zarađuju satnicu od 12,5 dolara, pet puta više nego Kragujevčani. Čak su i u Poljskoj koja nam je možda i najbliža po zaradama, plate skoro tri puta veće nego u Srbiji.

Koliko bi štrajk zaposlenih u kragujevačkoj fabrici Fijata mogao da košta Srbiju, a koliko Fijat? Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da se radi o 440 vozila dnevno što bi moglo da izazove štetu od 0,1 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda proizvoda. Ipak, jednomesečni štrajk bi bio mnogo veći udarac za Fijat. Mesečna prodaja automobila fijat 500L koji se proizvodi u Kragujevcu na dva najveća tržišta, Evropi i SAD, za ovaj model iznosi oko 6.735 vozila (bazirano na mesečnoj prodaji ovog modela u prvih šest meseci). Ovo čini oko 2,3 odsto ukupne mesečne prodaje u junu Fijat Krajsler automobila (FCA) na ova dva tržišta koja čine preko 90 odsto ukupne prodaje FCA.

Inače FCA je u junu zabeležio rast prodaje na evropskom tržištu za 7,9 odsto i u ovom mesecu je prodato 107.600 automobila u Evropi. U svom segmentu malih MPV vozila, 500L je bio lider na tržištu sa učešćem od 25 odsto. Istovremeno, na američkom tržištu, prodaja FCA vozila je smanjena za sedam odsto na 187.348 vozila. Prodaja modela 500L iz Kragujevca je pala za trećinu pa je u junu u SAD prodato svega 184 vozila.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=351201&title=Samo+Indijci+manje+pla%C4%87eni+od+Srba

OKONČAN ŠTRAJK U "GORENJU" Radnici će prihvatiti povećanje plate od 4.000 dinara

IZVOR: blic

Generalnog štrajka u "Gorenju", ipak, neće biti, pošto će radnici prihvatiti ponudu menadžmenta koja je za 1.000 dinara niža ...

Opširnije...

Generalnog štrajka u "Gorenju", ipak, neće biti, pošto će radnici prihvatiti ponudu menadžmenta koja je za 1.000 dinara niža od njihovog osnovnog zahteva za povećanje plate, saznaje „Blic“.

Pregovori predstavnika proizvodnih radnika i rukovodstva slovenačke fabrike su u toku, a kako za „Blic“ navode pouzdani izvori iz „Gorenja“, na „stolu“ je ponuda da svi zaposleni, sem poslovođa i šefova pogona, kao i radnika u režiji, dobiju povećanje plate od 3.000 dinara.

Uz to, povećanje naknade za topli obrok od 1.000 dinara dobiće svi zaposleni bez obzira na radno mesto, a radnike u proizvodnji očekuje i jednokratna isplata od 3.000 dinara zbog teških uslova rada tokom ovog meseca, u neklimatizovanim halama na više od 40 stepeni Celzijusa.

- Radnici, čiji je osnovni zahtev bio linearno povećanje zarade za sve od 5.000 dinara, najverovatnije će prihvatiti ovu ponudu. Nikome nije cilj da proizvodnja stane ili da neko ostane bez posla. „Gorenje“ je, na neki način, i „porodična“ firma jer u pogonima ima veliki broj bračnih parova ili roditelja i njihove dece, tako da je većini ponuda koja je za 1.000 dinara niža od osnovnog zahteva, prihvatljiva. Mnogima je ova plata i jedini izvor prihoda – kažu naši izvori.

Na početku protesta, radnici u fabrici frižidera i zamrzivača žalili su se na izuzetne teške uslove rada i nisku platu koja se kreće od 200 do 300 evra. Prvu ponudu menadžmenta za povećanje zarade do 3.000 dinara su odbili, ali je bilo najavljeno da će „socijalni dijalog“ biti nastavljen, a pregovarač u ime kompanije iz Velenja, jedan od direktora Simon Kumer ih je upozorio da štrajk moraju organizovati zakonski i da postoji mogućnost da „Gorenje“, „ako se ne pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane“, može i napustiti Valjevo.

Slovenačka fabrika u Valjevu posluje od 2006. godine, zapošljava oko 1.500 ljudi, od čega je radnika u proizvodnji 1.200.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/okoncan-strajk-u-gorenju-radnici-ce-prihvatiti-povecanje-plate-od-4000-dinara/mq19bwk

Agrana ulaže 60 mil EUR u prehrambenu industriju Srbije?

