Prijava

Registracija korisnika
AERO 927 -0,11% AIKB 1.822 0,66% ALFA 30.211 -2,55% CTVB 560 0,00% DJUK 3.000 0,00% DOZA 10.500 0,00% ENHL 929 -0,21% GLOS 165 -2,94% GMON 1.585 -0,94% IMLK 5.077 -0,06% JGPK 1.700 -0,12% JMBN 4.435 -1,44% KMBN 1.502 -0,27% MTLC 2.570 4,47% NIIS 547 -1,44% PDCL 3.700 0,00% PRGS 10 -9,09% SGCA 106 0,00% SJPT 850 0,00% STTM 3.000 0,00% TIGR 60 -13,04% VZAS 415 -3,49% ZLTP 1.550 0,00%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    82.40

    -21.83

    -20.94%

    BELEX15

    587.56

    -1.26

    -0.21%

    BELEXLINE

    1,284.20

    -1.57

    -0.12%

    SRX

    165.20

    -1.25

    -0.75%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    1,597.95

    2.08

    0.13%

    MBI10

    1,808.87

    -8.72

    -0.48%

    MONEX20

    11,723.32

    -80.70

    -0.68%

    SASX-10

    669.41

    -8.98

    -1.32%

    SBITOP

    677.12

    1.37

    0.20%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    15,914.74

    -99.64

    -0.62%

    SPX

    1,851.86

    -0.35

    -0.02%

    FTSE100

    5,672.30

    40.11

    0.71%

    DAX

    9,017.29

    137.89

    1.55%

    NIKKEI

    15,713.39

    0.00

    0.00%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,208.90

    19.30

    1.62%

    SILVER

    15.40

    0.16

    1.05%

    COPPER

    2.01

    -0.03

    -1.47%

    OIL

    27.18

    -1.37

    -4.80%

    CORN

    360.50

    -0.25

    -0.07%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    122.70

    0.28

    0.23%

    RSD/CHF

    111.81

    0.38

    0.34%

    RSD/USD

    108.66

    0.25

    0.23%

    EUR/USD

    1.13

    0.00

    0.00%

    EUR/CHF

    1.10

    0.00

    -0.11%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AIKB

    1,822

    684

    0.66%

    1,248,150

    DOZA

    10,500

    114

    0.00%

    1,197,000

    STTM

    3,000

    380

    0.00%

    1,140,000

    NIIS

    547

    2,048

    -1.44%

    1,120,720

    ENHL

    929

    1,052

    -0.21%

    977,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    MTLC

    2,570

    77

    4.47%

    197,890

    AIKB

    1,822

    684

    0.66%

    1,248,150

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    TIGR

    60

    3

    -13.04%

    180

    PRGS

    10

    396

    -9.09%

    3,960

    VZAS

    415

    4

    -3.49%

    1,660

    GLOS

    165

    30

    -2.94%

    4,950

    ALFA

    30,211

    15

    -2.55%

    453,164

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

    A2016

    99.60

    1.34%

    0.00%

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    2Y rsd

    1,000,000

    99.50%

    4.70%

    3M rsd

    300,000

    21.75%

    2.75%

    53W rsd

    1,000,000

    63.42%

    4.09%

    3Y eur

    150,000

    76.75%

    3.40%

    5Y eur

    50,000

    100.00%

    4.00%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Aukcija dvogodišnjih amortizacionih državnih obveznica Republike Srbije sa varijabilnim kuponom

M&V Investment VESTI

Na aukciji dvogodišnjih amortizacionih državnih obveznica Republike Srbije sa varijabilnim kuponom vezanim za ...

Opširnije...

Na aukciji dvogodišnjih amortizacionih državnih obveznica Republike Srbije sa varijabilnim kuponom vezanim za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, održanoj 11. februara 2016. godine, ponuđeni obim emisije je iznosio 10.000.000.000 dinara.

Ukupan obim tražnje iznosio je 17.060.000.000 dinara, odnosno 170,60 odsto obima emisije. Realizovano je 995.000 komada državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 9.950.000.000 dinara, što predstavlja 99,50 odsto obima aukcije.

Državne obveznice su prodate po fiksnoj margini od 0,45 odsto na godišnjem nivou, a dospeća anuiteta su 17. februar 2017. godine i 17. februar 2018. godine.

Fiksna margina po kojoj su prodate današnje hartije od vrednosti, niža je za 0,12 procentnih poena u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane oktobra 2015. godine.

Primanje po osnovu zaduživanja, koje je obezbeđeno na današnjoj aukciji državnih hartija od vrednosti Republike Srbije, biće iskorišćeno za finansiranje obaveza, koje dospevaju po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti iste ročnosti.

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

Referentna kamatna stopa smanjena na nivo od 4,25 odsto

IZVOR: NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 4,25 ...

Opširnije...

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 4,25 odsto.

Istovremeno, Izvršni odbor je na današnjoj sednici usvojio i izmenu Odluke o kamatnim stopama Narodne banke Srbije, kojom je smanjen koridor kamatnih stopa u odnosu na referentnu kamatnu stopu sa ± 2,0 odsto na ± 1,75 odsto. Ta mera, po oceni Izvršnog odbora, doprineće daljoj stabilizaciji kamatnih stopa na međubankarskom novčanom tržištu, postepenom smanjenju raspona između izvršne i referentne stope i jačanju transmisije kroz kanal kamatnih stopa.

Odluka Izvršnog odbora da smanji referentnu kamatnu stopu opredeljena je očekivanim niskim inflatornim pritiscima po osnovu većine domaćih faktora, ali i nižim troškovnim pritiscima i pritiscima na strani tražnje iz međunarodnog okruženja. Sve izvesnije usporavanje rasta pojedinih zemalja u usponu, pre svega Kine, moglo bi imati negativne efekte na globalnu tražnju i privredni rast, posebno na brzinu oporavka zone evra, našeg najznačajnijeg trgovinskog partnera. Na smanjenje inflatornih pritisaka deluje i dalji pad svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda i njihov niži očekivani rast u narednom periodu. U takvim okolnostima moguće je i da će se normalizacija monetarne politike FED-a odvijati sporijom dinamikom nego što se prethodno očekivalo. Pored toga, monetarna politika Evropske centralne banke dodatno je ublažena u decembru, a najavljena je i mogućnost uvođenja novih ekspanzivnih mera u martu.

Izvršni odbor je ocenio da će do umerenog rasta međugodišnje inflacije doći od sredine godine i da bi ona krajem ove ili početkom naredne godine trebalo da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Narodna banka Srbije će nastaviti pažljivo da prati kretanja u međunarodnom okruženju i da, kao i do sada, koristi sve raspoložive mere kako bi inflacija ostala niska i stabilna, što je, uz očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i relativno stabilan devizni kurs, uslov za ubrzan, ali održiv privredni rast. Ublažavanju eventualnih eksternih šokova bitno doprinose i postignuti rezultati u oblasti fiskalne konsolidacije i održivosti javnih finansija, unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta i smanjenja spoljne neravnoteže.

Narodna banka Srbije očekuje da će nastavak ublažavanja monetarne politike biti praćen daljim padom kamatnih stopa na kredite i nastavkom započetog oporavka kreditne aktivnosti, što će doprineti i većim investicijama.

Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji, koji će biti predstavljen javnosti u petak, 19. februara.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 17. marta.

Teroristički napadi prekrojili turističku mapu sveta

IZVOR: TANJUG

Turistička mapa sveta menja se munjevitom brzinom, jer turisti počinju da zaobilaze omiljene destinacije zbog terorističkih napada, epidemija i migrantske krize.

Opširnije...

PARIZ - Turistička mapa sveta menja se munjevitom brzinom, jer turisti počinju da zaobilaze omiljene destinacije zbog terorističkih napada, epidemija i migrantske krize.

Prošlogodišnji teroristički napadi u Tunisu i obaranje ruskog putničkog aviona po poletanju iz Egipta, devastirali su turistički sektor te dve zemlje, prenosi agencija Frans pres.

Muslimanske zemlje su, međutim, najveći gubitnici zbog promene ukusa turista, prema ocenama turističkih stručnjaka, jer se ljudi okreću destinacijama koje smatraju bezbednim.

Uprkos tome, svetski turizam nikada nije bio u boljem stanju, budući da je prošle godine skoro 1,2 milijarde ljudi putovalo u inostranstvo, što je za 4,4 odsto više u odnosu na 2014. godinu.

Tunis, koji je izgradio sopstvenu turističku industriju na zagarantovanim sunčanim danima i niskim cenama, najbolji je primer devastirajućih posledica od straha za  bezbednost posle terorističkih napada na čijoj su meti bili strani turisti.

Broj gostiju u Tunisu je u 2015. godini smanjen za dva miliona, zbog čega su letovališta i hoteli ostali prazni, a ekonomija zemlje se našla u teškom stanju. Sektor turizma čini skoro deset odsto ekonomije Tunisa.

Turska je, kako navodi Frans pres, još jedna žrtva strahovanja u pogledu bezbednosti, budući da je broj rezervacija za tu zemlju opao za 40 odsto posle samoubilačkog napada u Istanbulu, prema podacima nemačkog turoperatora TUI-ja.

Postoje i turističke destinacije koje su samo kolateralna šteta bezbednosnih strahovanja, jer izgleda da turisti ne prave baš veliku razliku između zemalja na Bliskom istoku ili u Severnoj Africi, zbog čega je Jordan platio ceh.

"Kod nas nije bilo napada, ali smo teško pogođeni padom posetilaca iz Evrope", izjavio je jordanski ministar za turizam, Najef Al-Fajez.

"Sve muslimanske zemlje pate u većem ili manjem obimu, čak i one koje se smatraju potpuno bezbednim kao Oman", kaže direktor francuske turističke agencije "Vuajažer du Mond", Žan-Fransoa Rijal, dodajući da je jedini izuzetak Iran, ali da oni tek počinju ispočetka.

"Očekujemo da će zemlje poput Grčke, Portugalije i Španije u velikoj meri profitirati od ove situacije, budući da nude slične vremenske uslove, konkurentne cene i bezbednost", izjavio je Rijal.

Kuba, koja je dobila podsticaj od obnavljanja odnosa sa SAD, beleži rast broja turista. Samo prošle godine, broj turista na Kubi je porastao za 17 odsto, "ali ova država nije spremna, jer nemaju kvalitet da opravdaju cene koje su za godinu dana udvostručili", naveo je direktor jedne francuske turističke agencije specijalizovane za Kubu, Stefan Feru.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228327

"Impol Seval" planira investicije u modernizaciju od 30 mil EUR - Prosek plata bez zarada menadžera 67.000 dinara

IZVOR: ekapija

Valjaonica aluminijuma "Impol Seval" iz Sevojna planira investicije u ...

Opširnije...

Valjaonica aluminijuma "Impol Seval" iz Sevojna planira investicije u modernizaciju proizvodnje od 30 mil EUR.

Nova investicija biće realizovana u narednih nekoliko godina i finansirana uglavnom iz tekućeg poslovanja, a samo delom iz kredita, kazao je za B92 direktor Ninko Tešić, koji dodaje da "Impol Seval" nije kreditno opterećen jer na godišnji promet od 120 mil EUR ima tek 29 mil EUR zajma.

Tešić je kazao da će prvi ugovor za novu opremu od 15 mil EUR biti potpisan u četvrtak, što će fabrici omogućiti da "ide u korak sa konkurencijom".

Cene sirovina, koje su prepolovljene, ne utiču na njih, a mnogo im znači što je kurs dinara stabilan, kaže Tešić. Fabrika izvozi 97% proizvodnje, a glavno tržište su zemlje Evropske unije. Prva je Nemačka, sledi Italija, a treći najznačajniji kupac je Rusija, u koju se, priznaje Tešić, iz godine u godinu izvozi sve manje zbog krize, sankcija i pada rublje.

U 2015. godini, kako navodi, izvoz je vredeo 105 mil EUR. Koliki je profit od toga nije mogao da kaže jer se još očekuju završni računi. Ipak, za branšu u kojoj posluju, kako sam kaže, sve preko profitne stope od 5% je odličan rezultat.

Zaposlenih je oko 700, a prosek plata u koji ne ulaze zarade menadžera je 67.000 dinara, što je iznad proseka države i 30% više od proseka grane u kojoj posluju.

Upitan na koliko posle svih ulaganja procenjuje da bude podignuta vrednost fabrike, Tešić je ocenio da je od privatizacije vrednost "Impol Sevala" podignuta sigurno nekoliko puta.

On navodi i da je "tajna uspeha" kompanije to što je fabriku kupila slovenačka fabrika iz branše koja se istim poslom bavi i u Sloveniji, a ne investicioni fond ili neka druga firma. Takođe, vlasnička struktura "Impola" iz Slovenske Bistrice, koji je 2002. godine postao vlasnik 70% kapitala "Sevojna", je takva da je u njoj 1.600 malih akcionara koji su i radnici i životno su zainteresovani za njen razvoj, stalno ulaganje i dobro poslovanje. Treće, dodaje, "Slovence nismo imali ni dan u fabrici", odnosno lokalni menadžment je iz Srbije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1354264/Impol-Seval-planira-investicije-u-modernizaciju-od-30-mil-EUR-Prosek-plata-bez-zarada-menad%C5%BEera-67-000-dinara

EU želi da članice dele gas u vremenima krize

IZVOR: TANJUG

Evropska komisija planira da za zemlje članice EU uvede obaveznu solidarnost u isporukama gasa susednim državama tokom krize, u sklopu nastojanja da poveća energetsku bezbednost zemalja ...

Opširnije...

LONDON - Evropska komisija planira da za zemlje članice EU uvede obaveznu solidarnost u isporukama gasa susednim državama tokom krize, u sklopu nastojanja da poveća energetsku bezbednost zemalja koje su zavisne od energenata iz Rusije, piše britanski list Fajnenšel tajms. 

Prema novim predlozima Komisije, koji bi trebalo da budu usvojeni večeras u Briselu i zvanično predstavljeni naredne nedelje, Evropa bi bila podeljena u devet zona, a države koje im pripadaju bile bi u obavezi da zajedno rade na planovima izgradnje infrastrukture koja će omogućiti jednostavniji međusobni protok gasa, prenosi FT.

Komisija, takođe, želi da, pre nego što jedna članica potpiše ugovor o isporukama gasa, ona dobije uvid u taj ugovor i da, ako bude potrebe, uloži veto.

"Bezbednost snabdevanja gasom u EU se ne može postići samo na nivou zemalja članica, već na nivou čitave Unije", navodi se u nacrtu energetskog plana Komisije u koji je uvida imao FT.

Britanski list je iz predloga Komisije izdvojio četiri zone, pa bi tako u najranjivijem istočnom delu Evrope, Nemačka oformila grupu sa Poljskom, Češkom i Slovačkom. U drugoj grupi bi bile Mađarska, Austrija, Italija, Slovenija i Hrvatska.

Treću, balkansku grupu bi činile Bugarska, Grčka i Rumunija, a četvrtu Finska i baltičke zemlje.

U svakoj od zona, države bi bile dužne da zajedno razrađuju plan izgradnje neophodne infrastrukture za osiguranje zaliha i međusobni transport gasa. Razradu antikriznih planova kontrolisala bi Evropska komisija.

Prema predlogu Komisije, osiguranje isporuka domaćinstvima, sistemu grejanja i institucijama kao što su bolnice, imalo bi prednost. Ako bilo koju od zemalja zadese problemi u snabdevanju gasom, a njeni susedi takvih problema nemaju, oni će biti u obavezi da zemlji u poteškoćama ustupe deo gasa iz svojih rezervi ili izvora.

U članku se podseća na prekide u isporuci ruskog gasa Evropi 2006. i 2009. godine, koje su pokazale kritične slabosti, posebno u istočnoj Evropi.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228449

Vetar treći najvažniji izvor energije u Evropskoj uniji

IZVOR: seebiz ; ekapija

Energija vetra je u 2015. godini u Evropskoj uniji sa 142GW bila treći najvažniji izvor energije, nakon gasa i uglja. Čak 11,4% ukupne potrošnje energije u svih 28 zemalja članica EU pokriveno je vetroelektranama.

Opširnije...

Energija vetra je u 2015. godini u Evropskoj uniji sa 142GW bila treći najvažniji izvor energije, nakon gasa i uglja. Čak 11,4% ukupne potrošnje energije u svih 28 zemalja članica EU pokriveno je vetroelektranama. Gas (21,1%) i ugalj (17,5%) pokrivaju gotovo 40% energetskih potreba.

Širom Europe je uloženo rekordnih 26,4 mlrd EUR u 2015. godini u energiju vetra, što je 40% više nego godinu dana ranije. Gotovo polovina ulaganja odnosi se na Nemačku.

Širom Evrope donošenje pravih odluka mukotrpno su razrađivali pioniri obnovljive energije, upozorio je u utorak direktor "IG Winda" Stefan Moidl u Beču. - Za Austriju, potrebno je brzo prilagođavanja zakona zelenoj električnoj energiji inače će širenje obnovljivih izvora doživeti krah - naveo je Moidl.

Najveći kapacitet vetroelektrana u EU u 2015. godini imala je Nemačka sa 45GW, a slede Španija sa 23GW, Velika Britanija sa 13,6GW i Francuske 10,4GW.

 

http://www.seebiz.eu/energija-vjetra-treci-najvazniji-izvor-energije-u-eu/ar-129652/

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1354002/Vetar-tre%C4%87i-najva%C5%BEniji-izvor-energije-u-Evropskoj-uniji

Turci merkaju "Jumko"

IZVOR: novosti

Sve više turskih kompanija zainteresovano za naše tekstilce. Pregovori sa "Veikom" oko preuzimanja dela fabrike.

Opširnije...

TURCI su sve izvesniji kao novi vlasnici "Jumka". Kako "Novosti" saznaju, fabriku je nedavno posetila delegacija firme "Veiko" koja ima na desetine pogona širom sveta. Oni su zainteresovani za preuzimanje dela vranjske fabrike. Vranjanci su o saradnji pregovarali i sa turskom kompanijom "Jegje mezler". Preduzeće iz Vranja je pod zaštitom države do kraja maja. Ukoliko se ne reši njegova sudbina, poverioci će od juna moći da prinudno naplate dugove.

Nije isključeno da zainteresovani kupac fabriku preuzme i iz stečaja, ali u slučaju "Jumka" tu ne bi bilo velike razlike u konačnoj "ceni".

- U "Jumku" trenutno radi 1.800 ljudi. Šiju za Vojsku, MUP i "Poštu Srbije" - kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udrženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS. - Skoro 90 odsto dugova "Jumka" je prema državi i državnim poveriocima. Tako da je budućem investitoru isto da li ga preuzimaju sada ili iz stečaja. I država ima pravo da otpiše potraživanja.

Za pokretanje proizvodnje u Srbiji zainteresovane su još dve kompanije iz Turske. Pošto iz domovine ne mogu na rusko tržište, uveliko razmišljaju o otvarnju fabrike u Srbiji. Reč je o velikim kompanijama kojima srpsko tržište, pošto nije veliko, nije bilo dovoljno privlačno.

- Zbog situacije sa Rusijom, turski proizvođači su shvatili da artikle proizvedene u Srbiji mogu da izvezu na na to veliko tržište - objašnjava Milorad Vasiljević. - Otvaraju se mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, za koje su troškovi od 3.000 do 3.500 evra po čoveku. 

POZNATE LOKACIJE

POTENCIJALNI ulagači u tekstilnu industriju po pravilu obilaze nekoliko lokacija. Leskovac je grad u kome se budući tekstilni radnici školuju. U pirotskom "Prvom maju" prazni su pogoni. U stečaju je i "Javor" iz Ivanjice, ali i "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:590281-Turci-merkaju-Jumko

"Vip mobile" u 2015. u Srbiji ostvario dobit od 3,7 milijardi dinara

IZVOR: ekapija

Kompanija "Vip mobile" je tokom 2015. godine ostvarila prihod od 23,4 milijarde dinara, što je skoro 10% više u odnosu na 2014. godinu, a dobit pre kamate, ...

Opširnije...

Kompanija "Vip mobile" je tokom 2015. godine ostvarila prihod od 23,4 milijarde dinara, što je skoro 10% više u odnosu na 2014. godinu, a dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) je zabeležila rast od gotovo 3% do sume od 3,7 milijardi dinara.

Krajem decembra 2015. Vip je imao više od 2,1 miliona korisnika i stabilan tržišni udeo od 22,5%, saopštila je te kompanija.

- Uprkos izazovnom makroekonomskom okruženju i velikim ulaganjima naše kompanije, uspeli smo da ostvarimo održivi rast prihoda i poslovanja tokom 2015. "Vip" je i dalje najveći grinfild investitor u Srbiji, budući da je do sada uloženo više od 916 mil EUR. Samo tokom 2015. uložili smo preko 77 mil EUR, uglavnom u širenje i modernizaciju naše 4G i 3G mreže - izjavio je Dejan Turk, direktor te kompanije.

Taj mobilni operater najavljuje i da će tokom 2016. nastaviti da širi voju brzu mobilnu širokopojasnu mrežu za korisnike širom Srbije, kako u urbanim, tako i u ruralnim područjima, dok će akcenat biti stavljen na konkurentnost proizvoda i usluga, kao i na inovativna digitalna rešenja.

"Vip" je član "Telekom Austria Group", vodeće telekomunikacione kompanije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja je tokom 2015. godine ostvarila prihod od 4,1 mlrd EUR. Grupa posluje u 8 zemalja regiona, ima 17.500 zaposlenih i više od 24 miliona korisnika.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1353607/Vip-mobile-u-2015-u-Srbiji-ostvario-dobit-od-3-7-milijardi-dinara

Otvorena prva "Dr.Oetker" fabrika u Srbiji

IZVOR: ekapija

Prva "Dr.Oetker" fabrika u Srbiji počela je da radi februara ove godine u Šimanovcima, u ulici Vuka Karadžića broj 13. Kako je navedeno u saopštenju kompanije, reč je o jednoj od najsavremenijih fabrika ...

Opširnije...

Prva "Dr.Oetker" fabrika u Srbiji počela je da radi februara ove godine u Šimanovcima, u ulici Vuka Karadžića broj 13. Kako je navedeno u saopštenju kompanije, reč je o jednoj od najsavremenijih fabrika proizvodnog kapaciteta 6.000 tona godišnje. Širok asortiman proizvoda namenjen je prodaji u Srbiji i zemljama regiona.

- Kontinuirane inovacije su usmerene na zadovoljavanje novih potreba u skladu sa modernim trendovima tržišta. Portfolio u Srbiji je prepoznatljiv po tradicionalnim proizvodima poput praška za pecivo, vanilin šećeru, pudingu, princes krofnama, ali i novim brzo rastućim kategorijama kao sto su ovsene kaše i dekor asortiman - navedeno je u saopštenju.

Izgradnja pogona u Šimanovcima počela je u aprilu 2014. godine. "Dr.Oetker", inače, u Srbiji proizvodi od avgusta 2013. godine u zakupljenom prostoru bivše fabrike "Aroma" na Banovom brdu. Kako je tada najavljeno novi pogon sastojaće se iz 4 dela: kancelarijskog, tehničkog, proizvodnog i skladišnog, pa su svi zaposleni kompanije prešli da rade u novim prostorijama.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1353013/Otvorena-prva-Dr-Oetker-fabrika-u-Srbiji

EBRD: Radićemo sa Srbijom na popravljanju imidža zemlje

IZVOR: TANJUG

Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj poručili su danas da će raditi zajedno sa Srbijom kako bi se imidž zemlje u svetu popravio i kako bi privukli još stranih investicija, dok iz NBS uzvraćaju da čine ...

Opširnije...

BEOGRAD - Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj poručili su danas da će raditi zajedno sa Srbijom kako bi se imidž zemlje u svetu popravio i kako bi privukli još stranih investicija, dok iz NBS uzvraćaju da čine sve da investiranje u bilo koju oblast bude predvidivo.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je centralna banka učinila sve što je u njenoj nadležnosti da  investiranje u bilo koju oblast bude predvidivo i isplativo.

"NBS stvara stabilne uslove za investiranje držeći inflaciju pod kontrolom i relativnu stabilnost kursa. Stabilan kurs u visoko evroizovanoj ekonomiji  ima mnogo veći značaj", objasnila je i dodala da je Srbija u prethodnoj godini, uprkos okolnostima ostvarila rast od 0,8 odsto.

Direktor kancelarije EBRD u Srbiji Danijel Berg rekao je, na predstavljanju Izveštaja o tranziciji EBRD koja je održana u prostorijama NBS, da je fer, otvoreno i predvidivo  pravno i finansijsko okruženje najbolje za bilo kakav tip investicija koje bi došle.

Zato je, kako je istakao, ta banka spremna da radi sa vlastima u Srbiji na popravljanju imidža zemlje. 

Jedan od direktora u EBRD-u Piter Brajd ukazao je da je pozitivan signal bio što je američki investicioni fond KKR investirao u Srbiji, te je uložio u SBB.

"To je dobar signal, a i mo smo odlučili s njima da investiramo u tu kompaniju", rekao je Brajd.

On je rekao da bi, investitorima koji nisu navikli na Srbiju, trebalo objasniti šta je ta zemlja.

"Mi ćemo igrati tu ulogu koliko god da je potrebno, a nadam se da neće biti potrebna dugo", dodao je Brajd.

Njegov kolega Piter Tabak primetio je da se imidž Srbije već popravlja, da su investitori mnogo više zainresovani da ulažu nego ranije.

"Jasno je da je Srbija na pravom putu da privuče više investicija", konstatovao je on dodajući da je tome doprinelo popravljanje makroekonomske stavilnosti, kao i druge reforme.

EBRD će promovisati Srbiju kao dobro mesto za ulaganja

Berg je izjavio da će ta institucija promovisati Srbiju kao privlačno mesto za ulaganje, a i sama EBRD je u poslednjih 15 godina uložila 4,2 milijarde evra u Srbiju.

"Premijer Aleksandar Vučić će sa delegacijom posetiti ovog meseca našu konferenciju za Zapadni Balkan u Londonu, zajedno sa drugim liderima regiona. To će biti odlična prilika da se privuku investitori", rekao je Berg na predstavljanju Izveštaja o tranziciji u prostorijama NBS.

On je ukazao da Srbiji nedostaju investicije, jer je sada nivo investicija tri odsto BDP-a.

Prema Bergovim rečima, ta banka je u poslednjih 15 godina uložila u Srbiju 4,2 milijarde evra, a samo u 2015. je u 25 projekata uloženo 480 miliona.

Berg je, ocenio da će ova godina biti uzbudljiva, pre svega jer predstoje izbori, a to znači, rekao je, da će privatni sektor još više biti u fokusu.

"Trebaju nam jasna, transparentna pravila. Nastavićemo da podržavamo Vladu u tom cilju i nadam se da ćemo moći da održimo isti ritam posla", rekao je on.

Kako je dodao, EBRD je spremna da sarađuje na svim nivoima cele godine, kroz opštine, nacionalne uprave.

Berg je rekao da je cilj EBRD da pomogne Srbiji i drugim zemljama s kojima sarađuje da ostvare rast.

"Rast u regionu je sporiji nego što bismo želeli, a jedan od faktora da to promenimo je bio da se podstakne finansiranje u privredu, gde je došlo do pada", rekao je Berg.

Berg je rekao da je 2015. bila velika godina za odnose Srbije  i EBRD, u kojoj su, između ostalog, potpisani sporazumi za 25 projekata vrednih 480 miliona evra.

"Impuls koji smo imali te godine želimo da zadržimo i ubuduće. Počeli smo da podržavamo i finansiranje žena preduzetnica, pružamo i tehničku podršku...", naveo je on.

Berg je podsetio da je EBRD odobrila i kredit od 200 miliona evra za reformu Elektroprivrede Srbije, kako bi to preduzeće pokušalo da se izbori sa posledicama poplava.

Prema njegovim rečima, EBRD je uključena i u problematiku rešavanja problematičnih kredita u Srbriji, ali je ta banka zainteresovana i generalno unapređenje poslovne klime, posvetiće pažnju i javno privatnim partnerstvima, a posmatra, kako je kazao, i proces privatizacije.

"Kada je reč o privatizaciji, mislim da tu ima dosta mogućnosti u 2016. i da će biti dosta posla na nekima od velikih državnih preduzeća", rekao je prvi čovek EBRD u Srbiji.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228194

Iznosi za garancije se smanjuju, direktne obaveze rastu

IZVOR: DANAS

Beograd - - Srbija je 2015. godinu završila sa javnim dugom koji je dostigao 75,5 procenata bruto domaćeg proizvoda, odnosno 24,8 milijardi evra i to bez duga ...

Opširnije...

Beograd - - Srbija je 2015. godinu završila sa javnim dugom koji je dostigao 75,5 procenata bruto domaćeg proizvoda, odnosno 24,8 milijardi evra i to bez duga lokalne samouprave, pokazuju podaci Uprave za javni dug, zaključno sa 31. decembrom. Sa lokalom, naš dug se penje na 25,2 milijarde evra ili 76,8 odsto BDP-a. U strukturi javnog duga "istaknuto" mesto zauzimaju razna javna preduzeća, ali su na pomoć države koja se u tu svrhu zaduživala, mogla da računaju i privatne kompanije. Najviše "pažnje" poklonjeno je Srbijagasu, firmi koja javnu kasu opterećuje sa skoro 800 miliona evra.

Najveći deo ovog duga odnosi se na razne garancije koje je država redovno davala ovoj firmi, ali čak 153,7 miliona evra čini dug Srbijagasa prema Naftnoj industriji Srbije, koji je budžet zemlje preuzeo na sebe. Radi se o energentima koje je NIS isporučivao Srbijagasu od 2011. do 2013, a koji mu nisu plaćeni pa je premijer Aleksandar Vučić posle sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, pristao da taj dug podmiri država.

Osim NIS-u, vlast je pristala da podmiri dugove i mnogim drugim firmama. Recimo Er Srbiji, koja opterećuje javni dug Srbije sa 32,6 miliona evra. To je, međutim, tek mali deo pravog troška, pošto je država prethodno "programom izmirivanja obaveza Er Srbije prema pravnim i fizičkim licima", preuzela na sebe da plati, i platila više od 20 milijardi dinara, to jest oko 165 miliona evra, pa je stanje tog duga u sada nula.

Tu je i Železara Smederevo. Gubitaš koji je Srbiju pre uvođenja "profesionalnog menadžmenta" koštao oko 120 miliona evra, danas i dalje pravi gubitke, iako bi prema ugovoru i shodno obećanjima premijera, trebalo da je uveliko postala profitabilna. Država tvrdi da je od trenutka uvođenja novog menadžmenta u potpunosti prestala da subvencioniše rad ove čeličane, i direktno i posredno, ali ako novi direktor Petar Kamaraš nastavi da gomila gubitke, nema sumnje da će te subvencije ponovo morati da budu otkočene ili da železara bude ugašena. I bez toga, na kraju godine godine u kojoj zvanično nije izdvojen ni dinar za smederevsku fabriku, njeni dugovi su koštali srpske finansije 33,7 miliona evra.

S druge strane, za Fijat i dalje imamo da platimo otprilike onoliko koliko smo ranije izdvajali za Železaru na godišnjem nivou. U strukturi našeg javnog duga stavke "kompakt automobili 1 i 2" odnose čak 127 miliona evra. Na šta se tačno ovaj novac odnosi, ne može se zaključiti iz izveštaja Uprave za javni dug.

Zbog RTB Bora dugujemo još više novca - 132,5 miliona evra, dok nas nekad uspešna farmaceutska kuća Galenika, danas u stečaju, košta 57,5 miliona evra. Dva miliona evra od tog novca potrošeno je na nabavku skulptura koje sada stoje u magacinu propale fabrike.

Na kraju, tu su i Železnice Srbije, preduzeće koje javnom dugu Srbije doprinosi sa čak 386,8 miliona evra i koje je nedavno sprovelo restrukturiranje u okviru kojeg je podeljeno na četiri zasebne firme.

Uprkos rastu javnog duga i ovolikim obavezama koje je Srbija preuzela za svoja preduzeća, analiza Uprave za javni dug pokazuje da je od sredine 2015. država počela da naglo smanjuje svoje indirektne obaveze - najčešće garancije za kredite koje uzimaju javna preduzeća.

Tako su krajem juna indirektne obaveze u unutrašnjem javnom dugu, uglavnom za garancije, bile oko 700 miliona evra, da bi na kraju 2015. njihov iznos pao na nešto iznad 600 miliona. U spoljnom javnom dugu, trend je još izraženiji, jer smo sredinom 2015. imali indirektne obaveze od 1,88 milijardi evra, a završili je sa 1,79 milijardi. Problem je, međutim, to što je naš direktni dug mnogo veći od indirektnog, a on se ne smanjuje, već naprotiv, i dalje raste.

Preduzeće - doprinos javnom dugu (u evrima)

Srbijagas - 782.485.000

Er Srbija - 32.659.000

RTB Bor - 132.562.000

Fijat - 127.292.000

Galenika - 57.500.000

Železara - 33.750.000

Železnice - 386.803.000

Izvor: Uprava za javni dug, presek 31. 12. 2015.

Zaduženja u drugim valutama preračunata u evre prema važećem kursu

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/iznosi_za_garancije_se_smanjuju_direktne_obaveze_rastu.4.html?news_id=315664

Mišković prodao "Delta siti" da bi gradio "Planetu"

IZVOR: novosti

"Delta holding" prodao tržne centre u Beogradu i Podgorici za 202,8 miliona evra. Čista zarada Miškovićeve kompanije 38,1 milion evra. Deo para ulaže u agrar.

Opširnije...

OBA "Delta sitija", beogradski i podgorički, prodati su južnoafričkom investicionom fondu "Hiprop investments" za 202,8 miliona evra. Više od polovine iznosa, 127,8 miliona evra je cena beogradskog šoping mola, dok je crnogorski kupljen za 75 miliona evra. Najveći deo novca ide "Delta holdingu", ali i za otplatu kredita - 15,8 miliona evra od srpskog i 14,85 miliona evra od crnogorskog.

Južnoafrički "Hiprop investment" je poznati investicioni fond koji je vlasnik 11 ekskluzivnih tržnih centara širom Južne i podsaharske Afrike. Suvlasnici su dva tržna centra, a kupovina beogradskog i podgoričkog šoping mola je njihov prvi izlazak sa afričkog tržišta. Nameravaju da nastave sa investicijama u ovom delu Evrope. U narednih pet godina žele da ulože milijardu evra.

- Preuzimanje "Delta siti" tržnih centara je potpuno u skladu sa našom strategijom koja se bazira na preuzimanju kvalitetnih i profitabilnih šoping molova u zemljama u razvoju - rekao je Piter Pinslu, generalni direktor kompanije "Hiprop" juče za "E-properti njuz". - Ova akvizicija bi mogla da bude prva od budućih u istočnoj i centralnoj Evropi.

"Hiprop" je, međutim, većinski vlasnik. Oni su preuzeli 60 odsto naših centara. Preostalih 40 odsto će biti vlasništvo "Homsted grupe", koja zastupa vlasnike nekretnina, pre svega u Americi. Njen suvlasnik je jedan od direktora u "Hipropu". Da bi ušli u posao preuzimanja "Delta sitija", dve kompanije su formirale ofšor zajedničko preduzeće i to u Londonu. Tako će šoping molovima zapravo upravljati - "Histed".

- Posle južnoafričkog "Nepija", koji je kupio "Plaza centar" u Kragujevcu, ovo dolazi kao još jedna dobra vest - kaže Srđan Vujčić, konsultant za nekretnine u "Korsajdu". - Strani institucionalni investitori pokazuju interes za nažalost još nedovoljno razvijeno tržište nekretnina u Srbiji. Nama još nedostaje proizvoda koji bi bili interesantni stranim ulagačima.

"Delta holding" od prošle godine ne krije da je sve što je "pod njihovom kapom" - na prodaju. Ako se pojavi pravi kupac, izjavljivali su čelnici kompanije Miroslava Miškovića. Tada su naglašavali da su prvi na redu njihovi šoping molovi. Zarađeni novac, kako su ranije najavljivali, uložiće u razvojne projekte. Pre svega u izgradnju novog "Delta planeta" koji će se graditi na Autokomandi u Beogradu. U ovoj kompaniji ističu da su spremni da radove na ovom tržnom centru završe za godinu i po, ali da dinamika dobrim delom zavisi od dobijanja potrebnih dozvola. Novac će takođe, kako potvrđuju u "Delti", biti uložen i u agrar.

Prošle godine je "Delta" prodala i svoju poslovnu zgradu u Novom Beogradu, koju je kupila Banka Inteza. Ova italijanska banke je na naše tržište došla kupovinom Delta banke. Kompanija Miroslava Miškovića prodala je i trgovine "Maksi" belgijskom "Delezeu".

Na prvi pogled, reklo bi se da se "Delti" ova prodaja isplatila. U 85.000 kvadrata na Novom Beogradu uloženo je ukupno 74 miliona evra. Podgorički centar, koji se prostire na 48.000 kvadrata, koštao je 60 miliona evra. Osam godina kasnije, za njih su dobili ukupno 68,75 miliona evra više. Kada se od ovog iznosa odbiju krediti, ispada da je čista zarada 38,1 milion evra.

Beogradski "Delta siti" otvoren je 1. novembra 2007. godine. Za 18 meseci niklo je 85.000 kvadrata i u njemu je posao našlo 1.500 ljudi. U objektu je smešteno 130 lokala na tri nivoa, a upravo u ovom tržnom centru je srpskom tržištu prvi put predstavljeno 40 novih modnih brendova.

Godinu dana kasnije izgrađen je i otvoren "Delta siti" u Podgorici. Na površini od 48.000 kvadrata otvoreno je 75 lokala, a posao je dobilo 1.200 Podgoričana.

ČEMU SE NADAJU

NOVI vlasnici očekuju da će od beogradskog tržnog centra samo u 2016. godini imati 10,43 miliona evra prihoda. Prosečna cena najma kvadrata je 22 evra. Iznajmljuje se ukupno 29.875 kvadrata.

Od podgoričkog centra u 2016. godini očekuju priliv od 6,45 miliona evra. Cena zakupa kvadrata u ovom centru je nešto niža - 22 evra mesečno. Zakupcima su na raspolaganju ukupno 23.343 kvadrata.

VEĆ SE REGISTROVALI

NOVI vlasnici već su osnovali svoje preduzeće u Srbiji - "Univerzal mol" - UMB. Novo društvo sa ograničenom odgovornošću je registrovano u Agenciji za privredne registre i to 1. decembra 2015. godine. Direktor je Nikol Meri Grinston iz Južne Afrike.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:590280-Miskovic-prodao-Delta-siti-da-bi-gradio-Planetu

Tabaković: Činimo sve da investiranje bude predvidljivo

IZVOR: TANJUG

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je centralna banka učinila sve što je u njenoj nadležnosti, i da će tako i nastaviti, kako ...

Opširnije...

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je centralna banka učinila sve što je u njenoj nadležnosti, i da će tako i nastaviti, kako bi investiranje u bilo koju oblast bilo predvidljivo i isplativo. 

"NBS stvara stabilne uslove za investiranje držeći inflaciju pod kontrolom i relativnu stabilnost kursa. Stabilan kurs u visoko evroizovanoj ekonomiji ima mnogo veći značaj", rekla je Tabaković na predstavljanju Izveštaja o tranziciji EBRD koja je održana u prostorijama NBS.

Ona je dodala da je Srbija u prethodnoj godini, uprkos okolnostima, ostvarila rast od 0,8 odsto.

Osvrćući se na izveštaj EBRD, Tabaković je kazala da imajući u vidu analize, "naš zadatak treba da bude da produbimo razvoj postojećih investicija i ustanovimo nove mehanizme finansiranja".

Ona je kazala da su u tom smislu jake instutucije veoma važne, odnosno kadrovska struktura i procedure na kojima one počivaju.

"Važno je da ne bude značajno to da li u nekoj instituciji poznajete čoveka, već da poznajete  pravila koja su dovoljno jasna i jednostavna i koja vam omogućavaju ulazak na tržište Srbije", ", rekla je guverner NBS.

Jasne, jednostavne procedure, razumljive i primenljive, važnije su od poznavanja ljudi u institucijama, podvukla je Tabaković. 

NBS će davati i dalje doprinos tome, a potrebni su i dodatni napori koje ćemo uložiti za razvoj konkurentnosti i konkurencije, naglasila je. 

"Za to se moramo boriti", rekla je ona i dodala da su nam potrebne i male, srednje i velike banke, i one koje se bave investicionim bankarstvom i podrškom realnom sektoru, kao i klijenti koji teže imaju pristup sredstvima finansiranja. 

NBS će se truditi da ubuduće pruži podršku svakom iz ovog dela finansijskog trižišta, čineći uslove i poslovanje predvidivim i stabilnim, koji god učesnik da je u pitanju, i ponašajući se nepristrasno, naglasila je Tabaković.

Ona je istakla da je veoma značajna finansijska podrška EBRD i da je to možda jedna od najvažnijih vidova saradnje koje Srbija ima, pored aranžmana sa MMF-om, kao i Svetskom bankom.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228209

Najveća fabrika za preradu otpada otvara se u Kini

IZVOR: ekapija

Smeće sve više postaje sirovina, a ne nešto što nikome ne treba. Kinezi su to već uveliko shvatili i zato otvaraju najveće postrojenje za preradu otpada na svetu.

Opširnije...

Smeće sve više postaje sirovina, a ne nešto što nikome ne treba. Kinezi su to već uveliko shvatili i zato otvaraju najveće postrojenje za preradu otpada na svetu. U jednom danu u ovoj fabrici uništiće se 5.000 tona smeća, što je jedna trećina otpada koji napravi 20 miliona stanovnika godišnje.

Na konkursu za izradu projekta pobedile su danske firme "Schmidt Hammer Lassen Architects" i "Gottlieb Paludan Architects". Prema njihovom projektu, ovo ekološko postojenje će koristiti najnaprednije tehnologije u procesu uništavanja otpada od kojeg će se praviti čista energija.

Fabrika će biti izgrađena u planinskoj regiji nedaleko od grada Šenžen. Ogromna kružna zgrada površine 66.000 m2 napajaće se isključivo od energije koju će sama praviti. Dve trećine ravnog krova, kružnog oblika biće prekriveno fotonaponskim ćelijama, koje će sunčevu energiju generisati u energiju potrebnu za rad fabrike.

Osim što će imati veoma bitnu ulogu na globalnom nivou za čovečanstvo, fabrika će služiti i kao mesto edukacije ljudi o rastućoj količini otpada u svetu.

Pešačka rampa, koja polazi iz okolnog uređenog parka, vodiće posetioce do kružne galerije dužine 1,5 kilometra, preko čitavog oboda fabrike. Osim što će moći da vide kako fabrika funkcioniše, posetioci će imati i kontinualan panoramski pogled na okolne planine.

Ova ekološka fabrika trebalo bi da počne rad 2020. godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1352716/Najve%C4%87a-fabrika-za-preradu-otpada-otvara-se-u-Kini

Fiskalni savet: Suficit budžeta u januaru očekivan i privremen

IZVOR: novosti

Suficit budžeta Srbije u januaru je privremen usled jednokratnih uplata i smanjenih rashoda i stoga ne odražava verodostojno fiskalna kretanja, ocenio je danas Fiskalni ...

Opširnije...

Suficit budžeta Srbije u januaru je privremen usled jednokratnih uplata i smanjenih rashoda i stoga ne odražava verodostojno fiskalna kretanja, ocenio je danas Fiskalni savet.

U novom izveštaju tog nezavisnog tela o fiskalnim kretanjima u Srbiji, navedeno je da je prema preliminarnim podacima suficit budžeta, bez troškova za projektne zajmove, u januaru iznosio 33 milijarde dinara, što je za oko 20 milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine.

"Uz privremeno povećanje prihoda od akciza, i ove godine u januaru beležimo jednokratno povećanje neporeskih prihoda, kao što je prošlog januara Telekom uplatio u budžet 7,6 milijardi dinara. Prebacivanjem prihoda od prodaje frekvencija mobilnim operaterima od 12,7 milijardi dinara u novembru 2015. za ovu godinu, ostvaren je neplaniran i privremeni rast neporeskih prihoda za oko pet milijardi dinara", objasnio je Fiskalni savet.

Istaknuto je i da je deo ušteda u budžetu u januaru postignut na račun neočekivano velikog transfera sredstava PIO fondu u decembru, što je imalo za rezultat suficit tog fonda u 2015. od preko četiri milijarde dinara.

"Ova sredstva su po svemu sudeći već potrošena za isplatu penzija, jer su u istoj meri umanjeni januarski republički transferi. Prebacivanje rashoda Republike iz meseca u mesec neće imati uticaj na ukupan deficit opšte države u 2016. godini, odnosno ostvarene uštede u budžetu Republike 'poješće' veći deficit PIO fonda. Kad se sve uzme u obzir, veliki januarski višak na nivou Republike zapravo bio je očekivan, i svakako je privremen", smatra Fiskalni savet.

U decembru prošle godine, kako je navedeno u izveštaju Saveta, rashodi budžeta su povećani jer je država preuzela dug Srbijagasa prema NIS-u od 23,4 milijardi, zatim obaveza prema vojnim penzionerima od 10 milijardi i isplaćene su prvobitno loše planirane subvencija u poljoprivredi od 9,6 milardi dinara.

"Premda je uključivanje tih obaveza u javni dug Republike Srbije jednokratni trošak države u 2015. godini, napominjemo da su ovakvi budžetski rashodi pre pravilo nego izuzetak, i zapravo predstavljaju hronični problem domaćih javnih finansija", upozorio je Savet i dodao da će se nešto slično najverovatnije ponoviti i u 2016. kad na naplatu dospeva garantovani dug RTB Bor i najavljeno preuzimanje duga Petrohemije prema NIS-u.

Savet je procenio da je fiskalni deficit u 2015. od 3,7 odsto BDP-a za Srbiju i dalje previsok i ne obara javni dug u odnosu na BDP, što je osnovni cilj započete fiskalne konsolidacije.

"Država je privremeno 'uštedela' i tako što nije dosledno sprovodila planirane politike (racionalizacija broja zaposlenih, završetak privatizacije, javne investicije), što nije nikakav uspeh već odlaganje troškova za sledeću godinu", istaknuto je u izveštaju Saveta.

Ukazano je da je trajno smanjenje fiskalnog deficita u 2015. godine, kada se ukloni dejstvo jednokratnih činilaca, iznosilo oko 2,4 procentna poena BDP-a, tako da je stvarni deficit s kojim se ulazi u 2016. i nastavak fiskalne konsolidacije zapravo oko 4,2 odsto BDP-a.

"Iza ovog rezultata u najvećoj meri stoji umanjenje plata u javnom sektoru i penzija koje je donelo trajne uštede od oko 1,4 procentna poena BDP-a, a preostale, smatramo održive, uštede od oko jedan procenti poen BDP-a omogućila je bolja naplata poreskih prihoda", piše u izveštaju.

Sprovođenje važnih strukturnih reformi u 2015. godini, prema oceni Saveta, nije teklo po planu, a kako one predstavljaju temelj za nastavak konsolidacije javnih finansija, upozoreno je da postignuti fiskalni rezultati nisu sasvim održivi.

Pre svega, kako je navedeno, racionalizacija broja zaposlenih u sektoru opšte države ni izbliza nije sprovedena po planu u 2015, a u sledeće dve godine trebalo bi da omogući najveće umanjenje deficita.

Savet je ukazao da se, iako su za početak 2016. (januar i februar) bila najavljena masovna otpuštanja, rokovi ponovo odlažu – što potvrđuje prethodne ocene da se planirane uštede od ove mere izvesno neće ni ostvariti.

"Nije načinjen veliki pomak ni u predviđenim reformama u javnim preduzećima, u 2015. Organizacione promene u Železnicama i donekle u EPS-u nisu dovoljne da se reše suštinski problemi u ovim preduzećima i otklone izvori njihovog lošeg poslovanja - višak zaposlenih, cene ispod tržišnih, slaba naplativost, tehnički gubici", naveo je Savet.

Dodaje se da "pozitivnu promenu predstavlja napokon započeto rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji, ali za najproblematičnija od njih (RTB Bor, Resavica, Petrohemija, Galenika, Simpo) još uvek se ne nazire trajno rešenje".

"Posledično, nije ni otklonjena opasnost od pojave novih budžetskih troškova po osnovu gubitaka javnih i državnih preduzeća, koji su u velikoj meri osudili na neuspeh prethodne pokušaje fiskalne konsolidacije", smatra Fiskalni savet.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:590228-Fiskalni-savet-Suficit-budzeta-u-januaru-ocekivan-i-privremen

Uskoro strateška saradnja aerodroma Nikola Tesla i Ponikve

IZVOR: TANJUG

Zaposleni aerodroma Ponikve kod Užica obučavani su prošle godine u školskom centru aerodroma "Nikola Tesla", a u narednom periodu je planirana i strateška ...

Opširnije...

BEOGRAD - Zaposleni aerodroma Ponikve kod Užica obučavani su prošle godine u školskom centru aerodroma "Nikola Tesla", a u narednom periodu je planirana i strateška saradnja dva aerodroma, rečeno je danas na sastanku preredstavnika dva aerodroma.

V.d. generalni direktora aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević je podsetio da je u cilju povećanja bezbednosti i sigurnosti vazdušnog saobraćaja na Ponikvama, beogradski aerodrom ranije donirao računarsku i specifičnu aerodromsku opremu, saopštio je beogradski aerodrom.

Donirana su dva nova računara sa štampačima, 10 ručnih i tri  mobilne UHF radio-stanice, dva repetitora sa po dve stanice sa ciljem povećanja bezbednosti i sigurnosti vazdušnog saobraćaja na Ponikvama, dva bloka PAPI svetala, motorno vozilo model Caddy Furgon i stara perimetarska ograda dužine 4.000 metara. 

U planu je donacija ostatka stare perimetarske ograde, kao i nastavak stručne obuke zaposlenih na Aerodromu Ponikve u Školskom centru beogradskog aerodroma za različite profile poslova, kao i konkretizacija buduće strateške saradnje i partnerskog odnosa.

Načelnik zlatiborskog upravnog okruga Dimitrije Paunović, gradonačelnik Užica Tihomir Petković i direktor aerodroma Ponikve u Užicu Saša Savić, boravili su u radnoj poseti aerodromu "Nikola Tesla" u cilju unapređenja saradnje.

"Već drugu godinu za redom aerodrom 'Nikola Tesla' obara sve rekorde i u 2015. broj putnika na aerodromu je povećan na rekordnih 4,77 miliona, a očekujem da će i dobit za prošlu godinu biti veća od tri milijarde dinara. Projekcija je da će se u 2016. godini trend rasta nastaviti", rekao je Vlaisavljević.

Prema njegovim rečima, porast broja putnika, obima avio-saobraćaja i prometa robe značajno su doprineli dobrom poslovnom rezultatu.

"Aerodrom 'Nikola Tesla' iz dana u dan unapređuje poslovanje. Zato nam je drago što smo u prilici i mogućnosti da pomognemo kolege na drugim aerodromima u našoj zemlji. Višegodišnju saradnju sa JP Aerodrom Ponikve Užice danas nastavljamo, a planiramo i ubuduće intenzivno da sarađujemo", kazao je Vlaisavljević.

Paunović je rekao da aerodrom Ponikve ima regionalni značaj i da  je u funkciji celog okruga, kao i da je od zajednički interes da se u njegovo aktiviranje uključe i ostale opštine.

Petković je kazao da aerodrom Ponikve treba da bude u funkciji razvoja turizma i privrede ne samo Užica, već i celog regiona.

"Zbog toga su nam saradnja i iskustvo beogradskog aerodroma od neprocenjive vrednosti", dodao je on.

Zahvaljujući na dosadašnjoj saradnji, direktor JP Aerodrom Ponikve Savić je rekao da je od izuzetnog značaja strateška saradnja sa aerodromom 'Nikola Tesla' u cilju pomoći stavljanja u funkciju aerodroma Ponikve.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228243

Turska kompanija "CCM moda" otvara fabriku u Kruševcu - Do 2019. posao za 1.000 radnika

IZVOR: ekapija

Tekstilna kompanija "CCM moda" iz Istanbula otvoriće u objektima Hemijske industrije "Župa" proizvodnu fabriku u ...

Opširnije...

Tekstilna kompanija "CCM moda" iz Istanbula otvoriće u objektima Hemijske industrije "Župa" proizvodnu fabriku u Kruševcu, dogovoreno je na sastanku koji je 4. februara 2016. godine održan u Gradskoj upravi, prenosi Radio-televizija Kruševac.

Investicija će se realizovati postepeno, a u skladu sa tim i rekonstruisati objekti. Prvi objekat je površine oko 2.500 kvadrata, a obaveza grada je rekonstrukcija koja podrazumeva krečenje, protivpožarnu dozvolu, izolaciju plafona, elektroinstalacije u skladu sa zahtevima proizvodnje, antistatički pod, zamenu stolarije, ograđivanje prostora i uređenje kancelarijskog i prostora za presvlačenje.

Pomenute investicije će se realizovati postepeno, a u prvom krugu biće zaposleno 250 radnika, zatim još toliko. U planu je i obuka koja će trajati 45 dana.

Rokovi za završetak svih aktivnosti su od 20. aprila do 1. maja, kada se očekuju mašine iz Japana vrednosti skoro 1,5 mil EUR.

Na sastanku je bilo reči i o Vladinim podsticajima turskom investitoru, tako da se polovinom marta očekuje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije, "CCM mode" i Grada Kruševca koji će biti krovni dokument za sve buduće radnje, a namera investitora je upošljavanje 1.000 radnika u naredne tri godine.

Buduće privredno društvo zvaće se "Tibet moda", navedeno je na zvaničnom sajtu Kruševca, a narednih dana očekuje se dolazak inženjera iz Turske koji će, nakon obilaska objekata u HI "Župa", uraditi projekat za rekonstrukciju.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1352613/Turska-kompanija-CCM-moda-otvara-fabriku-u-Kru%C5%A1evcu-Do-2019-posao-za-1-000-radnika

Vučić u Technics: I drugi investitori da prebace posao kod nas

IZVOR: TANJUG

Premijer Srbije Aleksandar Vučić posetio je danas kompaniju SR Technics, koja se bavi remontom putničkih aviona, i poručio da je Srbiji potrebno više kompanija koje će ...

Opširnije...

BEOGRAD - Premijer Srbije Aleksandar Vučić posetio je danas kompaniju SR Tehniks, koja se bavi remontom putničkih aviona, i poručio da je Srbiji potrebno više kompanija koje će zapošljavati mlade i stručne ljude. 

Premijer je istovremeno poručio stranim investitorima da svoj posao prebace u Srbiju, jer će više zarađivati, a dobiti kvalitetne radnike. 

"Što više ovakvih kompanija poput SR Tehniks bude u našoj zemlji, to ćemo mi brže menjati šitem obrazovanja i Srbija će postati bogatija zemlja", rekao je Vučić prilikom posete toj kompaniji.

"SR Tehniks" je jedna od najvećih svetskih kompanija za održavanje, popravku i remont putničkih aviona, sposobna da održava većinu Erbas i Boing letelica, a  preseljava se iz Ciriha u Beograd.  

Vučić je podsetio da fabrika trenutno zapošljava 120 ljudi, da će do kraja godine imati 220 zaposlenih, a u 2017. godini još 50, da je 80 odsto radnika mladi lhhudi do 40 godina a da su plate duplo veće od proseka u Srbiji, oko 1.000 evra.  

On je rekao da se nada da će ta kompanija, osim administativnog centra, u Srbiji proširiti i posao, te da bi Srbiji mnogo značilo kad bi mogla da održava uskotrupne avione, jer bi to bio možda i ključni posao u ovom trenutku, koji bi Srbiji doneo prihod možda i veći od onog koji donosi Er Srbija. 

"To je za našu zemlju velika stvar", rekao je Vučić. 

Vučić je dodao da je dobro što će ta kompanija pokušati u Srbiju da vrati stručne ljude koji su otišli, te da su ambicije u vezi sa tom firmom mnogo veće ood 270 zaposlenih, ali da ni to nije malo, s obzirom na plate koje imaju.

On je zahvalio zaposlenima jer su poakzali da Srbija ima mlade i talentovane ljude, a čelnicima kompanije poručio da će uvek imati podršku vlade, koja će se ponašati ozbiljno i odgovorno. 

SR Tehniks" je jedna od najvećih svetskih kompanija za održavanje, popravku i remont putničkih aviona, sposobna da održava većinu Erbas i Boing letelica.

Zapošljava oko 3.300 radnika širom sveta koji servisiraju oko 1.050 aviona.

Svoju administraciju počela je da seli iz Ciriha u Beograd početkom prošle godine kada je i zvanično počeo s radom centar poslovnih procesa te kompanije.

Izvršni direktor grupacije SR Tehniks, koja se bavi remontom putničkih aviona, Džeremi Remačo preneo je da je izvršni odbor razmatrao pre par godina preseljenje pojedinih funkcija i da je dogovoreno da se jedna broj administrativnih usluga preseli u Beograd. 

"Naši deoničari su pažljivo posmatrali prethodne faze i bili zadovoljni. Veći deo administrativnih poslova biće preseljen u Beograd. Imamo plan da do sredine 2018.u Beogradu zaposlimo oko 300 ljudi", objasnio je on.

Remačo je ukazao da se firma nalazi na početku faze zapošljavanja ljudi sa višim stepenom obrazovanja i da je preplavljena sa ponudama stručnih kadrova.

"Beograd i Srbija pružaju sjajne prilike i očekujemo da ćemo imati odlične poslovne rezultate", dodao je on.

Sedište SR Tećnics-a je na aerodromu u Cirihu, a ta kompanija ima ispostave u Ženevi, Irskoj, Malti, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Australiji i Maleziji, dok su prodajne prostorije na Floridi, Mumbaju, Singapuru, Sidneju i Šangaju, a trening centre u Cirihu i Abu Dabiju. 

SR Tehniks dobrodošao partner za JAT Tehniku

Vučić je rekao je da bi kompanija SR Tehniks bila dobrodošao partner za preuzimanje JAT tehnike. "Moramo videti ko će dati najbolju ponudu, ponuditi najbolje uslove i najbolji biznis. Mi brinemo o radnicima i budućem poslovanju, i o tome šta će ko biti u stanju da donese od poslova u budućnosti", rekao je on. Vučić je dodao da vlada mora pre svega da brine o svom nacionalnom prevoziniku i aerodromu. "SRT Tehniks bi bio dobrodošao partner, ali videćemo da li će biti oni ili neko drugi", rekao je Vučić i dodao da bi bila izvanredna vest ako bismo mogli da nađemo dogovor sa njima i da to bude u skladu sa zakonskom procedurom. Izvršni direktor grupacije SR Tehniks, koja se bavi remontom putničkih aviona, Džeremi Remačo nije želeo da govori o mogućnosti preuzimanja JAT tehnike, dok je premijer Vučić izrazio nadu da bi SR Tehniks mogao da preseli centar za održavanje uskotrupnih aviona u Srbiju.

Lično ću prodati prve karte za Njujork

Vučić je najavio da će lično prodavati prve avionske karte Er Srbije za Njujork, na Sajmu turizma u Beogradu. Vučić je rekao da će i on leteti za Njujork u junu, bez obzira da li dobije izbore na proleće, jer je, kaže, doprineo tim letovima. "Za koji dan je Sajam turzima, prodaćemo prve karte Er Srbije za Njujork, u junu letimo za Njujork. I ja ću da letim svakako, čak i ako izgubim izbore, ima da letim, znam da sam bar malo doprineo tome", rekao je Vučić. Upitan kako komentariše medijske napise u Hrvatskoj o tome da je Srbija preotela te letove Hvatskoj, Vučić je rekao da Srbija nije nikome ništa preotela, već da se samo ponašala ozbiljno i odgovorno.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228227

U Maroku otvorena jedna od najvećih solarnih elektrana na svetu - Struju će od sunca dobijati 1,2 miliona ljudi

IZVOR: ekapija

Marokanski kralj Muhamed Šesti otvorio je jednu od najvećih solarnih elektrana na svetu čija je izgradnja koštala 3,9 mlrd USD.

Opširnije...

Marokanski kralj Muhamed Šesti otvorio je jednu od najvećih solarnih elektrana na svetu čija je izgradnja koštala 3,9 mlrd USD. Elektrana "Noor 1" u gradu Uarzazatu na jugu Maroka prva je faza projekta koji treba da obezbedi struju za 1,2 miliona Marokanaca.

Klimatski investicioni fond, koji je uložio 435 mil USD u taj projekat, saopštio je da će to biti najveća koncentrisana solarna elektrana, što znači da će davati struju i kada sunce ne sija, piše B92.

Taj fond je naveo da je izabrao Maroko za projekat delom zbog njegove političke stabilnosti, ali i zato što je vlada osnovala agenciju za solarnu energiju i uvela mere 2012. za ukidanje subvencija za fosilna goriva.

- Maroko je više napredovao u pravnom okviru i ima osnovne elemente, dok su Tunis i Egipat prolazili kroz Arapsko proleće - rekla je menadžerka fonda Mafalda Duarte koja je dodala da je marokansko vođstvo sprovelo neke reforme kako bi se izbegli nemiri.

Inače, projekat solarne elektrane "Uarzazat" započet je u maju 2013. godine, a planirano je puštanje u rad elektrana "Noor 2" i "Noor 3" tokom 2017. godine.

Ovaj projekt jedan je od najvažnijih u okviru nastojanja Maroka da postane svetska solarna super sila. Ceo kompleks, kada bude završen, biće veći od glavnog grada Rabata.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1352612/U-Maroku-otvorena-jedna-od-najve%C4%87ih-solarnih-elektrana-na-svetu-Struju-%C4%87e-od-sunca-dobijati-1-2-miliona-ljudi

Neto dobit 3 mlrd EUR - Intesa Sanpaolo ostvarila najbolji rezultat od 2007. godine

IZVOR: ekapija

Međunarodna bankarska grupacija Intesa Sanpaolo, u okviru koje posluje banka Intesa u Srbiji, ostvarila je lani neto dobit od 2,98 mlrd EUR, što je, kada se izuzmu ...

Opširnije...

Međunarodna bankarska grupacija Intesa Sanpaolo, u okviru koje posluje banka Intesa u Srbiji, ostvarila je lani neto dobit od 2,98 mlrd EUR, što je, kada se izuzmu vanredni troškovi uplata u fond za sanaciju, rast od 76,9% u poređenju sa 1,69 mlrd EUR u 2014.

To je najbolji rezultat od 2007. godine, saopšteno je iz te banke.

Neto dobit je u četvrtom kvartalu prošle godine, kada se isključe vanredne stavke dostigla 263 mil EUR.

Profit pre oporezivanja je povećan za 40,9 procenata na 4,59 mlrd EURu 2015. u poređenju sa prethodnom godinom, odnosno za 56,7% kada se izuzmu troškovi uplata u fond za sanaciju i program osiguranja depozita.

Operativna marža je lani, takođe, porasla za 1,4% na 8,33 mlrd EUR.

Prema saopštenju banke, prošle godine su smanjena rezervisanja, što odražava poboljšanje kreditnog portfolija. Naime, rezervacije za potencijalne kreditne gubitke iznosile su 3,3 mlrd EUR, što predstavlja smanjenje od 27,6 procenata u poređenju sa 2014. godinom i najniži je iznos od 2010.

Prošlogodišnje poslovanje Intese Sanpaolo obeležila je i jaka likvidnost i sposobnost finansiranja, uz likvidna sredstva od 117 mlrd EUR i veliku dostupnost neopterećenih slobodnih sredstava koja odgovaraju likvidnosti od 78 mlrd EUR na kraju decembra 2015.

Usklađivanje sa Bazel 3 zahtevima u pogledu pokazatelja pokrivenosti likvidnosti i pokazatelja neto stabilnog finansiranja izvršeno je znatno pre regulatornih rokova 2018. godine, navodi se u saopštenju.

Poslovi Grupe koji se odnose na refinansiranje zaduživanja kod ECB da bi se optimizovali troškovi finansiranja i podržalo poslovanje klijenata, iznosili u proseku 27,6 mlrd EUR u četvrtom kvartalu 2015, što je na nivou prethodnog tromesečja, saopštila je banka Intesa Sanpaolo.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1351919/Neto-dobit-3-mlrd-EUR-Intesa-Sanpaolo-ostvarila-najbolji-rezultat-od-2007-godine

Kostić: AIK banka može da konsoliduje region

IZVOR: TANJUG

Vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić, koji je nedavno preuzeo 14 odsto Gorenjske banke, izjavio je da ga ne zanima preuzimanje Deželne banke Slovenije (DBS), ali da ga interesuje širenje u ...

Opširnije...

LJUBLJANA - Vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić, koji je nedavno preuzeo 14 odsto Gorenjske banke, izjavio je da ga ne zanima preuzimanje Deželne banke Slovenije (DBS), ali da ga interesuje širenje u Hrvatskoj i Crnoj Gori, ocenivši da AIK banka može da bude konsolidator na regionalnom nivou.

"Ne kupujem banku DBS. Zanima me povećanje udela u Gorenjskoj banci. Bude li cena primerena, dobićemo odobrenja Banke Slovenije i ostalih regulatora", rekao je Kostić u intervjuu za ljubljanski Dnevnik, a prenosi portal Seebiz. 

Srpski biznismen je podsetio da MK Grupa ima u vlasništvu AIK banku koja je, kako je rekao, peta najveća banka u Srbiji, i troškovno najefikasnija banka na srpskom tržištu. 

"Uveren sam da AIK banka može da bude konsolidator na regionalno nivou, a da bismo to ostvarili moramo preći granice Srbije. Ne govorim tu samo o Sloveniji, već i o Crnoj Gori i Hrvatskoj", naveo je Kostić. 

Kako je predočio, razvoj MK Grupe u poslednjih tridesetak godina pokazuje da "gotovo ništa nismo otuđili, rastemo organski, nismo prezaduženi, a sva društva dobro rade i osiguravaju egzistenciju za oko 5.000 zaposlenih".  

Dmantovao je spekulacije prema kojima je on samo "slamnati" kupac za američki Apolo, koji bi, nakon preuzimanja NKBM-a i slovenske podružnice Rajfajzena, želeo da postane najjači bankarski igrač u Sloveniji.

"Slamnati kupac nikad nisam bio i nikada neću biti. To su tako bizarne spekulacije koje ne bih detaljnije komantarisao", zaključio je Kostić.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228027

Srpska vuna za Kinu i Indiju

IZVOR: novosti

Prodajom skinutog runa pokriju se izdaci, a nedavno su se pojavili i otkupljivači koji otkupljeno izvoze. Ovčare u Srbiji više ne hvata panika zbog troškova tokom sezone šišanja ovaca.

Opširnije...

OVCA uvek nekako "plati" gajenje - mesom, mlekom ili vunom, može se često čuti od starih i iskusnih ovčara. Retko kad se desi da se u isto vreme isplate dva "dobra". Sada je, kako objašnjavaju, na ceni jagnjeće meso, donekle se traže mleko i sir, a ni vuna se više ne baca niti se spaljuje, kako je to pre nekoliko godina bio slučaj.

U Srbiji se, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, gaji oko 1,7 miliona ovaca. Najveći broj, više od milion, gaji se u centralnoj i istočnoj Srbiji, ali, s druge strane, najveće i najorganizovanije farme nalaze se u Vojvodni. Po ovci se, objašnjavaju stručnjaci, u zavisnosti od rase, dobija od tri do četiri kilograma vune. Inače, vuna je, od raspada nekadašnje države i propasti velikih proizvođača štofova, po kojima je Srbija bila svetski poznata, bacana i spaljivana. Odnedavno, pojavili su se otkupljivači koji vunu najčešće izvoze, pa tako ona stigne i do Kine i Indije.

- Dobro je što vunu više ne moram da bacam - kaže Milorad Čuletić, ovčar iz Hrtkovaca, koji gaji ovce rase il de frans. - U kontaktu sam s nakupcima iz Odžaka, Sremske Mitrovice i Subotice, s kojima vunu menjam za kocke kamene soli za ovce u odnosu kilogram vune za dve kilograma soli, a bude i para, taman da platim usluge stručnjaka koji mi za dan ošišaju celo stado. Po ovci ne dobijam manje od četiri kilograma vune čija je vrednosti oko 300 dinara, i time, praktično, isplatim šišanje i nisam na gubitku. Pravi prihod, naravno, imam od prodaje priplodnih grla ovaca.

Ovčara koji razmišljaju kao Čuletić sve je više, objašnjava Vladimir Kankaraš iz Udruženja odgajivača ovaca i koza "Bikara" iz Vrbasa, pa je i ovo udruženje počelo da otkupljuje vunu.

- Vunu smo, lane, po kilogramu, u zavisnosti od rase ovce, plaćali od 30 do 40 dinara za pramenku i cigaju, pa i do jednog evra za merino - precizira Kankaraš. - Sezona šišanja nam predstoji u proleće, a do tada će, siguran sam, biti određena i ovogodišnja cena vune.

Vuna iz Srbije, kako objašnjava Kankaraš, izvozi se, pošto se kod nas prerađuje tek povremeno. Upravo zbog toga ovo udruženje je i organizovalo otkup, kako bi pomoglo da se prerađivači i ovčari povežu.

- Interesantno je da se vuna plasira u Evropi, najčešće u Italiji, ali koliko mi je poznato, vuna iz Srbije stiže i do Indije i Kine - kaže Kankaraš. - Cena, zasada, pokriva troškove šišanja ovaca, a najveći prihod i dalje se ostvaruje prodajom jaganjaca. Planiramo, kao udruženje, da nabavimo mašine za preradu vune, kako bismo i na taj način pomogli ovčarima, a takođe se nosimo idejom da započnemo organizovani otkup mleka, jer i za tim ovčijim proizvodom vlada velika potražnja.

MAŠINICAMA U VOJVODINI

OVCE se u centralnoj Srbiji, kako objašnjava Kankaraš, i dalje najčešće šišaju ručno, pa je za taj posao po ovci potrebno oko pola časa.

Mašinicom za šišnje ovaj posao se završi za nekoliko minuta - kaže Kankaraš. - Njena nabavka, pošto joj je, u zavisnosti od kvaliteta, cena od 400 pa i do 2.000 evra, isplati se za stado od 200 ovaca, pa gotovo svi vlasnici farmi u Vojvodni imaju svoje mašine za šišanje.

POGON U VUČJU

PREMA podacima Udruženja tekstilne industrije Privredne komore Srbije, jedina kompanija koja se bavi otkupom, pranjem i preradom vune je "Nikoteks", iz Leskovca, koja vunu prerađuje u pogonu u Vučju. Ova kompanija, kako objašnjavaju u Komori, sirovinom snabdeva skoro sve proizvođače u Srbiji koji prave odevne predmete od vune, a predivo izvozi u Englesku, Hrvatsku i Mađarsku.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:589997-Srpska-vuna-za-Kinu-i-Indiju

Sa spiska za stečaj u postupku tek svaka treća firma

IZVOR: DANAS

Ni godinu dana od usvajanja Akcionog plana, kojim je trebalo da se do kraja prošle godine okonča privatizacija u više od 500 društvenih ili državnih firmi, ne nazire se ...

Opširnije...

Ni godinu dana od usvajanja Akcionog plana, kojim je trebalo da se do kraja prošle godine okonča privatizacija u više od 500 društvenih ili državnih firmi, ne nazire se kraj tog procesa. Osim što je poslužio da Svetska banka odobri 200 miliona dolara za podršku državnom budžetu, od čega u martu prošle godine polovinu a preostali deo do kraja 2015, po završetku privatizacije, kako su sa puno optimizma verovali u toj instituciji, plan vlade je doživeo krah, jer je malo firmi pronašlo nove vlasnike.

 Podsetimo, Akcioni plan, usvojen 31. januara 2015, bio je sastavljen od tri spiska - prvi su činila preduzeća planirana za stečaj, drugi ona za koje je trebalo raspisati aukciju ili tender, a u trećoj grupi bile su firme u restrukturiranju. Sa prve liste od 188 preduzeća stečaj, koji je prema planu trebalo da pokrene ili Poreska uprava ili Fond za razvoj, otvoren je tek u 55. Ako se uzme u obzir da je gotovo polovina od njih otišla "pod led" jer su zavisna društva koja su na tom putu pratila matičnu firmu, onda je broj otvorenih stečajeva još manji, iznosi svega 28. U preduzećima sa prvog spiska radilo je ukupno oko 5.000 radnika, ali u 70 njih nije bilo nijednog zaposlenog, pa je nejasno zašto bar njihov status do sada nije rešen.

U drugoj grupi od oko 220 firmi očekivalo se da će biti zainteresovanih investitora, strateških partnera, kupaca. Ali, malo je za koju i raspisan javni poziv, a pod pritiskom rokova objavljivano je da će i one otići u stečaj. U nekolicini je tak postupak i otvoren, ali se sve ostale nalaze "ni na nebu ni na zemlji". Zaposleni očekuju obećani socijalni program, ali ni on ne stiže, kao ni zarada jer u većini nema proizvodnje, pošto se malo ko odlučuje da od propalih preduzeća naruči robu ili uslugu.

U trećoj grupi bilo je stotinak firmi u restrukturiranju, čiji je status trebalo da se reši do 31. maja prošle godine, kada je po odluci Ustavnog suda isticao rok u kome su imale zaštitu od poverilaca. Odlukom Vlade izdvojeno je 17 preduzeća, proglašenih za strateška, u kojima je ta zaštita ostala, odnosno niko nije mogao prinudno da naplati od njih svoje potraživanje. Ali, i ta lista je već revidirana na desetak firmi, dok će ostala da se pridruže koloni za stečaj. Kada će on biti otvoren, za sada se ne zna, ali ako je suditi po dosadašnjoj dinamici, to može da se očekuje tek za koju godinu.

Inače, kod Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kojoj je nakon gašenja Agencije za privatizaciju prebačen posao rukovođenja stečajem društvenih i firmi u restrukturiranju, nalazi se ukupno 209 preduzeća, od kojih je u 62 stečaj pokrenut u periodu od 2003. do kraja 2014, dakle pre usvajanja plana.

- Broj preduzeća u kojima je pokrenut stečajni postupak je nedopustivo mali, a podaci pokazuju da rokovi koje je Vlada postavila nisu ispoštovani. Zašto je to tako, pitanje je za nadležne organe. Objektivno gledano, taj posao je mogao da se uradi u zadatom roku. Jedino moguće objašnjenje koje može da važi za neka od preduzeća jeste to da ne ispunjavaju uslove za proglašenje stečaja. Naime, to što je neko preduzeće društveno, automatski ne znači da je i za stečaj, već da bi postupak bio otvoren, potrebno je da ispunjava jedan od tri zakonom propisana uslova - kaže sagovornik Danasa blizak nekadašnjoj Agenciji za privatizaciju. On tvrdi i da je mogao da se spase veliki broj preduzeća određen za stečaj, kao i ona koja će se u njemu naći jer nije bilo zainteresovanih investitora, ali da to nije učinjeno.

Vredna administracija

Predlog za otvaranje stečaja u nekim slučajevima su privredni sudovi odbijali, jer on nije bio valjano pripremljen, a bilo je primera i da nije dobro procenjena mogućnost firme da "izađe na zelenu granu", pa je to izazvalo proteste zaposlenih. U medijima se, uz to, povremeno oglašavaju i investitori koji tvrde da su obaveštavali nadležne kako žele da uđu u neko od preduzeća, ima čak i potpisanih memoranduma, razmenjenih pisama o razumevanju, ali se žale da država na to nije reagovala.

Dug put do zaključenja stečaja

Od ukupnog broja od oko 200 firmi čije je stečajeve jesenas od Agencije za privatizaciju preuzela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, postupak je okončan u deset predmeta. Među njima su stečajevi otvoreni od 2003. pa nadalje, a samo u jednom slučaju, u preduzeću Kopaonik plius iz Kuršumlije, otvorenom po Akcionom planu prošle godine, doneto je rešenje o zaključenju, čime je postupak završen.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/sa_spiska_za_stecaj_u_postupku_tek_svaka_treca_firma_.4.html?news_id=315605

U 2016. zlato jedina sigurna luka

IZVOR: ekapija

Niz loših podataka iz Kine i pad cene nafte vratili su zlatu epitet bezbedne investicione luke u nesigurnim vremenima.

Opširnije...

Niz loših podataka iz Kine i pad cene nafte vratili su zlatu epitet bezbedne investicione luke u nesigurnim vremenima.

Nakon tri godine gubitaka, zlato je od početka 2016. ojačalo više od 8%, postavši najbolja investicija u ovoj godini na globalnom nivou.

Unca zlata je prethodne nedelje dostigla cenu od 1.155,30 USD, što je najviši nivo od 29, oktobra, a analitičari su mišljenja da najbolje tek dolazi.

- Očekujemo da će 2016. biti godina zlata i ono bi moglo da bude roba sa najboljim performansama. Postoji mnogo elemenata koji izazivaju nestabilnost na tržištu i zlato predstavlja savršenu branu za njih. Mišljenja sam da će nestabilnosti na tržištima povećati apetit investitora za zlatom te bi mu cena u ovoj godini lako mogla da dostigne 1.350 dolara - kaže Naeem Aslam berzanski analitičar u "AVA Trade".

- Zlato će sigurno završiti godinu iznad 1.200 USD. Lično, očekivao sam nešto niže cene tokom prvog kvartala, međutim, niže cene nafte i slabiji prinosi hartija od vrednosti podigli su cene zlata ranije nego što se očekivalo - dodaje njegov kolega Ole Hansen.

- Ako Fed načini zaokret u svojoj politici to bi moglo da promeni smer na tržištima, međutim to opet može da poveća sklonost ka zlatu jer bi labavija monetarna politika negativno uticala na dolar - smatra Naeem Aslam.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1351662/U-2016-zlato-jedina-sigurna-luka

Simens otpušta 1.000 radnika?

IZVOR: TANJUG

Nemački industrijski konglomerat Simens će ukinuti ili preseliti u druge zemlje više od 1.000 radnih mesta u sektoru za proizvodnju opreme za rudarske i naftne kompanije, jer su niske cene nafte izvršile pritisak na ...

Opširnije...

BERLIN - Nemački industrijski konglomerat Simens će ukinuti ili preseliti u druge zemlje više od 1.000 radnih mesta u sektoru za proizvodnju opreme za rudarske i naftne kompanije, jer su niske cene nafte izvršile pritisak na kapitalnu potrošnju kompanije.

Kako piše nemački list Handelsblat, pozivajući se na neimenovane izvore bliske Simensu, odluka o ukidanju radnih mesta je doneta jer kapaciteti u sektoru za procesnu industriju i pogone u Nemačkoj nisu iskorišćeni.

Iz Simensa, koji je nedavno predstavio mere za ukidanje radnih mesta usled problema nastalih zbog prigušenog rasta globalne ekonomije i slabe tražnje, međutim nisu želeli da komentarišu pisanja nemačkog lista.

Cene nafte su od sredine 2014. godine pale za oko 70 odsto, što je primoralo klijente iz energetskog sektora da smanje pordužbine za određenim proizvodima, među kojima su i proizvodi nemačkog Simensa.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=228048

U RTB ''Bor'' žestoko stežu kaiš zbog pada cene bakra: Višak – 1.000 radnika!

IZVOR: novosti

Tekuće poslovanje mora biti pozitivno, ako je cena da se RTB sačuva da troškove zarada smanjimo za 1,1 milion dolara mesečno to ćemo i učiniti - precizirao je ...

Opširnije...

BOR – U uslovima kada je cena bakra na svetskom tržištu metala, u poslednje dve godine, pala za 55 odsto, u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) ''Bor'' planiraju da se sa ekonomskom krizom izbore - smanjenjem plata, sprovođenjem socijalnog programa i upućivanjem zaposlenih na prinudne odmore!

- Ako je cena da se RTB sačuva, da troškove zarada smanjimo za 1,1 milion dolara mesečno, to ćemo i učiniti - precizirao je Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB. – Ako troškove energenata moramo da smanjimo za milion dolara mesečno, a repromaterijala za 300 hiljada dolara – i to ćemo učiniti! Jer, tekuće poslovanje RTB mora biti pozitivno uprkos padu cene bakra. Ne sme više biti generisanja gubitaka.

Spaskovski je podvukao da će smanjenje zarada najviše pogoditi zaposlene u administraciji.

Radnicima u neposednoj proizvodnji – koji rade na najtežim radnim mestima, kao što su rudari i topioničari – plate bi ostale iste – naglasio je generalni direktor RTB.

Druga mera za očuvanje kompanije je sprovođenje socijalnog programa. Zaposlenima u RTB, gde radi blizu pet hiljada ljudi, ponuđen je socijalni program od 200 evra po godini staža, shodno odluci Vlade Srbije o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su u postupku privatizacije.

Utvrđeno je da u RTB ima 510 radnika, kojima do odlaska u penziju fali manje od dve godine staža, koji bi, iz otpremninu, napustili posao i sačekali ispunjenje uslova za odlazak u mirovinu. Ovoj brojci treba dodati još 146 radnika koji su se izjasnili da, uz finansijsku naknadu, žele da napuste borsku kompaniju.

Pred članovima Upravnog odbora RTB našao se i podatak o 94 zaposlena, za čijim je radom prestala potreba, pa su oni označeni kao – tehnološki višak. Uz to, 252 radnika biće upućena na plaćeno odsustvo u naredna 2,5 meseca, tokom kojih će primati 60 odsto plate. Reč je o zaposlenima u pogonima Fabrike bakarne žice, Livnice, Prerade metale i Istražnih radova, kao i onima koji rade u hotelu ''Jezero'', na Borskom jezeru.

VIŠAK ZAPOSLENIH

MISLIM da u RTB ima previše zaposlenih – kazao je dr Nenad Vušović, član UO borske kompanije. – Basenu je potrebna ''relaksacija'', a ove mere su neophodne, kako bi se išlo dalje.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:589970-U-RTB-Bor-zestoko-stezu-kais-zbog-pada-cene-bakra-Visak--1000-radnika

Bojković: Ugovor s Kinezima u aprilu, napadi ravni izdaji zemlje

IZVOR: TANJUG

Član Nadzornog odbora Železare Smederevo Bojan Bojković izjavio je danas da se u aprilu može očekivati potpisivanje ugovora sa kineskim investitorom o ...

Opširnije...

BEOGRAD - Član Nadzornog odbora Železare Smederevo Bojan Bojković izjavio je danas da se u aprilu može očekivati potpisivanje ugovora sa kineskim investitorom o privatizaciji te srpske čeličane i ocenio da su napadi na tu fabriku uoči tako važnog momenta ravni izdaji zemlje.

"Mi smo pred potpisivanjem ugovora koji će spasti ne samo Želežaru, već i privredu Srbije. Investicija je magnitude od skoro milijardu dolara i investitori sa kojima se pregovara gledaju sve što ide u javnosti, a svi koji napadaju Železaru, pregovore, viziju u trenutku pred potpisivanjem, po meni treba zaista da prestanu da rade to, jer je to ravno izdaji zemlje", istakao je Bojković u izjavi za Tanjug.

Bojković je precizirao da će tender za privatizaciju Železare Smederevo najverovatnije biti raspisan 29. februara, da će trajati oko mesec dana, da će se nakon toga pregledati sve ponude i sesti sa najboljim ponuđačem, sa kojim će se pregovarati 15-20 dana. 

"Potpisivanje ugovora se može očekivati pre kraja aprila meseca, odnosno od polovine do kraja meseca. Imajući na umu kako pregovori teku sa potencijalnim investitorima, ja sam apsolutno uveren da će do tog potpisivanja doći i do rešenja pitanja Železare", istakao je Bojković, koji je i član Radne grupe za pregovore sa strateškim partnerom.

Bojković je napomenuo da je još pre dve i po godine tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić oformio tim na čelu sa njim, koji je ušao u devastiranu Želežaru, praznih magacina, bez proizvodnje, ugašenih peći, bez ikakve budućnosti.

"Podrška tokom dve godine tadašnjeg prvog potpredsednika, a današnjeg premijera, je bila tolika da su čak i dva ministra koja su bila u vladi otišla iz vlade, s obzirom koliku je podršku davao Železari Smededrevo, imajući viziju, a to je vizija bolje Železare i bolje Srbije", napomenuo je Bojković i dodao da je kao apolitična ličnost i profesionalac koji je dugo radio u inostranstvu došao da pomogne i video tu viziju i da je taj cilj ostvariv. 

Železara, prema njegovim rečima, zapošljava 5.000 ljudi i indirektno 18.000 ljudi, sa potencijalom da to pokrene čitavu privredu. 

"Radnici Železare imaju budućnost, nisu je imali pre dve i po godine, kada nisu imali šta da rade, iako su visoko obučeni i motivisani. Sadašnji premijer im je dao viziju, cilj i budućnost i za otpirlike mesec-dva će biti kulminacija sa konačnom privatizacijom Železare", poručio je Bojković.

Sve se to, kako je napomenuo, dešava u industrijskog grani u kojoj se železare po celoj Evropi gase - samo u zadnjih mesec i po dana su ugašene dve velike železare, jedna u Velikoj Britaniji, druga u Španiji, ali i u momentu kada je cena čelika u zadnjih godinu dana pala više nego u zadnjih 25 godina. 

"U takvoj tržišnoj utakmici i ambijentu da vi uspete da privatizujete Železaru i privučete toliko veliku i ogromnu investiciju se meri samo sa nečim što potvrđuje jedan ogroman danonoćni rad i veliku energiju koja je upotrebljena da se za celu privredu Srbije nađe rešenje", istakao je Bojković.

Smederevska železara je pod imenom Sartid prodata 2003. američkom Ju-Es stilu za 23 miliona dolara i do početka 2012. je bila veliki izvoznik i obuhvatala do 13 odsto ukupnog izvoza Srbije.

Vlada Srbije je u januaru 2012. godine otkupila Železaru Smederevo od američkog Ju-Es-Stila za simboličan jedan dolar.

Prvi tender za prodaju Železare raspisan je aprila 2012. godine, a drugi u decembru 2014. i nakon neuspešnih pregovora sa američkim Esmarkom na tenderu za upravljanje Železarom je pobedio HPK Inženjering, koji je u aprilu 2015. preuzeo upravljanje srpskom čeličanom na čelu sa Peterom Kamarašom i Džonom Gudišem.

Premijer Vučić ranije je izjavio da bi, ukoliko dogovor sa kineskom HBIS grupom bude zaključen u maju, rast BDP-a Srbije u 2016. mogao zahvaljujući tome da bude čak 2,5 odsto, a u 2017. više od četiri odsto.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=227905

Opet bez evropskih para za poljoprivredu

IZVOR: politika

Uprava za agrarna plaćanja još nije raspisala konkurs za prijem 103 službenika bez kojih EU neće da nam odobri novac za razvoj agrara.

Opširnije...

Iz Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije nedavno je najavljeno da poljoprivrednici u Srbiji ove godine mogu da očekuju  prvi poziv za korišćenje evropskih IPARD fondova za poljoprivredu vrednih 175 miliona evra do 2020. Za ovu godinu na raspolaganje nam je stavljeno, oko 15 miliona evra, ali je veliko pitanje možemo li da da dođemo do tih bespovratnih para ili će nam taj „poklon” propasti jer formalno nismo u stanju da ga povučemo i potrošimo.

Ovaj novac mogli smo formalno da koristimo još od 2008. Ta šansa je propuštana, jer naša država nije uspevala da ispuni uslove za akreditaciju, što kao problem i dalje postoji. U najkraćem, ta naša uprava za agrarna plaćanja mora da ima dovoljan broj ljudi po merilima EU, a ne po našim standardima.

– Poseta revizora Evropske komisije očekuje se sredinom godine kada će biti doneta odluka o dodeli akreditacije – saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede.

Zapošljavanje stručnog kadra u Upravi za agrarna plaćanja bio je jedan od osnovnih zahteva za dobijanje akreditacije. Ova služba, nedavno je objavljeno, ima 66 zaposlenih, a procene su da je potrebno da ih za nekoliko godina bude od 800 do 1000, koliko broje institucije tog tipa u Evropi. Još krajem novembru prošle godine najavljeno je da je vlada dala saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem 103 službenika u stalni radni odnos. Konkurs za zapošljavanje novih ljudi, međutim, još nije raspisan. Na pitanje „Politike” znaju li se detalji konkursa – koje struke će se tražiti, da li će biti potrebno radno iskustvo… i najzad kada će javni poziv tačno biti raspisan (budući da se Srbiji koliko shvatamo žuri u ovom poslu) u Upravi za agrarna plaćanja su nam odgovorili neodređeno da će o „detaljima konkursa javnost biti blagovremeno obaveštena”.

– Proces zapošljavanja određenog broja ljudi je započet. Raspisivanje konkursa očekuje se u narednom periodu, o čemu će javnost takođe biti detaljno informisana – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Osim ovog uslova, dodaju, potrebno je da se ispoštuju i druga pravila i zadati rokovi, ali i izmeni Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Koristeći sredstva iz ovih fondova Srbija bi mogla da poveća konkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvoda. I još važnije da značajno smanji opterećenja na nacionalni budžet za subvencije (ove godine oko 28 milijardi dinara) koji se raspoređuje na sve više korisnika pa su realno i iznosi koje poljoprivrednici dobijaju sve skromniji. Na pitanje koji projekti će imati najveću šansu da konkurišu za ta sredstva u Upravi za agrarna plaćanja su nam rekli da će svi projekti imati podjednaku šansu i da će svi moći da apliciraju.

– Bitno je samo da ispunjavaju opšte i posebne kriterijume koji se navode. Kao i da su investicije navedene u programu i listi prihvatljivih troškova koja će blagovremeno biti objavljena čim EU to odobri – navode u ministarstvu poljoprivrede.

Kažu da se na ovaj način otvara prostor za veća ulaganja u poljoprivredu budući da u tom aranžmanu država dobija između 75 i 90 odsto sredstava iz EU fonda i to za projekte koji se trenutno potpuno finansiraju iz budžeta.

I. Albunović

-----------------------------------------------------

Gubili smo oko 40 miliona evra godišnje

Šta IPARD podsticaji znače za poljoprivrednike? Pre svega, da seljaci na osnovu dobijenih projekata ulažu svoj novac recimo u proizvodnji mleka, i kada u tome postignu zadati standard kvaliteta i higijene, isplaćuje im se bespovratno polovina uloženih sredstava.

Cilj ovih podsticaja jeste da se omogući onima koji mogu da rastu – da zaista rastu, a oni koji ne mogu – da mogu da opstanu.

Kada je „Politika” pre više od dve godine pisala o tome zašto Srbija ne koristi pretpristupne IPARD podsticaje u Ministarstvu poljoprivrede su nam rekli da na akreditaciji rade od 2010. godine i da su na to potrošili 10 miliona evra. U međuvremenu je Uprava za agrarna plaćanja dok je na čelu ministarstva bio Dušan Petrović, nekadašnji funkcioner DS prebačena u Šabac i tek 2014. vraćena u Beograd.

Uz obećanje da će prvi konkursi za dodelu IPARD podsticaja biti raspisani 2015. tada nam je rečeno da Srbiji godišnje sleduje između 42,6 i 50,6 miliona evra.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/348447/Opet-bez-evropskih-para-za-poljoprivredu

Banke sve manje veruju privrednicima - Nenaplativi krediti negativno utiču na visinu kamata

IZVOR: ekapija

Krediti namenjeni stanovništvu nude se danas po nikad povoljnijim kamatama. Kod gotovinskih zajmova stope su oko 5%, a ...

Opširnije...

Krediti namenjeni stanovništvu nude se danas po nikad povoljnijim kamatama. Kod gotovinskih zajmova stope su oko 5%, a kod stambenih još i niže.

Međutim, ukoliko kredit dođe da zatraži neko od privrednika, susreće se s mnogo nepovoljnijim uslovima: njima se krediti za obrtna sredstva i investicije nude uz stopu od 9%. Još su skuplji zajmovi za likvidnost, gde su stope u proseku 11%.

Uprkos tako visokim stopama, privredi se krediti teško odbravaju. Izgleda da bankari privrednicima sve manje veruju.

Suma zajmova odobrenih preduzećima lane je bila 1.393,19 milijarde dinara. To je tek 0,3% više nego godinu ranije. Razloga za mali obim i visoke kamate ima više, a poboljšanje može doneti samo ubrzavanje reformskih procesa.

Jedan od bitnih činilaca koji kamate kod nas drži na visokom nivou je rešavanje problema nenaplativih kredita.

Suma NPL-a je kod nas izuzetno visoka – 3,6 mlrd EUR. U Srbiji je svaki peti kredit nenaplativ, a tu prednjači privreda. O tome da je vraćanje kredita privredi daleko teže nego građanima svedoče i podaci Udruženja banaka vezani za kašnjenje u otplati. Dok je kod stanovništva to 7,3%, kod pravnih lica je 19,3%.

Vlada je donela strategiju za smanjenje NPL-a. Kada se ova godina završi, broj zajmova koji su bez šanse za vraćanje trebalo bi da bude niži. Ali, to samo po sebi neće biti dovoljno da kamate namenjene privrednicima kliznu naniže.

U bankama kažu da, pre nego što klijentu ponude kredit s odgovarajućim uslovima, procenjuju sve što je neophodno da bi se uverili u to da zajam može i da vrati.

Gleda se poslovanje preduzeća, zatim kako je kompanija ranije vraćala pozajmice i da li je tu bilo problema. Poželjno je i da preduzeće koje traži kredit ima otvoren račun kod banke kojoj se obratilo i da to nije samo formalno već da tu drži depozit.

Osim toga, poslovanje firme treba da bude dobro i u plusu. Kredit se lakše odobrava ako je obezbeđen dobrom hipotekom. Poželjno je da ona bude nekoliko puta veća od zajma koji banka odobrava. Ako klijent sve te uslove ispunjava, može se nadati da će dobiti kamatu bližu onoj građanskoj.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1350306/Banke-sve-manje-veruju-privrednicima-Nenaplativi-krediti-negativno-uti%C4%8Du-na-visinu-kamata

I Blumbergov Indeks u predizbornoj kampanji

IZVOR: TANJUG

Agencija Blumberg objavila je da je na njenom takozvanom Indeksu bede, Srbija na sedmom mestu, što je opozicija odmah ocenila kao dokaz loše politike Vlade, a ministar privrede Dušan Vujović je ...

Opširnije...

BEOGRAD - Agencija Blumberg objavila je da je na njenom takozvanom Indeksu bede, Srbija na sedmom mestu, što je opozicija odmah ocenila kao dokaz loše politike Vlade, a ministar privrede Dušan Vujović je ukazao da je, po istim pokazateljima, situacija u zemlja bolja u odnosu na ranije godine.

Indeks bede izračunava se kao zbir procenata inflacije i nezaposlenosti. Za taj pokazatelj u 2016. godini, iskorišćena su predviđanja ekonomista koje je Blumberg anketirao. 

Ta lista je ove godine obuhvatila 63 zemlje, manje od trećine postojećih država u svetu, i među njima se prvi put našla i Srbija, na sedmom mestu sa 20,9 poena.

Blumbergov Indeks bede na prvo mesto smešta Venecuelu, a za njom su Argentina i Južna Afrika. Lošije od Srbije kotirane su još Grčka, Ukrajina i Španija. 

Na Blumbergovoj listi najbolje stoji Tajland, na 63. mestu, a uz njega su Singapur, Švajcarska, Japan, Tajvan, Južna Koreja i Kina. 

Prema istom Indeksu bede, Rumunija (na 53. mestu) stoji bolje od SAD (51. mesto) i nekih bogatih evropskih zemalja - Norveške (49) i Luksemburga (47) na primer. Na istoj listi, takođe, Meksiko (46) je ispred Nemačke (43. mesto), Švedske (39) i Kanade (37).

Pokazalo se da je i Šri Lanka (na 36. mestu) bolje plasirana od Belgije (28), Finske (26) i Francuske (21), kao i od proseka čitave Evro zone (20).

Na listi, osim Južne Afrike, nije predstavljena nijedna afrička zemlja. Nema ni zemalja Bliskog istoka, niti sa Indijskog potkontinenta.

Iz regiona, Blumberg je na svoju listu bede smestio još samo Sloveniju na 30. i Hrvatsku na 11. mesto, tako da su izostale Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Albanija. 

U Blumbergu objašnjavaju dobru opoziciju Tajlanda kao "najsrećnije zemlje" delom i time što su propisi te države omogućili da se više ljudi vode kao da su zaposleni.

Venecuela i Argentina su se našle na čelu liste jer nikako da izađu na kraj sa inflacijom, dok su Južna Afrika, Ukrajina i Grčka svoje rejtinge "zaradile" zbog visoke nezaposlenosti.

Anketirani ekonomisti vide znakove oporavka za Rusiju, koja je popravila poziciju sa sedmog na 14. mesto i očekuju da će u 2017. imati rast od 1,3 odsto.

Na objavljivanje Blumbergovog Indeksa bede reagovala je DS, tako što je za podatak da će, kako je navela, "Srbija u 2016. biti sedma najmizernija zemlja na svetu", ponovo optužila vladajuću stranku i to navela kao dokaz da zemlja "ide u pogrešnom pravcu".

SNS je na to poručila demokratama da se, kada sledeći put kažu da narod u Srbiji teško živi, pre toga potrude da "deo opljačkanih para vrate građanima". 

Ministar Vujović je, na pitanje novinara RTS-a, rekao da je to podatak koji "sigurno zabrinjava", ali da je zbir inflacije i nezaposlenosti prethodnih godina bio mnogo veći i da je u protekle tri-četiri godine smanjen za više od trećine.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=227878

U srpskoj kasi 17,4 tona zlata

IZVOR: novosti

NBS nastaviće sa kupovinom plemenitog metala kako bi jačala svoje devizne rezerve. Treći smo u regionu po količini, posle Grčke i Bugarske, a prvi među bivšim jugo-republikama.

Opširnije...

NARODNA banka Srbije planira da nastavi sa kupovinom zlata za devizne rezerve, jer je to jedna od najsigurnijih investicija za čuvanje nacionalnog novca. Centralna banka ima 17,4 tone zlata u rezervama, što je za 2,5 tona više nego pre dve godine. Naša država je prva od bivših jugoslovenskih republika po količini plemenitog metala koje ima u deviznim rezervama, a treća u regionu posle Grčke i Bugarske.

Zlato u deviznim rezervama služi, inače, kao zaštita od inflacije na duži rok, da osigurava prinos, omogućuje smanjenje rizika deviznih rezervi, ali i daje jemstvo poverenja u centralnu banku, posebno u vremenima krize.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra iznosile 11,8 milijardi evra. Najveći deo deviznih rezervi, oko 69 odsto, Srbija drži u hartijama od vrednosti u prvoklasnim i po svim standardima sigurnim evropskim bankama. Sa zlatom se postupa mudro i konzervativno, u njemu se drži oko pet odsto deviznih rezervi, a to je ono što se Srbiji i preporučuje. Tako naša zemlja ima zlata u vrednosti od 566,3 miliona evra, u inostranstvu drži devize vredne 2,87 milijardi evra, dok je u hartijama od vrednosti plasirana 6,91 milijarda evra. Devizne rezerve komercijalnih banaka iznose 1,43 milijarde evra.

Centralna banka, ovakvom strukturom, smanjuje rizik deviznih rezervi jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu. A, zlato, takođe, štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama. Ovaj plemeniti metal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali deo čuva u inostranstvu. Centralna banka ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu.

- Prema Zakonu o NBS, odlučujemo o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju njima u skladu s monetarnom i deviznom politikom, i to na način koji doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Srbije prema inostranstvu - navode u centralnoj banci. - Deviznim rezervama NBS upravlja u skladu sa principima sigurnosti i likvidnosti, dok valutna struktura deviznih rezervi u najvećoj meri odgovara valutnoj strukturi spoljnog duga Srbije. Pre svega zbog nesmetanog ispunjenja obaveza naše države prema inostranstvu.

Narodna banka Srbije plasira sredstva na računima u inostranstvu i u evrima i u američkim dolarima. Što se tiče pitanja koje se odnosi na valutu u kojoj se drži obavezna devizna rezerva koju komercijalne banke drže kod Narodne banke Srbije, ta sredstva su deo deviznih rezervi i drže se u valuti u kojoj banke izdvajaju rezervu.

NA BALKANU I U SVETU

Ako se pogleda struktura zlatnih rezervi zemalja Balkana najviše plemenitog metala ima Turska - 529 tona, zatim slede Grčka sa 112,4 tone i Bugarska sa 40,1. Makedonija raspolaže sa 6,8 tona, Slovenija sa 3,2 tone, BiH sa tri i Albanija sa 1,6 tona.

U svetu najviše zlata ima SAD - čak 8.133,5 tona ili 71,6 odsto ukupnih rezervi. Sledi Nemačka sa 3.384,2 tone, ili 66,4 odsto rezervi. Na trećem mestu je Italija sa 2.451,8 tona zlata, ili 65,8 odsto ukupnih rezervi.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:589821-U-srpskoj-kasi-174-tona-zlata

Italijanski "Saipem" traži 759 mil EUR odštete od "Gazproma" zbog otkazivanja Južnog toka

IZVOR: ekapija

Italijanska grupa "Saipem" traži 759 mil EUR odštete od ruskog naftnog giganta "Gazproma" zbog raskida ugovora za ...

Opširnije...

Italijanska grupa "Saipem" traži 759 mil EUR odštete od ruskog naftnog giganta "Gazproma" zbog raskida ugovora za projekat gasovoda Južni tok.

"Saipem" je podneo zahtev u Međunarodnoj privrednoj komori u Parizu 15. decembra prošle godine.

Projekat izgradnje gasovoda Južni tok, koji je trebalo da prolazi i kroz Srbiju, obustavio je u decembru 2014. ruski predsednik Vladimir Putin zbog nesuglasica sa EU oko primene Trećeg energetskog paketa. Gasovod je trebalo da preveze ovaj energent do južne Evrope prolaskom ispod Crnog mora zaobilazeći Ukrajinu.

U zamenu za prekid ovog projekta Moskva je najavila projekat Turski tok. Međutim i taj projekat je odložen u decembru 2015. zbog tenzija između Ankare i Moskve oko sirijske krize.

"Saipem" je pod kontrolom naftne kompanije "Eni" i državnog fonda FSI.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1350285/Italijanski-Saipem-tra%C5%BEi-759-mil-EUR-od%C5%A1tete-od-Gazproma-zbog-otkazivanja-Ju%C5%BEnog-toka

Zbog izbora zaboravljeni otkazi u administraciji

IZVOR: DANAS

Beograd - - Fiskalnom strategijom za 2016. godinu predviđeno je da se u javnoj upravi samo u januaru broj radnih mesta smanji za 14.000, a u ponedeljak ističe rok do kojeg sva ministarstva moraju da dostave ...

Opširnije...

Beograd - - Fiskalnom strategijom za 2016. godinu predviđeno je da se u javnoj upravi samo u januaru broj radnih mesta smanji za 14.000, a u ponedeljak ističe rok do kojeg sva ministarstva moraju da dostave izveštaje o tome dokle su stigla sa ovim poslom.

Kako su za Danas potvrdili u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje je nadležno za pitanje racionalizacije javnog sektora, 8. februar je poslednji dan do kojeg bi trebalo da dobiju preseke stanja u svim institucijama obuhvaćenim ovim planom.

- Odluka o maksimalnom broju zaposlenih doneta je pre 60 dana, tako da u ponedeljak ističe rok za dostavljanje izveštaja o napretku. To ne znači da ćemo već tada znati koliko je ljudi dobilo otkaze, a koliko napustilo javnu službu prirodnim odlivom, jer sve te izveštaje koji nam pristignu tek treba da izanaliziramo - kažu u Ministarstvu.

Ono što je sigurno, to je da ne bi trebalo da bude nikakvih sumnji oko toga da li je neko ministarstvo ispunilo svoje obaveze ili je zakazalo, jer su sve institucije dobile precizne podatke o maksimalnom broju zaposlenih koje smeju da zadrže. Ministarstvo državne uprave će, kada dobije izveštaje, jasno videti ko je koliko uradio, tako što će porediti "registar zaposlenih, pristigle zahteve za otpremnine i sistematizaciju na nivou svake institucije", što će omogućiti preciznu analizu.

Za sada nije tačno poznato koliko će od 14.000 ljudi koji bi trebalo da su već ostali bez posla, otići prirodnim putem (uglavnom penzijom), a koliko će prosto dobiti otkaze, ali su ranije izjave zvaničnika ukazivale da će "čistih" otkaza biti oko 9.000.

Glavna briga u vezi ovog plana odnosi se na predstojeće parlamentarne izbore. Naime, Fiskalna strategija je formulisana još prošle godine, kada se nije znalo da će biti opštih izbora. Da li će vlast sada tiho odustati od otkaza, kako ne bi 14.000 birača, zajedno sa njihovim porodicama "poklonila" opoziciji, ostaje da se vidi, ali je simptomatično da predviđene otkaze više u vlasti niko ne pominje, niti se sindikati oglašavaju po ovom pitanju, što ukazuje na to da velikih otpuštanja u januaru ipak nije bilo.

U Ministarstvu državne uprave kažu da, bez obzira na izbore, očekuju da svi u državi ispoštuju svoje obaveze i u dogovorenoj dinamici smanje broj svojih zaposlenih.

Naš list je juče poslao pitanja o tome dokle se došlo sa racionalizacijom u januaru ministarstvima finansija, privrede, poljoprivrede, građevine i unutrašnjih poslova, kao i Poreskoj upravi, ali do kraja radnog dana dobili smo dva odgovora. U Ministarstvu poljoprivrede priznaju da racionalizacija nije ni započeta, tojest da niko nije dobio otkaz u januaru, bez obzira na zahteve Fiskalne strategije.

- U toku je donošenje novog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa odlukom o maksimalnom broju zaposlenih. Raspoređivanje državnih službenika će se vršiti nakon usvajanja novog pravilnika - navode u Ministarstvu poljoprivrede.

U Ministarstvu privrede, pak, kažu da je "zaposleno 135 izvršilaca na neodređeno vreme, što je manje u odnosu na propisano". Objašnjavaju i da je odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, Ministarstvu privrede utvrđen maksimalni broj od 143 zaposlena.

- Rok za sprovođenje racionalizacije i smanjenje broja zaposlenih je 60 dana od dana donošenja Odluke, odnosno 9. februar 2016. godine. U skladu sa navedenim, u Ministarstvu privrede su u toku aktivnosti izrade novog Pravilnika kao akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta nakon čega će se pristupiti usklađivanju broja zaposlenih - dodaju u tom ministarstvu.

Manjak i u Ministarstvu finansija

Odlukom o broju zaposlenih za 2015. godinu, Ministarstvu finansija je maksimalni broj radnika na neodređene vreme smanjen sa 379 na 350. U Ministarstvu finansija zaposleno je 268 izvršilaca, pa imajući u vidu delokrug i brojne i složene nadležnosti koje su utvrđene Zakonom o ministarstvima, od čije realizacije zavisi funkcionisanje sistema državne uprave i šire, kao i nove poslove koje će obavljati u narednom periodu na kvalitetan, profesionalan i efikasan način, ne postoji višak, već manjak zaposlenih, navode u Ministarstvu finansija. Dodaju da je "od početka zabrane zapošljavanja do današnjeg dana, radni odnos po osnovu penzionisanja ili smrti prestao za 14 zaposlenih na neodređeno vreme, dok je radni odnos po drugim osnovama (sporazumni prestanak radnog odnosa, preuzimanje od strane drugih državnih organa) prestao za 51 zaposlenog (65 zaposlenih ukupno).

Neuspešan start

Januar je samo početak procesa racionalizacije državne uprave, jer Fiskalna strategija predviđa da do kraja ove godine bez posla ostane ukupno 35.000 radnika u ministarstvima, drugim republičkim institucijama i lokalnoj samoupravi.

 

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/zbog_izbora_zaboravljeni_otkazi_u_administraciji.4.html?news_id=315586

Niže cene kafe u 2016. zbog velike proizvodnje u Brazilu

IZVOR: TANJUG

Kafa će na svetskom tržištu u 2016. godini biti verovatno jeftinja, pošto bi velika proizvodnja u Brazilu mogla da ugrozi perspektive potencijalnog rasta cena, prema procenama afričkih proizvođača kafe.

Opširnije...

NJUJORK - Kafa će na svetskom tržištu u 2016. godini biti verovatno jeftinja, pošto bi velika proizvodnja u Brazilu mogla da ugrozi perspektive potencijalnog rasta cena, prema procenama afričkih proizvođača kafe.

"Brazilska proizvodnja je na prilično visokom nivou za predstojeću sezonu, tako da neće biti nestašice kafe, niti će doći do skoka cena na tržištu", izjavio je predsednik Afričke asocijacije proizvođača kafe, Abdulah Bagerš.

"Da li bi cene mogle pasti? Da, svakako da bi mogle, jer smo viđali i niže cene od aktuelnih", rekao je on.

Brazil, najveći svetski proizvođač i izvoznik kafe, mogao bi da ove godine poveća proizvodnju za čak 52 miliona džakova (od 60 kilograma), u odnosu na 43,2 miliona džakova iz 2015. godine.

"Prosečna cena kafe na NJujorškoj berzi sirovina je od početka prošle godine pala za 40 odsto, na 120 američkih centi za libru (1 libra=53,6 grama)", izjavio je Bagerš tokom jedne industrijske konferencije u komercijalnom centru Tanzanije, Dar es Salamu.

"Iako je klimatski fenomen El Ninjo imao negativan uticaj na neke zemlje-uzgajivače kafe, njegov uticaj nije bio dovoljno velik kako bi ugrozio tržište", izjavio je Bagerš.

Posledice El Ninja su, međutim, bile strašne u nekim područjima, pa su tako u Kolumbiji uzgajivači prijavili gubitak od oko 90 odsto useva, navodi "Blumberg".

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=227863

"Rio Tinto" traži zlato na Crnom vrhu

IZVOR: novosti

Dve najmoćnije svetske kompanije otvaraju rudnike plemenitih metala u okolini Bora. Ulaganje 75 miliona dolara. Kopovi gotovi već za pet-šest godina.

Opširnije...

NAKON što se u okolini Bora već "instalirala" jedna od najmoćnijih svetskih rudarskih kompanija - američki "Friport Mekmoran" - koja je u okolini Bora pronašla bogata ležišta bakra i zlata, u potragu za novim ležištima ovih metala na planini Crni vrh, koja se nalazi imeđu Bora i Žagubice, uključila se i najmoćnija svetska rudarska kompanija, britansko-australijska korporacija "Rio Tinto", saznaju ekskluzivno "Novosti".

Prema saznanjima našeg lista, kanadska kompanija "Reservoar minerals" (REV), koja u kooperaciji sa "Friportom" radi na istraživanju okoline Bora u rejonu Čukaru Peki, ima licence i za geološka istraživanja na Crnom vrhu, ali i u okolini zaječarskog sela Nikoličevo, kao i na lokalitetu Kraljevica. Posle prvih pozitivnih rezultata, Kanađani su zaključili ugovor o formiranju zajedničke firme sa "Rio Tintom", koji će u "overu" potencijalnih rezervi bakra i zlata na tom području investirati čak 75 miliona dolara!

Prema dosadašnjim saznanjima, postoje ozbiljni nagoveštaji da su nalazišta u Nikoličevu i Kraljevici po svom geološkom potencijalu veoma slična borskom ležištu "Čukaru Peki", gde su "Friport" i REV otkrili početni resusrs od 65 miliona tona rude iz koje je moguće dobiti oko 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata, vrednosti oko 18 milijardi dolara. Pored toga, istraživanja na ovom mestu se nastavljaju, jer tu je pronađena i najbogatija bušotina na planeti koja sadrži neverovatnih 50,3 grama zlata po toni rude.

Na osnovu istorijskih podataka, ali i terenskog istraživanja, ležišta "Čoka Kupjatra" i "Tilva Njagra", na Crnom vrhu, potencijalno su veoma bogata zlatom. Početna istraživanja su potvrdila prisustvo i crvenog i plemenitog metala. Sadašnje informacije ukazuju na to da je odatle moguće otkopati više od 70 tona zlata. Eksploatacijom samo tog ležišta bilo bi uposleno najmanje 250 radnika, a država Srbija bi, isključivo od ubiranja rudne rente, prihodovala 38 miliona dolara.

"Rio Tinto" je, inače, u Srbiji već pronašao najbogatije svetsko ležište litijuma - metala koji je nezamenljiva komponenta u proizvodnji hibridnih i električnih automobila - u Jadarskom basenu, kod Loznice. Prema dosadašnjim istraživanjima, tu su pronađene i značajne rezerve bora, elementa nezamenljivog u produkciji borne kiseline, koja se koristi u medicini, kozmetičkoj industriji, za proizvodnju stakla...

"Rio Tinto" namerava da u okolini Loznice otvori rudnik litijuma, a u Jadarskom basenu se, prema preliminarnim procenama, krije čak 20 odsto svetskih rezervi tog metala.

REJTING

"RIO Tinto" je kompanija koja je osnovana 1873. godine. Zapošljava više od 200.000 ljudi, a rudnike bakra, dijamanata, litijuma, aluminijuma, uranijuma, železa, titanijuma i drugih metala ima u Australiji, Severnoj i Južnoj Americi, Africi i Aziji. Ova korporacija je, uz američki "Friport" i kanadski "BHP Biliton", najmoćnija svetska rudarska kompanija.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:589659-Rio-Tinto-trazi-zlato-na-Crnom-vrhu

Zbog kolapsa cena čelika ArselorMital rasprodaje imovinu

IZVOR: TANJUG

Multinacionalni proizvođač čelika "ArselorMital" najavio je da će zatražiti od akcionara sveža sredstva, prodaju imovine i smanjenje troškova, pošto je dramatičan ...

Opširnije...

LUKSEMBURG - Multinacionalni proizvođač čelika "ArselorMital" najavio je da će zatražiti od akcionara sveža sredstva, prodaju imovine i smanjenje troškova, pošto je dramatičan pad cena sirovina naneo težak udarac poslovanju u prošloj godini, ostavljajući veliku “rupu” u finansijskom izveštaju kompanije.

Zbog situacije na tržištu, najveći svetski proizvođač čelika je zabeležio neto gubitak od 7,95 milijardi dolara za 2015. godinu, preko četiri puta veći od gubitka iskazanog prethodne godine od 1,86 milijardi dolara, prenose agencije.

Kako bi nadoknadio minus, "ArselorMital" će “zavući ruku u džepove” akcionara putem dokapitalizacije u iznosu 3,0 milijarde dolara do sredine 2016. godine, i prodaće svoj 35-procentni udeo u španskoj automobilskoj kompaniji Gestamp, čime će prikupiti otprilike još 1,0 milijardu dolara.

Akcije grupe su potonule u očekivanju raspisvanja poziva za dokapitalizaciju, izgubivši na vrednosti gotovo 6,0 odsto na NJujorškoj berzi, nakon što su prethodno slične gubitke zabeležile na evropskim berzama, prenosi agencija AFP. 

“Suočivši se već sa padom svoje tržišne kapitalizacije u minule dve godine, "ArselorMital" sada ne može da izbegne "razvodnjavanje" akcionara putem povećanja kapitala za 3,0 milijarde dolara”, kažu brokeri kompanije “Aurel BGC”.

Analitičari Sosijete Ženerala smatraju da je odluka o povećanju kapitala "razočaravajuća, i nedvosmisleno odraz vrlo teških tržišnih uslova", prenosi francuska agencija.

Više od polovine gubitka je rezultat otpisa vrednosti imovine u rudarskom sektoru, što je posledica sadašnjeg pada cena rude gvožđa, ali čak i bez jednokratnih stavki "ArselorMital" je u gubitku 300 miliona dolara, u odnosu na 400 miliona u 2014. 

Generalni direktor Lakšmi Mital priznao je u saopštenju da je "2015. bila vrlo teška godina za čeličane i rudarsku industriju... cene su se značajno pogoršale tokom godine kao rezultat viška kapaciteta u Kini". 

Direktor finansija Aditja Mital je rekao na konferenciji za novinare da kompanija razgovara s Komisijom Evropske unije i drugim evropskim proizvođačima o načinima kako da se odbrane od jeftinog uvoza čelika iz Kine, koja je optužena za dampingovanje cena svog viška proizvodnje na svetskom tržištu.

"Ako pogledate rezultate poslovanja čeličana, nivo kineskog izvoza i njegov uticaj na cene na našim glavnim tržištima, jasno je da postoji hitna potreba za akciju", rekao je on.

Generalni direktor, Lakšmi Mital, naveo je u saopštenju da je kompanija u rudarskom segmentu poslovanja "u potpunosti fokusirana na prilagođavanje uslovima niske cene i da je smanjila  gotovinske rashode za 20 odsto u odnosu na prvobitno ciljanih 15 procenata uštede". On je najavio dalje smanjenje troškova za 10 odsto kao cilj u 2016. godini.

Prihodi kompanije su lani pali za 20 odsto, na 63,6 milijardi dolara, što je u najvećoj meri rezultat sunovrata cena, budući da je grupa tek neznatno smanjila proizvodnju rude gvožđa i isporuke čelika.

Neto dug je skliznuo na 15,7 milijardi dolara na kraju prošle godine  15,8 milijardi na kraju 2014.

Dobit pre oporezivanja, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) pala je za 28 procenata, na 5,2 milijardi dolara, navela je francuska agencija. 

Kompanija je objavila novi plan restrukturiranja koji ima za cilj podizanje EBITDA po toni na iznad 85 dolara, bez obzira na promene cena sirovina. Brito dobit je, naime, pala sa 86 dolara po toni u četvrtom tromesečju 2014. na 56 dolara u istom kvartalu lani.

U celini gledano, najnoviji plan ima za cilj poboljšanje strukturne EBITDA za 3,0 milijarde dolara do 2020.

Grupa očekuje u 2016. godini, na temelju tekućih tržišnih uslova, bruto dobit iznad 4,5 milijardi dolara, preneo je AFP.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=227895

"Luka Koper" gubi izvoz "Mercedesovih" vozila

IZVOR: ekapija

Nemački proizvođač automobila "Daimler" objavio je da je zbog zagušenja na slovenačkim železničkim prugama prisiljen da skrene 4 voza sa 738 "Mercedesova" automobila iz mađarske fabrike ...

Opširnije...

Nemački proizvođač automobila "Daimler" objavio je da je zbog zagušenja na slovenačkim železničkim prugama prisiljen da skrene 4 voza sa 738 "Mercedesova" automobila iz mađarske fabrike u nemačku luku Bremerhaven.

Ako se zastoji na železnici nastave, Slovenija će izgubiti izuzetno vredan posao, na koji se vežu i drugi poslovi. Naime, "Luka Koper" ima ugovor o izvozu "Mercedesovih" automobila za Daleki istok, koji je zanimljiv ne samo zbog 120.000 automobila koliko bi godišnje trebalo da ih prođe kroz "Luku Koper", nego pre svega zbog promene logističke rute, uz koju se veže uvoz automobila sa Dalekog istoka u Evropu.

Reč je uglavnom o luksuznim, skupim automobilima.

- Da smo izgradili drugi kolosek pruge Koper-Divača, "Luka Koper" bi pretekla Barselonu po pretovaru automobila, a sada samo malo zaostaje iza nje - tvrde izvori lista "Delo".

Posao sa Nemcima još nije definitivno izgubljen, ali visi na tankoj niti, komentariše "Delo". Koper strahuje od onog što će se dogoditi narednih nedelja. Vesti koje dolaze s terena, nisu ohrabrujuće.

Najviše se plaše šta će se dogoditi s povezanim poslom, uvozom automobila sa Dalekog istoka, o čemu se odlučuje ovog meseca. Železnica je samo jedan problem, drugi je nedostatak prostora za skladištenje automobila.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1350085/Luka-Koper-gubi-izvoz-Mercedesovih-vozila

Obradović: U ovoj godni nije planirano povećanje cena struje

IZVOR: TANJUG

U ovoj godini nije planirano povećanje cene struje, izjavio je danas direktor EPS-a Aleksandar Obradović.

Opširnije...

BEOGRAD - U ovoj godini nije planirano povećanje cene struje, izjavio je danas direktor EPS-a Aleksandar Obradović.

Obradović je za TV Pink rekao da su razlozi za to pad cene struje u regionu i Evropi, zbog čega će se napraviti još jedna analiza trendova i u saradnji sa MMF i SVetskog bankom će se doći do zaključka šta raditi sa strujom, kao i uspešna  reorganizacija EPS-a.

"EPS je svetao primer uspešnog sprovođenja politike vlade na reformi javnih preduzeća. Zadovoljan sam što Vlada Srbije i EPS mogu da se pohvale odličnim rezultatima", istakao je Obradović.

Poručio je i da EPS za sada posluje veoma uspešno, da je prošle godine prema odobrenom planu trebalo da bude gubitaš, ali da će za preko dve milijarde dinara biti u plusu.

To je, kako je istakao, rezultat bolji za skoro 200 miliona evra.

"To ne bi bilo moguće da nismo imali naredbu Vlade Srbije da se reorganizujemo. Mi smo prosle godine poslovali kroz 14 privrednih subjekata, danas preko tri, smanjili smo broj direktora...", rekao je Obradović, dodajući da se u saradnji sa MMF i Svetskom bankom pravi detaljan plan kako bi se smanjio broj zaposlenih u administraciji, a povećao broj radnika, inženjera...

Obradović je istakao i da je poboljšana naplata struje i da je uveden red kada su u pitanju plaćanja.

Kako je naveo, u kategoriji domaćinstava nivo naplate je doveden na 96 odsto, ali da su najveći problemi privreda i lokalne samouprave. 

"Nije to lako rešiti, te firme su propadale u poslednjih 10-20 godina, te lokalne samouprave su propadale u poslednjih 10-2- godina. U tim firmama radi stanovništvo, meni nije problem da dam naloge i da ih pogasimo, ali zaposleni onda neće dobiti platu", rekao je Obradović. 

Vlada Srbije je, kako je dodao, aktivno krenula u rešavanje tog problema, a najveći dužnici su prepoznati kao problem.

Obradović je poručio i da se manje krade struje, s obzirom da su bile procene da se od 50-60 miliona evra ukrade. 

Samo u prošloj godini, kako je naveo, u Beogradu je podignuto 5.000 krivičnih prijava za neovlašćeno korišćenje struje.

 

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=227846

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory