Prijava

Registracija korisnika
AERO 1.178 0,26% AGMT 800 0,00% AKDM 165 0,00% ALFA 35.233 0,67% AVEN 1.003 -8,82% BDCG 2.500 0,00% CTVB 510 0,00% ENOP 4.800 0,00% FITO 2.655 -2,03% GMON 2.310 0,00% IMPL 3.015 0,07% INFM 1.109 -20,73% JESV 4.000 -1,23% JMBN 4.336 0,84% KOPB 1.900 0,00% LSTA 600 -0,83% NEKS 1.400 0,00% NIIS 760 1,20% PRGS 25 -10,71% RSO16136 102 1,83% STUP 6.000 0,00% TGAS 13.409 0,28% TKVO 77 4,05% TRGOM 510 0,00%
  • PRVI U TRGOVANJU
  • 19 godina
    brokersko dilerskog društva
    M&V Investments
  • 120 godina postojanja
    Beogradske Berze

Tržišta

  • Vrednost

    Promena

    SENTIMENT

    98.41

    -3.29

    -3.24%

    BELEX15

    716.75

    0.95

    0.13%

    BELEXLINE

    1,563.22

    -0.67

    -0.04%

    SRX

    209.46

    0.80

    0.38%

  • Vrednost

    Promena

    CROBEX

    2,243.46

    -2.88

    -0.13%

    MBI10

    2,279.65

    -0.18

    -0.01%

    MONEX20

    11,418.32

    40.72

    0.36%

    SASX-10

    639.68

    0.80

    0.13%

    SBITOP

    774.52

    -2.44

    -0.31%

  • Vrednost

    Promena

    DJIA

    20,821.76

    11.44

    0.05%

    SPX

    2,367.34

    3.53

    0.15%

    FTSE100

    7,243.70

    -27.67

    -0.38%

    DAX

    11,804.03

    -143.80

    -1.20%

    NIKKEI

    19,107.47

    -176.07

    -0.91%

  • Vrednost

    Promena

    GOLD

    1,257.80

    1203.49

    999.99%

    SILVER

    18.37

    -1236.53

    -98.54%

    COPPER

    2.67

    -15.56

    -85.35%

    OIL

    54.35

    51.69

    999.99%

    CORN

    372.25

    -0.75

    -0.20%

  • Vrednost

    Promena

    RSD/EUR

    123.96

    0.01

    0.01%

    RSD/CHF

    116.42

    0.06

    0.05%

    RSD/USD

    117.33

    0.26

    0.22%

    EUR/USD

    1.06

    0.00

    -0.21%

    EUR/CHF

    1.06

    0.00

    -0.04%

Akcije

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    AERO

    1,178

    8,094

    0.26%

    9,532,063

    NIIS

    760

    5,233

    1.20%

    3,970,085

    STUP

    6,000

    628

    0.00%

    3,768,000

    ALFA

    35,233

    83

    0.67%

    2,924,344

    AGMT

    800

    2,305

    0.00%

    1,844,000

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    TKVO

    77

    1,100

    4.05%

    85,000

    NIIS

    760

    5,233

    1.20%

    3,970,085

    JMBN

    4,336

    110

    0.84%

    477,000

    ALFA

    35,233

    83

    0.67%

    2,924,344

    TGAS

    13,409

    64

    0.28%

    858,200

  • Cena

    Količina

    Promena

    Promet

    INFM

    1,109

    160

    -20.73%

    177,440

    PRGS

    25

    500

    -10.71%

    12,500

    AVEN

    1,003

    50

    -8.82%

    50,150

    FITO

    2,655

    70

    -2.03%

    185,878

    JESV

    4,000

    11

    -1.23%

    44,000

  • Gold

    1,200.80

    -2.90

    -0.24%

    Silver

    19.48

    0.02

    0.11%

    Copper

    3.30

    0.00

    -0.11%

    Oil

    99.21

    -0.11

    -0.11%

    Com

    460.25

    -0.50

    -0.11%

  • EURUSD

    1.3694

    0.0021

    0.154%

    EURCHF

    1.2255

    0.0005

    0.043%

    EURGBP

    0.8381

    0.0013

    0.161%

    EURJPY

    142.375

    0.1808

    0.127%

    USDJPY

    103.9650

    -0.0473

    -0.045%

Dužničke hartije

  • Cena

    Prinos

    Promena

  • Ročnost

    Obim aukcije

    % Realizacije

    Izvršna stopa

    5Y eur

    100,000

    98.42%

    2.69%

    2Y eur

    75,000

    95.35%

    1.05%

    53W rsd

    1,000,000

    17.91%

    3.48%

    3Y eur

    100,000

    57.93%

    1.89%

    eur

    100,000

    23.46%

    1.08%

E-TRGOVANJE

Desktop

INO-TRŽIŠTA

Partners

Reotvaranje emisije sedmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije

M&V Investment VESTI

Na reotvaranju emisije sedmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, emitovane 19. jula 2016. godine, a ponovo otvorene 23. februara 2017. godine, ...

Opširnije...

Na reotvaranju emisije sedmogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, emitovane 19. jula 2016. godine, a ponovo otvorene 23. februara 2017. godine, ukupan obim tražnje iznosio je 9.764.630.000 dinara. Realizovano je 446.951 komad državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 4.469.510.000 dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,60 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. jula 2023. godine. Datum dospeća kupona (5,75% godišnje) je 21. jul. Isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Stopa prinosa po kojoj su prodate današnje državne obveznice, niža je za 0,04 procentna poena u odnosu na prethodnu aukciju državnih hartija od vrednosti održanoj 26. januara 2017. godine.

Primanja po osnovu danas emitovanih državnih obveznica koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti koje dospevaju u februaru 2017.

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe

M&V Investment VESTI

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

Opširnije...

Objavljivanje podataka i informacija bankarske grupe - M&V Investments“ a.d. Beograd i „AIK BANKA“ a.d. Beograd

http://www.mvi.rs/view/images/dokumenta/MV_AIK_30062016.pdf

Obaveštenje akcionarima Energoprojekt Niskogradnja a.d.

M&V Investment VESTI

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd...

Opširnije...

BDD M&V Investments a.d. Beograd u svojstvu korporativnog agenta ovim putem obaveštava bivše akcionare Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa sprovedenog od strane otkupioca Energoprojekt Holding ad Beograd da je otkupilac objavio informaciju da je rešenjem suda utvrđena vrednost jedne akcije u iznosu od 2.769,55 dinara.

Shodno članu 521 akcionari čije su akcije bile predmet otkupa mogu podneti zahtev za isplatu razlike u ceni preko člana Centralnog registra (razlika između  2.769,55 dinara i cene od 1.563,08 dinara iz prinudnog otkupa uvećana za zakonsku zateznu kamatu).

Akcionari se mogu javiti M&V Investments-u za uputstvo o načinu dostave zahteva i dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa utvrđene razlike u ceni.

 

Obaveštenje

M&V Investment VESTI

Obaveštenje za akcionare i bivše akcionare vezano za novčana sredstva po osnovu dividende i prinudnog otkupa.

Opširnije...

O B A V E Š T E NJ E

BDD M&V Investments a.d. ovim putem obaveštava sve bivše i sadašnje akcionare Izdavaoca, navednih u ovom obaveštenju, koji nisu podigli novac po osnovu:

  • Prinudnog otkupa akcija,
  • Isplate dividende,

da se jave na brojeve telefona navedene u nastavku obaveštenja, kako bi dobili neophodna uputstva o načinu dostave dokumentacije potrebne za isplatu novčanog iznosa deponovanog kod brokera po navedenim osnovima.

Kontakt:

011/3530-900

e-mail: bg@mvi.rs

BDD M&V Investments a.d.

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija

RB

Naziv

1

Knjaz Miloš

2

DDOR

3

Granexport

4

Lafarge

5

Agrobegeč

6

Agrooprema

7

Apatinska pivara

8

Beteks

9

Čep

10

Frad

11

Inos metali

12

Jugofund

13

Mlekoprodukt

14

Palić THU

15

Špik iverica

16

Zorka Pharma

17

Bačka

18

Beogradelektro

19

BIGZ

20

Donji Srem

21

Hidroinvest

22

Kolubara Univerzal

23

Nova Sloga

24

Progres Velika Plana

25

SP Laboratorija

26

Vitamin Horgoš

27

Avala Ada

28

Agrounija

29

Centroproizvod

30

Coca Cola

31

Geoinženjering

32

Jugozapadna Bačka

33

Mlekara Leskovac

34

PD Vojvodina

35

Rubin

36

Seme Beograd

37

Šećerana Jedinstvo

38

Trgopromet Prokuplje

39

Žabaljska Trgovina

40

Agroseme

41

Angropromet

42

Budućnost ad Novi Sad

43

Carnex

44

Centar

45

Danubius

46

Đuro Strugar

47

Elan Izbište

48

GP Napred

49

Jaffa

50

Lala Stanković

51

Labudnjača

52

Palanački kiseljak

53

Pobeda holding

54

Poštanska štedionica

55

Selekcija Aleksinac

56

SokoŠtark

57

Somborputevi

58

Umka

59

Veolia transport

60

Altech

61

BB Minaqua

62

BIGZ

63

Đuro Strugar dopuna

64

Energoprojekt Niskogradnja

65

Frikom

66

Jedinstvo Kikinda

67

Kamendin

68

Kelebija

69

Neoplanta

70

Niva

71

Pobeda holding dopuna

72

Srbijaprojekt

73

Standard Novi Sad

74

Tipoplastika

75

Ujedinjene Srpske Pivare

76

Vogel

77

Dijamant Agrar

78

EP Visokogradnja

79

EP Energodata

80

EP Hidroinženjering

81

EP Urbanizam i Arhitektura

82

M-Industry

83

Kontaktor

84

Pionir ad Leskovac

85

Ravnica ad Bajmok

86

Jelen DO

87

INST.ZA KVALITET RADNE I ŽIVOTNE SREDINE 1.MAJ

 

Spisak izdavaoca koji su izvršili isplatu dividende

RB

Naziv

1

Aerodrom

2

Agrobanka

3

Aik banka

4

Alfa Plam

5

AMSO

6

Bambi

7

Beogradska Pekarska Industrija

8

Centroproizvod

9

Danubius

10

EP Entel

11

EP Holding

12

EP Industrija

13

EP Visokogradnja

14

Galenika FITO Farmacija

15

Geosonda

16

Globos Osiguranje

17

Goša FOM

18

Goša montaža

19

Imlek

20

Impol Seval

21

Iritel

22

Marfin banka

23

Neostar

24

Nis

25

Projektomontaža

26

Robne kuće Niš

27

Soja Protein

28

Srem put

29

Telekom Srbija

30

Tigar

31

Veterinarski zavod Zemun

32

Vojvodinaput

33

Zastava Promet

34

ZIF Fima

 

Spisak izdavaoca kod kojih je sproveden prinudni otkup akcija ili isplata dividende a čiji su akcionari imali račun otvoren kod MMK Niš:

RB

Naziv

1

NIŠPROMET

2

STOTEKS

3

ROBNE KUĆE NIŠ

4

KOVILOVAČA

5

ALMAGA

6

ELEKTROMEDICINA

7

BELVIT

8

VUČJA

9

ZVEZDA I ALOGA-TRANSPORT LESKO

10

AGROBANKA

11

ENERGOPROJEKT

12

NISSALA

13

TIGAR

14

ALFA PLAM

15

NISKOGRADNJA

16

ZASTAVA PROMET

 

 

 

NIS objavljuje revidirane konsolidovane finansijske izveštaje za 2016. godinu

IZVOR: nis

NIS objavljuje revidirane konsolidovane finansijske izveštaje za 2016. godinu, pripremljene u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Opširnije...

U 2016. godini NIS grupa je ostvarila neto dobit od 15 milijardi dinara, što je 3 odsto više nego godinu dana ranije. Time je ujedno prekinut trend smanjenja neto dobiti koji je počeo pojavom krize u naftnom sektoru 2014. godine. Rezultat je ostvaren u nepovoljnim makroekonomskim uslovima, pre svega niskim cenama nafte u 2016. godini. Pokazatelj EBITDA (profit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) iznosio je 39,8 milijardi dinara.

Ovi rezultati su ostvareni zahvaljujući sprovođenju programa mera za povećanje operativne efikasnosti čiji se efekat u 2016. godini procenjuje na 8,6 milijardi dinara. NIS je nastavio sa investicijama i u razvojne projekte uložio 26,1 milijardu dinara, čime je ostao u vrhu vodećih investitora u Srbiji. Obaveze NIS-a po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u 2016. godini iznosile su 163,3 milijarde dinara, odnosno 7 odsto više nego 2015. godine. NIS uprkos složenim makroekonomskim uslovima nije menjao politiku dividendi i akcionarima je četvrtu godinu zaredom isplaćeno 25 odsto neto dobiti za prethodnu godinu, konkretno nešto više od 4 milijarde dinara.

Ukupna proizvodnja nafte i gasa iznosila je 1,46 miliona uslovnih tona, dok se trend prirasta rezervi ugljovodonika u 2016. godini procenjuje na 3,4 odsto. Ukupan obim prerade nafte bio je 3,3 miliona tona, odnosno 1 odsto više nego 2015. godine. Nastavljena je realizacija projekta Duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo što je sledeća faza u modernizaciji NIS-ovih prerađivačkih kapaciteta.

U 2016. godini NIS je na tržište plasirao novo premijum gorivo G-Drive dizel. Obim prometa naftnih derivata povećan je 3 procenta u odnosu na 2015. godinu i iznosio je 3,34 miliona tona.

U 2016. godini nastavljeno je i sa diversifikacijom poslovanja. U NIS-ovim postrojenjima proizvedeno je ukupno 147.505 MWh električne energije što je povećanje od 19 procenata u odnosu na prethodnu godinu. NIS je nastavio sa aktivnostima na realizaciji projekta Termoelektrane-toplane Pančevo, a sa kineskom kompanijom „Betec“ potpisan je sporazum o saradnji u oblasti razvoja geotermalne energije u Srbiji.

Značajni rezultati postignuti su i u oblasti HSE-a (Health, Safety, Environment) koja je bila u primarnom fokusu NIS-a u 2016 godini. Indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) umanjen je 46 odsto u poređenju sa 2015. godinom čime je NIS značajno doprineo unapređenju na polju bezbednosti i zdravlja na radu.

Povodom objavljivanja rezultata za 2016. godinu Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a i član Izvršnog odbora „Gasprom njefta“ je izjavio:

„Veoma smo ponosni na rezultate koje smo ostvarili u 2016. godini. Oni su još jednom pokazali uspešnost i otpornost našeg sistema koji se zasniva na kontinuiranom povećanju efikasnosti poslovanja sa jedne strane i na investiranju u dalji razvoj, sa druge. Zato planiramo da u 2017. godini nastavimo pozitivan trend rasta ključnih finansijskih i operativnih pokazatelja što će dugoročno obezbediti efikasnost biznis procesa NIS-a. U periodu između 2017. i 2019. godine „Gasprom njeft“ će u strateške projekte NIS-a investirati više od 100 milijardi dinara. Ta ulaganja biće temelj za dalji razvoj NIS-a i obezbediće sigurnu budućnost kompaniji, našim zaposlenima i akcionarima“.

 

https://www.nis.eu/lat/presscentar/nis-objavljuje-revidirane-konsolidovane-finansijske-izvestaje-za-2016-godinu

Savić: Za Srbiju bilo dobro da ima nastavak aranžmana sa MMF-om

IZVOR: novosti

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izjavio je večeras da ;su u Srbiji tokom aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postignuti jako dobri ...

Opširnije...

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je večeras da su u Srbiji tokom aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postignuti jako dobri rezultati ali da je ostao problem strukturnih reformi, kao i da je to najteži deo.

"Mi smo uspeli da rešimo pitanje Železare...našli smo dobrog stranog partnera. Da li ćemo ga naći i sa RTB Borom ostaje otvoreno. Ova godina je ta u kojoj se mora rešiti otvorena strukturna pitanja, pre svega pitanje javnih preduzeća", kazao je Savić za RTS.

Na pitanje koliki je manevarski prostor vlade da reši ta pitanja ove godine Savić je rekao da to zavisi od toga koliko su potencijalni strani investitori zainteresovani za ta preduzeća.

On je rekao da je u tom smislu ključno pitanje hemijski kompleks i RTB Bor.

Na pitanje da li će na sutrašnjem sastanku premijera Srbije Aleksandra Vučića sa šefom Misije MMF za Srbiju Džejmsom Rufom biti povećanje plata u javnom sektoru Savić je rekao da ukoliko budu ostvareni rezultati koji se očekuju o tome razgovori mogu da počnu pri kraju sporazuma.

"Ako budemo imali rast tri posto ili više, ako deficit bude smanjivan možemo očekivati da o tome počnu razgovori pri kraju sporazuma", kazao je Savić.

On je rekao da bi za Srbiju bilo dobro da ima nastavak aranžmana sa MMF-om.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:652099-Savic-Za-Srbiju-bilo-dobro-da-ima-nastavak-aranzmana-sa-MMF-om

Srbija četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi

IZVOR: danas

Portal "HowAfrica" objavio je spisak deset najsiromašnijih zemalja Evrope, odnosno država u kojima se živi gore i od afričkog proseka, po kojem je Srbija na četvrtom ...

Opširnije...

Portal "HowAfrica" objavio je spisak deset najsiromašnijih zemalja Evrope, odnosno država u kojima se živi gore i od afričkog proseka, po kojem je Srbija na četvrtom mestu, iza Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije.

Autori teksta upozorili su kako je za sve kriva recesija u koju je Evropa ušla još krajem 2008. godine, a čije su posledice osetile brojne zemlje starog kontinenta, prenosi Blic.

Ovako izgleda lista, sastavljena prema bruto domaćem proizvoda (BDP), a vrednosti su izražene u američkim dolarima:

Na 10. mestu je Rumunija ($18,635): gotovo 44 odsto stanovništva živi u u ruralnim predelima, a tamo vlada siromaštvo, 9. Rusija ($18,408) :pravi primer nejednakosti. Dok nekolicina uživa u bogatstvu, milioni se guše u siromaštvu.

Hrvatska je osma ($18,314): zastrašujući je konstantni porast onih koji žive ispod praga siromaštva, 7. Belorusija ($15,633) : iako je u poslednje vreme zaustavljen dalji pad životnog standarda, još se teško živi, 6. Bugarska ($14,870): ne smatra se samo jednom od najsiromašnijih zemalja Evropske unije, već i celokupnog Balkana.

Jedna od bivših jugoslovenskih republika,Crna Gora je na petom mestu ($11,800): iako se njihova primanja praktično zasnivaju na uslužnim delatnostima, Crna Gora u poslednje vreme čak beleži i lagani rast. Dok je u 2003. godini onih koji žive ispod praga siromaštva bilo oko 12,2 posto, u 2010. taj procenat je pao na 6,6 odsto.

Srbija je na 4. mestu liste evropskih zemalja u kojima se žuivi gore i iod avfričkog prioseka, sa bruto romaćim proizvodom (PDB od 11,553 dolara. Obrazloženje je da su korupcija i loša infrastruktura rak rana Srbije. Gotovo 1,3 miliona Srba živi u siromaštvu, ili jedva spajaju kraj s krajem, navedeno je na ovom portalu.

Slede, Makedonija, na trećem mestu najsiromašnijih zemalja u Evropi ($10,718): kao i u Rumuniji, i u Makedoniji je velik udeo stanovništva koji živi u ruralnim područjima. Dve trećine stanovništva koji žive na selu su siromašni,2. Albanija ($9,903): zastarela i neefikasna infrastruktura najviše koče Albaniju u privlačenju stranih investicija, 1. Bosna i Hercegovina ($8,590): iako imaju veoma žestoku konkurenciju u okruženju, autori liste ističu kako je siromaštvo u Bosni i Hercegovini (čak i ako se uporedi s komšijskim zemljama) zastrašujuće.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=339668&title=Srbija+%C4%8Detvrta+najsiroma%C5%A1nija+zemlja+u+Evropi

Kanađani kod Bora iskopavaju zlato

IZVOR: novosti

Novosti saznaju: U toku su pripreme za otvaranje najbogatijeg rudnika na svetu. Klif Dejvis, predsednik „Nevsuna”: Rudokop će u potpunosti postati operativan 2021. godine.

Opširnije...

KANADSKA kompanija "Nevsun" započeće, do kraja godine, pripreme za otvaranje rudnika bakra i zlata u rejonu "Čukaru peki", kod Bora, koji se smatra potencijalno najbogatijim nalazištem tih metala na planeti - saznaju "Novosti".

- Očekujemo da uskoro okončamo studiju izvodljivosti, nakon čega, u poslednjem kvartalu 2017. godine, krećemo u pripreme za otvaranje rudnika, koji bi se eksploatisao podzemnim putem - kazao je Klif Dejvis, predsednik "Nevsuna". 

- Naš je plan da brzo razvijemo taj rudokop, koji bi u potpunosti trebalo da postane operativan 2021. godine.

Inače, po preliminarnoj ekonomskoj studiji, rađenoj po metodi poznatoj pod imenom "zrno graška", vrednost ležišta kod Bora procenjuje se na - sedam milijardi dolara! U preliminarnoj ekonomskoj studiji se navodi i da se troškovi otvaranja rudnika na potezu "Čukaru peki", koje je od Bora udaljeno sedam kilometara, trebalo da iznose do - 500 miliona dolara! Takođe, nedvosmisleno se navodi da je to ležište, u ovom trenutku, najbogatiji svetski resurs bakra i zlata.

PROTESTI U MAKEDONIJI - Kanadska kompanija "Nevsun" nedavno je od Vlade Makedonije dobila dve koncesije za istraživanje potencijalnih ležišta bakra i zlata u okolini Đevđelije. Međutim, stanovnici tog kraja, koji su protiv otvaranja rudnika, osnovali su organizaciju "Spas za Đevđeliju" i najavili proteste ukoliko dođe do otvaranja rudokopa.

Kao olakšavajuća činjenica, u preliminarnoj ekonomskoj studiji se navodi da bi blizina pogona za preradu rude u Rudarsko-topioničarskom basenu "Bor", kao i nova, najsavremenija topionica izgrađena u krugu tog preduzeća, dodatno uticali na niže cene vađenja i prerade rude iz ležišta "Čukaru peki". Navodi se i da bi bi od eksploatacije rudnika država Srbija ubirala pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15 odsto na ime poreza.

Ipak, po ocenama stručnjaka, malo je firmi koje mogu da progutaju tako krupan zalogaj kao što je otvaranje rudnika na potezu "Čukaru peki". Međutim, jedna od korporacija koja bi to, svakako, mogla da uradi je, bez sumnje, "Rio Tinto", jedna od najmoćnijih rudarskih korporacija na svetu.

Stoga, ne bi bilo iznenađenje ni da "Nevsun" upravo tu kompaniju, sa kojom zajedno istražuje još nekoliko lokaliteta u ovom kraju, uvede i u posao otvaranja rudnika na potezu "Čukaru peki". Tu su ustanovljeni početni resursi od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata, a tu je pronađena i najbogatija bušotina na planeti u kojoj je detektovano prisustvo zlata od čak 50,3 grama po toni!

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651961-Kanadjani-kod-Bora-iskopavaju-zlato

Volkswagen u 2016. ostvario dobit od 5,1 mlrd EUR

IZVOR: ekapija

Nemački proizvođač automobila Volkswagen saopštio je u petak, 24. februara 2017. godine, da je u 2016. godini ostvario dobit od 5,1 mlrd EUR, i pored skandala u vezi sa softverom za merenje emisije izduvnih ...

Opširnije...

Nemački proizvođač automobila Volkswagen saopštio je u petak, 24. februara 2017. godine, da je u 2016. godini ostvario dobit od 5,1 mlrd EUR, i pored skandala u vezi sa softverom za merenje emisije izduvnih gasova svojih vozila.

Volkswagen je naveo da će smanjiti bonuse zvaničnika u izvršnim telima kompanije posle kritika o velikim platama.

Godišnja plata direktora biće ubuduće oko 10 mil EUR na godišnjem nivou, a ostalih članova glavnog odbora oko 5,5 mil EUR.

Bivši izvršni direktor firme Martin Vinterkorn zaradio je 2011. godine 17,5 mil EUR zahvaljajujući bonusima.

Volkswagen je pogodio skandal pošto su američke vlasti ustanovile da je nemački proizvođač u skoro 500.000 dizel vozila ugradio softver koji smanjuje emisiju štetnih gasova na testovima.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1680322/Volkswagen-u-2016-ostvario-dobit-od-5-1-mlrd-EUR

Sto miliona evra stare štednje nije podignuto

IZVOR: novosti

Kako je Srbija u proteklih 15 godina namirila dug po osnovu nekadašnjih deviznih uloga građana: Čak oko 90 odsto deviza isplaćeno u prve tri godine. U obveznice pretvoreno 3,7 milijardi evra.

Opširnije...

OD ponedeljka, 6. marta, počinje da teče rok od kada stare devizne štediše s prostora cele bivše Jugoslavije mogu da prijave svoja potraživanja od srpskih banaka, bez obzira na to u kojoj republici su se filijale nalazile. Reč je o deviznim depozitima od 310 miliona evra koji su položeni do 27. aprila 1992. godine. Naime, državljani bivših republika nisu bili obuhvaćeni dosadašnjom isplatom stare devizne štednje koja je završena 31. maja prošle godine.

Staru deviznu štednju Srbija je isplaćivala počev od 2002. godine. Štedišama su podeljene obveznice po principu: jedna hartija - jedan evro. Obveznice su dospevale na naplatu svakog 31. maja, i tada se za njih dobijao pun iznos, ceo evro po hartiji. Ko je hteo ranije da dođe do svog novca, mogao je da obveznice proda na Beogradskoj berzi, ali ispod cene. Obveznica je bila jeftinija što je njeno dospeće bilo dalje. Štediše su, tako, u 2003. godini za prodatu obveznicu koju bi za evro mogli da unovče tek 2016. godine dobijali svega 15 centi.

Oko 90 odsto štediša isplaćeno je u prve tri godine, pošto je reč bila o manjim sumama. Oni s najvećim ulozima, ukoliko nisu želeli da se odreknu ni centa, morali su da čekaju 2016. godinu.

U obveznice je pretvoreno ukupno 3,7 milijardi evra. Trećina ove sume unovčena je ranije, preko berze i na šalterima banaka koje su takođe otkupljivale obveznice, ali po još nižoj ceni od berzanske. Vlasnici preostalog iznosa štednje čekali su kraj maja svake godine. Međutim, kako je za "Novosti" potvrđeno u Narodnoj banci Srbije, oko 100 miliona evra nikada nije podignuto.

REKORDNA 2007. - Najveće učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom trgovanju na Berzi zabeleženo je 2015. godine, kada su ove hartije u ukupnom prometu učestvovale sa 23,73 odsto - rečeno je, za "Novosti", u Beogradskoj berzi. 
- Najveći godišnji promet obveznica ostvaren je i inače rekordne 2007. godine, u vrednosti od 207 miliona evra. Najtrgovanija serija bila je A2016, kojom je na Berzi trgovano u iznosu od 176 miliona evra, što govori da je ostvareno više od 20 odsto ukupnog prometa ovih državnih obveznica na Berzi.

- Prema raspoloživim podacima dobijenim od banaka, na šalterima banaka, deviznim štedišama - vlasnicima obveznica isplaćeno je 2,4 milijarde evra, a kupcima obveznica, preko Beogradske berze i vanberzanski, isplaćeno je 1,2 milijarde evra - ističu u NBS.

Prema navodima NBS, iznos od 1,2 milijarde evra predstavlja ukupan nominalni iznos obveznica kojima se trgovalo (i preko Berze i van nje).

- Međutim, te obveznice su od prve kupoprodaje do roka dospeća za naplatu više puta promenile vlasnika, te je na taj način, prema dostupnim podacima, ukupan promet obveznica (berzanski i vanberzanski) iznosio 6,9 milijardi evra. To znači da je svaka trgovana obveznica u proseku 5,8 puta promenila vlasnika - navode u centralnoj banci.

Obveznicama stare štednje je na Beogradskoj berzi u proteklih gotovo 15 godina trgovano za ukupno 1,1 milijardu evra. Ovaj iznos se odnosi na tržišnu vrednost ovih hartija. Mimo Berze, na šalterima banaka, promet obveznicama iznosio je 5,8 milijardi evra.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651964-Sto-miliona-evra-stare-stednje-nije-podignuto

Privatizacioni savetnik za MSK

IZVOR: politika

Izabrani savetnik bi Vladi Srbije trebalo da predloži model po kome će se privatizovati ovo preduzeće.

Opširnije...

Država je raspisala javni poziv za privatizacionog savetnika za Metanolsko-sirćetni kombinat „Kikinda” (MSK).

Zainteresovani ponuđači mogu da se prijave najkasnije do 10. marta u podne. Otvaranje ponuda zakazano je za 13. mart u 13 sati.

Javnim pozivom je predviđeno da privatizacioni savetnik potpiše ugovor na šest meseci.

Izabrani privatizacioni savetnik bi Vladi Srbije trebalo da predloži model po kome će se privatizovati ovo preduzeće.

U javnosti već duže vreme može da se čuje od ministra privrede Gorana Kneževića i premijera Aleksandra Vučića da su za MSK zainteresovani razni investitori.

U prvi mah spominjali su se investitori iz Rusije, a u poslednje vreme govori se o ulagačima iz Kine i Kazahstana.

Kada se, međutim, pogledaju finansijski izveštaji ovog preduzeća, pitanje je ko će imati interes da preuzme ovu kompaniju, jer preduzeće proizvodi gubitke. Tokom 2015. godine poslovni prihodi MSK iznosili su svega 510 miliona dinara, dok su rashodi bili skoro pet puta veći i dostigli 2,39 milijardi dinara. Što znači da je firma bila u minusu od 2,2 milijarde dinara. Ipak, treba imati u vidu da je te godine tek u trećem tromesečju bila pokrenuta proizvodnja u ovom kombinatu. Tome je prethodila odluka vlade od 28. avgusta 2015. godine, ali i kredit od 600 miliona dinara koji je odobrio Fond za razvoj.

Podsećanja radi, ova kompanija je 14. novembra 2011. godine bila prinuđena da zaustavi proizvodnju, jer je došlo do poremećaja na svetskom tržištu, pada tražnje i pada cene sirćetne kiseline.

Prilikom ponovnog pokretanja proizvodnje 1. novembra 2015. godine premijer Aleksandar Vučić istakao je da je to naša budućnost, a ne prošlost koje ćemo se rado sećati.

– Ima više zainteresovanih za MSK, ali svi oni su hteli prvo da vide da fabrika radi. Ako to pokažemo, svi će da nagrnu – rekao je tada Vučić.

Ovo je vrhunska fabrika, prerađuje 100 odsto sirovina gasa, i ako smo u stanju da obezbedimo dobru cenu gasa, onda ne moramo da žurimo s traženjem partnera i nema straha za fabriku, govorio je premijer.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/374988/Privatizacioni-savetnik-za-MSK

Akcijama Telekoma trguje se na crno

IZVOR: novosti

Iako hartije domaćeg teleoperatera nisu na berzi, nije sprečena njihova kupoprodaja. Promena vlasništva nad ovim vrednosnim hartijama vrši se u formi poklona.

Opširnije...

IAKO trgovanje akcijama "Telekoma Srbija" nije dozvoljeno, hartijama ovog najprofitabilnijeg domaćeg preduzeća trguje se u potaji, pod plaštom poklona. Tako se trenutna cena jedne "poklonjene" akcije kreće od 80 centi do jednog evra. A, u aprilu 2012. godine, kada su ove akcije emitovane i podeljene građanima i radnicima "Telekoma Srbija", utvrđeno je bilo da će početna cena za trgovanje na berzi iznositi 2,27 evra po hartiji.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, među najvećim akcionarima "Telekoma" su, osim države, građani koji poseduju više od 24.000 komada akcija ove kompanije. To je čak osam puta više od maksimalnog broja akcija koje su mogli da dobiju besplatnom podelom, i to pod uslovom da su u "Telekomu" ostvarili 35 godina radnog staža!

- Bitku protiv tržišta ne možete da dobijete. Ono je poput poplave koja uvek "iscuri" baš tamo gde to ne žele oni koji su pokušali to da spreče - kaže za "Novosti" ekonomista Ljubomir Madžar.

On navodi da takozvano "poklanjanje" niko ne može da kontroliše.

- Ja vama mogu, na primer, da poklonim knjigu, a vi meni zauzvrat da poklonite 1.500 dinara - objašnjava Madžar. - Smatram da zaobilaženje tržišta u ovom slučaju nije dobro ni za akcionare ni za državu kao vlasnika, ni za "Telekom". Trgovina je dobrovoljna aktivnost i za prodavca i za kupca. Svaka trgovina poboljšava položaj onoga koji u njoj učestvuje, inače je ne bi ni bilo. Zabrana trgovine akcijama stoga pogoršava ekonomski položaj akcionara.

TRŽIŠTE I U LOGORIMA - TRŽIŠTE je postojalo i unutar zarobljeničkih logora tokom Drugog svetskog rata, poput Mauthauzena - kaže Ljubomir Madžar. - Kao novčano sredstvo pojavile su se cigarete, kojima su trgovali zarobljenici kupujući za njih hleb. Čak i u zarobljeničkim logorima tržište nađe način da se pojavi. To ne može niko da spreči.

Madžar ističe da onemogućavanje berzanske trgovine podeljenim akcijama "Telekoma" nije dobra ni za samu kompaniju.

- Tržište je kao ogledalo, pokazuje vam kakvi ste i šta biste, eventualno, mogli da unapredite u svom poslovanju - navodi Madžar. - I na kraju, zabrana trgovanja nije dobra ni za državu kao vlasnika, jer, nije dobro kada jedna velika i važna državna kompanija zatvara oči pred slikom koju bi dobila preko tržišta.

Da država još nije spremna da iznese akcije "Telekoma" na Beogradsku berzu, potvrdio je nedavno ministar finansija Dušan Vujović. On je na berzanskoj konferenciji krajem novembra prošle godine istakao da berza treba da stvori uslove koji bi sprečili veći pad cene akcije prilikom prve prodaje. Za to je neophodna i izmena propisa, koji bi, prema njegovim rečima, obezbedili ključne elemente berze: stabilnost, predvidljivost i rast.

PODELA

GRAĐANI koji su imali pravo na besplatne akcije su, pre pet godina, na ravne časti podelili 150 miliona vrednosnih hartija "Telekoma". Tako je svako dobio po 31 komad. Za razliku od njih, radnicima je sledovalo znatno više. Ukupno 69,4 miliona akcija oni su podelili u zavisnosti od ostvarenog staža u "Telekomu". Prema tadašnjim kriterijumima, maksimalno su, za 35 godina staža, mogle da se dobiju 3.072 akcije. "Telekom" ima ukupno emitovanih milijardu akcija, od kojih je država vlasnik 58,1 odsto, dok u sopstvenom vlasništvu kompanija ima 20 odsto akcija. Ostatak je u vlasništvu građana i zaposlenih.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651696-Akcijama-Telekoma-trguje-se-na-crno

Rezultati januarske ankete o inflacionim očekivanjima

IZVOR: nbs

Rezultati januarske ankete potvrđuju da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede niska, stabilna i u granicama cilja, kako za godinu tako i za dve godine dana unapred.

Opširnije...

Rezultati januarske ankete potvrđuju da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede niska, stabilna i u granicama cilja, kako za godinu tako i za dve godine dana unapred.

Očekivana inflacija finansijskog sektora za januar 2018. je na nivou od 2,4%, dok privrednici očekuju da inflacija bude 2,0%.

Srednjoročna inflaciona očekivanja (za januar 2019) su takođe niska, stabilna i u granicama cilja, i iznose 2,8% kod finansijskog sektora i 2,0% kod privrede.

Postignuta usidrenost inflacionih očekivanja doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku.

Radi transparentne komunikacije s javnošću, Narodna banka Srbije od juna 2015. redovno mesečno izveštava o inflacionim očekivanjima finansijskog sektora, privrede, sindikata i stanovništva. Izveštaj o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima i prateći materijali (metodologija istraživanja i anketni upitnik) dostupni su na veb-stranici Narodne banke Srbije u odeljku Publikacije, a odgovarajuće vremenske serije u odeljku Statistika.

 

http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=11034&konverzija=yes

MMF zadovoljan reformama u Srbiji - Do kraja aranžmana iz predostrožnosti samo još dve revizije

IZVOR: ekapija ; blic

Srbija je ispunila većinu preuzetih obaveza u oblasti reformi koje je dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom ...

Opširnije...

Srbija je ispunila većinu preuzetih obaveza u oblasti reformi koje je dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), zbog čega će do kraja aranžmana, februara 2018. godine, biti obavljene samo dve revizije, saznaje Blic.

To praktično znači da će umesto četiri kvartalne provere biti organizovane samo još dve i da će nakon toga biti uspešno okončan aranžman iz predostrožnosti vredan 1,2 mlrd EUR.

Ovo je dogovor koji je vlastima u Beogradu nagovešten nezvanično, a zvanično će biti objavljen nakon njihove tehničke posete koja traje od 27. februara do 6. marta 2017. godine. To nije baš uobičajena praksa u radu te finansijske institucije, a nagoveštaj ovakvog raspleta pokazuje da je vlast u Srbiji ispunila značajan deo preuzetih obaveza u reformama.

Iz Ministarstva finansija su za Blic potvrdili da će do kraja aranžmana biti obavljene samo još dve revizije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1680210/MMF-zadovoljan-reformama-u-Srbiji-Do-kraja-aran%C5%BEmana-iz-predostro%C5%BEnosti-samo-jo%C5%A1-dve-revizije

U "Azotari" smanjene plate 25 odsto

IZVOR: novosti

Gubitak zbog kvara u postrojenju u pančevačkoj fabrici veštačkog đubriva pašće na teret zaposlenih. Niži lični dohodak primaće bar tri meseca. Problem i što moraju redovno da plaćaju gas.

Opširnije...

ZAPOSLENI u pančevačkoj "Azotari" moraće da pristanu na plate smanjene oko 25 odsto. Inicijalni razlog da "kresanje" zarada je kvar u jednom pogonu, zbog koga fabrika nije radila normalno više od deset dana, a zbog čega je izgubljeno oko 100 miliona dinara. Iz menadžmenta "Azotare" kažu da je do finansijskog kolapsa u fabrici dovela i činjenica da od ove godine više ne mogu da kupuju gas - a da ga ne plate.

Do kvara je, o čemu su "Novosti" pisale, došlo prošlog meseca, kada je stao pogon amonijaka, a kupcima je umesto 40.000 tona, isporučeno upola manje. Menadžment fabrike je odlučio da minus mora da padne na teret radnika.

- Još raspravljamo sa sindikatima koliko će umanjenje plate biti dogovoreno - kaže Mile Bosnić, šef službe za odnose sa javnošću "Azotare". - Umanjenje će biti za plate od marta do juna, a iznosiće 20 ili 25 odsto. Pored kvara, nama je dodatni problem to što sada svaki gas koji kupimo od "Srbijagasa", moramo unapred da platimo. Tako ne možemo finansijski da izdržimo. Nemamo više nikakve subvencije od države pa je pitanje kako ćemo ubuduće poslovati.

Od tri reprezentativna sindikata, od pregovora su ove nedelje odustala - dva. U sindikatu "Nezavisnost", koji će nastaviti da pregovara sa menadžmentom, kažu da je prvobitni plan rukovodstva bio smanjenje zarada od 30 odsto.

- Rekli su nam da moramo da proizvodimo 1.500 tona dnevno, a zbog kvara mi nismo bili u mogućnosti da to ispoštujemo - kaže Petar Naumović iz sidnikata "Nezavisnost" u "Azotari". - Prvobitna ideja je bila i da za februar dobijemo umanjenje zarada, ali to se protivilo kolektivnom ugovoru. Mi nemamo drugu mogućnost sem da pristanemo da nam smanje platu.

KRIVIČNA PRIJAVA

PREDLOG Sindikata hemije i nemetala Srbije, koji je izašao iz pregovora, bio je da svi zaposleni u fabrici u kojoj je prosečna plata oko 67.000 dinara u naredna tri meseca primaju 42.000 dinara i da im se nakon toga razlika refundira.

Ipak, rukovodstvo je odbilo ovo mišljenje. U ovom sindikatu pominju podnošenje krivične prijave protiv generalnog direktora zbog zloupotrebe službenog položaja i kršenja kolektivnog ugovora Zakona o radu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651695-U-Azotari-smanjene-plate-25-odsto

Ferrero hoće još zemlje u Srbiji?

IZVOR: ekapija

Predstavnici italijanske kompanije Ferrero traže još zemlje za zasade lešnika za potrebe svoje konditorske proizvodnje, saznaje B92.

Opširnije...

Predstavnici italijanske kompanije Ferrero traže još zemlje za zasade lešnika za potrebe svoje konditorske proizvodnje, saznaje B92.

Ferrero je pre skoro dve godine kupio imovinu poljoprivrednog preduzeća Aleksa Šantić za 7,95 mil EUR, u čijem sastavu je i 700 hektara poljoprivrednog zemljišta. Tada je objavljeno da će na celoj površini zasaditi lešnike.

Od tada u medijima nije bilo mnogo informacija kako taj proces teče. Kako B92 saznaje, delegacija kompanije ovih dana je ponovo u Srbiji, s ciljem da nađe kvalitetno zemljište za nove zasade.

Kako prenosi B92, predstavnici Ferrera imaju tačno određeno uputstvo šta traže i verovatno će pre bilo kakve kupovine ili zakupa raditi analizu zemljišta, kako bi bili sigurni gde sade.

Pre nekoliko meseci portal Agroklub je objavio izjavu Zorana Keserovića, predsednika Društva voćara Vojvodine i konsultanta italijanske kompanije Ferrero, koji je tada naveo da je kompanija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i konsultantima s fakulteta u Beogradu i Novom Sadu napravila odličan projekat razvoja proizvodnje lešnika.

- Cilj je da se pod tom voćnom vrstom nađe 10.000 hektara. Namera Italijana je da se unapredi sortna čistoća. Dosta proizvođača kod nas ima zastupljene izmešane sorte i to predstavlja veliki problem u otkupu - kazao je on tada.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1679696/Ferrero-ho%C4%87e-jo%C5%A1-zemlje-u-Srbiji?

Air Serbia u 2016. prevezla 2,62 miliona putnika - Rast kargo prevoza 31%

IZVOR: ekapija

Nacionalna aviokompanija Air Serbia prevezla je tokom 2016. godine 2,62 miliona putnika, što je za 3% više nego u 2015. Kompanija je tokom prošle godine ...

Opširnije...

Nacionalna aviokompanija Air Serbia prevezla je tokom 2016. godine 2,62 miliona putnika, što je za 3% više nego u 2015. Kompanija je tokom prošle godine realizovala 33.171 redovan i čarter let.

Kako je Air Serbia saopštila u četvrtak, 23. februara 2017. godine, rast prevoza tereta iznosio je 31%, pa je tokom 2016. prevezeno ukupno 4.913 tona.

Uvedene su nove linije za Njujork u SAD, Sankt Peterburg u Rusiji, Kijev u Ukrajini, Hamburg u Nemačkoj i Ohrid u Makedoniji, što je proširilo mrežu aviokompanije na 44 destinacije.

Generalni direktor Dane Kondić izjavio je da je Air Serbia nastavila rast donoseći više izbora i pogodnosti putnicima u Srbiji, Jugoistočnoj Evropi, na Bliskom Istoku i u Severnoj Americi.

- U 2017. ćemo nastaviti da se fokusiramo na dugoročni održivi rast Air Serbia-e kako bismo osigurali da ćemo ispuniti komercijalne ciljeve koje su postavila naša dva strateška partnera, Vlada Srbije i Etihad Airways - rekao je Kondić.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1678691/Air-Serbia-u-2016-prevezla-2-62-miliona-putnika-Rast-kargo-prevoza-31

Prosečna neto zarada 41.508 dinara u januaru 2017.

IZVOR: ekapija

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u januaru 2017. godine iznosila je 41.508 dinara, što je nominalno manje za 22,4% i realno manje za 23,5% nego u decembru 2016, saopštio je danas ...

Opširnije...

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u januaru 2017. godine iznosila je 41.508 dinara, što je nominalno manje za 22,4% i realno manje za 23,5% nego u decembru 2016, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa januarom 2016. godine prosečna neto zarada je nominalno veća za 2,6% i realno za 0,2%.

Prosečna bruto zarada isplaćena u januaru iznosila je 57.231 dinar i nominalno je bila manja za 22,3%, a realno za 23,4% nego u decembru, dok je u odnosu na januar 2016. godine nominalno bila veća za 2,6% i realno za 0,2%.

Prema tumačenju Zavoda za statistiku, prosečne zarade u januaru su manje nego u decembru zbog toga što se uobičajeno krajem godine zbog novogodišnjih i božićnih praznika isplaćuju zarade koje bi inače bile isplaćene početkom godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1679522/Prose%C4%8Dna-neto-zarada-41-508-dinara-u-januaru-2017

RZS: Januarska inflacija 1,4 odsto

IZVOR: danas

Maloprodajne cene u januaru su, u odnosu na decembar 2016, uvećane 1,4 odsto, dok su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane 2,4 procenta, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Opširnije...

Maloprodajne cene u januaru su, u odnosu na decembar 2016, uvećane 1,4 odsto, dok su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane 2,4 procenta, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U 2016. godini potrošačke cene su u proseku povećane 1,2 odsto u odnosu na 2015. godinu.

U januaru ove godine najviše su, 3,1 odsto, poskupeli hrana i bezalkoholna pića, cene alkoholnih pića i duvana uvećane su za 2,9, a transporta za 1,6 odsto.

Odeća i obuća u januaru su bili 1,1 odsto jeftiniji nego u decembru prošle godine, navodi se u saopštenju.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=339424&title=RZS%3a+Januarska+inflacija+1.4+odsto

Država uzima 182,6 mil EUR zajma za javne rashode i javna preduzeća - Novac za EPS, Srbijagas, Železnice ...

IZVOR: ekapija

Na prvom prolećnom zasedanju Skupštine Srbije poslanike će dočekati usvajanje zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ...

Opširnije...

Na prvom prolećnom zasedanju Skupštine Srbije poslanike će dočekati usvajanje zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), koji je zapravo prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća.

Sporazum je potpisan u Beogradu 20. januara, ali da bi stupio na snagu poslanici Skupštine Srbije moraju ga usvojiti po hitnom postupku u formi zakona.

Zakonom o budžetu za prošlu godinu bilo je predviđeno zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj od 200 mil USD. Pregovori o zajmu održani su u novembru 2016. godine u Beogradu i tom prilikom je utvrđen konačni iznos zajma izražen u evrima, pa on iznosi 182,6 mil EUR.

Novcem od tog zajma biće pružena podrška Vladi Srbije u sprovođenju plana dugoročne fiskalne konsolidacije i transformacije državnih i javnih preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja. S jedne strane, radiće se na upravljanju javnim rashodima kroz sprovođenje aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje kontrole i evidentiranja obaveza i docnji na strani rashoda, unapređenju upravljanja zapošljavanjem u javnom sektoru i fondom zarada, kao i racionalizaciji strukture zarada zaposlenih u javnom sektoru.

S druge strane, radiće se i na unapređenju održivosti javnih preduzeća u energetici kroz podršku merama koje su od ključne važnosti za postizanje ciljeva definisanih planovima finansijske konsolidacije Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa.

Deo novca od tog zajma koristiće se i za unapređenje efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća kroz smanjenje fiskalnog opterećenja, realizaciju novog okvira finansiranja i novih kriterijuma funkcionisanja i poslovnih rezultata društava za upravljanje javnom železničkom infrastukturom, železnički prevoz robe i putnika u skladu s programima poslovanja Železnica Srbije, Infrastruktura železnica Srbije, Srbija Kargo i Srbijavoza.

Na taj način bi se pomoglo novim železničkim preduzećima da postignu zdravu finansijsku osnovu, povećaju efikasnost i unaprede standarde finansijske transparetnosti. Radiće se i na otpimizaciji broja zaposlenih u svim železničkim društvima.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1679455/Dr%C5%BEava-uzima-182-6-mil-EUR-zajma-za-javne-rashode-i-javna-preduze%C4%87a-Novac-za-EPS-Srbijagas-%C5%BDeleznice

Produžen rok za dostavljanje ponuda koncesionara za Aerodrom Nikola Tesla

IZVOR: novosti

Rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu produžen je do 10. marta, objavljeno je u ...

Opširnije...

Rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu produžen je do 10. marta, objavljeno je u "Službenom glasniku".

Kako je obrazloženo, rok je produžen da bi se što većem broju potencijalnih ponuđača omogućilo da pribave sva neophodna dokumenta i podnesu kompletne prijave.

Vlada Srbije i Aerodrom "Nikola Tesla" objavili su 10. februara javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina, a rok za postavljanje prijava bio je 25. februar.

Koncesija se daje za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera.

Koncesiju neće moći da dobiju kompanije koje upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda.

MIHAJLOVIĆ: ŽELIMO ŠTO VIŠE ZAINTERESOVANIH KONCESIONARA ZA AERODROM

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da je rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu produžen dve nedelje, kako bi se prijavio što veći broj zainteresovanih kompanija.

Ona je novinarima na Aerodromu "Nikola Tesla" rekla da će se ići korak po korak, jer Srbija ima dobar aerodrom, koji ima perspektivu i kome trebaju investicije.

"Ničim nismo pritisnuti. Možemo mudro i polako da donosimo odluke", rekla je ona.

Na pitanje koliko će koncesionar biti obavezan da zadrži postojeći broj radnika, Mihajlović je rekla da treba pustiti da se taj proces zavši.

"Taj proces jeste krenuo, ali je daleko od završetka. Videćemo kad budu konačni razgovori", rekla je ona.

Rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu produžen je do 10. marta.

Vlada Srbije i Aerodrom "Nikola Tesla" objavili su 10. februara javni poziv za davanje koncesije za tu kompaniju u trajanju od 25 godina, a rok za postavljanje prijava bio je 25. februar.

Koncesija se daje za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera.

Koncesiju neće moći da dobiju kompanije koje upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda.

MIHAJLOVIĆ: AERODROM NIKOLA TESLA BIĆE SPREMAN ZA SEDAM MILIONA PUTNIKA

Rekonstrukcija starog "Terminala 1" na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" biće završena do letnje sezone, i potom će broj putnika biti povećan sa sadašnjih pet miliona, na maksimalnih sedam miliona - izjavila je Mihajlović.

"U rekonstrukciju Terminala 1 uloženo je ukupno oko 1,1 milijarda dinara, a planirano je da radovi budu završeni do 1. maja, kako bi aerodrom bio u potpunosti spreman za letnju sezonu", rekla je Mihajlović tokom posete Aerodromu "Nikola Tesla".

Ona je istakla da je u prethodne dve i po godine Aerodrom "Nikola Tesla" u modernizaciju i podizanje kvaliteta usluga investirao oko četiri milijarde dinara, i to iz sopstvenih sredstava.

"Aerodrom će, nakon rekonstrukcije terminala, moći ne samo da primi veći broj putnika, nego i da značajno poboljša kvalitet usluge. To je važno, jer su ovo vrata na kojima dočekujemo goste iz inostranstva, a Srbija ozbiljno radi na tome da iskoristi i razvije svoje turističke potencijale", rekla je ministarka Mihajlović.

Ona je rekla da je prihod od turizma prošle godine bio veći od milijardu evra, a se očekuje da u narednih pet godina dostigne dve milijarde.

Vršilac dužnosti generalnog direktora Aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević izjavio je da će u novom prostoru biti ukupno 28 šaltera za prijavu putnika za let, i pet "kioska" za elektronsku samoregistraciju putnika.

Vlaisavljević je rekao da očekuje da će neto dobit aerodroma 2016. godine biti veća od tri milijarde dinara.

VLADA ODOBRILA DA 400 RADNIKA BEOGRADSKOG AERODROMA DOBIJE STALAN POSAO

Vršilac dužnosti direktora Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu Saša Vlaisavljević izjavio je danas da je odlukom Vlade Srbije 400 radnika aerodroma dobilo stalan posao.

On je novinarima na aerodromu Nikola Tesla rekao da je pre toga za stalno zaposleno još 200 radnika, a to znači da je za nekoliko meseci ukupno njih 600 dobilo stalan posao na aerodromu.

"Ovi ljudi koji su inače jako značajni za funkcionisanje aerodroma gotovo 20 godina radili su bez prava na odmor, regres, bez slobodnih dana, preko omladinskih zadruga", rekao je on.

Vlaisavljević je zahvalio Vladi Srbije što je rešen problem zaposlenih na beogradskom aerodromu koji do sada niko nije rešavao.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da je činjenica da je 600 ljudi na aerodromu radilo skoro 20 godina preko omladinskih zadruga i dodala da oni rade osnovne poslove na aerodromu.

Ona je podsetila da je sa predstavnicima sindikata razgovarala u decembru prošle godine, i obećala im da će taj problem biti rešen.

Istakla je da je za nju važno da je ispunjeno ono što je obećano.

Predsednik sindikata Sloga Aerodroma Nikola Tesla Predrag Adamov izjavio je da zapošljavanje radnika za stalno veoma značajno, jer to do sada niko nije uspeo da uradi, a bilo je dosta pokušaja.

"Aerodrom ima povećan obim saobraćaja i potrebni su svi radnici kako bi se rad aerodroma i dalje unapređivao",rekao je Adamov.

Prema njegovim rečima, radnici koji su sada zaposleni na neodređeno vreme, radili su na aerodromu između pet i 20 godina.

Sindikat zaposlenih na aerodromu "Nikola Tesla" Beograd održao je 13. februara protest na parkingu aerodroma i zatražio od Vlade Srbije da dugogodišnji radnici dobiju ugovore na neodređeno vreme, umesto na određeno.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651658-Produzen-rok-za-dostavljanje-ponuda-koncesionara-za-Aerodrom-Nikola-Tesla

Država tuži NIS zbog neplaćanja ekološke takse za maziva

IZVOR: ekapija

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je da će država podneti tužbe protiv svih kompanija koje ne plaćaju ekološku taksu za maziva ...

Opširnije...

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je da će država podneti tužbe protiv svih kompanija koje ne plaćaju ekološku taksu za maziva i druge proizvode, uključujući i Naftnu industriju Srbije (NIS).

- Ekološka taksa na maziva i druge proizvode je zakonska obaveza od koje niko nije oslobođen. Država mora da poštuje svoje zakone i zato ćemo mi pokrenuti tužbe protiv svih kompanija koje ne ispunjavaju tu obavezu, uključujući NIS - rekao je Nedimović za Blic.

Ministar je rekao da se NIS poziva na odredbe Sporazuma koji je 2008. godine potpisan sa Rusijom, ali da će sud odrediti da li ih sporazum oslobađa plaćanja takse.

U NIS-u su za Blic rekli da ta kompanija nema dospelih neizmirenih obaveza, kao ni lokalnih taksi i naknada prema poreskim organima Srbije.

- Kompanija NIS svoje celokupno poslovanje zasniva na strogom poštovanju zakona - naveli su u NIS-u.

Blic piše da NIS ekološku taksu ne plaća od uvođenja tog nameta 2010. godine i da je državni budžet zbog toga oštećen za 1,5 mil EUR, koliko bi kompanija trebalo da plati za za proizvedenih 11.000 tona maziva.

Podsetimo, uvoznici maziva žalili su se na neravnopravan položaj na srpskom tržištu, jer moraju da plaćaju ekološku taksu od 12 dinara po kilogramu uvezenog maziva, dok je NIS te dažbine oslobođen.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1678949/Dr%C5%BEava-tu%C5%BEi-NIS-zbog-nepla%C4%87anja-ekolo%C5%A1ke-takse-za-maziva

Henkel zabeležio rekordan rast prodaje i prihoda - U 2016. operativni profit veći od 3 mlrd EUR

IZVOR: ekapija

Henkel je u 2016. godini po prvi put ostvario korigovani operativni profit veći od 3 mlrd EUR, navodi se u saopštenju kompanije.

Opširnije...

Henkel je u 2016. godini po prvi put ostvario korigovani operativni profit veći od 3 mlrd EUR, navodi se u saopštenju kompanije.

- Prethodna godina bila je veoma uspešna za Henkel. U izazovnom tržišnom okruženju postigli smo novi rekordni rast prodaje i prihoda i tako ostvarili postavljene finansijske ciljeve. Takođe smo ostvarili značajan i održiv nivo prihoda - kaže izvršni direktor kompanije Hans Van Bajlen.

Henkel je u septembru 2016. završio preuzimanje kompanije Sun Products, što je druga najveća transakcija u njegovoj istoriji.

- Ovo predstavlja veliki korak za Henkel i značajno jača poslovanje sektora Deterdženti i kućna hemija u Severnoj Americi. U novembru smo predstavili i nove strateške prioritete za 2020. godinu i period nakon toga. Na osnovu odličnih rezultata u prethodnoj godini i jasnih prioriteta za naredne posvećeni smo uspešnom razvoju kompanije i u budućnosti - dodaje Van Bajlen.

Sa 18,714 mlrd EUR prodaja u fiskalnoj 2016. dostigla je novi rekordni nivo i porasla za 3,5% u poređenju sa prethodnom godinom. Kada se u obzir uzmu efekti kursnih razlika, prodaja je porasla za 7,1%. Pozitivni efekat od akvizicija i prodaja iznosio je 4%, prevashodno kao rezultat akvizicije kompanije Sun Products.

Organski rast prodaje, koji isključuje uticaj valutnih kretanja i akvizicije odnosno prodaje, zabeležio je rast od 3,1%. Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit (EBIT) porastao je za 8,5%, na novi rekordni nivo od 3,172 mlrd EUR (2,293 mlrd EUR u prethodnoj godini).

Sva tri sektora kompanije doprinela su pozitivnom učinku i zabeleženom solidnom rastu u organskoj prodaji. Sektor Adhezivi tehnologije postigao je rast organske prodaje od 2,8% u fiskalnoj 2016. godini i tako nadmašio širenje tržišta. Prodaja u sektoru Beauty care porasla je organski za 2,1%, dok je sektor Deterdženti i kućna hemija zabeležio rekordni rast organske prodaje od 4,7%. Tržišta u razvoju nastavila su sa snažnim učinkom i rastom organske prodaje, sa dvocifrenim povećanjima u regionu Latinske Amerike, kao i snažnim rastom u regionu Istočne Evrope. U Istočnoj Evropi prodaja je organski porasla za 7%.

- Očekujemo da će se promenljivo i neizvesno stanje na tržištu nastaviti. Ipak, zahvaljujući jasnom strateškom opredeljenju, jakom globalnom timu i inovativnim brendovima i tehnologijama na vodećim tržišnim pozicijama, uveren sam da ćemo nastaviti sa profitabilnim rastom. Što se tiče fiskalne 2017. godine, očekujemo organski rast prodaje od 2 do 4 odsto, rast korigovanog prihoda od prodaje (EBIT) za više od 17%, kao i rast korigovanog prinosa po prioritetnoj akciji od 7 do 9% - rekao je Hans Van Bajlen o očekivanjima od tekuće fiskalne 2017. godine.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1679549/Henkel-zabele%C5%BEio-rekordan-rast-prodaje-i-prihoda-U-2016-operativni-profit-ve%C4%87i-od-3-mlrd-EUR

Otišlo 900 miliona evra iz Srbije prošle godine

IZVOR: danas

Inflacija će, prema poslednjim projekcijama Narodne banke Srbije, biti nešto viša od ranije projektovane zbog poskupljenja nafte na svetskom tržištu, ali će ipak biti u ciljanom koridoru od 1,5 do 4,5 odsto, rečeno je ...

Opširnije...

Inflacija će, prema poslednjim projekcijama Narodne banke Srbije, biti nešto viša od ranije projektovane zbog poskupljenja nafte na svetskom tržištu, ali će ipak biti u ciljanom koridoru od 1,5 do 4,5 odsto, rečeno je na predstavljanju Izveštaja o inflaciju u NBS.

Prošla godina je završena sa međugodišnjom stopom inflacije od 1,6 odsto zahvaljujući rastu cena električne energije i nafte u poslednjem tromesečju. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ukazala je na činjenicu da je fiskalni deficit u prošloj godini smanjen na 1,4 odsto BDP-a sa 6,6 odsto u 2014, kao i da je deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen na četiri odsto sa 4,7 odsto 2015.

“Deprecijacijski pritisci krajem prošle i početkom ove godine nastali su delom zbog neizvesnosti na međunarodnim finansijskim tržištima, a delom su sezonskog karaktera, zbog veće uvoza energenata”, rekla je Tabaković dodajući da je jačanje dolara prema evru za 6,4 odsto u četvrtom kvartalu 2016. godine povećalo javni dug za 443,6 miliona evra iako je dug u dolarima smanjen za 72 miliona dolara.

“U januaru je već oslabio dolar prema evru za dva odsto pa i to treba uzeti u obzir. Treba reći da ovi efekti imaju samo kalkulativni karakter i da se računa kurs prilikom otplate duga”, ocenila je Tabaković dodajući da je tokom prošle godine zbog povećanja kamata američkog FED-a iz Srbije povučeno više od 900 miliona evra koji su bili plasirani u državne obveznice, alid a se to ništa nije osetilo na tržištu.

Projekcija Narodne banke za ovu godinu je rast BDP-a od tri odsto, a za 2018. rast od 3,5 odsto koji će biti zasnovan na investicijama i izvozu.

Guvernerka se osvrnula i na izjavu bivšeg guvernera Radovana Jelašića datu Danasu da su sve grčke banke na prodaju rečima da “ne bih podržala preuranjene i neumerene izjave o grčkim bankama”. Ona je rekla i da su šest meseci vođeni pregovori o spajanju dve grčke banke, ali da se od toga odustalo.

“Ono što se dešava sa grčkim bankama je plan matičnih banaka i ne zavisi od nas niti od uslova na srpskom tržištu. U finansijama su opasne glasine koje mogu da snize vrendost akcija i treba se uzdržati od toga”, rekla je Tabaković dodajući da nijedna izjava ne određuje koliko banaka treba da posluje, već da to radi tržište.

Ona je rekla i da su u toku pregovori “jednog kvalitetnog sticaoca o preuzimanju banke u Srbiji” ali da o tome neće govoriti.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=339354&title=Oti%C5%A1lo+900+miliona+evra+iz+Srbije+pro%C5%A1le+godine

Piraeus u Srbiji nije na prodaju - Banka za 2017. planira rast plasmana privredi od 19%

IZVOR: ekapija

Piraeus banka u Srbiji ima ambiciozne planove poslovanja i nije na prodaju, izjavio je danas generalni direktor Vojislav ...

Opširnije...

Piraeus banka u Srbiji ima ambiciozne planove poslovanja i nije na prodaju, izjavio je danas generalni direktor Vojislav Lazarević.

- Izuzetno smo zadovoljni ostvarenim rezultatima u 2016. godini. Profit banke je bio 26 miliona dinara a dupliran je zdrav portfolio kredita pravnim licima, što dokazuje posvećenost banke lokalnom tržištu i razvoju srpske privrede - rekao je Lazarević u razvoru sa novinarima.

On je istakao da banka nema potrebu da traži nove vlasnike, da se dokapitalizuje ili spaja sa nekom drugom bankom.

Pireus banka, deo istoimene grčke bankarske grupacije, u Srbiji ima 26 filijala i zapošljava oko 450 ljudi.

Generalni direktor Piraeus banke u Srbiji istakao je da je stopa nenaplativih kredita u Srbiji smanjena za oko 10 procentnih poena, sa 34 na 24%, i da se očekuje da će do kraja 2017. godine i dalje padati.

- Učešće problematičnih kredita je smanjeno uglavnom otpisom i naplatom, ali i rastom kreditne aktivnosti banke - kazao je Lazarević.

Plan banke je, kako je dodao, veoma ambiciozan, i on obuhvata rast od 25% u segmentu gotovinskih dinarskih kredita stanovništvu, i 19% u delu plasmana privredi. Planiran je i rast operativnog prihoda poslovanja za 10%, te još veće uvećanje produkcije kredita.

- U planu je i otvaranje novih filijala u većim gradovima, poput Smedereva i Užica - najavio je Lazarević.

Iz Piraeus banke najavljuju da će i u narednom periodu nastaviti sa društveno odgovornim aktivnostima. Kako je rečeno, osim značajne podrške Košarkaškom savezu Srbije, najavljeno je i 5. po redu pokroviteljstvo Međunarodnog kupa Matematičke gimnazije.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1677617/Piraeus-u-Srbiji-nije-na-prodaju-Banka-za-2017-planira-rast-plasmana-privredi-od-19

Osam ponuda za kupovinu PKB

IZVOR: danas

Na javni poziv Vlade za kupovinu Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) stiglo je osam pisama, prenosi RTS.

Opširnije...

Pisma su poslali "El Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, MK grupa, "Industrija mesa Matijević", jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Velike Britanije i po jedna iz Kine i Singapura, ali su njihova pisma sa oznakom tajnosti i imena ne mogu da se objave, prenosi RTS.

U Vladi su zadovoljni odzivom i najavljuju oglas za prodaju u narednih mesec do mesec i po dana.

PKB, jedan od najvećih i najstarijih poljoprivrednih kombinata u Srbiji, ima preko 20 hiljada hektara obradive zemlje, preko 26 hiljada grla stoke, mašine, opremu, staklenike i 1.700 zaposlenih.

Da su namerni da ga preuzmu od države, Vladi se prijavilo osam potencijalih kupaca.

"Većina njih se opredelila za sve ono što je moguće po srpskim zakonima, od prodaje imovine, kapitala, strateškog partnerstva. Zaintereovani su za sve, tako da ćemo na osnovu tog i bližih razgovora dogovoriti pravi model privatizacije. Očekujemo da ćemo u narednih mesec, mesec i po objaviti pravi konkurs za privatizaciju PKB.

Očekujem da ćemo dobiti vlasnika do kraja godine", rekao je ministar privrede Goran Knežević.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=339397&title=Osam+ponuda+za+kupovinu+PKB

Verizon kupuje Yahoo sa popustom od 350 mil USD

IZVOR: ekapija

Američka telekomunikaciona kompanija Verizon kupiće internet poslovanje Yahoo-a sa popustom od 350 mil USD u odnosu na prethodno dogovorenih 4,8 mlrd USD.

Opširnije...

Američka telekomunikaciona kompanija Verizon kupiće internet poslovanje Yahoo-a sa popustom od 350 mil USD u odnosu na prethodno dogovorenih 4,8 mlrd USD. Razlog obaranja cene su bezbednosni propusti kojima je ugroženo više od milijardu Yahoo naloga.

Novi sporazum dveju kompanija, objavljen u utorak, 21. februara 2017. godine, olakšao je brige investitorima koji su strahovali da bi Verizon mogao da traži smanjenje cene od najmanje milijardu dolara ili čak da otkaže čitav dogovor.

Do izmene dogovora je došlo pošto je Yahoo, posle prvobitnog sporazuma s Verizonom, objavio da su u dva hakerska napada 2013. i 2014. godine ukradeni lični podaci više od milijardu korisnika. Prema novom ugovoru Yahoo i Verizon će podeliti moguće troškove zbog tih hakerskih upada.

Verizon, najveći američki provajder bežičnih komunikacija, kupiće osnovno internet poslovanje Yahoo-a - pretragu, email i messenger, i tako zaokruižiti svoje ponude pošto je već kupio AOL za 4,4 mlrd USD.

Yahoo je nekada bio jedna od vodećih internet kompanija, ali poslednjih godina pod pritiskom konkurencije gubi položaj na tržištu.

Posle prodaje poslovanja sa emailovima, sajtom, aplikacijama za mobilne telefone i marketingom, Yahoo bi trebalo da promeni ime u Altaba. Nov naziv je kombinacija reči "alternativno" i Alibaba, pošto Yahoo poseduje oko 15% kineske Alibabe, vrednosti 35 mlrd USD.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1676785/Verizon-kupuje-Yahoo-sa-popustom-od-350-mil-USD

Razmena sa Hrvatskom skoro milijardu €

IZVOR: novosti

Značajna povezanost privreda Srbije i Hrvatske. Suficit u razmeni. Prekogranične oblasti koje povezuje Dunav još su Niskorišćeni potencijal.

Opširnije...

PRIVREDE Srbije i Hrvatske značajno su povezane, a prostora za dalji razvoj, na obostranu korist, i dalje ima.

Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini dostigla je 903,8 miliona evra i beleži godišnji rast od 4,8 odsto u odnosu na godinu pre. Dok je izvoz u Hrvatsku porastao za 17 odsto, na nivo od 467,3 miliona evra, uvoz iz ove susedne države lane se smanjio za 6,1 odsto i iznosio je 436,5 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni, u korist Srbije, zabeležen je na nivou od 30,8 miliona evra.

Nenad Đurđević, direktor sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, smatra da su privredna povezanost i saradnja dve susedne zemlje dobre, i da koriste svima.

- Hrvatska je članica Evropske unije, Srbija je članica CEFTA, što donosi brojne prednosti kroz privrednu saradnju dveju zemalja - kaže Đurđević. - PKS smatra da saradnja može da se proširi i na ujedinjenje kapaciteta u komplementarnim privrednim granama. Tu, osim poljoprivrede, spada i mašinogradnja, energetika, kao i razne delatnosti u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti. U svim ovim oblastima moguće je ukrupnjavanje zajedničkih investicija.

Neiskorišćeni potencijal su i prekogranične oblasti koje povezuje Dunav.

- Zato je važno uspostaviti i punu plovnost ove reke - objašnjava Đurđević. - Za Srbiju su veoma važni prekogranični delovi gde ima srpskog stanovništva: Vukovar, Dalj, Erdut. Taj kraj smatra se nerazvijenim. Treba maksimalno da iskoristimo postojeće potencijale. Za to je potrebna bliska saradnja privrednih komora Srbije i Hrvatske, što se već ostvaruje, ali i vlada i ministarstava ekonomije dveju zemalja. Trebalo bi uvesti podsticaje za razvoj tih krajeva, da i srpsko i hrvatsko stanovništvo bolje žive. Važno je iskoristiti koompatibilnosti tih oblasti, a ne nametati određeni model saradnje.

Đurđević navodi da je dobar model udruživanja kompanija, naročito kada je reč o nastupima na dalekim tržištima, poput Bliskog istoka i Afrike, na primer. Jer, ti investitori ne prepoznaju ni Srbiju ni Hrvatsku kao posebne zemlje, već kao - region za saradnju.

Šta izvozimo

Najznačajniji izvozni proizvod srpskih preduzeća u Hrvatsku lane je bio rafinisani bakar. On je u 2016. u ovu državu izvezen u vrednosti od 43 miliona evra (10 odsto učešća u ukupnom izvozu u Hrvatsku). Na drugom mestu je motorni benzin, uključujući i avionski, sa vrednošću od 14,7 miliona evra. Na približnom nivou je i izvoz rafinisanog ulja suncokreta ili šafranike, sa 14 miliona evra i električna energija sa 11,3 miliona evra. Ostali proizvodi imaju učešće u ukupnom izvozu u Hrvatsku ispod dva odsto i vrednost ispod 10 miliona evra.

"AGROKOR " - NENAD Đurđević ukazuje da donekle zabrinjava aktuelna situacija u hrvatskom "Agrokoru", koji u Srbiji poseduje više preduzeća. - Pratimo kako bi se kriza iz "Agrokora" mogla odraziti na naše kompanije, na nekolicinu njih koji se bave preradom hrane u Srbiji - precizira Đurđević.

Kada je reč o uvozu iz ove zemlje, po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prednjači "nerazvrstana roba", sa 89,9 miliona evra (20 odsto udela u ukupnom uvozu). Slede automobili sa 25,7 miliona evra vrednim uvozom, pa ostala laka ulja i proizvodi (18,2 miliona evra)...

- U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2016. godini Hrvatska je na osmom mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2016. godini svrstava ovu zemlju na 13. mesto - pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prema metodologiji koja se primenjivala do kraja 2013. godine, ukupna neto ulaganja hrvatskih rezidenata u Srbiji u periodu 2007-2013. godine iznosila su 323,87 miliona evra, što Hrvatsku dovodi na deveto mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu.

NAJVEĆE INVESTICIJE HRVATSKIH KOMPANIJA U SRBIJI

ZBOG nepostojanja zakonske regulative o izveštavanju kompanija o visini investicije, ne postoje zvanični podaci o stranim direktnim ulaganjima po kompanijama. Podaci iz evidencije Razvojne agencije Srbije mogu da posluže samo kao - indikativne vrednosti.

Evidencija RAS-a, koja se inače radi prema državama, pokazuje da je na prvom mestu po ulaganjima iz Hrvatske u našu zemlju kompanija "Agrokor". Ona je, u oblasti prehrambene industrije, uložila u više opština ukupno 614 miliona evra, ukupno uposlivši 10.319 ljudi. Posle nje sledi "Nekse grupa" u oblasti građevinske industrije, koja je u Novom Bečeju i Sremskim Karlovcima uložila 100 miliona evra, i uposlila 528 radnika. Prehrambena industrija "Vindija" uložila je u Senti i Lajkovicu 37 miliona evra zaposlivši 357 radnika.

ULAGANjA IZ SRBIJE U HRVATSKU

PREMA podacima Hrvatske narodne banke, neto povećanje finansijskih obaveza obuhvata ukupna ulaganja nerezidenata u Hrvatsku i odlive po osnovu povlačenja investicija nerezidenata u Hrvatskoj i u periodu 1993. do 30. septembra 2016. godine, i iznosilo je - 4,6 miliona evra.

- Negativan predznak može da se protumači kao smanjenje potraživanja srpskih rezidenata po osnovu ulaganja u Hrvatsku, odnosno povlačenje po osnovu ulaganja srpskih rezidenata u Hrvatsku - objašnjavaju u PKS. - Prema ovim podacima, Srbija se nalazi na 39. mestu kada su u pitanju direktna investiciona ulaganja u Hrvatsku.

U PKS podsećaju da je Industrija mesa "Matijević" tokom novembra 2015. godine kupila dve poljoprivredne zadruge, "Jankovci" i "Negoslavci" u opštinama Stari Jankovci i Negoslavci, ukupne površine 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ukupna vrednost investicije iznosi između 12 i 15 miliona evra. Međutim, važno je napomenuti da je vlasnik kompanije Petar Matijević ovu kupoprodaju realizovao zahvaljujući tome što ima dvojno državljanstvo (Hrvatske i Srbije), jer je u Hrvatskoj još uvek na snazi zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima.

PRIVREDNICI

PREMA podacima Bisnode (baza poslovna.rs) na dan 9. 12. 2016. godine, ukupan broj aktivnih privrednih subjekata iz Hrvatske u Srbiji iznosi 1.513 (544 pravna lica i 969 fizičkih lica). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu zvaničnih statističkih podataka koji su usklađeni sa metodologijom Eurostata, u 2014. godini u Srbiji su poslovale 2.624 podružnice sa učešćem stranog kapitala od 50 odsto ili više, od kojih je 212 podružnica iz Hrvatske i u kojima je zaposleno 11.214 lica.

PLANIRANE AKTIVNOSTI U 2017. GODINI

KOMORSKI investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF) jedan je od projekata podrške privredi i jačanju ekonomske saradnje u regionu. Do kraja februara u Zagrebu će se održati sednica Upravnog odbora KIF-a. Za drugi kvartal planirano je održavanje Poslovnog foruma Srbija-Hrvatska, a u maju će Zagreb biti domaćin Investicione konferencije jugoistočne Evrope u okviru KIF-a. Na ovom skupu biće predstavljene studije investicionih potencijala Zapadnog Balkana.

Na leto, tokom juna, u Hrvatskoj će se sastati stalne radne grupe Komorskog investicionog foruma, dok je za 12. jul, u Trstu, planirano zajedničko učešće u okviru KIF-a na četvrtom Samitu o Zapadnom Balkanu.

Privredna komora Srbije organizovaće i zajednički nastup srpske privrede na Međunarodnom privrednom sajmu Saso u Splitu (od 25. do 28. oktobra ove godine).

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651147-Razmena-sa-Hrvatskom-skoro-milijardu-

MMF „crnom listom dužnika” disciplinuje gubitaše

IZVOR: politika

U Ministarstvu privrede ističu da je poslovanje gubitaša pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom.

Opširnije...

Zahvaljujući jednoj neprijatnoj sceni tokom šeste revizije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), svakog meseca na internet stranici „Srbijagasa” i EPS-a objavljuje se spisak 20 najvećih dužnika za gas i struju.

Sve je počelo za pregovaračkim stolom kada su predstavnici Ministarstva privrede šefu misije Džejmsu Rufu krajem oktobra priznali da je petrohemijski kompleks („Azotara”, MSK i „Petrohemija”) ponovo nagomilao dugove prema „Srbijagasu”.

Prethodno su srpski državni zvaničnici uveravali i ovdašnju javnost i pregovarače iz Vašingtona da petrohemijski kompleks redovno plaća svoje račune.

Da se ovakve stvari ne bi ponavljale MMF je uveo obavezu da „Srbijagas” i EPS na kraju svakog meseca javno obelodane spisak 20 najvećih dužnika. To je čak bio i uslov da bord direktora Fonda krajem decembra Srbiji odobri šestu reviziju programa iz predostrožnosti.

U tom kontekstu je i pre nekoliko dana Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Srbiji, za američku agenciju „Blumberg” istakao da Srbija treba da prekine da subvencioniše gubitaše, kako bi postigla trajniji napredak u do sada ostvarenom smanjenju budžetskog deficita. Time bi, smatra Sosa, bio zaustavljen jedan od najvećih kanala odliva sredstava iz državne kase.

To praktično znači dve stvari. Da će MMF u poslednjoj trećini programa sa Srbijom, koji je oročen do kraja februara 2018. godine, akcenat staviti na preduzeća u državnom vlasništvu. Ali i da će Fond, koji nema eksperte za strukturne reforme, već prati samo konačan rezultat (čitaj deficit), morati da pronađe mehanizam preko koga će pratiti napredak u reformama ovih preduzeća.

Kako kažu upućeni u ove pregovore, upravo je objavljivanje liste najvećih dužnika jedan od mehanizama preko kog će MMF pratiti kako posluju firme u državnom vlasništvu. Jer, problem i nastaje tako što gubitaši, koji ne plaćaju komunalije, urušavaju bilanse EPS-a i „Srbijagasa”, što u krajnjoj liniji dolazi na naplatu poreskim obveznicima.

I zaista kada se pogleda spisak najvećih dužnika za struju i gas na njemu kao da su izlistani gorući problemi srpske ekonomije.

 Poslednjeg dana decembra na crnoj listi „Srbijagasa” našao se petrohemijski kompleks („Azotara”, MSK i „Petrohemija”), ali i „Galenika” koja za gas duguje 351 milion dinara. Inače, rukovodstvo ove kompanije isticalo je da je firma 2016. godinu završila u plusu. Račune za gas, očigledno, nije platila. Sa ovog spiska može da se vidi i da je „Petrohemija” svoje obaveze prema „Srbijagasu” u iznosu od 1,78 milijardi dinara izmirila tokom 2016. godine. Apsolutni rekorder kada je o neplaćenim računima reč je MSK iz Kikinde sa 4,3 milijarde dinara duga.

Najveći dužnik, kada je o računima za struju reč je „Železara Smederevo” sa cehom od 4,5 milijardi dinara. Nije reč o kompaniji „Hestil Srbija”, koja je u vlasništvu Kineza, već o državnoj firmi od koje ostala samo školjka u koju su udomljeni dugovi nakon je „Hestil” kupio imovinu. RTB Bor za struju ima dug od 3,64 milijarde dinara. Na EPS-ovoj crnoj listi su i „Železnice Srbije”, „Resavica”, „Petrohemija”, „Politika a. d.” i „Industrija motora Rakovica”.

I Ministarstvo privrede napravilo je sistem kontrole rada preduzeća u državnom vlasništvu, kako bi se sprečio oktobarski scenario kada su dugovi petrohemijskog kompleksa iznenada „isplivali” za pregovarački sto sa MMF-om.

– Na osnovu upita, Fondu dostavljamo sve podatke o poslovanju ovih firmi. Uspostavljen je dvadesetčetvoročasovni nadzor njihovog poslovanja. Takođe, dva puta mesečno predstavnici Ministarstva se u okviru radnih grupa sastaju sa rukovodstvom petrohemijskog kompleksa i „RTB Bora” kako bismo pratili rezultate njihovog poslovanja. Jednom mesečno sastancima ovih radnih grupa obavezno prisustvuje i ministar privrede – kažu u ovom ministarstvu.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da MMF nema ni mehanizme da prati poslovanje gubitaša, niti da ovaj problem reši.

– U Srbiji se značaj međunarodnih finansijskih institucija precenjuje, pa se često misli da su njihove sugestije i analize Sveto pismo ili crveno slovo, a oni ih prave na bazi domaće statistike i analitike i te podatke samo propuste kroz svoje šake. Nema tu neke preterane pameti. Uostalom, tokom ove krize pokazalo se da MMF nije mogao da predvidi kolika će u Srbiji biti stopa privrednog rasta ni mnoge druge stvari – kaže Savić i podseća da je petrohemijski kompleks sredinom prošle godine uspeo da obmane čak i premijera Aleksandra Vučića.

On podseća na epizodu kada se predsednik vlade jesenas požalio da je zbog loših rezultata „ove tri kompanije, ljut na samog sebe, jer nije dodatno proveravao poslovne bilanse tih preduzeća, već je verovao u „lažne izveštaje”.

– Dakle, bez političke volje da se javna preduzeća reformišu, problem gubitaša neće biti rešen. Ove kompanije su poslednji bastion stranaka za udomljavanje kadrova i dok se ne raskine veza između vlasništva i upravljanja preduzećem, to se neće rešiti. Država, kao vlasnik, samo treba da postavi ciljeve pred upravom ovih kompanija i da prati da li se ti ciljevi ispunjavaju, a ne da se meša u upravljanje – zaključuje Savić.

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/374484/MMF-crnom-listom-duznika-disciplinuje-gubitase

Propalo spajanje dve grčke banke u Srbiji - NBS dala dozvolu Direktnoj banci za Findomestic

IZVOR: ekapija

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da su dve grčke banke u Srbiji šest meseci pregovarale o ...

Opširnije...

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da su dve grčke banke u Srbiji šest meseci pregovarale o spajanju ali da su ti pregovori propali. Tabakovićeva, međutim, nije navela o koje dve banke je reč.

- Šest meseci su se vodili pregovori između dve grčke banke i taj proces je završen neuspešno. To je njihova procena i nema veze sa uslovima poslovanja na tržištu u Srbiji. Grčke banke ni na koji način nisu ugrožavale finansijsku stabilnost na našem tržištu, nije bilo značajnih talasanja ni štete po bilo koga - navela je ona.

Tabaković nije navela detalje, samo je kazala da se kupac i prodavac nisu saglasili i da je to za njih "završena priča".

- Broj banaka na tržištu Srbije nije stvar moje ocene ili nekog pojedinca. Tržište procenjuje broj banaka odnosno profitabilnost da li će ovde ostati ili otići - kazala je ona.

Tabaković je navela da su uslovi ulaska na naše tržište prvi put jasno definisani.

- Zna se tačno ko sme da uđe, ko ne. Postoji priručnik i na sajtu. Otvoreni smo za sve kvalitetne i one koji vide mogućnost da ovde zarađuju pored konkurencije - objasnila je.

Govoreći o situaciju u bankarskom sektoru, Tabaković je kazala da je NBS dala dozvolu za ukrupnjavanje Direktnoj banci za Findomestic.

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1677223/Propalo-spajanje-dve-gr%C4%8Dke-banke-u-Srbiji-NBS-dala-dozvolu-Direktnoj-banci-za-Findomestic

Kreditiranje privrede i dalje u padu

IZVOR: danas

Prosečna plata od 370-380 evra stagnira i dok ne bude rasta standarda neće biti ni većeg kreditiranja od strane banaka, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

Opširnije...

Prosečna plata od 370-380 evra stagnira i dok ne bude rasta standarda neće biti ni većeg kreditiranja od strane banaka, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

Krediti stanovništvu u januaru ove godine ostali su na skoro istom nivou kao i na početku meseca, dok je kreditiranje privrede nastavilo da se smanjuje nakon velikog pada od oko pet odsto prošle godine, uprkos tome što je srpska ekonomija rasla po stopi od 2,8 odsto.

Pravna lica su na kraju januara, prema podacima Udruženja banaka Srbije, dugovala 1.308 milijardi dinara bankama, što je za skoro dva odsto manje nego na kraju 2016. Generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić napominje da januar i februar nisu referentni meseci za donošenje zaključaka s obzirom da oba meseca imaju dosta neradnih dana.

Na pitanje zašto nema većeg rasta kredita građanima Dugalić je objasnio da je limitirajući faktor standard građana.

"Prosečna plata od 370-380 evra stagnira i dok ne bude rasta standarda neće biti ni većeg kreditiranja od strane banaka", napominje Dugalić dodajući da je iznenađujuće da uprkos niskom standardu štednja građana i dalje blago raste i dostigla je nivo od oko devet milijardi evra.

"Za razliku od perioda 2007-2008. godine kada su banke nudile visoke kamate da bi privukle štednju građana, sada su kamate sve niže, ali štednja ne pada. To znači da građani ne štede zbog kamata već zbog sigurnosti", kaže Dugalić.

UBS je obradio i iznos čekova kojima građani plaćaju robu i u 2016. godini iskorišćeno je 7,67 miliona čekova u ukupnoj vrednosti 34 milijarde dinara (oko 275 miliona evra). Čekovi su sve manje zastupljeni u plaćanju, pa je recimo ovaj iznos u 2013. godini iznosio 58,2 milijarde dinara ili 515 miliona evra. Dugalić ovaj pad objašnjava sve većom popularnošću platnih kartica.

 

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=339297&title=Kreditiranje+privrede+i+dalje+u+padu

EPS kupuje Elektroprivredu Republike Srpske?

IZVOR: novosti

Vlada formirala komisiju koja razmatra preuzimanje distribucija u komšiluku. Preuzimanje bi ubrzalo izgradnju hidroelektrana na Drini.

Opširnije...

ELEKTRORPIVREDA Srbije planira širenje u region. Vlada Srbije nedavno je formirala komisiju čiji je zadatak da ispita isplativost preuzimanja delova distribucija u susednim zemljama, saznaju "Novosti".

Na čelu ovog tela je ministar privrede Goran Knežević. Ova vest nije iznenadila stručnjake. Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS, kaže da je to stara ideja.

- O preuzimanju distribucija u regionu već se govori određeno vreme - kaže Kovačević. - Planira se da se kupe distribucije u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Ono što nas najviše interesuje je mogućnost razvoja hidroenergije i struje koju bismo dobijali na taj način. Republika Srpska nam je posebno interesantna baš iz tog razloga, jer sa njima delimo Drinu, a imamo i mogućnost širenja na celu Bosnu i Hercegovinu. EPS bi se ova investicija i finansijski isplatila, jer bi imao mogućnost da prodaje struju u regionu.

Kupovinom dela "Elektroprivrede Republike Srpske", mogli bi da se ubrzaju mnogi zajednički projekti. Među najvećim energetskim planovima Srbije i Bosne i Hercegovine je izgradnja tri hidroelektrane na srednjoj Drini. Investicije su vredne 870 miliona evra, a pogon bi trebalo da ima snagu 320 megavata. Ipak, ceo projekat je na čekanju zbog imovinskih problema u BiH i različitog stava Federacije i Republike Srpske ko treba da rukovodi poslom.

Kovačević dodaje da će se kupovina najverovatnije izvesti po modelu koji je već viđen u slučaju preuzimanja "Telekoma" Republike Srpske. Srpski "Telekom" je pre deset godina, na međunarodnom tenderu, za 646 miliona evra pazario 65 odsto tada najuspešnijeg preduzeća u Srpskoj.

I "Telekom" je, baš kao što bi mogao i EPS, preuzimanja nastavio u Crnoj Gori. Samo nekoliko meseci kasnije preuzeli su 51 odsto tamošnjeg "Telekoma". Tri godine kasnije, preko povezanog preduzeća, "Mtela" iz Banjaluke otkupili su i preostalih 49 odsto. 

EMS VEĆ PREŠAO GRANICU

VLADA Srbije je započela širenje u elektrosisteme regiona još pre više od godinu dana. Tada je "Elektromreža Srbije" kupila deset odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema za 13,8 miliona evra. Kupovinom tog udela EMS je dobio mesto u Odboru direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema i od tada ima pravo na dividendu. EMS na ovaj način može da naplaćuje, shodno svom udelu u vlasništvu, prenos struje, kao što rade svi trgovci električnom energijom.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:651199-EPS-kupuje-Elektroprivredu-Republike-Srpske

Hesteel neće iz Smedereva prodavati kineski čelik u EU - Kompanija ulaže 120 mil USD tokom 2017.

IZVOR: ekapija

Kompanija Hesteel Serbia saopštila je danas se čelik iz Kine ili drugih zemalja neće prodavati u Srbiji, zemljama EU ili ostalim ...

Opširnije...

Kompanija Hesteel Serbia saopštila je danas se čelik iz Kine ili drugih zemalja neće prodavati u Srbiji, zemljama EU ili ostalim državama u okruženju i dodala da razvojnu šansu vidi na tržištu prerađivačke industrije u Srbiji i u regionu.

Direktor te kompanije Sihai Song rekao je da godišnja proizvodnja u Železari Smederevo, čiji je vlasnik kineski Hesteel, iznosi 2,2 miliona tona čelika i da je tokom proteklih godina roba proizvedena u Železari Smederevo predstavljala oko 1% EU tražnje.

- Mi smo opredeljeni na prodaju robe proizvedene u Srbiji, uz sve poštovanje zakona države u kojoj poslujemo, tu uključujući i zakone EU. Nastavićemo da servisiramo naše kupce iz EU, uprkos našem malom udelu na tom tržištu. Kako bi uspešno postigli naše poslovne ciljeve, mi smo posvećeni pridržavanju zdravih ekonomskih principa, i očuvanju našeg poslovanja u Srbiji - rekao je on.

Hesteel Srbija oglasila se povodom antidamping istrage Evropske komisije za period počev od 1. jula 2015. do 30. juna 2016, a protiv uvoza toplo valjanih proizvoda poreklom iz nekoliko zemalja, uključujući proizvode srpskog proizvođača kompanije Železara Smederevo.

U saopštenju podsećaju da je Hesteel Srbija vlasnik imovine Železare Smederevo od 1. jula 2016. godine.

Song je najavio da Hesteel Srbija planira da ove godine investira 120 mil USD u postrojenja, fokusirajući se na unapređenje i modernizaciju funkcionalnosti opreme, kao i mere optimizacije proizvodnih troškova.

- Razmatrali smo liniju za toplo pocinkovanje, ali na kraju ona nije uključena u plan investicija za 2017. O tome se još uvek diskutuje, i ne postoji plan za kratkoročno investiranje. Ključne stavke ovog plana kapitalnih investicija su unapređenje zaštite životne sredine i kvaliteta proizvoda, pri čemu ne postoji plan daljeg uvećanja proizvodnih kapaciteta - rekao je on.

Dodao je se da se imovina smederevske železare koriste u proizvodnom procesu kompanije Hesteel Srbija koja je član HBIS porodice, a koja je "fokusirana na prodaju svojih srpskih proizvoda, i na postizanje svojih poslovnih planova zasnovanih na takvoj proizvodnji".

Song je rekao je Hesteel Srbija "svesna da je u cilju ostvarivanja pune konkurentnosti kompanije nephodno fokusirati se na proizvodnju visoko kvalitetnih proizvoda sa dodatom vrednošću, kao što su beli lim i hladno valjani proizvodi koje zahtevaju naši postojeći i budući kupci".

 

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1677241/Hesteel-ne%C4%87e-iz-Smedereva-prodavati-kineski-%C4%8Delik-u-EU-Kompanija-ula%C5%BEe-120-mil-USD-tokom-2017

© Copyright M&V Investments 2014. Sva prava zadržana. Dizajn i izradaGreat Shade Factory