IZVOR: ekapija

Austrijska kompanija Agrana, jedna od najvećih prerađivačkih kompanija voća, žitarica i krompira u EU, veoma je zainteresovana da investira oko 60 mil ...

Opširnije...

Austrijska kompanija Agrana, jedna od najvećih prerađivačkih kompanija voća, žitarica i krompira u EU, veoma je zainteresovana da investira oko 60 mil EUR u Srbiji u prehrambenu industriju, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

To je rezultat sastanka ministra Branislava Nedimovića sa rukovodstvom te kompanije, održanog u ponedeljak (17. jula 2017. godine), u Beču.

Predstavnici kompanije Agrana u avgustu dolaze u Srbiju, na drugi krug razgovora u vezi sa predloženom investicijom, navedeno je u saopštenju.

 

http://www.ekapija.com/news/view/1821185?slug=agrana-ulaze-60-mil-eur-u-prehrambenu-industriju-srbije

NIS pretekao "Telekom"

IZVOR: novosti

Na osnovu finansijskih izveštaja za prošlu godinu, promenjena top lista najuspešnijih domaćih preduzeća; Naftaši zaradili 16,08 milijardi dinara. Skok i za "Beogradske elektrane".

Opširnije...

PRIVREDA je prošlu godinu završila sa profitom tri i po puta većim nego u 2015. godini, ali je među prvih deset dobitnika iz te godine malo ko prošao bolje. NIS je ponovo pretekao "Telekom" i zauzeo prvo mesto po dobiti ostvarenoj u 2016. Zaradili su 16,08 milijardi dinara. Iz najužeg kruga neki su skliznuli nizbrdo, ali se u njega, kako pokazuje nasumično čitanje finansijskih izveštaja naših kompanija, probilo JKP "Beogradske elektrane". Sa profitom od oko osam milijardi dinara prestoničke elektrane su zauzele četvrto mesto.

Zvanične liste "sto naj", u više kategorija, Agencija za privredne registre će objaviti za koji mesec. U međuvremenu, "Novosti" su proveravale kako je prošlu godinu završilo deset najuspešnijih kompanija iz 2015. godine. Prošlogodišnji as "Telekom" smanjio je dobit za oko 1,15 milijardi dinara i sa profitom od 15,16 milijardi dinara sada je drugi na listi dobitnika. Na čelo je izbio NIS, koji je, takođe, lane zaradio manje - oko 23 miliona dinara, ali je premašio 16 milijardi dinara.

Finansijski izveštaj "Elektroprivrede Srbije" još nije dostupan na sajtu APR, pa još ne znamo na kojoj su poziciji. Sledeći po dobitku zato je "Telenor", koji je zaradio 8,9 milijardi dinara, oko 700 miliona manje nego u 2015. godini. Prate ga "Beogradske elektrane" koje su se, od 3,08 milijardi dinara i 13. pozicije, iz 2015. domogle profita od 8,01 milijarde dinara i četvrte pozicije.

Sledeći bi mogao da bude "Tigar tajers" sa profitom od 6,55 milijardi dinara, oko 350 miliona manje nego godinu ranije. "Sunoko" je, s druge strane, među retkima sa ovog spiska koji su znatno uvećali profit u 2016. godini. Zaradili su 6,26 milijardi dinara, oko 1,8 milijardi dinara više nego u 2015. godini. Sledi "Delta ril estejt", koja ja sa zarade od 7,8 milijardi dinara i pete pozicije stigla na profit od 4,47 milijardi dinara.

"Hemofarm" bi mogao da bude osmi na listi jer je ostvario dobit od 3,62 milijarde dinara. "Pošta Srbije" je još jedna firma koja je povećala profit, i to za oko 350 miliona dinara. Sa zarađenih 3,47 milijardi dinara - na devetom su mestu. Aerodrom "Nikola Tesla" imao je dobit od 3,2 milijarde dinara.

ISPAO "TARKET"

NA LISTI dobitnika u 2015. godini na sedmom mestu je bila "EPS distribucija". Ovo preduzeće je, međutim, u međuvremenu pripojeno "Elektroprivredi Srbije" pa je ispalo iz konkurencije.

Iz kruga prvih deset ispao je i "Tarket", koji je lane zaradio nepunu milijardu dinara. Godinu pre pisali su profit od 4,5 milijardi dinara.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:676050-NIS-pretekao-Telekom

NA ZDRAVIM NOGAMA Smederevska železara ove godine će proizvesti čelik vredan 800 MILIONA DOLARA

IZVOR: blic

Železara Smederevo, koju je pre godinu dana preuzela kineska "Hestil grupa", biće do kraja godine u plusu i to za 20 miliona evra.

Opširnije...

Železara Smederevo, koju je pre godinu dana preuzela kineska "Hestil grupa", biće do kraja godine u plusu i to za 20 miliona evra.

Rukovodstvo kompanije planira da ostvari proizvodnju od dva miliona tona čelika, vrednu oko 800 miliona dolara. To je najavio predsednik "Hestil grupe" Ju Jong koji je doputovao u Srbiju da bi se upoznao sa poslovanjem fabrike.

Poslednji zvanični podaci pokazuju da je "Hestil" u maju ove godine prodao više od 120.000 tona finalnih čeličnih proizvoda i ostvario finansijski prihod od oko 77 miliona dolara. Takođe, za prva četiri meseca smederevska fabrika izvezla je robu u vrednosti 183,2 miliona evra, što je dvostruko više nego u istom periodu 2016. godine, odnosno pre dolaska kineske kompanije.

Ekonomski analitičari smatraju da su Kinezi na dobrom putu da srpsku čeličanu postave na zdrave noge. Stručnjak za strane investicije Milan Kovačević kaže da su stvari vrlo jednostavne.

- Železara vredi više od milijardu evra. Imala je veliki dug pa njen kapital nije ništa vredeo. Ali Kinezi su kupili imovinu i krenuli da proizvode limove za Evropu. To su velike prednosti, oni nemaju kamate, nemaju druge vrste troškova... Čak i da ne uspeju, samo bi se smanjivao njihov profit. Nema razloga za sumnju da oni znaju šta rade - kaže Kovačević i naglašava da je "Hestil" "ogromna i sposobna kompanija koja ima značajnu sopstvenu tehnologiju, ali pre svega znanje".

S njim se slaže i ekonomista Mlađen Kovačević.

- Stanje u Železari deluje pozitivno i obećavajuće, pogotovo kada znamo u kakvim je uslovima bila fabrika pre dolaska kineskih investitora. Kinezi imaju i interes i mogućnosti, njihove devizne rezerve iznose 3.300 milijardi dolara, ne znaju šta će sa njima i gde da ih ulože - navodi Kovačević.

On dodaje da Kinezi imaju interes da ostanu u Srbiji:

- Verujem da imaju ozbiljne namere, oni su dosta investirali u Železaru čim su došli. Jako je važno da oni mogu da obezbede plasman tih proizvoda i to prvo na njihovo ogromno tržište.

"Hestil" je prošle godine uložio 120 miliona dolara, a plan je da u ovoj godini investira isto toliko. Zadržao je oko 5.000 zaposlenih, a planira da zaposli još radnika, pre svih mlade i stručne ljude. Hestil je železaru kupio u aprilu 2016. za 46 miliona evra.

Poslovanje Železare

*iznosi u milionima evra

Period Dobitak/Gubitak
2014. -192,4
2015. -284,4
2016. +10,8

Kinesko-srpski industrijski park na 500 hektara u Smederevu

Ministar privrede Goran Knežević potpisao je juče Memoranduma o razumevanju i razvoju kinesko-srpskog industrijskog parka sa predsednikom "Hestil grupe" Ju Jongom. Kinesko-srpski park gradiće se u Smederevu na oko 500 hektara, a očekuje se da u 2018. početi da funkcioniše jedan deo.

- Imamo odlična iskustva sa kineskim investitorima i želimo da to produbimo na mnogo višem nivou, poput Železare i ove industrijske zone koja će pomoći da kineski investitori sa kvalitetnijim projektima dođu u Srbiju - rekao je Knežević.

Brnabić i Deđiang u Železari

Premijerka Ana Brnabić i predsednik stalnog komiteta 12. svekineskog narodnog kongresa NR Kine Džang Deđiang obišli su juče popodne Železaru Smederevo i TE Kostolac B. Prethodno su Deđiang i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković potpisali Memorandum o razumevanju između dva parlamenta. Oni su poručili da su odnosi Srbije i Kine na istorijski visokom nivou i da su dve zemlje spremne da i dalje učvršćuju saradnju.

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/na-zdravim-nogama-smederevska-zelezara-ove-godine-ce-proizvesti-celik-vredan-800/kw9fe53

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory